Dame i gospodo narodni poslanici, moram da kažem, gospodine ministre, da ste se trudili da predložite zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima s određenim razumnim, racionalnim rešenjima. To je jedna strana priče. Međutim, ima puno predloženih rešenja u ovom predlogu zakona koja, s aspekta tumačenja i s aspekta racionalnosti, od poslanika SRS-a ne mogu baš da budu prihvaćena.
Najmanje su dva razloga, veoma bitna razloga, zbog čega ste, pretpostavljam, predložili izmene i dopune ovog zakona. Prvi je, kao što ste i naveli, član 20. stav 1. Zakona, o Zaštitniku građana – da bi on mogao da bude primenjen u onim slučajevima kada radno telo, odnosno telo ili organ koji može da razreši državnog službenika prihvati javnu preporuku Zaštitnika građana i na osnovu te preporuke donese određeni akt o razrešenju državnog službenika.
Ovde je pitanje, po mišljenju nas iz SRS-a, gospodine ministre, da li su ti razlozi za razrešenje državnog službenika, koji se navode u zakonu, stvarni, da li su opravdani, da ne govorimo o politizaciji, jer se ovde radi o veoma visokim, o mestima, kako kažete, na položajima ljudi koji rade na ovim mestima u državnoj upravi?
Drugi veoma bitan razlog, veoma problematičan razlog, o kome je zahvalno razgovarati u vezi sa svim temama u Narodnoj skupštini, jeste preporuka grupe država o borbi protiv korupcije, koja je na 38. plenarnoj sednici, odnosno sastanku, doneta u Strazburu, na zasedanju od 9. do 13. juna.
Ako imamo u vidu postojanje korupcije, i u zdravstvu, kod pojedinih ljudi, ne kažem uopšteno za sve, u prosveti, u državnoj upravi, znamo da je korupcija veoma razvijena, da je krivično delo, da elementi korupcije postoje svuda – to treba da bude borba vlasti, pa i vaše vlade, kako bi država, možda, mogla da se stabilizuje i u privrednim resursima, i u funkcionisanju državne uprave, i lokalne samouprave, da se krene napred.
Međutim, u određenim primerima postoji zamena teza – ako hoćemo kod pojedinih bivših visokih državnih funkcionera, ako hoćemo do vlasti, a toga ovde nema, onda dajte pare. U slučaju koji pominjem, kod bivših državnih funkcionera i bivših, nekih, članova SRS-a, bilo je primene – evo vam novac, dođite na vlast, ali za uzvrat razbijte Srpsku radikalnu stranku, da takva kakva je bila do kraja avgusta ne može da dođe na vlast.
Kamo te sreće da je ova preporuka grupe država iz Strazbura usledila mnogo ranije, možda bi pozitivno uticala na tu grupu ljudi, bivših članova SRS-a, da se manu korupcije radi politike, radi okretanja leđa, prodaje i politike, i ideologije, i programa, ljudi i prijatelja u SRS-u.
U ovoj preporuci grupe država se kaže – primena posebnog programa i obaveznog programa obuke u borbi protiv kriminala. Koji je to poseban program? To bi trebalo da budu kvalitetni zakoni, krivični zakon, pre svega, i primena tog zakona. Jer, u Krivičnom zakonu su taksativno navedena sva krivična dela, s posebnim opisom elemenata postojanja tih krivičnih dela. Primenite Krivični zakon.
Šta će vam posebna obuka za borbu protiv korupcije? Da li je to psihološko-psihijatrijska obuka – da apelujete na državne službenike i ostale ljude u državi koji se bave državnim poslovima da ne kradu, da ne primaju mito, da rade pošteno, da rade u skladu sa zakonom? Nema tu apela. Uz postojanje materijalne osnove, materijalne baze i primene zakona, odnosno krivično-pravnih sankcija, pre svega, eliminisaće se u velikoj meri postojanje korupcije.
Vi predviđate ovim predlogom zakona i razrešenje državnih službenika zbog kazne zatvora duže od šest meseci, najmanje šest meseci, kako stoji u zakonu, konačnu disciplinsku meru prestanka radnog odnosa – ako ne zadovolji na vanrednom ocenjivanju, sada, ovo možda deluje malo zbunjujuće ili nespretno, predviđeno zakonom – "neuzastopno".
