Gospodine predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarko, što bi mi u ozbiljnijoj atmosferi raspravljali o ovim zakonima kada to nije radila ni sama Vlada? Ovi zakoni su, kao i Vladina ekonomska politika, otprilike isti kao i sve ovo što se dešava tokom prepodneva ovde u skupštini.
Sistem radi, sistem ne radi, data je pauza i nije data pauza, krenućemo, ali za 7 minuta brže nego pre 7 minuta. Mislio sam da počnemo ovu raspravu u razgovoru sa državnim sekretarom u Ministarstvu finansija, koji je bio naš sagovornik prilikom poslednje rasprave o nekim od mera koje sada prepoznajemo u Vladinim inicijativama, ali u međuvremenu državnog sekretara nema i nećemo daleko ovako stići ovom vrstom rada.
Koliko mi razumemo, u izmenama i dopunama ovih zakona zapravo se radi o zakonima koji su deo paketa ekonomskih mera koje je Vlada Srbije sa velikim zakašnjenjem promovisala na jednoj od konferencija za novinare na kojoj smo videli da imamo i predsednika Vlade. Imali smo ga kada je Vlada izabrana i posle toga ni jednom ga nismo videli ovde u skupštini. Nismo ga videli kada se raspravljalo o banalnim pitanjima poput usvajanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, energetskog sporazuma Srbija-Ruska federacija, katastrofalnog rebalansa budžeta, pa ga tako nema ni sada.
Bilo bi dobro da smo samo po ovom pitanju presedan u svetu, nažalost nismo. Obrazloženje za usvajanje jednog zakona o izmenama i dopunama od zakona o kojima danas razgovaramo, a to su tri zakona, mislim na Zakon o osiguranju depozita, obrazloženje je tužno. Ako vi, gospođo Dragutinović, ne čitate ove zakone, onda zašto ih uopšte i usvajamo.
U obrazloženju piše da je razlog za izmenu Zakona o osiguranju depozita povećanjem osiguranog iznosa zbog potrebe harmonizacije domaćeg zakonodavstva sa zakonodavstvom zemalja u okruženju i zemalja EU.
Pošto se pojavio ovde u međuvremenu državni sekretar, kad je otkrivena ta potreba harmonizovanja našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU i da li možda postoji neka lista potrebnih zakona u tom procesu harmonizacije sa koje bi mogli da skinemo baš ovaj zakon u ovom trenutku?
Mislim da je to obrazloženje licemerno, pogotovo ako se pogleda obrazloženje u jednom od ova tri zakona o kojima takođe razgovaramo. Sad se u tom obrazloženju pominje i finansijska kriza, i teške ekonomske prilike, i onda je zapravo jasno da je ta vlada osuđena na neuspeh, čak i kada donosi neke ispravne ekonomske mere, zbog toga što je to vlada bez jasne političke vizije i koncepta.
Sa vama smo, gospodine Iliću, razgovarali ovde na sednici Odbora za finansije, koja je sazvana kako bi se Srbija zaštitila od neodgovornih poslanika opozicije koji su u parlamentu uradili ono što su pre njih uradili svi odgovorni poslanici u svim parlamentima normalnih zemalja na ovoj planeti.
Tada smo, između ostalog, mi iz LDP-a predložili povećanje iznosa osiguranog depozita sa tri hiljade evra na 10 hiljada evra. Neke poslaničke grupe su predlagale iznos od 20 hiljada evra, ali ni jedna ni druga tema nisu važne jer ostaju u drugom planu pred vašim odgovorom na tako nešto.
Vi ste tada rekli da je to bespotrebno. Vrlo dobro znam šta ste rekli, da se ne bavimo previše onim ocenama da ta kriza neće imati nikakvih posebnih efekata i vaših lekcija koje ste nam držali o razlikama između investicionih i klasičnih banaka, i to smo slušali.
Ali, evo nas sada tu smo gde smo i mi bismo hteli da vam pomognemo, jer mislimo da su ovo situacije u kojima, ne zbog toga što je vama lično potrebna pomoć, daleko od toga, ne mislim da ste srećni zbog ovoga, baš naprotiv, ali hajde da vidimo gde postoji prostor za dogovor oko prevazilaženja tih problema koji su kod nas nažalost mnogo dublji i ozbiljniji od onih o kojima se trenutno govori.
