Gospodin Milan Avramović, pa zatim gospodin Čedomir Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 104 - dostojanstvo Skupštine, morao sam da izađem i da odbranim ono što smo u prethodnom periodu na ovoj sednici govorili.
Dakle, govorio sam o mitingu koji je zabranjen na Trgu republike i ne mislim da to nije važno pitanje. Ako uzmemo u obzir da je miting koji je organizovala SRS, koji se zvao "Svesrpski sabor protiv izdajničkog režima Borisa Tadića", dobro orkestriran i sproveden na način takav da je jedan ljudski život izgubljen, bojim se da se to ne desi opet.
Iz tih razloga sam izašao, znam da je za neke važna ova tema. Za te koji su izašli za ovu govornicu da kažu da je važna tema i reklamiraju član 103, nisu ni na spisku da govore po ovoj temi i zato vas molim, dostojanstvo, predsednice, držite vi, opomenite barem poslanike iz svoje stranke. Ne učestvuju u radu. Nisu na spisku da govore.

Moram da intervenišem. Gospodin Milisav Petronijević je pod rednim brojem sedam na ovom spisku. Nekoliko puta govorite neistinu. Ne mislim vi, nego poslanici vaše poslaničke grupe. Dakle, radi se baš o poslaniku koji je na spisku prijavljenih za diskusiju. Izvinite i nastavite.

Onda nemamo isti spisak. Izvinjavam se, spisak koji imam vi ste mi dali i zbog toga sam reagovao kako sam reagovao, ali je veoma važno, gospođo Đukić-Dejanović, da to nije povreda dostojanstva, da mi imamo problem, da možda nasilni prekid ovog protesta neće biti večeras, iako se policija nagomilala. Da to može biti sutra kada Skupštine nema i da red kojeg se vi pridržavate i na koji se taj poslanik poziva nije bio juče kada je bila u pitanju fudbalska utakmica, nije bio pre nedelju dana kada je bila u pitanju teniska utakmica.
Nemojte spočitavati nešto što stvarno nije korektno, posebno od strane pozicije prema opoziciji. Možda obrnuto to može da bude, ali u ovom slučaju stvarno nema smisla. Jedan ljudski život je izgubljen. Treba da izgubimo još koji ljudski život da bi se dozvali pameti. Nemojte to da radite.
Nasilni prekid nijednog mitinga po ovoj vašoj demokratiji dovodi samo do toga da se gube ljudski životi i nažalost to još nikada nije rešeno. O tome ćemo govoriti drugom prilikom, da ne bih zloupotrebljavao vreme.

Život je najveća vrednost, a istina je u sistemu vrednosti takođe jako visoko vrednovana. Đorđe Milićević je pod rednim brojem jedan, a Milisav Petronijević pod rednim brojem sedam na spisku koji imamo i vi i ja, i vi to dobro znate, i ne znam zbog čega dolazimo u sukob.

(Milan Avramović, sa mesta: Izvinjavam se.)

Izvinite se da čuju i ostali. Hvala.