Šta ako uzastopno, dvaput, triput ili više puta, nije zadovoljio određenu proveru, vanrednu proveru državni službenik? Šta se događa u tom slučaju s tim državnim službenikom, ako se ne razrešava? Valjda je logično da i po ovom osnovu dođe do razrešenja, ili po javnoj preporuci, naveli ste, republičkog Odbora za rešavanje sukoba interesa i Zaštitnika građana! Ovde je veoma bitno da dođe do opravdanih razloga i njihovog iznošenja prilikom postojanja ove javne preporuke.
Gospodine ministre, na kraju, zbog vremena rasprave koje pripada SRS-u, vi se brinete, znamo iz SRS-a, iz pojedinih primera, i veoma je pozitivno, za ono što se događa u funkcionisanju državne uprave, a i lokalne samouprave. Evo, pitam vas nešto s govornice. Došlo je do blokade određenih ljudi u funkcionisanju lokalne samouprave u Aleksincu, i to ne od bilo koga, od strane legalno izabranog, ali nelegitimnog predsednika opštine, blokada funkcionisanja lokalne samouprave, koja će trajati, verovatno, dugo. Posle uvođenja privremenih mera, raspisivanja vanrednih izbora, nastaće totalna blokada u funkcionisanju opštine, a ide zimski period.
Nigde nisam čuo da neko ko je na vrhu nekog sistema vlasti, pa makar to bila i lokalna vlast, vrši opstrukciju, vrši blokadu, izaziva krizu funkcionisanja te vlasti. Malo se raspitajte šta se događa u Aleksincu. Naravno, radi se o bivšem članu SRS-a.
S jedne strane, prima u nominalnom iznosu platu koja je veća od plate narodnog poslanika, u realnom iznosu je mnogo veća od plate narodnog poslanika, i ne mora da dolazi u Beograd da bi primio tu platu, a, s druge strane, ne radi svoj posao, svoje obaveze ne ispunjava, svoja zaduženja ne izvršava. Trebalo bi da se zabrinete za taj slučaj, a i za sve druge slučajeve gde postoje takvi primeri, naravno, pored organa državne uprave, tamo gde dolazi do nefunkcionisanja lokalne samouprave na normalan, zakonit način.

Narodni poslanik Tomislav Ljubenović ima pravo na repliku na izlaganje narodnog poslanika Aleksandra Pejčića. Izvolite.

Da je, kojim slučajem, nekom drugom prilikom izrečen podatak o broju zaposlenih u lokalnoj samoupravi, ostao bih uzdržan i ne bih replicirao.
U ovom slučaju, da bi ministar znao, nije tačan podatak Aleksandra Pejčića da u leskovačkoj lokalnoj samoupravi ima preko 745, otprilike je tu cifru rekao. Mogu da kažem da je to informacija od ''žutog preduzeća'', koja se veoma često poteže na konferencijama za štampu u leskovačkoj opštini. Upravo je predsednik Skupštine opštine Živojin Stefanović demantovao taj podatak na konferenciji za štampu i izneo da je tačno 549 uposlenih u lokalnoj samoupravi. Samo toliko, zarad javnosti i gospodina ministra. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević, a posle njega narodni poslanik Goran Mihajlović. Poslanička grupa Nova Srbija ima na raspolaganju dva minuta i 30 sekundi.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, pred nama je zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima. Mislim da nije dobro da ovoliko prolongiramo neke zakone koje smo doneli.
Poslanička grupa Nove Srbije neće moći da podrži ovaj zakon. I prilikom seta zakona o pravosuđu, o Agenciji za borbu protiv korupcije i drugih zakona, više puta smo s ove govornice upozoravali da će se uvek, kada dođe dan da treba da se primeni zakon, od Vlade doći predlog da se prolongira primena zakona.
