Zakon o državnim službenicima je klasičan primer kako ''put u pakao može biti popločan dobrim namerama''. Zaista, namera je bila dobra, čitav koncept pokrenut je još 2003. godine, u cilju depolitizacije državne uprave. Dobar koncept, evropska praksa, a posebno ideja da se stručni ljudi i pravi profesionalci nađu na pravim mestima.
Kako je sve to sprovedeno u realnosti, vidi se već iz činjenice da je opet potrebno vreme za produženje roka za primenu ovog zakona do 31. decembra 2009. godine. Činjenica je da je na 398 položaja postavljeno samo 50 ljudi, i to mahom u vreme kada je premijer bio dr Vojislav Koštunica. Ne može se kašnjenje u primeni ovog zakona namenjenog depolitizaciji državne uprave opravdati samo tehničkim problemima i proceduralnim razlozima koji utiču na to da je za jedno postavljenje na posao potrebno 87 dana. Pre će biti da u atmosferi partijskih postavljenja s konkursima, koji više nisu sa slikom, nego po slici i podobnih osoba, izostaje motivacija mladih stručnih ljudi da se uvrste u kadrove državne uprave i tako partijskom etiketom cementiraju profesionalnu budućnost.
Meni je, kao psihologu, posebno bitno i idejno ispravno postojanje službe za upravljanje kadrovima, koja se stara o proceni, između ostalog, psihološkog statusa kapaciteta i potencijala osobe da obavlja tako važan posao kakvi su, mahom, poslovi u državnoj upravi. Ova služba obavlja poslove edukacije državnih službenika, a posebno, recimo, u oblasti koja nam je sada bitna, a to je borba protiv korupcije. Problem je samo što očigledno postoji ozbiljan jaz, moglo bi se reći, čak, i provalija, između dobronamernosti koncepta i zloupotrebe u praksi.
Na primeru tri postavljena državna službenika, postaće jasno o čemu govorim.
Boža Đelić, da nije u ulozi ministra i potpredsednika Vlade, bio bi čak i simpatičan u svojoj ubrzanosti i razbarušenosti. Možda je, umesto ovako ozbiljne funkcije, trebalo da mu se dodeli pozicija ministra za veselje, kao što bi osoba u ulozi predsednika Srbije bila fenomenalan predsednik zemlje lepotije.
Mladi su pre par dana napravili duhovitu akciju. S obzirom na to da ukidanje viza ima istu sudbinu kao ''jugo'' kabriolet koji je svojevremeno ministar Đelić preporučivao građanima kao automobil budućnosti, predložili su da srećnom dobitniku Đelić pokloni svoj ''jugo'' kabriolet. Tom prilikom, organizovana je i nagradna igra, sa sledećim pitanjem – kako će glasiti novi izgovor Božidara Đelića za sledeće odlaganje roka za ukidanje viza državljanima Srbije: a) – globalno zagrevanje; b) – ptičiji grip, v) – nestašica rezervnih delova za ''jugo'' kabriolet?
Toliko o ministru za nauku i potpredsedniku Vlade, koji je, fakat, postavljeni državni službenik. Inače, ne znam da li ste čuli novi vic, prijatelj mi je ispričao malopre. Zašto Božu Đelića zovu Obama? Zato što krade obama rukama.
Sledeći slučaj državnog službenika je Mlađan gospodin Dinkić, ministar za privredu i potpredsednik Vlade, koji u psihološkom smislu funkcioniše kao pauk ubica. Prvo plete svoje mreže svuda gde ima para, pipci su mu u svim segmentima društvene moći, a na kraju uništava i pojede ne samo one koji su upali u mrežu, nego i one s kojima je pravio mrežu.
Ako nije u pitanju sindrom Barona Minhauzena ili, stručno rečeno, pseudologija fantastika, pošto je lagao o besplatnim akcijama, socijalnom programu za radnike "Zastave", koje će, navodno, sve preuzeti "Fiat", zaposlenjima, skijalištima i koječemu na Staroj planini, onda je reč o čistoj aroganciji i bahatosti, budući da ovaj postavljeni državni službenik svesno i namerno laže, obećava i ne preuzima odgovornost ni za izrečeno obećanje, ni za preduzete akcije.
