Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo se svi obradovali kad su došli ovakvi zakoni, jer će se dogoditi nešto novo u Srbiji, izabraćemo ljude koji su stručni, koji su kvalitetni, koji će raditi mirno svoj posao i koji neće brinuti da li će ih neka politička opcija, ili neki političar kome ne budu uradili nešto po volji, jednostavno, skloniti s posla i promeniti.
Međutim, iz iskustva koje imamo, svedoci smo, u Srbiji, situacije da imamo samo jednu instituciju koja funkcioniše i ta jedna, jedina institucija, jeste predsednik države, a on je ujedno i predsednik vodeće partije u vladajućoj koaliciji. Znači, za sve što treba da uradite morate dobiti blagoslov šefa države. Ako trebate da pravite koridor, morate njega da pitate, ako treba da poništite Zakon o koncesiji koji je ova skupština izglasala, ako on kaže – poništićemo Zakon, poništićemo; kakva Skupština, ona je tamo minorna itd.
Samo saznanje da je predsednik Republike i najveći autoritet koji odlučuje, koji kaže – ja neću dozvoliti da gradonačelnik Beograd bude taj i taj, neću dozvoliti da premijer bude taj i taj, neću dozvoliti to i to, i tako se sve i ostvari, govori o tome da možemo reći da imamo partijsku državu.
U partijskoj državi, sve ovo za šta se sad borimo, evo, ministar predlaže, ne može da zaživi. Sama formulacija jedne partijske države to ne dozvoljava. Uzmite priče kakve god hoćete, ali ne mogu da shvatim da neko ne može da uđe, npr., u atar, kako naš narod, kaže, G17 plus. Ako su oni u zdravstvu, tu ne može ni portir da se bude, a tek da se vozi sanitet, to je velika obaveza.
Znači, ili ćete biti partijski, ili ne možete biti ni na kakvoj funkciji, i to je činjenica širom Srbije, da ne pričam o drugim ministarstvima i drugim pričama.
Ove agencije su velika srpska nesreća. Mi smo se obradovali, dolaze agencije, tako se u svetu radi, to su nezavisna regulatorna tela, te agencije neće biti partijske, biće nepristrasne u svemu itd., međutim, agencije su samo maska za prljave poslove. Imamo neke agencije za duvan, pa agencije za ovo, ono, i tu se najviše i radi onih nedozvoljenih radnji.
Ko su ljudi koji se, tobože, biraju konkursom, kad u konkursnoj komisiji sede partijski ljudi i dobiju nalog ko će da bude izabran? Prema tome, to je sve igračka.
Uzmimo Ustavni sud, bira ga Parlament, ali na čiji predlog? Ko daje većinu? Znači, ništa, opet, ne može. Oni jadni, tamo u korupciji, kažu – korupcija je, ne može poslanik da bude gradonačelnik, a oni ćute, ne smeju da se jave i da kažu – krši se Ustav, ne može narodni poslanik da bude gradonačelnik. To još nemamo.
Onda, imamo neke gradonačelnike koji dođu i sednu ovde, i od njihovog glasa sve zavisi, mogu da rade šta hoće i zato i hoće da sede ovde, naravno, u Parlamentu, i krše Ustav, a Ustavni sud ćuti i nije nadležan, ili će razmatrati to tek za nekoliko godina.
Prema tome, agencije, sve ovo što se događa u partijskoj državi, to je sve maska.
Birati pomoćnike ministra. Kamo sreće, ovo je sve odlično. Svi bismo glasali za ovako nešto, ali to je jedna velika prevara. Doći će partijski ljudi, a, tobože, preko konkursa, da pokažemo neki stepen demokratije. Da ne pričam ko su savetnici.
Kako može savetnik doktoru nauka da bude srednjoškolac? Da li to negde na svetu postoji? Šta može da savetuje jednog funkcionera Vlade čovek koji nema dan radnog staža? Mi sad imamo u Vladi savetnike koji nemaju jedan jedini minut radnog staža, a nekoga savetuju nešto, pored toga, imaju srednju školu, a, naravno, dobru platu; imaju plate po tri do četiri puta veće od načelnika pojedinih službi.