Postala je praksa da se tako radi, a to je sve zbog toga što se, jednostavno, trči s nekim zakonima koji su dosta loši, brzopleti, nije bilo javne rasprave. Verovatno, i sudije u Srbiji treba da budu mirne, jer se neće primeniti do 2010. zakoni; kada dođe dan da treba da se primene, to će se, takođe, odložiti.
Ne znam kako ćete rešiti, po meni, jednu paradoksalnu situaciju kada je ovaj zakon u pitanju. Imate državne službenike na položaju na koji su izabrani po Zakonu koji sada prolongiramo i imamo postavljenja koja ćemo za godinu i po dana imati. Do 2007. godine, ili početkom 2007. godine, bilo je dosta konkursa. Vlada dr Vojislava Koštunice je počela primenu ovog zakona. Bilo je postavljenja, sigurno nekih 50-ak postavljenja, i onda se stalo. Zašto se stalo?
Neprihvatljivi su izgovori da su bile dve tehničke vlade u međuvremenu. Ako je bilo tehničke vlade, to ne znači da život u Srbiji treba da stane.
Znamo kako se konkurs obavlja. Konkurs se obavlja tako što služba za upravljanje kadrovima raspisuje konkurs. U tom konkursu učestvuje neko iz službe za upravljanje kadrovima, neko iz neke stručne organizacije, recimo, ''Kirilo Savić'', i jedan predstavnik organizacije gde se bira direktor. Ako je to tako, s pravom možemo da smatramo da je želja da nosioci vlasti postave svoje direktore, a onda će ti direktori da budu postavljena lica i oni će određivati ko će ih kasnije birati u službi za upravljanje kadrovima.
Mislim da je to neprihvatljivo, ukoliko želimo profesionalizaciju, ukoliko želimo nešto što je dobro u ovom zakonu, da potpuno odvojimo od partijskih postavljenja neke stručne ljude koji će vršiti posao nezavisno od izvršne vlasti koja će biti.
Dakle, imamo jedan veliki problem. Problem je veliki, i juče sam vam to rekao, kada smo imali konsultacije, problem zamrzavanja funkcija.
To je veliki problem. Imaćete ljude koji su izuzetno stručni, kao što su neki inženjeri, lekari, advokati itd., koji neće moći da prihvate da budu ovakvi službenici na položajima, zato što ne mogu da zamrznu status, jer kada nešto prođe, oni moraju da se vrate, a nemaju gde da se vrate, jer neće imati zamrznuti status.
Tu je još jedan veliki problem – što su izuzetno male plate i velike razlike između direktora posebnih organizacija i službenika, nameštenika itd. Imate paradoksalne situacije da su kadrovi, npr. dobri inženjeri, u nekim poslovnim organizacijama, potpuno obeščašćeni malom platom od 30 hiljada dinara, ili 40 hiljada dinara, a pri tom direktor posebne organizacije ima veću platu, maltene, i od premijera, platu od 150 do 200 hiljada dinara.
To su nelogičnosti za koje morate da nađete načina da ih ispravite, jer i prilikom nekog usaglašavanja i povećanja, isto kao što imamo problem sa penzijama, ako se povećava na isti način, s istim procentom, ispada da direktor dobije platu koja je, praktično, u nivou plate tog zaposlenog srednjoškolca u nekoj posebnoj organizaciji.
Dakle, mora se ići ka tome da se ljudi sa srednjom stručnom spremom, dobri stručnjaci, samostalni savetnici, približe, upravo, ovim velikim platama, da se tu napravi pomak. Ukoliko budete na isti način, po istoj stopi povećavali, usklađivali cene, imaćete jednog dana, kao što danas kažete – raspone devet ili šest puta, i do 20 puta veće razlike.
Dakle, to je neprihvatljivo. Evo, doći će i taj 31. decembar 2009. godine, a ništa se neće pomaći. Sigurno je da ćemo opet tražiti zakone, opet ćemo tražiti prolongiranje primene ovog zakona.
Nemate nikakav razlog da ne krenete sa konkursima. Kadrovska komisija i služba za upravljanje kadrovima treba da radi svoj posao i treba da bira ljude koji su potpuno van politike, jer to je osnovna ideja ovog zakona, a nikako, kada dođe do primene tog zakona, da radimo nešto što nije u redu.