Potrošio je pare od "Mobtela", "Robnih kuća", trećeg operatera, čak, dve milijarde i 260 miliona evra potrošio je za predizbornu kampanju. Tako skupu kampanju teško da bi, i to van ikakve kontrole, mogao da ima i sam Obama. Sada je najavio spektakularan dolazak i neverovatnu investiciju svih tih banaka, uz komentar da je to dokaz stabilnosti tržišta u Srbiji.
Inače, ta spektakularna ''Siti banka'' je u poslednjih 20 meseci izgubila 20 milijardi dolara i, uz svu pomoć države, do 2010. će sigurno poslovati s gubitkom.
To li je odličan investitor za srpsku privredu? To može da bude dobar investitor za Mlađu, koji preferira ''Kolmar'' garderobu od bar 3.500 evra, dok je narod ukosio očima od kineske robe. Dinkić veruje samoj proceni, naknadnoj i bespotrebnoj, koju je narod platio 500.000 evra, ''Dilojta'', koja je rađena metodom cena, koja ostavlja sasvim dovoljno prostora za manipulacije.
Naime, u avgustu je Međunarodna organizacija za energetiku iz Vašingtona uradila procenu kretanja cena nafte na svetskom tržištu u 2008. i 2009. godini. Cene su podeljene u tri grupe. Pesimističnu, od 100 dolara po barelu, osnovnu – 110 dolara po barelu, optimističnu – 124 dolara. Procenat ''Dilojta'' je urađen isključivo na osnovu ove optimističke cene.
U slučaju da Dinkićeva opstrukcija uspe i dođe do odustajanja ''Gasproma'', novi kupac bi imao pravo na novu procenu, jer cena naftne kompanije direktno zavisi od cene nafte.
Koliko bi vredeo NIS danas, ako je cena nafte na svetskom tržištu 60 dolara po barelu?
Deo od 51% NIS-a vredeo bi nešto ispod 200 miliona evra. U avgustu je vrednost ''Gasproma'' procenjena na 35 milijardi evra. Da su radili procenu po metodi koju koristi ''Dilojt'', ''Gasprom'' bi vredeo 80 milijardi evra, a kada bi se procena ''Gasproma'' radila po današnjoj ceni nafte, vrednost bi mu bila 14 milijardi evra. Mali raspon od 14 do 80 milijardi.
Na kraju ćemo, ako Mlađa nastavi opstrukciju, kao i kod koncesije, doći u situaciju da Rusi odustanu, da izgubimo 200 miliona evra, uz odsustvo magistralnog gasovoda i bez skladištenja prirodnih izvora gasa.
Možemo samo da pretpostavljamo kako vesti nisu do kraja loše. Možda su loše za narod i državu, ali za dotičnog državnog službenika ne, jer postoji opravdana naknada za dobro obavljen posao sabotaže važnog državnog projekta. Uz ovakav porast cene gasa, izgleda da Mlađa planira da se zagreva na skijama, a nama običnim smrtnicima preporučuje grejanje na mentalnim orgijama poverenja u njegovu časnu Mirosinkinu reč.
Treća, ali ne i poslednja postavljena Vladina službenica, od milja zvana ''balerina'', s prethodnim preporukama savetnika iz Ministarstva odbrane, jeste ministarka za sport i omladinu Snežana Marković-Samardžić. Prosto se ne zna o kome više vodi računa, o sportu ili omladini. Sada je među mladima popularna kletva: "Dabogda te balerina štitila".
Posle Milorada Čavića, odlazak iz zemlje zbog očajnih uslova za trening najavili su Ivana Španović, svetska juniorska šampionka u skoku u dalju, Miroslava Najdanoski, državna rekorderka u plivanju na 50 i 100 metara prsno, kao i Ivan Lenđer, evropski juniorski šampion i svetski vicešampion na 50 i 100 metara delfin stilom.
U rebalansu budžeta, za sport i omladinu izdvojeno je nula dinara. Kakva je to poruka mladima i sportistima? Afirmišite sebe o svom trošku u svetu; ako postanete svetske face, onda ćete doći da se slikate s političkim vlastodršcima i facama u predizbornoj kampanji. Što reče predsednik Ekonomskog saveta Nove Srbije, koja je kao stranka, u nedelju, 16. novembra, već zatražila ostavku ministarke za sport i omladinu, šta će nama Milorad Čavić, Jelena, Ana, Nole i sva ona deca kojima su oni postali idoli, kada imamo 23 ministra, buljuk zamenika i pomoćnika, predsednika pomiritelja i premijera neplivača?!