Da ne nabrajam više. Meni je jako žao što se kroz ovaj zakon želi da napravi neka prividna maska, tobože, neke velike demokratičnosti, u ovom momentu. Mi smo daleko od demokratije i sve više naginjemo tome da opet na čelu države imamo jednu ličnost koja odlučuje o svemu i sve što se događa, ta jedna, jedina ličnost će rešiti i razrešiti.
Prema tome, gospodine ministre, džaba je vaš trud, vi to želite, mi to poštujemo, mi smo vas saslušali, ali to je u ovim uslovima nemoguće, u uslovima kompletno partijske države, gde je pravosuđe partijsko.
Prošli put sam govorio, večeras ću da ponovim, ako imate odluku da ne sme da se proda banja Trepča, koja je vlasništvo jednog manastira u centralnoj Srbiji, a neko kaže – ma koji tamo sud, prodaj to, i proda se, to ne može. Uvek se nešto proda, ne znamo ni kome, ni zašto, ni pošto, ni ko je to odlučio i ne poštujemo sopstvene institucije.
Prema tome, ova priča da ćemo konkursom postavljati najbolje, najsposobnije, ne pije vodu. Postavljaćemo opet partijske ljude, ali pod maskom nekog konkursa, a odlučivaće opet stranački lideri, njihovi savetnici i pomoćnici.
Naravno, ovo je propala stvar i zato Nova Srbija ne može podržati i nećemo glasati za ovaj zakon.

Reč ima gospodin Čedomir Jovanović, povodom povrede Poslovnika.

Gospodine potpredsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, javio sam se kratko, u skladu s članom 104. Mislim da me je ministar pogrešno protumačio.
Dakle, hajde da kažemo da mi ne sporimo vašu ličnu želju da se zaista desi ono što pokušavate da omogućite kroz ovaj zakon i da nemamo razumevanja za činjenicu da je, zaista, potrebno nekako, čak i kroz izmene zakona koje vi predlažete, omogućiti nesmetan rad ljudi u državnoj upravi. To samo po sebi nije sporno. Imamo mi razumevanja za nelogičnu poziciju u kojoj se nalaze stotine ljudi i to samo po sebi nije sporno.
Drugo je pitanje, suština pitanja koje vi nama postavljate je – da li bismo mi isto ovo radili da smo vlast?
Siguran sam da bi posledice naše politike bile potpuno drugačije i da bi bilo dovoljno vremena da se primeni ovaj zakon da je Vlada imala viziju šta je ono što želi da uradi, pa, ako nas vodi u Evropu, da postavi pitanje postavljanja evropskih kapaciteta u državnoj upravi, pa da na onim mestima na kojima tih kapaciteta nema, te kapacitete izgradi.
Jako je teško složiti se s argumentacijom koja kaže – nije bilo vremena za izbor ovih ljudi, ali je bilo vremena za izbor državnih sekretara, zamenika ministara, pomoćnika ministara itd.
Jasno je da nije bilo vremena za partijske dogovore, koji bi onda omogućili da se i na tom nivou državne uprave desi ono što se prethodno desilo na drugom, redukovanom nivou, jer vas kritikujemo ne zbog toga što menjate ovaj zakon, nego zbog toga što u promenama ovog zakona tražite dodatno vreme da uradite ono što je, po našem mišljenju, loše, što ste već uradili u međuvremenu, a to je afirmisanje partijske države, na koju treba da pristanemo samo zbog toga što će to biti partijska država vas i vladajuće koalicije a ne neke druge vladajuće koalicije. Možda je za vas to logično, ali sa stanovišta javnog interesa, to je neprihvatljivo.