Dakle, za mene je potpuno neprihvatljivo da, praktično, imamo apsolutno dvovlašće, ljude koji su izabrani po važećem zakonu, i neke ljude koji uopšte nisu izabrani.
Samo bih vas zamolio, gospodine ministre, ako možete da mi kažete, viđaćemo se ovih dana u Parlamentu, koliko je stopirano završenih konkursa?
Znači, služba za upravljanje kadrovima je završila posao, predložila kandidate, a ljudi ni dan-danas u tim preduzećima, poslovnim organizacijama, nisu izabrani. Ista je situacija i s pomoćnicima ministara. Hvala.

Reč ima ministar, gospodin Milan Marković. Izvolite.

Moram da kažem kolegi, pošto je malopre jedan kolega rekao kako, eto, nisam glasao za ovaj zakon, upravo sve to što ste rekli je razlog zašto nisam glasao za taj zakon kada ga je DSS predložila.
U poziciji sam da taj zakon branim, da taj sistem, koji je započet tada i za koji verujem da je dobar, trudim se da ga odbranim, da taj princip izvedemo do kraja.
To što ste naveli, to jesu problemi. Ne zameram ni kolegama koje su pisale ovaj zakon. Više puta sam u to vreme razgovarao s gospodinom Balinovcem o tim elementima o kojima sada govorite. Logično je da je tako korenita promena, koja je krenula tim zakonima iz 2005. godine, morala da u sebi sadrži nelogičnosti o kojima sada govorite. Da se nije desilo sve što se dešavalo, da ne ulazimo u to kako kod nas izgleda politička scena, pa jedna vlada padne, pa izbori itd., verovatno bismo u jednom kontinuitetu mogli da razmišljamo o izmenama zakona u svim pravcima o kojima ste govorili.
Zakon je, zaista, nesavršen. Moje uverenje je da je preambiciozan, ali to je sad projektni zadatak i trudiću se da taj zadatak ispunim isto kao da sam učestvovao u donošenju tog zakona, jer smatram svojom obavezom, kao ministra, da nastavim ono što je radio neki prethodni ministar, ali to što ste izneli kao primedbe, ne mogu biti primedbe meni, jer nisam kreator tih rešenja. Slažem se da neka od tih rešenja treba izmeniti, u cilju fleksibilnijeg postavljanja sistema u ovom momentu.
U vezi s ovom komisijom, rukovodilac organa koji vrši postavljenje državnog službenika na položaj odlučuje, od tri predložena kandidata, koji će doći, tako da onaj ko je dao člana komisije nema uticaj u tom smislu, komisija nema taj prevashodni uticaj na to ko će biti postavljen.
Najviše poražava činjenica što imamo suštinsku oskudicu ljudi koji su sposobni da iznesu najsloženije poslove, koji zahtevaju visoku stručnost, a ovo što je u pravu je relativno loš društveni status. Verujte, veliki broj konkursa se završava, između ostalog, i tako što se ne javi dovoljan broj kandidata, ili se ne jave dovoljno kvalitetni kandidati.
Što se tiče konkretnog pitanja, potrudiću se do sutra da vam dam odgovor na pitanje koliko je konkursa zaustavljeno, ali, opet kažem, sve je to u okviru zakonskih rešenja koja su kao takva data, gde rukovodilac organa može da odluči da ne prihvati nijednog od predloženih kandidata.
Lično, mislim da to rešenje možda i nije najbolje, ali kažem, svaka zakonska intervencija u ovako korenitoj promeni, koja je izvršena 2005. godine, morala bi da bude, de fakto, skoro kao i ceo sistemski zakon, dakle, da se od prvog do poslednjeg izvrši konsekventna promena određenih stvari u zakonu.
Prosto, kroz ove zakone koji su doneti, kao nit se provlače neke stvari. Nema intervencije na jedan član. Svaka intervencija bi zahtevala vrlo ozbiljnu analizu i vrlo dugotrajan rad. Ne verujem da bi intervencija mogla tek tako da se desi.