Ako su ovo troje postavljeni i svojim akcijama proslavljeni, kako da verujemo da će oni koje oni imenuju, izaberu za svoju svitu, biti goli profesionalci. Goli – možda, a profesionalci – teško.

Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz, a posle njega narodni poslanik Slobodan Maraš.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo, kao politička stranka koja se oslanja na istorijska iskustva naše zemlje, mislim da je potrebno reći kakva je to bila nacionalna i državna strategija u vreme kada je Srbiju vodila desna, pobednička i državotvorna Srbija i u pogledu državnih službenika.
Nakon Drugog srpskog ustanka, a najlepšu odu tadašnjim državnim službenicima napisao je prof. dr Slobodan Jovanović, upućen je poziv svim učenim Srbima iz Austrougarske monarhije, pre svega, iz današnje Vojvodine, da dođu u Srbiju, da pomognu da Srbija stvori osnove državnih institucija. Mnogi su se odazvali, došli su u Srbiju, ostavili dobre položaje, počeli da stvaraju državne institucije, sretali se s nizom problema, s vojvodama, pobednicima iz Ustanka, koji su želeli da zadrže vlast za sebe, samim tim i državnu upravu. Sretali su se sa kulturnim razlikama, a zbog njihovog pojavnog izgleda i ljubopitljivosti narod ih je zvao ''nemačkari'' i ''švabovija''.
Mislim da je red da se danas setimo tih Srba, dominantno, današnje Vojvodine, jer su oni postavili temelje današnje državne uprave. Kakva je državna uprava bila tada? Apsolutno, depolitizovana.
Nepismeni Miloš Obrenović, shvatajući svu nužnost da ima profesionalne i apolitične kadrove u državnoj upravi, poslao je buduću srpsku elitu na školovanje u Pariz, London, Beč, Rim, Trst, Milano, i oni su, dolaskom, odnosno povratkom u Srbiju, doneli u potpunosti evropejske ideje. Nije onda čudo što je tada dinar bio stabilan, što se srpska država stalno širila, a nije postojala bojazan da će naša intelektualna elita postati neko ko će sprovoditi naloge stranih obaveštajnih službi, naprotiv.
Naravno, svi znamo kako je bilo u jednopartijskom sistemu. Neko je ovde dobro rekao da ni portir nije mogao da bude neko ko nije član političke stranke. Mi smo 90-tih godina tražili da se depolitizuje državni aparat, da državni činovnici budu ono što su nekada bili činovnici u Kraljevini, Kneževini Srbije, ili što su danas činovnici u zemljama EU.
Namera ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona je dobra. Mislim da je i bez ovog zakona bilo vrlo retkih primera koji su, pre svega, mislim na ministre ili predsednike Vlade, u zaista zanemarljivom broju postavljali ljude koji su dominantno stručni kadrovi, ali to su retki izuzeci. Pravilo je bilo da je bila apsolutno politička i partijska državna uprava.
Namera zakonodavca je apsolutno dobra, SPO će je podržati, apsolutno, sve probleme s kojima ćemo se u praksi sresti.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš, a posle njega narodni poslanik Milisav Petronijević.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, LDP, bez obzira na to što, od ove tri izmene koje se predviđaju, podržava dve, neće moći da podrži ovaj zakon.
Slažemo se potpuno, odnosno nije sporno da javna mera koju izrekne Ombudsman bude razlog za prestanak radnog odnosa službenika. Nije sporno ni ovo usklađivanje zvanja, međutim, ova treća promena je problem odlaganja roka za sprovođenje konkursa za imenovanje službenika.
Mi smo imali to već 2007. pred sobom. Meni to više izgleda ovako, kada je druga Koštuničina vlada ovo predložila, faktički je to bilo otvaranje prostora za zapošljavanje i primanje kadrova iz DS-a, koja je tada ušla u tu vladu. Sada mi ovo izgleda kao otvaranje prostora za one koji su posle te vlade, odnosno prethodne, Koštuničine, sada nanovo ušli u Vladu.
