Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Vlade, javio sam se zato što imam osećaj da je pogrešno protumačeno ono o čemu smo mi govorili u prepodnevnom delu same rasprave, pri čemu ostavljam pravo svakoj poslaničkoj grupi da ona, kroz formu pitanja, traga za onom vrstom odgovora koja će nju učiniti zadovoljnom i samim tim i građane koje mi ovde predstavljamo.
Za nas iz LDP zapravo je važna suština na koju ukazujemo, a koja se može prepoznati kroz predlog izmena i dopuna ova tri zakona. Naime, mi moramo govoriti o slobodnom tržištu i moramo vratiti suštinu tom pojmu države, jer se u središtu same države nalazi građanin. Tako da, u svakom trenutku rasprave, pa i u onim situacijama o kojima govorimo o novcu, moramo biti svesni te jednostavne činjenice da ne govorimo o novcu koji stvara neko drugi, nego o novcu koji stvaraju ljudi koji žive u ovoj zemlji.
Nema nikakve sumnje da u svemu onome u čemu smo živeli prethodnih 20 godina ima i neke trenutne koristi koja može biti olakšavajuća okolnost, ali ukoliko se previše na nju oslonimo, onda ćemo samim tim platiti znatno veću cenu.
Devedesete godine su nas dovele do neke kratkotrajne koristi, kroz činjenicu da mi praktično imamo nov bankarski sistem, da su sve banke koje su danas prisutne na našem bankarskom tržištu nove banke, da one posluju po drugačijim uslovima od uslova po kojima se posluje u čitavom svetu upravo zbog tog nasleđa devedesetih. Tačno je da je štednja u Srbiji pokrivena deviznim rezervama i mislim da ne grešim ako kažem da su devizne rezerve duplo veće od same štednje koja se nalazi u našim bankama.
Ono što je zapravo problem jeste naša definicija devizne štednje. Mi deviznu štednju smatramo konkretnim izrazom i nekom vrednosti koja se ne može odvojiti od građana ove zemlje. Stoga smo zabrinuti u svakom trenutku u kome Vlada pokazuje onu vrstu ambicije koja ugrožava slobodno tržište i koja dovodi u pitanje ravnopravnost građana.
Mi imamo jednu odluku koju smo doneli 2000. godine, kada se čitava država obavezala na vraćanje devizne štednje deviznih štediša dve privatne banke, od kojih čak jedna nije bila banka, mislim na "Jugoskandik" banku, iako je bila štedionica, ali mi smo preuzeli na sebe obavezu vraćanja te devizne štednje. Štednju su vraćali oni koji su štedeli i oni koji nisu imali nikakve veze sa tom vrstom kockanja.
Druga mera koju smo doneli bila je mera vraćanja devizne štednje deviznim štedišama u državnim bankama koji su ostali bez svoje devizne štednje, iako ni na tako nešto nismo bili dužni da se osvrćemo, s obzirom da nismo svi štedeli u tim bankama.
Ali, to je bila mera kojom smo pokušali da uspostavimo stabilnost u našem sistemu.
Danas imamo jednu vrstu problema o kojoj moramo razgovarati, to je zapravo potreba Vlade da na jedan način zaštiti čitav sistem, a sa druge strane pitanje prava da se i mi, kao građani, uvlačimo u jedan proces u kome nismo svi ravnopravni.
Dakle, gde prestaje obaveza Vlade u zaštiti neke banke i kada se srećemo sa situacijama u kojima samo banka, sa svima onima koji tu banku čine, treba da plati odgovornost za određenu poslovnu politiku koja je dovela u poziciju u kojoj se nalazi, tj. gde su ti kriterijumi prema kojima mi možemo zaključiti da neka banka trpi zbog opšte svetske krize, a ne zbog špekulacija kojima je ona tražila ...
(Predsednik: Vreme.)
... neku veću korist za sebe.
To je za nas ključno pitanje...
(Predsednik: Vreme.)
... u ovom trenutku. Mere o kojima govorimo i kada postavljamo pitanje gde je novac naravno da ne mislimo na neki novac na gomili, nego postavljamo pitanje pre svega sa ambicijom da nam se vrlo jasno odgovori na tu potrebu - gde je granica između zaštite javnog interesa i žrtvovanja javnog interesa u ime nekog parcijalnog interesa, bez obzira da li se radi o hiljadama štediša neke banke. To su za nas veoma važni problemi.
Pre nekoliko dana je...
(Predsednik: Privedite kraju, molim vas.)
... nacionalizovana banka u Austriji za dva evra, tako da ne moramo da govorimo o milionskim iznosima, ali ako govorimo o angažmanu Vlade, o preuzimanju banaka, uplitanju Vlade u tu vrstu ekonomije... (isključen mikrofon).