Jer i vi i mi vrlo dobro znamo da uzrok ovih ekonomskih problema nisu samo poremećeni odnosi u svetu i ta svetska finansijska kriza, već nažalost i nedovršene ili pogrešno sprovedene reforme u zemlji koje ove naše unutrašnje ekonomske prilike pretvaraju u veliki generator i bombu na kojoj sedimo.
Napravljen je dogovor sa MMF-om. Nije ovo tema da o njemu razgovaramo. Problem je što država takođe pokazuje ambiciju da štedi, ali tako što će građani stezati kaiš.
S druge strane, vrlo je neodgovorna procena inflacije, visoka stopa inflacije od 8%. Mi se sa tim ne slažemo, nije to tema. Hajde da pođemo od ovog zakona o izmeni i dopuni Zakona o Agenciji za osiguranje depozita.
Jedan član, posle tačke 3) tačka 4) u kojoj se kaže - kupiti u ime i za račun Republike Srbije akcije banaka koje svojim poslovanjem ugrožavaju finansijsku stabilnost. U redu. Gde se nalaze sredstva za kupovinu akcija, kao i gde se nalaze u rebalansu budžeta sredstva za osiguranje depozita koje je podignuto na 50 hiljada evra?
Voleli bismo da dobijemo odgovor na to pitanje. Da li su ta sredstva negde izdvojena, da li se nalaze u obaveznoj rezervi, da li će ta sredstva biti povučena iz nekog kredita, da li će ta sredstva biti povučena iz deviznih rezervi? Prosto, voleli bi da znamo gde se nalaze sredstva koja su izdvojena za osiguranje depozita, kako se to pitanje rešava?
Drugo vrlo ozbiljno pitanje je pitanje kriterijuma na kojima se zasniva realizacija jednog ovako velikog prava. Vlada će usvojiti akt, guverner će predložiti, a da li možemo da znamo kriterijume. Imamo primere preuzimanje banaka u ovom trenutku, ali tu postoje kriterijumi, ne preuzimaju se sve banke, neke banke propadaju. Gde je razlika između "Fani Meja", "Fredi Meka" i "Limon Bradersa"?
Gde počinje i prestaje ta razlika, odnosno zašto tako različiti tretmani, negde postoji kapital države, negde ga nema? Koji je interes naše Vlade da ona preuzima upravljanje i kupuje akcije banaka koje propadaju? Da li je to stabilizacija ekonomskih prilika u zemlji, stabilizacija tog finansijskog tržišta? Koliko su takve mere efikasne? Da li možemo da dobijemo neku projekciju svega toga?
Šta će se desiti ako samo država kratkotrajno obustavi te negativne trendove, a onda ona postane u problemu koji je veći od problema prethodnih vlasnika? Ko će tada otkupiti Vladu Republike Srbije, koja je otkupila neodgovornu banku ili banku koja je stradala zbog tih poremećenih odnosa na tržištu? Da li se pravi razlika između banaka u kojima se nalazi kapital države i privatnih banaka? Da li se pravi razlika između privatnih banaka koje su u vlasništvu naših državljana i koje imaju naš kapital ili je to mera koja se odnosi na svaku banku?
Dolazim iz Beča, tamo je u toku konferencija koju je organizovala "Unikredit banka", pokušavajući da uveri (izvinjavam se, ne mislim ništa loše o Unikreditu ovde u Srbiji, ali jako je teško govoriti o finansijskim problemima a ne pominjati one koji su deo tog problema), ali "Unikredit banka" je organizovala međunarodnu konferenciju u Beču kako bi uverila "Bank Austria", odnosno državljane Austrije da je situacija stabilizovana i da nema nikakvog problema sa novcem koji oni imaju u toj banci.
Imaju veliko pravo da tako nešto rade, pošto je austrijska država donela odluku da u apsolutnoj meri osigura depozite u austrijskim bankama.
Da li su ove banke ovde kod nas domaće banke ili su strane banke? Mi znamo taj odgovor - to su domaće banke. Sada se srećemo sa jednim demagoškim problemom na koji moramo zajedno da odgovorimo. Zašto mi građanima te banke predstavljamo kao strane banke, a one su zapravo domaće banke? Na primer, predstavlja ih Narodna banka, predstavlja ih aktuelni ministar ekonomije koji je svojevremeno bio guverner Narodne banke.