Kakva su iskustva do sada, zrelo jeste da se krene, možda, u neke promene, ali mislim da treba da saberemo sva iskustva do kraja i da, u krajnjem slučaju, prvo vidimo da li možemo da iznesemo ovaj sistem i da izvršimo postavljenja, pa ako možemo da izvršimo postavljenja, lako ćemo vršiti te fine dorade.
Mnogo veće primedbe su iz samih organa, koje se odnose, recimo, na sistem napredovanja. Veoma velike primedbe imamo na sistem napredovanja, na sistem ocenjivanja itd.
Kažem, ne želim da kritikujem one koji su pisali, jer oni su, zaista, izneli ogroman posao. Nije lako ovako korenito promeniti sistem, kao što su ti ljudi radili, koji su to pisali, i oni, nesporno, poseduju veliko znanje i izuzetnu stručnost. Naravno, ni oni nisu mogli znati kako se nešto odigrava u praksi, kako se, u konačnom ishodu, to dešava u praksi. Ima mnogo više od toga što ste rekli, ali to sad nije tema i ne može biti u ovom momentu tema, a najmanje može biti neodgovornost, moja i sadašnje vlade.

Narodni poslanik Srđan Spasojević, pravo na repliku, na osnovu člana 101.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, svi smo se složili da je dobra želja i da je zakon dobar. Nemojmo sada malo da iskrivljujemo nešto što sam ovde rekao.
Rekao sam da je ovaj zakon, sprovođenje ovog zakona, apsolutno, zaživelo, nekih 50 postavljenja je bilo i to je završeno pre godinu dana, a onda smo uleteli u nekoliko odlaganja. Moje pitanje i sugestija je, upravo – zašto ne nastavimo normalno s konkursima? U tom slučaju, ne bismo danas odlagali ovaj zakon za neko buduće vreme.
Dakle, to je osnovna primedba i vrlo argumentovano sam vam rekao šta je želja, kada sam rekao da se postavi neko iz vladajuće većine, da se na taj način dođe do ove komisije i da se obezbedi da ti ljudi budu sigurno izabrani. Nisam stigao da kažem da se i zamenici nekih direktora i pomoćnici na isti način biraju.
Prema tome, jasna je stvar da se ovde želi napraviti, praktično, jednopartijski sistem. To je vrlo opasno. Zato vas upozoravam, kao dobrog pravnika, kao uvaženog ministra, da tako nešto, ukoliko želimo da sprovedemo depolitizaciju ovih organa, ovih ljudi koje treba ovim zakonom da biramo, ne činimo.
Nemojte me ubeđivati da, ukoliko neko bude izabran, posle pet godina, i ako je neko imao neku želju, kada dođe neka druga vlast, verovatno će neko nekom reći – povuci se s tog položaja.
Moramo da iščistimo svest o tome da bismo ovaj zakon mogli da primenimo. To je sigurno. Nebitno je koja je stranka na vlasti. Dakle, moja apsolutna poruka je da smo dobro zamislili ovaj zakon, on je dobar, ali ne valja to što se primena više puta odlaže.
Dakle, ako ne uradimo ovo što je jednostavan posao, u odnosu na ono šta ćemo imati prilikom primene zakona u pravosuđu i izbora sudija, onda ćemo to sigurno odlagati do 2020. godine, pa neka sudije slobodno budu mirne; ništa od ovog zakona koji ćemo doneti, ako ovako prostu stvar ne možemo da rešimo. Ovo se vrlo lako rešava. Potpuno je jasna procedura, potpuno je jasan zakon.
Zakon je dobar, ali ne valja to što se konkursi odlažu, primena se stalno odlaže. Imamo nesklad između ljudi koji su izabrani. Po ovom zakonu, recimo, u jednom ministarstvu, ili doministarstvu, neko je izabran po konkursu, a neko će biti postavljen. To su nelogičnosti i to je moja poruka, a nemojte prebacivati na neke ranije vlade da, u suštini, tu nešto nije dobro.
Zakon je dobar, ali počnite da ga primenjujete, a ne da ga stalno odlažemo radi svih onih stvari zbog kojih sam vam rekao. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Goran Mihajlović.