Drugo, ono što je veoma ozbiljan problem ovog zakona, zapravo je činjenica da on ostavlja po strani pojedine segmente državne uprave koje moramo reformisati, upravo, u skladu s principima na kojima počiva ovaj zakon, a što se ne radi, pa sam pomenuo i Ministarstvo spoljnih poslova, i Ministarstvo odbrane, i Ministarstvo unutrašnjih poslova, i BIA-u. Svi ti segmenti državne uprave isključivo su proizašli iz temelja partijske države. Zato imamo spoljnu politiku koja je u funkciji partijske države, a ne javnog interesa, i koja je zato daleko od onoga što je javni interes našeg društva. Isti je slučaj i u Ministarstvu odbrane, i u Ministarstvu policije, i u BIA-i.
Danas smo menjali Zakon o putnim ispravama jer je Vlada tražila razumevanje, nije imala vremena. Niko nije preuzeo odgovornost. Za ovo neko mora da preuzme odgovornost.

Reč ima narodni poslanik Milorad Buha, kao ovlašćeni predstavnik SRS-a.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je jedan u nizu zakona o izmenama i dopunama zakona, u ovom slučaju je to Zakon o državnim službenicima. Inače, u poslednja četiri meseca raspravljamo o izmenama i dopunama zakona, zbog toga što aktuelna vlast, a ni prethodna vlast, nije učinila sve pravne radnje, sve pravne pretpostavke da bi izvršila određene zakonske obaveze. Zbog toga, sada moramo ići u sistem izmena i dopuna, kao što je to slučaj i kod ovog zakona. Ova vlast je za sebe rekla da je proevropska i reformska. Hajde sada da analiziramo šta bi to trebalo da znači i kako na nju gledaju predstavnici evropskih institucija.
Evropske institucije od ove vlasti traže smanjenje administracije, traže smanjenje izdvajanja za administraciju, jer administracija mnogo košta, traže depolitizaciju i departizaciju državne uprave. Evo, sada ćemo na konkretnim primerima pokazati da ova vlada nije proevropska, nego da čini sve da ne bude proevropska.
Broj zaposlenih u državnoj upravi od 2000. godine, kada ih je bilo 8.100, u 2004. godini povećan je na 27.600, pa u 2005. godini – nešto manje, 24.500, u 2007. godini – 27.890 i u 2008. godini – 28.500. Samo u ova četiri meseca zaposleno je do sada oko 500 novih radnika u državnoj administraciji. Ako to uporedimo sa 2000. godinom, gotovo tri puta, pa i više. Vidite, od vas traže smanjenje administracije, a vi povećavate administraciju.
Dalje, prema podacima o rebalansu budžeta, evo, samo te podatke da uzmemo, za 2008. godinu, za administraciju, odnosno celokupnu državnu administraciju izdvojeno je 10% bruto društvenog proizvoda, odnosno 3.500.000.000 evra, što je tri puta više nego što je u Bugarskoj, odnosno dva puta više nego u Hrvatskoj. Samo za državnu upravu, s obzirom na to da je državna uprava najveći poslodavac, ova država izdvaja dve milijarde evra. Vidite, Evropa od vas traži smanjenje administracije – ne smanjujete je, smanjenje izdvajanja – ne smanjujete. Kakav je odnos u depolitizaciji i departizaciji?
Verovatno ćemo nasmejati javnost ako kažemo da smo krenuli u postupak departizacije i depolitizacije, jer od toga nema ništa. Umesto da u državnoj administraciji imamo 10% partijskih ljudi, shodno promenama koje se dešavaju na izborima, mi imamo obrnutu situaciju, gotovo 90% nam je ljudi iz partija, iz stranaka, a svega 10% su ljudi koji su zatečeni tu ili su kao stručnjaci došli i nemaju partijska obeležja.
Ovi potezi se mogu pratiti i analizirati od predsednika Republike, Narodne kancelarije, pa da vidite ko radi u državnoj upravi, u tim institucijama, do lokalne samouprave. Onako kako je na nivou državne vlasti, tako je i u mesnim zajednicama.
Nema nam napretka dok ne izvršimo korenite promene. Korenite promene morale su biti izvršene Nacionalnom strategijom za razvoj državne uprave, koja je doneta pre 3-4 godine, međutim, bitno je da zadovoljimo neku formu, bitno je da napravimo određeni projekat, dođemo do nacionalne strategije, i time smo zadovoljili. Imamo, formalno, Nacionalnu strategiju. Šta u njoj piše? Da li se držimo rokova, da li se držimo mera koje su predviđene Nacionalnom strategijom? To nas, apsolutno, ne interesuje.