Poverenje u bankarski sistem se vraćalo ne tako što je građanima rečeno da se stabilizuje naš domaći bankarski sistem nego tako što je ljudima poslata poruka da su te banke koje su u Srbiji banke koje u stvari svoju reputaciju grade na onima koji su i te banke osnovali, što je bilo presudno. Sada njihovi osnivači nemaju nikakve obaveze prema bankama ovde. Konkretno, neke austrijske banke su pokušale da proguraju inicijativu, tražeći od svoje države da osigura i depozite u drugim zemljama u bankama čiji su osnivači austrijske banke. To nije prošlo.
Sada želimo da dobijemo analizu mera i efekata jedne ovakve odluke da država Srbija preuzima, da ne kažem problematičan menadžment, ali jedno problematično stanje, štiteći sebe na način na koji mi ne možemo da pretpostavimo kako, možemo samo da razgovaramo uopšteno, a da pri tom ne možemo da dobijemo odgovor na pitanje ko se zapravo iza svega toga štiti, kao što ne možemo da dobijemo ni čitav drugi niz odgovora na pitanja koja nam nameće situacija u kojoj mi trenutno živimo.
Gde su nam devizne rezerve, guverner nam kaže - rekao sam to na RTS-u. Pa pošto je panika element o kojem vodimo računa hajde da ne pričamo o tim rezervama i o tome gde su, i pod kakvim uslovima, i koliko su operativne, i koliko su to devizne rezerve u punom pojmu deviznih rezervi, a koliko su to zapravo devizne rezerve koje su formirane tako što je privremeno oduzet novac banaka koje funkcionišu ovde kod nas na tržištu kroz formu raznih depozita.
Gde je novac za ovih 50.000 evra osiguranja? Gde se nalazi taj novac? To morate da kažete, možda to jeste neviđeno, ali to je jako važno i želimo da znamo odgovor na to pitanje. Ako to nije važno, onda nije važna ni rasprava o ovome, zašto idemo na 50.000 evra, ako ste vi nam vi sami rekli da je racionalno bilo ono o čemu smo prošli put govorili, a to je 3.000 evra.
Hteli bismo da usvajamo zakone i objasnićemo u čemu je razlika, gospođo ministarko, između vas kao ministra finansija i nas kao političara. Hteli bismo da usvajamo zakone koji mogu da se primene. To je razlika između vas i nas.
Mi bismo hteli da usvajamo zakone iza kojih možemo da stanemo, a ne zakone koji će biti samo slovo na papiru, jer možda je to pitanje kredibiliteta naših institucija drugorazredno pitanje u ovom dnevnom haosu.
Niko vama ne spori da ste vi zaista hteli da isplatite ljudima 1.000 evra po akciji, i da ste zaista bili spremni da isplatite penzionerima penzije u visini od 70% plate i da ste zaista bili dobronamerni kada ste potpisali kolektivni ugovor za koji ste unapred znali da ga nećete primenjivati.
Niko ne spori da bi vi sve najbolje uradili za ovu zemlju, problem je što vlast ne sme da vara svoje društvo, jer se sada suočavamo sa situacijom u kojoj nam je potrebno pre svega razumevanje građana. A zašto bi nam ljudi verovali danas ako smo ih prevarili juče.
Zato kada pričamo o tome gde je osnova za ovakve promene zakona, mi mislimo o politici, a ne o novcu. Želimo da budemo sigurni da će naša zemlja u svakom trenutku moći da primeni ovaj zakon. Znam da je vama banalno to što niste ispoštovali Ustav i zakon i predali parlamentu, u skladu sa vrlo precizno definisanim rokovima, predlog budžeta za narednu godinu. Postoje objektivni razlozi za tako nešto.
Ali, verujte da su jednako objektivni razlozi na strani nekog drugog čoveka koji možda ne želi da plati porez u zakonom utvrđenom roku, pa ako vi kažete ništa zato što smo prekršili zakon, zašto to ne bi mogao da kaže svaki drugi građanin u ovoj zemlji - ništa zato što smo prekršili zakon. Ništa zato što smo potpisali kolektivni ugovor sa sindikatima i obećali sindikatima 7.000 dinara povišice, iako znamo da 90.000 ljudi formalno ima radnu knjižicu, a nema nikakav posao. Sve to kad stavite na stranu na kojoj se nalazi 20 godina haosa, onda zajedno moramo da postavimo pitanje potencijala i resursa sa kojima raspolažemo u ovom trenutku.