Međutim, šta je tu jako interesantno? Vi ste sigurno upoznati da postoji nacionalni program integracije, nacrt, kojim se veoma često hvali gospodin Đelić. Mi smo više puta tražili da to dođe pred poslanike, međutim, to još nije stiglo. Bio bih slobodan da citiram neke delove, pa da vidimo koliko se to odnosi na ovo faktičko stanje.
Citat iz Nacrta nacionalnog programa integracije u EU: ''Zakon o državnim službenicima stvara uslove za kreiranje profesionalnog, odgovornog, politički neutralnog službeničkog sistema i predviđa depolitizaciju čitavog jednog upravljačkog nivoa u državnoj upravi, budući da predviđa kategoriju državnih službenika na položaju.
Državne službenike na položaju predstavlja Vlada ili drugi zakonom određeni organ, ali oni, pre toga, moraju proći izborni postupak, tačnije, konkurs, koji sprovodi konkursna komisija, u kojem se proverava njihova stručna osposobljenost za konkretno radno mesto na položaj za koji su konkurisali u organima uprave. U sastavu ministarstava, u posebnim organizacijama, službama Vlade, sasvim nestaju politički funkcioneri.''
Ovo bi bilo savršeno da bude tako. Mi sad slušamo ovde, maltene, svi ponavljaju, sve političke partije – depolitizacija, departizacija itd. Meni se čini da smo mi daleko od toga. Mi imamo ovde silne feude, ali je katastrofično kada predsednik jedne partije koja je do juče bila na vlasti, dva mandata, i sedela s nekima koji su i dan-danas u vlasti, a mislim na predsednika Nove Srbije, ovde izađe i priča kako je protiv, odnosno kako mora da se izvrši departizacija i depolitizacija, kako su podeljeni na feude itd.
Gospodin Ilić je do juče sedeo u toj vladi i za to vreme ništa nije učinio da se ovako nešto ispravi. Govorio je gospodin Ilić kako ne poštujemo ove državne, odnosno nezavisne institucije, poput revizorske institucije, Saveta za korupciju itd.
Samo neka se sete ljudi šta je uradio tada onom nesretnom gospodinu Šabiću, kada mu je on tražio da mu dostavi ugovore i anekse Ugovora o koncesiji, šta je čovek sve preživeo tada, kakav je to rečnik bio i kakvo je to bilo odbijanje.
Vi ste ovde u obrazloženju, što je, takođe, interesantno, napomenuli da je Ustavom Republike Srbije utvrđeno da Vlada kojoj je prestao mandat može da vrši samo poslove određene zakonom, do izbora nove vlade, a Zakonom o Vladi propisano je da Vlada kojoj je prestao mandat može da vrši samo tekuće poslove i da ne može postavljati državne službenike na položaje u organima državne uprave.
Mi smo svi bili svedoci da su dve tehničke vlade, znači, vlade koje su između dva kruga, odnosno između izbora, kada Vlada raspiše izbore, odnosno predsednik Skupštine, donosile veoma bitne odluke. Jedna je donela odluku o koncesiji autoputa, za autoput Novi Sad-Požega, odnosno Horgoš-Požega, a druga vlada je usvojila Naftno-gasni sporazum sa Ruskom Federacijom.
Nije mi jasno kako su neke tako velike i značajne odluke mogle da donose tehničke vlade, ali, kada je u pitanju uhlebljavanje svojih kadrova, to je moralo da čeka dug vremenski period. Faktički, 19 meseci je dat ovde za rok da se obavi ovaj posao koji je bio započet 2006. godine, odnosno, kako vi kažete, koji je osmišljen 2005. godine.
Smatramo da je ovo veoma loše. Kada pričamo o departizaciji i depolitizaciji, zaista možemo ovde da dignemo visoko čelo i da kažemo – Liberalno-demokratska partija je to pokazala na primeru, na primeru grada Beograda.
Vi ste čuli da su dva gradska sekretara, koje smo predložili, odnosno dva člana veća, ili kako se to već u Beogradu zove, osobe koje nisu članovi LDP-a nego su članovi neke druge partije, ali smo smatrali da su dovoljno stručni i imali su sve kvalifikacije za obavljanje takvog posla. Voleli bismo da vidimo da i oni koji kritikuju, konkretno, ovaj predlog zakona, to pokažu bar jednom na svom primeru.
