Da li izvestilac Odbora za finansije, narodna poslanica Branka Ljiljak, zamenica predsednika odbora, želi reč? (Ne.)
Da li izvestilac Zakonodavnog odbora, narodni poslanik Vlatko Ratković, predsednik odbora, želi reč? (Ne.)
Da li narodni poslanici Slobodan Maraš i Mladen Grujić, koji su izdvojili mišljenje na sednici Odbora za finansije prilikom razmatranja, žele reč?
Reč ima narodni poslanik Mladen Grujić.

Poštovane kolege, ne spadam u one koji smatraju da je u radu odbora potrebno koristiti institut izdvojenog mišljenja, jer ste ili za neki predlog ili ste protiv. Nažalost, u ovom slučaju sam bio primoran da to uradim da bih podelio s vama moj lični stav o poslednjem nonsensu ove vlade.
Predlog o povećanju garantovanog depozita sa tri hiljade evra na 50 hiljada evra je dobar, ali nažalost stigao je prekasno, a još je i nerealan. Ovo je još samo jedan od bezbroj primera da ova vlada sve predloge poslanika deli na predloge koji dolaze sa prave ili sa pogrešne strane ove sale, a ne na dobre ili loše. Šta god mi sa pogrešne strane predložimo smatra se ili za glupost, u najboljem slučaju, ili za veleizdaju, u najgorem slučaju.
Poslanici sa pogrešne strane 9. oktobra su tražili da u Odbor za finansije dođu relevantne osobe iz finansijskog sektora Srbije i da zajedno vidimo šta nam je činiti u trenutku svetske finansijske krize.
Opozicija je dala dva predloga. Kolegi iz LDP-a su predložili da se zagarantovani depozit podigne sa tri hiljade na pet hiljada evra i moj kolega Rade Obradović, potpredsednik ove skupštine, argumentovano je predložio da se podigne na 20 hiljada evra zagarantovani depozit.
I na prvi i na drugi predlog su gospodin Jelašić i ovde prisutni gospodin Ilić, samo odmahnuli rukom, proglasili nas za paničare, a potom nas zamajali beskonačnim prikazivanjem slajdova, kao da smo deca u školi.
Danas je 14. novembar i imamo predlog da se zagarantovani depozit podigne na 50 hiljada evra, a 9. oktobra nije smelo da se podigne ni na pet hiljada.
Voleo bih da znam šta se dogodilo u međuvremenu. Bilo bi mi drago kada bi ovo bio znak da se ova vlada sabrala, dozvala svesti i odlučila da reaguje na opšti gubitak poverenja u bankarski sistem, ali način na koji donosimo ovu meru mi ukazuje da dole u Nemanjinoj niko ne razume ozbiljnost situacije.
Ovaj predlog je stavljen na kraj dnevnog reda sednice, gde se glasanje očekuje početkom decembra. Da ste ovu odluku doneli kada smo je mi iz opozicije predlagali, imali bismo drugačije rezultate u nedelji štednje, koja je najvažnije momenat u godini za odnos bankara i štediša. Da li ste primetili da niko ne govori o rezultatima nedelje štednje ove godine? Proteklih godina su gromoglasno objavljivani rezultati koliko je koja banka skupila depozita, a ove godine kao da je svima laknulo kada se završila akcija i niko ne pominje rezultate.
Gospodo iz Vlade, pre 45 dana ste na stolu imali predlog opozicije kako da ulijete malo sigurnosti u poljuljani bankarski sistem. Odbacili ste ga iz uobraženosti, gluposti ili iz pogrešnog verovanja da jedino vi imate rešenje za sve probleme u ovoj zemlji.
Iskreno govoreći, mislim da vi i nemate vremena da se bavite problemima ovog naroda jer ste suviše zauzeti funkcionisanjem Vlade koju čine 14 stranaka i kako podeliti plen među tolikima, kako zaposliti silnu decu, zetove, svastike i šta znam. To sigurno odnosi puno vremena i energije i to razumem.
Baš zato vam kažem da kada ste već toliko zauzeti, nemojte se onda libiti da prihvatite neki predlog opozicije jer tako rešavate probleme, a ne gubite vreme od onoga što vam je najvažnije, od podele novca i funkcija.
