Dame i gospodo narodni poslanici, svedoci smo rasprave Predloga zakona o javnim nabavkama o kome su poslanici, uglavnom opozicije, izneli veliki broj primedbi i veliki broj primera lošeg iskustva prethodnog zakona koji je još uvek na snazi.
A i takav loš, kakav je napravljen u prethodnom periodu, nije ispoštovan do kraja, posebno od sistema pozicije, koji su našli za shodno sebi i dali za pravo da sve one manjkavosti i rupe koje su predložili prošli put maksimalno iskoriste i u tom iskorišćavanju sebi naprave dobijanje protivpravne imovinske dobiti.
Mi smo skretali pažnju i na tom prošlom Zakona o javnim nabavkama i sada, u Srbiji je veliki broj zloupotreba ovog zakona, koji je već opštepoznat. Zakon o javnim nabavkama ne poznaje termin kažnjavanja. Tužilac ne radi po svom opisu posla dobro taj deo, jer kogod nije ispoštovao Zakon o javnim nabavkama nije kažnjen na adekvatan način, nije urađen ponovo revizorski taj deo, nije ponovo obnovljena nabavka, raspisana, oglašena i onda dolazimo u situaciju da ovi predlagači ovog zakona, ne mislim trenutno na Ministarstvo, nego na poziciju, uglavnom mislim na funkcionere DS, maksimalno to zloupotrebljavaju. Dakle, o čemu se radi?
Navešću samo par osnovnih i klasičnih primera koji, pretpostavljam ako funkcionišu u gradu Beogradu, glavnom gradu ove zemlje, funkcionišu svuda po Srbiji. Kada jedan direktor, postavljen od neke skupštine opštine ili od skupštine grada, iznajmljuje poslovni prostor, iznajmljuje lokal, i oglasi ga u novini koju niti ko kupuje, niti ko zna da uopšte postoji, i niko se ne javi ni na prvo oglašavanje, i niko se ne javi na drugo oglašavanje, on dobija mogućnost slobodne pogodbe.
Tako, recimo, lokal koji se iznajmljuje u mesečnoj vrednosti od 500 evra iznajmi se prijatelju za manje od 100 evra na mesečnom nivou. Taj prijatelj uradi podzakup i onda je lepo i ovome što je raspisao tender za nabavku i ovome što je kupio, a zakon ne prepoznaje termine kažnjavanja. Onoga trenutka kada se to prijavi, i kada se to žigoše i sprovede do nadležnih organa - ostaje mrtvo slovo na papiru ili papir pun prašine u nekom pravosuđu.
S obzirom da je jedan od sistema, najveći, punjenje privatnih džepova - upravo Zakon o javnim nabavkama u svim oblastima, a posebno u građevini, posebno u objavljivanju tendera. Imali smo situaciju da vidimo koliko je Beograd koštala Nemanjina ulica - kakav je kvalitet tih radova, ko su podizvođači onoga što je pobedio na tenderu, kakve su rodbinske veze bile u pitanju i ko je to kaznio, ko je za to odgovarao - odgovor na ta pitanja ni znamo ni danas.
Veoma je loše što se ovde čak i članovi predloženog zakona pominju - da ne smeju biti u vezi onaj ko je raspisao konkurs i onaj ko učestvuje na konkursu, ali to je fizički nedokazivo. Navešću jedan prost primer. Moram opet iz Beograda, jer sam poslanik iz Beograda, ali verujem da je tako i u Srbiji.
Kada jedan predsednik opštine raspiše urbanističko-arhitektonski konkurs za određenu celinu na svojoj opštini, jer tamo postoji plan detaljne regulacije u koji se moraju uklopiti planovi regulacioni, detaljni planovi regulacije, i predsednik opštine raspiše konkurs za tako nešto, obavezno na istom tom konkursu pobeđuju iste firme u svim opštinama gde je DS na vlasti.
Onda imamo, recimo, firmu "Slavija biro" ili "Slavija projekt", firmu "Arhitekte grada Beograda" ili izvođača "Monteru" ili "Energogas" koji je radio sada i tendersku dokumentaciju pripremao za sprovođenje gasa u centralnim gradskim opštinama, dolazimo u situaciju kada uđemo u pore, da ljudi koji su konkurisali da su to svi članovi iste stranke, da su neki u mogućim rodbinskim vezama, ako ne kumovskim itd, i da dolazimo opet na onu istu priču iz početka.
Nažalost, zbog te celokupne priče ispaštaju građani Srbije. Budžet koji je ovde precizno definisan u članu 26, zadnji stav, kaže - ministar nadležan za poslove finansija određuje postupak javne nabavke male vrednosti. Male vrednosti javne nabavke uglavnom koriste opštine koje u svom budžetu nemaju novca za to. Sada ministar, koji je izabran po političkoj strukturi, ima pravo da određuje, u zavisnosti od vlasti u lokalnoj samoupravi - kome će omogućiti projekat, a kome ne, i napraviti redosled ili selekciju prioriteta projekta u zavisnosti ko je na vlasti u lokalnoj sredini.
Dakle, opet se pravi neka monopolizacija sa višeg nivoa na niži, a i opet se otvara mogućnost funkcionerima lokalne samouprave, iako ovde piše da gradske opštine, recimo, moraju da dostavljaju izveštaj za namenska sredstva gradskoj skupštini. Tako piše i da lokalne jedinice skupštine opštine moraju na svaka tri meseca da dostavljaju izveštaj Ministarstvu - da li su namenska sredstva utrošena ili ne.
Takođe bih skrenuo pažnju, vezano za ovaj zakon, na sledeće primere. Posebno je zanimljiv slučaj bezakonja u javnim nabavkama, sa kojim je povezana demokratska vlast recimo na Zvezdari, rušenja bespravno podignutih objekata. To je opštinski budžet u 2004. godini koštalo 10,6 miliona dinara.