Gospodin Čedomir Jovanović.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, član 104.
Ukazali smo na jedan problem koji vidimo u ovim vladinim merama, to je odsustvo jasnih kriterijuma koji ostavljaju previše slobode Vladi, a s druge strane ta sloboda, koliko god ona bila posledica jedne dobre namere da se nešto konkretno učini i pomogne, može proizvesti mnogo veća očekivanja od mogućnosti Vlade, što nas vraća u jednu poziciju u kojoj će se postaviti pitanje ravnopravnosti i odnosa, jer gde prestaje obaveza prema jednoj banci, a počinje obaveza prema nekima koji su takođe žrtva ove ekonomske krize.
Pogledajte kako izgleda perspektiva nekoga ko je angažovan u građevinskoj industriji i ko je tek žrtva ove ekonomske krize. Vlada ne pokazuje spremnost da pomogne građevinskoj industriji kroz jedan sistem mera koji smo mi predložili i zbog toga ove mere smatramo polovičnim rešenjem. Koliko god bile dobre, one neće biti celishodne zato što izostaje čitav niz mera. Rečeno je da će Vlada stezati kaiš tako što će kresati subvencije. Oduvek smo bili vrlo kritični prema politici subvencija.
Postavlja se pitanje - kakva je perspektiva našeg agrara koji ostavljamo bez subvencija a, recimo, jednostrano primenjujemo trgovinski sporazum sa EU koji je dobar, pod uslovom da možemo da imamo pretpristupne fondove kojima kompenziramo štetu koja proizilazi iz činjenice da je subvencija u Evropi 400 evra, a kod nas, da ne govorimo o tim iznosima, oni su minimalni.
Potrebne su nam celovite mere. Ovako Ministarstvo finansija postaje žrtva očekivanja Vlade, s jedne strane, da se pokrpe sve rupe koje su očigledne u toj javnoj potrošnji, s druge strane da se podrži sve ono što ne može samostalno u Srbiji da funkcioniše. Mi u tome vidimo veliki problem. Zato smo predložili kao rešenje, prvo, razgovor o definisanju ekonomskih mera koje su obuhvatile i ove mere koje sada Vlada predlaže, ali su išli i korak dalje u svemu tome, pa su rekli gde sve država može da štedi i na kakav način država može da pomogne, a da to nije oblik direktnih subvencija. Pa da vidimo kako to može da se uradi u građevinskoj industriji, koja je velika žrtva ovih okolnosti, šta će se desiti sa stambenim kreditima.
Druge vlade u svetu koje su reagovale, kao što reaguje naša sada, nekom finansijskom podrškom bankarskom sektoru, istovremeno su spuštale kamatnu stopu i tako se borile protiv recesije, što naša centralna banka ne može da uradi, jer su naše javne finansije toliko pregrejane da bi eksplodirao kurs.
Na to pitanje moramo da ponudimo zajednički odgovor i očekujemo da se ova rasprava nastavi i da što pre započnemo raspravu i o preostalom paketu mera, koji bi nas onda učinio jednako odgovornim, kao što su odgovorne i sve druge vlade koje u ovom trenutku tragaju za rešenjima.
Dogovor sa MMF podržavamo, ali dogovor sam po sebi nije rešenje. Očekivanje da se MMF doživi kao krivac za ekonomske teškoće, a ne mi sami, jeste očekivanje koje će možda imati kratkoročnih efekata, ali ne možemo se stalno skrivati iza nekog bauka, pa je u jednom trenutku to nasleđe Miloševićevih devedesetih, u jednom trenutku je to neodgovorna opozicija, u trećem MMF nam je nametnuo nešto... (Predsednik: Vreme.) na šta mi inače ne možemo da pristanemo.
Generalno, imamo ta tri principa, kriterijumi za Vladu, nedovoljne mere i, naravno, gde je ta granica koja Vladu obavezuje na distanciranje od svih koji imaju ekonomski problem. To je za nas veoma važno.

Narodni poslanik Milan Dimitrijević ima reč, a zatim gospodin Popović.

Gospođo predsednice, gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, ovde govorim po članu 226.
U jednom nedeljnom listu, mislim da je taj list vrlo ozbiljan i analitički, to je "NIN", ima jedna interesantna izjava direktora Nacionalne službe za zapošljavanje, koji uporno tvrdi da će svetska ekonomska kriza zaobići Srbiju, odnosno da će zaobići službu za zapošljavanje. Drugim rečima, u Srbiji neće biti otpuštanja i stopa zaposlenosti će rasti.
S druge strane, u Srbiji imamo već nekoliko dana masovno otpuštanje radnika. Nedavno je predsednik Republike, gospodin Boris Tadić, rekao da treba svi da stegnemo kaiš, ne bi li nekako ublažili tu svetsku ekonomsku krizu. Ali, to upozorenje čini mi se da je za neke stiglo prekasno. Oni više neće biti u situaciji da bilo šta učine, da stegnu kaiš, njima se stavlja omča oko vrata. Ljudi ostali bez posla.
Danas štrajku u Leskovcu u Fabrici lekova. Najavljeno je otpuštanje radnika u Sevojnu. Po procenama stručnjaka, u sledećoj godini 100.000 ljudi u Srbiji će ostati bez posla. Donedavno, u ovoj priči koja se vodila danima oko rebalansa budžeta, upozoravali smo vas na sve moguće posledice.
Šta ste vi radili? Glava u pesak. Evo izjave direktora Nacionalne službe za zapošljavanje - zaobići će nas svetska ekonomska kriza. Je l' nas zaobišla? Nije. Tek ulazimo na širom otvorena vrata. Šta Vlada radi? Ništa.
Vlada koja je sastavljana od ekonomski razuzdane koalicije, to smo vam ukazivali na stotine puta kako ste ekonomski razuzdani, na šta sve pare trošite? Da ne ponavljam sve one stavke u rebalansu budžeta koje smo vam navodili. Niti je kadra, niti može, niti zna da se suprotstavi svetskoj ekonomskoj krizi. Vlada je potpuno neodgovorna, neozbiljna i nesposobna da vodi ovu državu i narod. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Gospodin Popović, a zatim Kenan Hajdarević.