Na kraju još jednom, Predlog o povećanju zagarantovanog depozita 9. oktobra je imao nekog smisla, a danas je to samo mera koju neko donosi reda radi i tek da pokaže da nešto radi. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš, koji je takođe izdvojio mišljenje na sednici Odbora za finansije prilikom razmatranja navedenih predloga zakona.

Poštovana potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, kao i moj prethodnik gospodin Grujić, na Odboru za finansije izdvojio sam mišljenje uglavnom iz istih razloga kao i on.
Njemu se slučajno potkrala jedna graška pa je rekao da su poslanici LDP-a predložili da osiguranje obaveznog depozita ide na pet hiljada, a mi smo sedam i po hiljada predložili i to je bio momenat kada je to po nama imalo smisla.
Naravno, kolege iz drugih partija su predložili neke veće iznose tada. Kao što kaže gospodin Grujić, gospodin Ilić se jako dobro toga seća, bilo je rečeno da smo paničari, čak i od strane predsednice Skupštine.
Nakon toga je usledila odluka Vlade, odnosno predlog koji nam je stigao i koji pozdravljamo naravno, ali smatramo takođe da je zakasneo. Mi ovde imamo nekoliko stotina amandmana o kojima treba pričati narednih dana, narednih nedelja.
Znači, pitanje je kada će ovo zaista biti usvojeno, pitanje je kada će građani od ovoga imati bilo kakvu korist, odnosno kada će građani usvajanjem ovog zakona moći da osete neku sigurnost.
Intencija je odlična. Vi ste objasnili i nama na odboru da je otprilike 98% uloga na ovaj način osigurano i to je nešto što pretpostavljam da će svakom normalnom uliti dozu sigurnosti, odnosno poverenja u neki sistem.
Međutim, ponovo podvlačim, bojimo se da je ovo zakasnelo, bojimo se da momenat kada budemo uslovili ovo, ovaj predlog zakona, da će proći još puno vremena od današnjeg dana i da sva ona kriza o kojoj pričamo i svi oni efekti koji dotiču našu državu da će ostaviti takođe još neke duboke posledice.
Naravno, smatramo da ovo nije jedini potez koji Vlada treba da povuče. Saznajemo iz medija da je dogovor sa MMF-om postignut, da će budžet biti ono što smo pričali tokom rebalansa budžeta prilično rigorozan, odnosno da će biti štednje, što takođe pozdravljamo, ali smo mogli i pre nekoliko nedelja i pre nekoliko meseci da se složimo oko toga.
Ovde smo dobijali odgovore na naša pitanja koji zaista nisu mogli da nas u tom momentu zadovolje, a sada se pokazuje da smo zaista bili u pravu kada smo vam postavili sva ona pitanja, odnosno nudili neka rešenja. Mi smo vam i ponudili, odnosno svi šefovi poslaničkih grupa i predsednica Skupštine su dobili jedan predlog LDP kojim smo želeli da napravimo neki dogovor, i sa svim poslaničkim grupama i sa Vladom oko toga šta treba činiti do 2009. godine da država Srbija i njeni građani na najbolji mogući način prežive, odnosno da naša država i dalje bude efikasan, ponudili smo jedan dogovor.
Ponudili smo vam u tom dogovoru da donesemo i neke zakone, kako bi se oni koji najveći profit ostvaruju, odnosno oni koji pre svega kroz energiju imaju strahovite prihode oporezovali. Nazvali smo to Robin Hud zakonima, faktički oni koji najviše u ovoj situaciji zarađuju da vrate ovoj državi.
Voleo bi da za dva-tri meseca vi ovde dođete i da predložite takve zakone, ne zbog toga što ih mi prvi predlažemo, nego što mislimo da je to interes građana Srbije.
Biću slobodan nakon ovog zasedanja da i ministarki dam program dogovora za budućnost, dogovor i sa Vladom, pa da razmotrite to i da pogledate. Nudimo neka rešenja koja će moći da unesu sigurnost i kod građana i kod samih institucija.
Još jednom da podvučem, bojim se da je kasno, bojim se da će puno vremena još proteći, zbog ovih svih silnih amandmana, kada će ovaj zakon biti usvojen. Predlagali smo pre mesec dana, vi ste to tada proglasili kao širenje panike, danas vidimo da smo bili u pravu.