Zato nam je potreban prethodni dogovor na osnovu koga bi vi imali pravo da preuzmete ove mere, jer ono što čini drugačijim vašu inicijativu da preuzimate banke koje imaju probleme i da tako stabilizujete prilike, što je apsolutno legitimno i dobro, ali ono što čini drugačijim vašu inicijativu od svake druge normalne inicijative u svetu to je nedostatak konsenzusa i dogovora.
One jednostavne slike u kojoj dva predsednička kandidata stanu jedan pored drugog i pošalju svom društvu jednu poruku, e to je ono što tražimo od vas, bar LDP, ne želimo da vas saplićemo u tome, ali vi nama ne dopuštate da budemo partneri u rešavanju ovih problema.
Sa nama niste bili spremni da podelite odgovornost za definisanje politike, ali će se pojaviti spremnost da delimo odgovornost za posledice jedne takve politike. O tome se radi, to je za nas najveći problem.
Šta je sa preostalim delom ekonomskih mera Vlade? Trebalo bi da znate kada smo mi dobili poruku kada je održana ta konferencija za novinare: pre mesec dana. U normalnom svetu se analiziraju efekti preduzetih meram, a mi tek sada raspravljamo o delimičnom paketu vladinih mera. Šta je sa ukidanjem poreza? Kada će to biti na redu? Kada će biti ukinuti porezi? Zašto sada to nema?
Zato ne možemo da kažemo da je ovo jedna ozbiljna politika, ovo je pokušaj sastavljanja kraja s krajem u okolnostima koje su privremene i samim tim neizvesne. Podržavamo vaš dogovor sa MMF-om i smatramo da je koristan, i podržavamo projektovani deficit od 1,5%.
Možda postoje neki razlozi za inflaciju od 8%. Mislimo da bi bilo bolje da je 2%, ali možda za to, hajde da kažemo, postoje neki argumenti. Mi ih ne znamo. Nikada ih niko nije rekao. Mi čitamo vesti, vidimo da Vladu ucenjuju, da se to krpi kako ko zna i ume, na kraju je i napravljen neki dogovor, ali realizacija tog dogovora pre svega zavisi od spremnosti društva da trpi pritiske kojima će biti izložena kroz primenu tog dogovora.
Ne može društvo da bude uspešno ukoliko, recimo, neko odluči da poentira na činjenici da su sada zamrznute plate. Vi nam niste pružili priliku da u tome zajedno učestvujemo i da to zajedno radimo. To je osnovni problem.
Predložili smo raspravu o ekonomskoj politici u zemlji, ne sa ambicijom da kažemo, ministarko dajte pare, nego da kažemo dogovorili smo se ljudi u ovoj situaciji oko onoga što treba da se radi. Nema problema, podržaćemo mi izmene ovih zakona. To je najmanje sporno.
Ali vam kažem, ako donosimo zakone, dajte nam argumente da možemo sutra da kažemo ljudima da će se ti zakoni primenjivati. To sada nemamo. Juče je ovde bio ministar za dijasporu i brani zakon o javnim nabavkama. Ne treba od nas da ga brani. Mi želimo taj zakona, ali ako Vlada na takav način iskazuje poštovanje prema tom zakonu, onda sve drugo ide niz vodu.
To morate sami među sobom da rešite. Dobićete podršku za sve ovo, zato što mi pretpostavljamo da će sve biti onako kako bi mi želeli, ali vas unapred pitam šta će se desiti u situacijama u kojima počne da se arbitrira oko toga koju banku sada država preuzima, ko sedi u upravnom odboru banke koja se preuzima (je l' znate kako izgledaju upravni odbori banaka?
Kakve su političke veze upravnih odbora i onih na vlasti? Kakva je struktura kapitala? Iz kojih država dolazi taj kapital? Kakav je odnos tih država prema tim bankama, u istom trenutku i prema nama? Da li postoji mogućnost nekog partnerstva u preuzimanju obaveza? Sve su to krupna pitanja. Mi na tako nešto ne dobijamo odgovor.