Ono što ste rekli kada ste odgovarali gospodinu Jovanoviću, zaista, najbolje govori o ovim izmenama – da ste i vi u opoziciji, i vi biste ovo kritikovali. Mislim da je to najbolji komentar Predloga ovih izmena. Kažem, mi bismo prve dve podržali, to, načelno, uopšte nije sporno, međutim, ova treća, odlaganje roka za sprovođenje konkursa za imenovanje službenika, po nama je veoma sporna i zbog toga ne možemo podržati ovaj zakon. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević, ako je u sali. Nije. Posle njega, narodni poslanik Aleksandar Pejčić, a posle Aleksandra Pejčića, narodni poslanik Milovan Radovanović.

Poštovana potpredsednice, poštovana gospodo poslanici, poštovani ministre, pred nama je zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima.
Zarad javnosti, moram podsetiti građane Srbije da je reforma državne uprave počela još 2003. godine, kada je na vlast došla prva vlada Vojislava Koštunice. Godine 2004. je doneta strategija o reformi državne uprave, 2005. godine donet je ovaj zakon o kome pričamo, Zakon o državnim službenicima. I gle paradoksa, sadašnji ministar koji brani zakon nije glasao za taj zakon jer je bio opozicija. Eto, kako se okolnosti menjaju. Sada čvrsto stoji iza ovog zakona, govori da je ovaj zakon izuzetno dobar, što smo mi i tada govorili, da se radi o kvalitetnom i modernom evropskom zakonu.
Predlagač u to vreme bio je Zoran Lončar, tadašnji ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koji se vodio određenim principima kada je predložio ovaj zakon. To su principi depolitizacije, decentralizacije, profesionalizacije, racionalizacije i modernizacije.
U to vreme, sve evropske institucije ocenile su da se radi o jednom kvalitetnom zakonu i da Srbija u regionu ima jedan od najkvalitetnijih zakona. Čak je ovaj zakon implementiran u neka ministarstva, u Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, što je malopre rekao i ministar i implementiran je u Ministarstvo vera. Ta dva ministarstva jesu mala, ali Zakon je implementiran upravo u tim ministarstvima.
Šta smo dobili ovim zakonom? Dobili smo državne službenike, dobili smo nameštenike. Državni službenici se dele na državne službenike na položaju i izvršilačka radna mesta.
Ministar je malopre rekao da 358 položaja nije popunjeno, rekao je, takođe, da je u prethodnoj Vladi zaposleno 36, a ova vlada je zaposlila 14, ali se postavlja tu jedan pravni vakuum i pravni problem, o čemu su pričale i kolege. Kakav je pravni status, šest meseci, ljudi koji su postavljeni na te funkcije, koji rade na tim funkcijama, po kojim osnovama oni primaju pare, kad ovaj zakon, dopune Zakona nisu donete, nije sproveden ni konkurs?
Upravo, ovim zakonom želi da se prekrije jedna stvar, a to je kršenje Ustava od strane Vlade, Ministarstva, od strane komisije za upravljanje kadrovima i na taj način, kroz ove kozmetičke promene, ministar za državnu upravu želi da progura ovu stvar, da retroaktivno raspiše konkurs za sve ove položaje. Inače, mnoge političke stranke nisu poštovale ovaj zakon. Imamo primer Nacionalne službe za zapošljavanje, gde su sprovedeni konkursi, međutim, G17 plus je šest meseci posle sprovedenih konkursa smenio sve direktore iz Službe za nacionalno zapošljavanje, pa tako možemo reći da određene političke opcije i ne poštuju ovaj zakon o državnim službenicima, iako su glasale za njega.
Ono o čemu želim da pričam, jer sam bio načelnik okruga, vidim ovde i kolegu Gurića, jesu upravni okruzi i status načelnika u upravnim okruzima. Određeni upravni okruzi, momentalno, nemaju ni načelnika okruga, verujte mi. Šefovi službe vode upravne okruge.
Upravo iz ovih razloga, pošto konkursi nisu izvršeni u upravnim okruzima, trebalo je do 1. maja 2007. godine, pa je to prolongirano do 1. maja 2008. godine, do dan-danas nemamo načelnike upravnih okruga.