Nadam se da će te i oko ovih drugih naših programa mera u najskorije vreme shvatiti da su dobri predlozi i da nude dobra i prava rešenja. Hvala vam.

U raspravi takođe se javljaju predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa. Prva se prijavila narodna poslanica Jorgovanka Tabaković, predsednica poslaničke grupe Napred, Srbijo.

Poštovane kolege, poštovani građani Srbije, imamo na dnevnom redu tri zakona za koje je spojena rasprava u objedinjenu i čujem da kolege pre mene uglavnom težište stavljaju na zakon o osiguranju depozita, želeći da građane uvere da, ukoliko se otvori stečaj nad nekom bankom, osigurani depozit od 3.000 povećan je na vrednost 50.000 evra i nema onoga ko to ne bi pozdravio.
Međutim, mene kao dugogodišnjeg poslanika i predstavnika poslaničke grupe Napred, Srbijo ne može zavarati priča o osiguranju depozita i podizanje vrednosti za osiguranje, kao što je mnoge u raspravi o rebalansu budžeta priča o žirafi zabavljala više od neostvarenih ušteda u budžetu Republike Srbije.
Nažalost, imam neprijatnu dužnost da građanima kažem da je u Zakonu o Agenciji za osiguranju depozita, Agenciju koju tako često pominjem, predložena izmena zakona sadržana u svega dve rečenice, u jednom članu u kojem se traži da Agencija za osiguranje depozita dobija pravo da na predlog Vlade, podnet na predlog Narodne banke, kupuje akcije banaka koje svojim poslovanjem ugrožavaju finansijsku stabilnost.
To vam je, poštovani građani, kao kada vam neko kaže: u svetu vlada opasna vrsta gripa i tražimo vašu dozvolu da izvršimo eutanaziju nad vašim ocem, starateljem porodice. Jer banke to jesu, pogotovo one u kojima jeste ostao većinski kapital, koji mi uslovno nazivamo domaćim.
Ovog puta autori ove ideje ne traže da izvrše brutalno ubistvo, poput onog koje je izvršeno 2002. godine 1. januara, a započet u oktobru 2001. godine otvaranjem stečaja nad Privrednom bankom i još nekoliko manjih banaka. Drskost kojom se traži od Skupštine saglasnost da se kupuju akcije banaka koje svojim poslovanjem ugrožavaju finansijsku stabilnost, a bez navođenja ko će to da utvrdi, u kom postupku i na koji način, jeste zahtev za eutanazijom.
Molim vas kao predstavnike Vlade da mi kažete da li je neko nekada poslao pacijenta na zračenje, a da nije utvrdio ni rezultate njegove krvne slike, a pod pretpostavkom da neko negde boluje od karcinoma? Da li je neki pacijent bez rendgenskog snimka poslat na operaciju noge?
Postoji Zakon o bankama, koji u odeljku od 102. do 122. člana propisuje način kontrole koji vrši Narodna banka nad poslovnim bankama, u kojima ima i prilično širokog diskrecionog prava Narodne banke kojim se ona obilato koristila, i aktuelni guverner.
Ne mogu da verujem da vam je neko, uverena sam da ministar Diana nema s tim veze kao predlagač, sigurno to ne bi dozvolila, da nam ovde kažete koji je to genijalni um smislio ovu jednu rečenicu i naterao Vladu da stane iza nje i da donese ovo poslanicima u Skupštinu na usvajanje.
Ko to može bez ijednog dokumenta koje se zove rešenje, bilo koji pravni akt u kojem je utvrđeno da neko na neki način, na nekom mestu, nekim poslom ugrožava finansijsku stabilnost finansijskog sistema države, privrede i bilo čega?
Nije vam dovoljno što u Zakonu o bankama, u članu 121. piše da zaposleni koji vrše kontrolu apsolutno ne odgovaraju za meru koju su uradili, koja je nekome nanela štetu, samo ako je krajnjim nemarom ili nepažnjom učinjena.