Svaka vlast koja ne vodi računa o tome je prolazna vlast. Vi koji ste i koji danas sedite u toj aktuelnoj vlasti morate da shvatite da ćete kad-tad odgovarati za ovo što niste napravili. Ne želite ući u korenite promene u državnoj administraciji. Zašto? Zato što to boli. Nacionalnom strategijom su jasno definisani elementi po kojima će se vršiti razvoj državne uprave, na koji način će se unapređivati, na koji način će se izvršiti prekvalifikacija, dokvalifikacija kadrova, na koji način i u kojim vremenskim periodima smanjivati broj zaposlenih radnika u državnoj administraciji.
Tehničko-tehnološka opremljenost te administracije, informatička opremljenost itd., to su sve elementi o kojima smo morali raspravljati ovde. Međutim, to vas ne interesuje, bitno je da zadovoljite formu, da zaposlite vaše radnike, a da li su oni stručni, da li su u mogućnosti da prate savremene tendencije u ovoj oblasti, ili u nekim drugim oblastima u kojima rade i u kojima bi morali da imaju najosnovnija znanja, to vas ne interesuje. Zbog toga imamo prigovore MMF-a, prigovore Svetske banke itd., svih onih koji žele, na određen način, da se uključe u sve ovo, zbog vašeg nerada, vaše neodgovornosti.
Moramo ovde spomenuti i jednu izjavu ministra Markovića, koji je rekao da ima plan da smanji u lokalnoj samoupravi broj zaposlenih radnika, sa 22.000, na 12.000. Znači, plan Ministarstva za lokalnu samoupravu je da u ove, sada, već tri i po godine za 10.000 smanji broj radnika. Pitam vas, na temelju čega? Nemamo strategiju, odnosno imamo generalnu strategiju koje bi se morali svi pridržavati, ali, pitam vas, ministre – zašto to na lokalnom nivou, zašto ne krenete od glave, od savetnika predsednika Republike, savetnika predsednika Vlade, ministara itd.?
S jedne strane, najavljujete smanjenje administracije na lokalu, s druge strane, pumpamo što više u ministarstva, kroz savetnike, zamenike, pomoćnike itd. Dobro bi bilo da se zaustavimo tu, međutim, za svakog savetnika treba i kancelarija, treba i oprema, treba i sekretarica, vozač itd. Ostavite to što neće biti
Ministre, ne možete kretati, ovo je pojedinačno, parcijalno, nemate uporišta u Nacionalnoj strategiji. Morate krenuti od vrha, onako kako je to predvidela Nacionalna strategija. Na lokalnom nivou će se to samo preslikati, odnosno to će se pretopiti u određene mere, aktivnosti i to ćete vi završiti za mesec dana, ali, prvo, krećete od nacionalnog okvira, od nacionalne države, a onda od nacionalne institucije. Kada tu napravite red, normalno, vi ste uporan čovek, verovatno ćete to napraviti na lokalu, ali 10 hiljada, u odnosu na stotine hiljada drugih koji su trenutno na jaslama, ne znači apsolutno ništa. Krećete u remont onog trenutka kada imate zrelu strategiju, kako smanjiti ne samo broj radnika, nego i materijalne troškove, koje ćete izučiti.
Moramo se vratiti na matični zakon, koji je stupio na snagu 1.7.2006. godine, gotovo dve i po godine je na snazi ovaj zakon. Od ministra smo čuli da je do sada zaposleno samo 50, odnosno postavljeno 50 ljudi na položaj, a ukupno bi trebalo zaposliti i imenovati 358 na položaj. Čuli smo od ministra, takođe, da je neophodno za taj postupak ukupno 87 dana, zato što je postupak komplikovan i traži određenu vremensku distancu da bi se obavile sve predradnje i radnje, da bismo došli do tih odluka o postavljenjima.