Kontrola metodom slučajnog uzorka, koju je primenio budžetski inspektor, odnosila se na kontrolu rashoda prema preduzeću "Gradnja rekord" DOO iz Beograda. Ova firma, koja je očigledno bila favorizovana od strane čelnika opštinske vlasti, na ime svojih rušilačkih poslova tokom 2004. godine od opštine Zvezdara je naplatila milionske sume novca. Ovom preduzeću je opština iz budžeta izvršila plaćanja i to u sledećim iznosima: 1,3 miliona, 1,4 miliona, 1,5 miliona, 1,6 miliona, 553.560, 561.600 i 849.982 dinara.
Prema navodima budžetskog inspektora, pošto su to opozicionari ili odbornici SRS odmah primetili i prijavili, prekontrolisani troškovi prema preduzeću "Gradnja rekord" DOO iz Beograda iznosili su ukupno 5,4 miliona dinara, ali je važno naglasiti da se ne radi o svim računima, već o metodu slučajnog uzorka. Naravno, za ove radove opštinska vlast uopšte nije sprovela tender velike vrednosti u skladu sa Zakonom, na kome bi bile izabrane najbolje firme ili najbolji, najjeftiniji i najkvalitetniji izvođač rušilačkih radova.
Znači, ovde su se ljudi pozivali na zakon, koristili članove zakona, a nisu ga sproveli u praksi. Onda je ovo nešto u teoriji, a drugo u praksi.
To isto važi i za opštinu Savski venac. Na opštini Savski venac je angažovana firma "Avangarda". To je firma jednog funkcionera DS, koja funkcioniše i na Vračaru i na Starom gradu. Ta firma ima poprilično velike iznose svog rada, velike sume novca uzima od opštine zato što ruši po centralnim opštinama ono što nije po volji opštinske vlasti i za to uzima ogroman novac.
Da li je sav taj novac otišao samo toj firmi, da li kada je otišao toj firmi je podeljen sa onim kome je novac dat, to ostaje da utvrde istraživački organi? Međutim, vratiću se ukratko na Zvezdaru.
Ono što je mnogo gore od ovoga jeste činjenica da se radi o čistom kriminalu, jer opština Zvezdara je za radove rušenja bespravno podignutih objekata zaključila ugovor sa drugom firmom, građevinska SZR "Rekord" iz Beograda, i to još 2002. godine.
Prema opet otkriću budžetske inspekcije prethodno izvedeni računi, čiju smo cifru pomenuli, nisu izdati od strane SZR "Rekord" iz Beograda, već od preduzeća "Gradnja Rekord" DOO iz Beograda. Pazite čime se sve ljudi služe?
Na tenderu, na raspisivanju javnog konkursa učestvuje pod jednim nazivom, u pozadini funkcioniše pod drugim nazivom, uzima novac za drugi naziv. Za prvi je ostao čist, za drugi je novac podelio i svima lepo - džepovi puni. Radove je, dakle, fakturisalo potpuno drugo pravno lice, sa kojim opština uopšte nije imala zaključen ugovor.
Mi smo to pisali, kao i novinar Velike Srbije, koji je izvršio pretragu u bazi Privrednog registra, koji za sva preduzeća i preduzetnike vodi Agencija za privredne registre, ne bi li uspeo da poveže zapravo o čemu se radi ovde.
U Privrednom registru, pod registarskim brojem tim i tim, sada da ne čitam, i matičnim brojem, upisano je preduzeće za gradnju "Inženjering i usluge građenja Rekord" DOO iz Beograda, koje posluje sa skraćenim nazivom "Gradnja Rekord". Dakle, hteo sam to da uprostim građanima Srbije - jedan klasičan i običan primer nabavke kada je u pitanju rušenje bespravno izgrađenih objekata.
Kada je u pitanju gradnja, kada su u pitanju stambene zadruge, recimo, opština je sada dobila Statutom grada u Beogradu mogućnost da raspolaže gradsko-građevinskim zemljištem. Ona u saradnji sa Direkcijom grada za izgradnju može da napravi poprilično dobar kompromis i da ekstra lokacije, na osnovu ovog člana koji sam pročitao, 26. stav 3, monopolizuje ko će od tih ljudi koji su konkurisali dobiti tu lokaciju.
Dakle, pazite o čemu se sve radi. Vi ste ovo nazvali antikorupcijskim zakonom, a ove rupe koje sam izneo u paušalnom, prostom primeru u centru Beograda, primenjivaće se svuda u Srbiji, a onda ćete vi reći - mi smo pošteni, hapsimo svoje funkcionere, u Zrenjaninu ovako, u Zrenjaninu onako, a boga pitaj da li je mrvicu od onog u Zrenjaninu funkcioner uzeo. To što je uzeo je samo mrvica od onoga što se uzima u centralnom delu Beograda.
Znate li koliko košta kvadratni metar izgrađenog objekta u centru Beograda, a koliko košta da se on izgradi. Ta razlika je poprilično dobra. Za tu razliku neko dobro masti brkove i puni džepove.
Dakle, ovaj zakon vam je loš. Ovaj zakon nije došao u sistemu antikorupcijskih zakona. Ovaj zakon je umotan u oblandu. Treba da pokaže da ste imali volju i želju, ali da to niste sproveli, jer sve rupe i mogućnosti koje ste ostavili u ovom zakonu koristićete upravo vi, tačnije mislim na poziciju, na funkcionere DS, koji su i prethodni zakon, kao epohalno pojavljivanje ovde predstavili, a svedoci smo da je upravo ovaj zakon izvor zloupotreba i nešto čime se bogate određeni pojedinci. Toliko, hvala.