Nije dovoljno ni što Narodna banka ima diskreciona prava za takvu kontrolu, nego tražite od nas, bilo kojih poslanika, da vam se dozvoli da se igrate sa ostatkom bankarskog sistema, sa učincima koji su nam poznati.
Šta su nam poznati učinci? Koliko ima pred sudom postupaka oko ugašenih osiguravajućih društava koji su još uvek u fazi nerešenih problema? Šta je sa stečajem banaka koji su otvoreni 2002. godine? Da li je tajna za njihovo dugo trajanje sadržana upravo u Zakonu o ovoj agenciji, gde je u članu 14. navedeno da sredstva koja ova agencija prikupi svojim poslovanjem može da ulaže u kratkoročne hartije od vrednosti ili ih polaže u depozite banaka?
Poštovani građani, sredstva prikupljena stečajem banaka, prodajom umetničkih slika, davanjem prostora u zakup bez naknade ili prodavanjem Poštanskoj štedionici, svojevremenom i nekim bankama, davanjem u zakup po niskim cenama, tako prikupljena sredstva ova agencija, kojoj treba da damo još jedno oružje u ruke za koje nikome neće polagati pravo, može da drži kao depozit kod banaka.
Vi znate šta to znači, da se vrlo lepo prihoduje, zvanično i nezvanično, držanjem takvih sredstava. Postavljam pitanje - da li je tajna trajanja stečajnih postupaka ovih banaka sadržana i u ovome?
Postavljam i jedno pitanje na koje imate odgovor, i vi i ja - odluku o ulaganju ovih sredstava, depozita koje prikupi Agencija za sanaciju, donosi između ostalih i upravni odbor, koji se po zakonu, otkad postoje ove agencije, sastajao od predstavnika Ministarstva finansija i predstavnika Narodne banke, a sada i strukovnog udruženja banaka, i to tako da je Narodna banaka ranije imala prevagu, a sada od sedam članova, tri su predstavnika Ministarstva finansija, gde je ministar po prirodi svoje funkcije član, i gde je iz Narodne banke Srbije obavezno jedan od viceguvernera član. Takođe i oni daju dva člana.
Vi znate koje od 2000. godine do danas bio i ministar finansija, ko je bio viceguverner, i ko jeste guverner, i ko je odlučivao o tome da se bez istražnog postupka, bez utvrđivanja kontrole, bez mera upozorenja ugase banke i da se taj postupak nastavi.
Nije na odmet da ponovo pomenemo ta imena - gospodin Dinkić, gospodin Đelić, gospodin Cvetković, ali je tu i jedno ime koje je vrlo poznato javnosti, u liku direktora Agencije, gospodin Nemanja Kolesar, gde su na imenovanju članova Upravnog odbora ove institucije i na imenovanju direktora Agencije vođeni ''najžešći'' ideološki sporovi, u stari vođena bitka oko nadležnosti nad ogromnim sredstvima.
Ponoviću za ovom govornicom - 11,5 milijardi dinara je naplaćenih sredstava od samo četiri banke, one velike banke kako ih nazivamo, i to je izveštaj od 28. decembra 2007. godine.
Ono što je meni posebna drskost jeste to da su Upravni odbor, koji vode Vlada i Narodna banka, i ljudi koji prihoduju i raspolažu najvećim iznosom sredstava neumereni u svojim željama da odlučuju o privredi i o bankarstvu ove zemlje. Pametni ljudi kažu - ne uvećavaj Pitoklu imetak, obuzdaj ga u željama.
Ako ova skupština vas ne obuzda u želji da bez kontrole i utvrđivanja postupka na koji način neko ugrožava finansijski sistem ulazite u postupak kupovine akcije banaka, mi znamo šta to znači, mislim da je ovo zaista krah i finansijskog sistema i institucije koje se zove bankarski sistem, ali i pravnog sistema ove države. Ovo nisu prejake reči.
Podržavljenje banaka kada je pod izgovorom reprograma Pariskog i Londonskog kluba država iskoristila situaciju da postane vlasnik banaka, rasprodaje ih kako ona i kome hoće, ali da angažuje za to sasvim određene, ostali su tajna, finansijske i pravne savetnike, i da nekome daje nagradu za uspeh u tim procentima, podseća, i ovo je ponovni pokušaj, gde se pod maskom finansijske krize javnosti plasira priča o povećanju vrednosti depozita koji se osigurava, a u stvari se želi postići sasvim drugi cilj.