Moramo se zapitati, zašto to nije učinjeno u ove dve i po godine, i tražiti odgovornost. Ti ljudi su obavljali te poslove. Nisu svesno ušli u nezakonite postupke, zbog toga što to nismo ozakonili. Zašto to nismo ugradili u određene pojedinačne odluke nadležnih organa i dobili imenovane ljude na tim mestima?
Sada imamo situaciju da ćemo imenovati ljude koji te poslove i obavljaju. Dve i po godine čekamo. Da li je to ozbiljno? Da li je ozbiljno da imamo situaciju da to trpimo dve i po godine i da ništa nismo učinili da to otklonimo?
S druge strane, sve druge odredbe koje ste uneli u izmene i dopune Zakona o državnim službenicima su usputno šminkanje, da biste prikrili sve ovo što nismo radili ove dve i po godine. Član broj 1, član broj 2, koji se odnosi na određene inicijative koje će učiniti Zaštitnik građana itd., to su obična šminkanja.
Nema potrebe unositi ove odredbe u Zakon i SRS je tražila da se ovi članovi brišu, zbog toga što unutar Zakona o državnim službenicima imamo sasvim dovoljno prostora da možemo učiniti određene pravne radnje, da sve one radnike, odnosno službenike koji ne rade u skladu sa Zakonom kaznimo, da izreknemo disciplinsku meru ili da ih udaljimo s posla, a nema potrebe da slušamo Zaštitnika građana. Da biste prikrili sve ovo što niste učinili, vi ubacite ove stvari itd.
Kada govorimo o državnim službenicima, moramo spomenuti još jedan zakon koji je u vezi sa Zakonom o državnim službenicima. To je Zakon o platama državnih službenika i nameštenika. Koliko je ovaj zakon uneo određene nejasnoće, nerazumevanje, još više problema ima u njegovoj primeni. Spomenuću samo neke. To je iz praktičnog života, iz praktične primene.
Videćemo da administracija ima probleme, i to u oblasti platnih razreda, tako da imamo situacije da su ljudi sa srednjom i višom stručnom spremom u državnom činovničkom aparatu drastično oštećeni posle ovog zakona koji je stupio na snagu 1 januara 2007. godine. Izazvao je pometnju, tihe štrajkove, nezadovoljstvo u administraciji, koje je kulminiralo u toku cele 2007. godine.
Aktuelna vlast je prikrivala sve te štrajkove, sva ta nezadovoljstva, ali ništa nije učinila da se ovi problemi otklone. Ono što sam mogao čuti iz državne administracije i uprave, jeste da i dan-danas vlada tihi štrajk ljudi koji su nezadovoljni zbog toga što su oštećeni.
Državni službenici koji duži niz godina rade u državnoj administraciji takođe su oštećeni, zato što su upali u prvi platni razred, imaju najmanja primanja i nezadovoljni su svojim primanjima, s obzirom na to da su u najnižem platnom razredu.
Pored toga, vidimo probleme u načinu plaćanja državnih činovnika i službenika koji rade u prvom stepenu i onih koji rade u drugom stepenu.
Oni koji rade u prvom stepenu se nalaze, po pravilu, u najvećem delu, u trećem platnom razredu, u odnosu na one koji rade u drugom stepenu, koji su korektori, koji vrše kontrolu, koji menjaju rešenja. Ljudi koji rade u prvostepenom postupku rade složenije, daleko odgovornije poslove. Oni su u prvom platnom razredu. Daleko manje primaju za daleko složenije poslove i radne zadatke.
To su prigovori iz praktične primene u administraciji i sugestija tih ljudi koji rade u državnoj administraciji je da se to menja, da se u Zakonu o platama izvrši određena korekcija i da se on stavi pod lupu javnosti, da se organizuje javna rasprava, da se čuju reči ljudi koji rade u administraciji, da i oni daju svoj sud. Vi ste to doneli onako kako donosite. Prepisali ste određene zakone, doneli to ovde u Skupštinu. To je prošlo itd.