Što se tiče ideje da se sa ovim zakašnjenjem menja ta politika, nadam se da će to uliti potrebno samopouzdanje građanima i jedino što možemo da im poručimo odavde da nažalost Vlada ništa ne može sama da uradi, kao ni LDP koja vam pruža podršku, da u ovom trenutku presudno stabilnost našeg bankarskog sektora zavisi od razumevanja ljudi za tu jednostavnu činjenicu da te banke počivaju na novcu koju su oni u njih deponovali.
Ne postoji nijedan bankarski sistem na svetu koji se ne bi zaljuljao kada bi neko povukao svu deviznu štednju i to moramo ljudima da kažemo, i da ih zajedno uverimo da će novac u tim bankama biti siguran, da dinarska štednja neće biti obezvređena, a da će naša centralna banka početi da vodi drugačiju politiku.
Ona sada pokušava da anulira štetu koju proizvodi svojim merama Vlada. Euribor je 4,50 gotovo 4,60 - spustio se, a naša referentna kamatna stopa otišla je na 17%. Gde je razlika? Razlika je u tome što centralna banka brani vrednost dinara, a ta vrednost je ugrožena merama Vlade, inflatornim rebalansom budžeta.
Tih 17%, koliko čini visoki dinarski kredit u ovoj zemlji? Kojim poslom čovek može da se bavi u našoj privredi da bi servisirao kredit sa kamatom od 20%? Ako je izvoznik ubija ga politika kursa jer nije konkurentan, ako je izvoznik ubija ga cena kapitala jer ne može da povuče taj kapital iz inostranstva, zbog toga što nema kolaterale koji su potrebni, a ovde je užasno skupo. Mi imamo jedan strukturni problem. Znam da ste ga svesni, ali moramo o tome da govorimo i o tome da ponudimo zajednički odgovor. Ako budete dolazili pred nas i predlagali nam, nema problema, mi ćemo reći, ljudi, glasali smo, prepustili smo Vladi ekonomsku politiku pa neka Vlada deli između sebe odgovornost za te mere. Mi za tako nešto nismo odgovorni.
To smo doživeli devedesetih godina. Uopšte nije važno ko je šta sada govorio. Najmanje je važna ta neverovatna sličnost između poruke da će sankcije delovati stimulativno na našu ekonomiju i poruka koju sada čujemo iz Vlade da će svetska ekonomska kriza delovati povoljno na naše unutrašnje ekonomske odnose, jer će ubrzati reforme, a strani investitori čekaju u niskom startu da dođu u ovaj naš raj od Srbije, gde je sve onako kako treba.
Sudovi su efikasni i nezavisni. Politika je u parlamentu i partijama, a ekonomija je prepuštena poslovnom svetu. Pošto ništa od toga nije onako kako bi trebalo da bude, mi vam predlažemo da se dogovorimo oko načina na koji ćemo podeliti odgovornost za zemlju u ovako krupnim i važnim pitanjima. Podrška vašim zakonim nije sporna, ali je sve drugo veliki problem. Ne zato što mi nešto ne razumemo i to što vas čude pitanja koja vam postavljamo, mi vam ovde samo citiramo građane, koji su odlazili u banke, uvereni da su to strane banke...
(Predsedavajući: Molim vas da završtite.)
... hajde da završimo. Pola sale nije bilo ovde, uključujući i državnog sekretara, kad ste mi dali reč.
Zbog toga što ni vi ne možete da se ponašate drugačije od Vlade, koja jeste Vlada i nije Vlada, imamo sednicu, nemamo sednicu, imamo zakone i treba da budemo srećni jer ih donosimo da bi harmonizovali naše zakonodavstvo sa zakonodavstvom EU. Baš uspostavimo harmonizaciju u oblasti depozita, a ne u nekom drugom važnom pitanju o kome se, recimo, vrlo negativno govori u izveštaju Evropske komisije, koji je cenzurisan i u formi falsifikata ponuđen poslanicima ovde u tokom jučerašnjeg dana. To su naši problemi.
Vi imate našu podršku, ako vam to nešto znači, ali nažalost očekujem od vas odgovore koje bi mogli da kažemo ljudima. Odgovore koje ljudi mogu da razumeju. Odgovore koji nešto znače i koji su nešto više od pozivanja na aktivu i bilanse koji su poznati guverneru..