Nemojte da iko kaže da taj cilj nije vidljiv. On nije nimalo prikriven, u tom jednom jedinom članu on je očigledan, gde se dželatu daje pravo na milosrđe.
Gospodinu Jelašiću, koji je svojevremeno odbio Konvert grupu rusku, koja je želela da uđe na finansijsko tržište ove zemlje, odbio je koristeći svoje diskreciono pravo, rekavši da je njen kreditni rejting nizak, a bio je jednako visok koliko i države čije on guverner centralne banke. Reč je o zloupotrebi diskrecionog prava.
Taj čovek koji se usuđuje da kaže, prošle nedelje je dao izjavu da ne možemo da živimo u državi u kojoj su profiti privatni, a gubici javni.
Čovek koji je napravio gubitak svojom monetarnom politikom u 2006. godini, po završnom računu, od 376 miliona evra i napravio profit privatnim bankama u trgovini repooperacijama, za koje još nemamo precizne podatke, ali taj gubitak je nekome dobitak, usuđuje se da kaže da ne možemo da istrajavamo u stanju gde su gubici javni odnosno državni, odnosno na teret svih građana, a profiti privatni.
Gospodo, ako mislite da istorija počinje od vas, vi se varate. U Zakonu o Agenciji za sanaciju banaka ili preciznije zakonu koji je obezbeđivao za rad te agencije stajala je odredba gde je po zakonu Agencija za osiguranje depozita bila dužna da svoj finansijski plan i završni račun podnosi Saveznoj skupštini na usvajanje. Saveznoj skupštini na usvajanje savezni organ je podnosio finansijski plan i završni račun.
Da li iko zna podatak o tome ko raspolaže sredstvima Agencije za sanaciju banaka? Koliko ona iznose? Kod kojih su banaka položena? U šta su uložena, ako je čak i Ministarstvo kulture, kao jedan deo Vlade, svojevremeno podnelo žalbu, jer su čak i slike zaštićene zakonom bile date na prodaju i prodate od drugog državnog organa koji se Agencija za sanaciju banaka.
Ako Vlada unutar sebe nije obezbedila mehanizme da raspolaže takvim i tolikim sredstvima, da ih kontroliše, podsećam vas da je Skupština imala obavezu, zato što je reč o značajnoj oblasti, a danas je to još značajnije, o značajnim sredstvima, koja vam savetujemo da ulažete u Državnu razvojnu banku Srbije, da domaćom štednjom finansiramo domaću privredu i da, koliko je moguće, obezbedimo da odnos troškova kamate na štednju i troškova na kredite učinimo u korist ove privrede.
Sam zakon i način na koji ste ga predložili govori da postoji jedan tajni trougao koji se zove moć-politika-novac, koji vi nemate nameru da raskinete. Zaista se usuđujem da kažem da je smešno da se odeljak u zakonu o Agenciji za osiguranje depozita zove obavljanje poslova za Republiku Srbiju.
Ko je Republika Srbije, poštovani građani, ako Agencija ovako raspolaže sredstvima i ako traži ovakva prava da nastavi da dobija sredstava kojima će raspolagati ne znam u čiju korist, a imam osnova da pretpostavljam da nije ni u korist Vlade, jer i budžetu nema njenih prihoda, nije ni u korist Republike, jer su to građani, i građani od toga nemaju korist.
Čak se usuđujete da u zakonu o stečaju, sanaciji i likvidaciji banaka stavite odrednicu da neće biti dopušteno pogodovati povezana lica i da se pobijanje pravnih radnji za pogodavanje povezanih lica produžava na godinu dana. Poštovani građani, pogodovanje dužnika znači dati određenu imovinu ili stvari stečajnog dužnika nekome po nižoj ceni od tržišne ili po čak beznačajnoj ceni.
Agencija za sanaciju banaka je gazdovala prostorom nasleđenim od banaka nad kojima je otvoren stečaj koji još nije završen, a onda ga je dala Nacionalnoj štedionici koja je u svom nazivu potpuno smišljeno imala "nacionalni" kao ime, da zavara građane da je to državna institucija. Po kojoj ceni i pod kako pogodovanim uslovima, otkrivaće jednog dana istražni organi, uverena sam.