Načelnici upravnih okruga iz Demokratske stranke Srbije su podneli ostavku, Vlada nije reagovala, jer je trebalo linearno da raspiše konkurse za sve upravne okruge. Ukupno imamo 29 upravnih okruga na teritoriji Srbije, pet na Kosovu i 24 u Srbiji. Znači, upravni okruzi nemaju načelnike okruga.
Ono što sam hteo da sugerišem, ministre, jeste da sam očekivao da, uporedo s ovim izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, date malo veće ingerencije načelnicima okruga. Očekivao sam da ćete i uredbu o okruzima doneti i da ćete na taj način zadovoljiti onu obavezu iz Ustava, člana 94, da ravnomerno regionalno razvijete svaki deo Srbije. U stvari, mislio sam da, u dogovoru s Ministarstvom finansija i s Ministarstvom za regionalni razvoj i ekonomiju, određenu fiskalnu politiku usmerite ka budžetu okruga. Znači, da se donese takva uredba kako bi okruzi mogli da finansiraju određene razvojne projekte u svojim sredinama.
Ja dolazim iz Jablaničkog okruga, iz Leskovca. Malopre ste pričali o lokalnim samoupravama i u nekim intervjuima ste naveli, čak, i da je Leskovac loš primer. Jeste loš primer. Što se tiče lokalne uprave, imamo negde 750 zaposlenih u lokalnoj samoupravi u tim opštinskim upravama. Ja ću vas podsetiti da su evropski standardi da na 1.000 stanovnika dolazi po jedan birokrata. To bi značilo da Leskovac ima negde oko do 200 birokrata u tim lokalnim upravama. Međutim, činjenica je da treba da se vrši reforma u lokalnoj samoupravi. Malopre ste rekli da ćete određenim zakonskim aktima to i rešiti. Mi to, u svakom slučaju, podržavamo.
Znači, suština ovog zakona je – da se na ''mala vrata'' sprovedu konkursi za mesta na položaju, što će ova vladajuća većina sigurno izglasati, ubeđen sam u to.
I sami ste rekli da je zakon dobar i da ćete istrajati na ovim principima modernizacije i depolitizacije, što se nama ovde sviđa; podržavamo ovo o Ombudsmanu i stručnoj spremi i korupciji. Hoću da kažem da je loš princip i loš način rada ovo što ste pokušali, da na ''mala vrata'' opravdate i Vladu i vaše ministarstvo. Hvala.

Reč ima ministar, gospodin Milan Marković, izvolite.

Poštovane kolege, moram da se obratim uvaženom kolegi, da se osvrnem na ovo izlaganje. Lakše bih ovakvo izlaganje podneo iz bilo koje druge stranke.
Ja sam samo prepisao recept koji smo zajednički uradili prošle godine, a recept mi je prošle godine dao Zoran Balinovac, direktor Sekretarijata za zakonodavstvo. Prosto, ne mogu da prihvatim. Naravno, šta sam rekao – Zoran Balinovac? Znači, to je čovek koji je ispred DSS-a obavljao tu funkciju, znam, jer sam bio član prethodne vlade.
Dakle, nemojte govoriti, ništa ne provlačimo na ''mala vrata'', idemo s povratnim dejstvom. Isto je postupljeno kao u onoj vladi u kojoj smo sedeli zajedno, isti recept, isti zaključak Vlade, identičan, prepisan zaključak Vlade koji smo onda zajedno usvojili. Ne kažem da je to dobro, samo, prosto, nije u redu da vi sada mene kritikujete za to i da pominjete odgovornost Ministarstva, kada znate i sami da to nema veze s istinom.
Kažem opet, da je to rekla bilo koja druga stranka, ali ovo je izum Demokratske stranke Srbije. Stvarno mislim da, u tom smislu, vaše izlaganje malo izlazi iz reda, konkretno, iz jedne korektnosti. Inače, što se tiče ostalih stvari, potpuno se slažem s vama i ja ću se potruditi da ovaj sistem napokon zaživi. Ali, kažem opet, optimista sam, ali umereni.

Reč ima narodni poslanik Milovan Radovanović, a posle njega narodni poslanik Srđan Spasojević.