Gospođo predsednice, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, 225. i 226. Pitanje za gospođu ministra - šta će Vlada da uradi sa Telekomom, da li se zaista namerava da se ide na ovu inicijalnu javnu ponudu?
Danas, ako neko želi da proda Telekom, a Vlada verovatno želi da proda Telekom, ništa lično, znamo odakle taj vetar duva, ako Vlada želi da proda Telekom, da je tražila u istoriji gori momenat, gori momenat nije mogla da nađe. Danas je najgori momenat za prodaju Telekoma.
Isto tako, pitanje je - zašto se sada ide na prodaju ''Bora''? Ako nismo mogli da ga prodamo u nekoliko etapa u poslednje dve godine, zašto sada ići kada cena bakra nikad nije bila niža, kada nikad nije bilo teže dobiti finansijska sredstva na tržištu kapitala, zašto baš danas? Naravno, znamo, da bi se popunile rupe u budžetu i zadovoljili apetiti koalicionih partnera.
Ako postoji neki plan i program što se tiče banaka i bankarskog tržišta, nismo videli ni jednu jedinu informaciju šta premijer Cvetković danas i Vlada razmišljaju o privredi. Šta je sa "Prvom petoljetkom", šta je sa Krušikom iz Valjeva, šta je EI Niš, šta je sa preduzećima u Kuršumliji, šta je sa preduzećima u Prokuplju? Ne postoji nikakav jasan akcioni plan. Mi ovo ponavljamo već deseti put ovde u Skupštini za poslednja dva meseca.
Sada mora da postoji krizni menadžment u Vladi Republike Srbije za srpsku privredu. Srpska privreda će u februaru-martu sledeće godine biti na kolenima. Već sada je bilo kom preduzeću u Republici Srbiji ogroman problem da dobije kredit. Svi moraju da vraćaju, a da se refinansiraju, ne znam na koji će način. Svi vraćaju, ne dobijaju nove kredite. Ogroman je problem. On je, naravno, svetski, ali je i problem ovde kod nas. Ne postoji ni jedan jedini način umesto onoga što smo predlagali. Predlagali smo konkretne mere, da se jedan deo sredstava izdvoji možda dodatno u Fond za razvoj ili da se oformi neki novi fond koji bi se bavio isključivo pomaganjem srpskoj privredi.
Na ovaj način, kada praktično sve evropske zemlje pomažu svojim privredama, ne samo evropske, Rusija takođe, Kina je pre neki dan uradila ogromnu stvar, 600 milijardi evra je u prvom naletu dala za pomoć privredi, mi nemamo ni jednu jedinu meru danas.
Ne smem da pomislim šta će da se desi početkom sledeće godine sa preduzećima koja zapošljavaju blizu 150 hiljada-200 hiljada radnika, koja su još uvek u državnom vlasništvu. S jedne strane, tim preduzećima ne pomažemo, nemamo nijednu meru za pomoć, a ulažemo u potpuno nepotrebne projekte.
(Predsednik: Vreme.)
Molim vas da dobro razmislite o ovome i da Vlada izađe sa konkretnim merama. Zahvaljujem.