Samo onaj ko je znao kako se zloupotrebljavaju državna sredstva davanjem svojim prijateljima, sećate se, Mali kolektiv i ostali, koji su na kraju prihodovali od prodaje akcija Nacionalne štedionice, zaradili su milionske profite na zloupotrebi, odnosno na pogodovanju koje im je omogućila država i opet je reč o istom krugu ljudi koje sam maločas navela.
Ko je tu prihodovao, ko je ostao uskraćen, a mislio da će biti prihodovan, kasnije se pokazivalo u novinskim tekstovima i u međusobnim svađama i optužbama.
Da li mislite da smo mi zaista dostojni ovako ponižavajućih izgovora koje nam nudite ovde? Da li zaista mislite da se ovi zakoni ne mogu pronaći na sajtu, da ne postoje službeni listovi, glasnici gde oni stoje? Ako znate, a znate, a izlazite nam sa ovakvim tekstom, šta o tome mogu da kažem? To je drsko ponašanje vlasti, koja ne može da shvati da postoje izbori.
Ako stavite u zakonu da neće biti zaštićen depozit koji je stečen iz terorističkih akcija i pranja novca, pitam vas - zašto nije stajao jedan zarez, pa niste naveli - što se dokazuje na zakonom propisan način? Hoće li vam opet jedna takva odredba poslužiti kao izgovor za obračun s onima, mogu da budem čak i krajnje maliciozna pa da kažem - sa onima s kojima ste pravili poslove pa vas nisu isplatili, pa da njih uništavate.
Ili za nekog za koga posumnjate, pa se sutra izvinite, ali ko će da nadoknadi štetu? Budžet? Građani Srbije? Mislim da to nije u redu. Mislim da je to nedopustivo i ako je ikada u ovu skupštinu ušao zakon koji je tražio od poslanika više slobode, koja se ne naziva pravo da reši problem, nego pokazivao više drskosti da se zloupotrebi moć, da se građanima nanese šteta, onda je to ovaj zakon.
Molim vas, ni lekar opšte prakse ne daje tabletu za glavu dok ne snimi stanje, dok ne uradi analizu. Nemojte propustiti da u ove zakone unesete elemente koji će govoriti ne o političkoj borbi, o vašoj arbitrarnosti i površnosti, nego o potrebi da poštujete zakon. Hvala.

Narodni poslanik Milan Avramović želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1. Posle njega narodni poslanik Zoran Kasalović, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS-JS.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, želim da reklamiram član 104. i član 27. poslovnika o radu Narodne skupštine i član 102. Ustava Republike Srbije. Ovde je izašao jedan građanin i držao moralne lekcije. Na to ima pravo pod nekim drugim uslovima. Pod propisanim uslovima, aktima ove skupštine, ovog ustava, na to nema pravo.
Gospođo predsedavajuća, imali ste obavezu i dužnost kada je ovaj građanin izašao ... (Isključen mikrofon.)

Narodni poslaniče, u sali Narodne skupštine, a za vreme sednice Narodne skupštine, reč dobijaju i za govornicu izlaze narodni poslanici, koji imaju različite funkcije, predstavnici Vlade i pozvana lica koja u posebnim okolnostima mogu da dobiju reč. Upozoravam vas da ne vređate dostojanstvo Narodne skupštine. Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković dobila je reč kao ovlašćena predstavnica poslaničke grupe NS i ima sva prava koja joj iz statusa narodne poslanice po zakonu pripadaju.
Ili ćete primeriti vaše izlaganje, smatrajući da je Poslovnik povređen, pristojnim rečima, ili ćete sami sebe staviti u situaciju da stvarate osnov za izricanje mera. Izvolite.

Znam da sam jedan od vaših simpatizera koga volite da kažnjavate, ali neću uopšte da budem nepristojan, iako vi to želite. Upravo ste rekli da privedem pristojnosti. Ali, niste vi tema. Imam ovde određene zamerke generalno, a to kaže član 102. Ustava i u obavezi sam da u skladu sa članom ... (Isključen mikrofon.)