Ministre, ovo nije smešno. Ovo je vrlo ozbiljno, zato što su mi ljudi s kojima sam razgovarao rekli da tihi štrajk u administraciji i dan-danas važi, zato što su svesni činjenice da se to može otkloniti, ali nema dobre volje od strane vlasti da sagleda, da razgovara, da primi inicijative. Oni su pisali, tražili su da se izvrši korekcija, niste je izvršili.
Na kraju, stav SRS-a je da ne možemo ovako parcijalno ulaziti u određene projekte. Od 25 problema koje imate u ovoj oblasti, rešite jedan, izmenama i dopunama, a ne ulazite u suštinu. Niste rešili pitanje smanjenja broja državne administracije. Niste rešili pitanje smanjenja sredstava koja se izdvajaju u ove namene. Niste rešili pitanje depolitizacije, departizacije državne uprave. U osnovi, niste rešili ništa.
Zbog toga, SRS neće prihvatiti ovaj zakon, a, s druge strane, traži od vas da se uozbiljite, da krajnje ozbiljno shvatite situaciju, da sagledate probleme u ovoj oblasti, a i plate državnih činovnika,posebno u određenoj strukturi državnih činovnika, posebno kod onih koji su proveli godine i godine i imaju dovoljno stručnog znanja i iskustva i žele da pomognu, ali su, zbog načina na koji ste ih sada stavili u poziciju da primaju daleko manje sredstava nego što bi u normalnim odnosima trebalo da dobijaju, nezadovoljni. Traže da izvršite korekciju, izmenite Zakon o platama državnih činovnika i nameštenika, da korigujete sve. Nažalost, to će verovatno biti samo pusta želja, naša i njihova. Hvala vam.

Hvala vama. Reč ima ministar, gospodin Marković. Izvolite.

Morao sam da se javim, gospodine Buha, iz razloga što ste imputirali baš meni donošenje Zakona o platama državnih službenika i nameštenika.
To je deo ukupnog, rekli ste to olako, pa sam se nasmejao na tu vašu gestikulaciju, ali sistem je zamišljen 2005. godine. Zakon je 1 jula 2006. godine stupio na snagu, pojedine odredbe još 2005. godine, osam dana nakon donošenja. Zatim je usledio Zakon o državnim službenicima i nameštenicima. Bio sam opozicija kada je taj sistem zamišljen. Kada sam postao ministar, javila se potreba ili ići u neki novi sistem, ili pokušati da se taj sistem iznese.
Sistem ima manjkavosti. Tu nema nikakve dileme. Jedna od manjkavosti je, upravo, pozicija zaposlenih. Uopšte, kada je u pitanju državna uprava, postoji u našoj javnosti veliki otpor prema toj državnoj upravi, nerazumevanje situacije. Volim što ste to pomenuli i drago mi je da ste spomenuli neke stvari vezane za to.
Prvo, odmah da vam kažem da sa sindikatima imam izuzetno dobar odnos. Potpisali smo već dva puta protokol. Sjajno sarađujemo. Oni podržavaju ideje koje sam izneo u vezi s izmenama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika. To je ta srazmera, sa jedan prema devet, da ide na jedan prema šest.
Zaista razumem poziciju zaposlenih i ona je izuzetno teška, tu nema nikakve dileme. Konkretno, nameštenici startuju s platom od oko 15.300. To je stvarno očajno. Lepo je što mi ovde razgovaramo ozbiljno na taj način, ali kada vi kažete u javnosti da bi trebalo podići plate državnih službenika, malo ko sme to da kaže. Treba smanjiti raspone, koji su, prvi razred za službenika na položaju, do nameštenika s najvišom platom, jedan prema devet. To je ogroman raspon. Kao Ministarstvo, idemo s inicijativom smanjenja na jedan prema šest. To je deo našeg dogovora sa Sindikatom zaposlenih u državnoj upravi.
Drugo, vi ste rekli podatak – 28.000 i ne znam koliko. Podaci koje su meni dostavili iz službe za kadrove kažu – 27.600 i nešto. Mislim da uopšte nije bitno za ovu našu raspravu.
Naša državna uprava nije baš najsrećnija priča. Vi ste uzeli neke podatke. Ta državna uprava je, u obliku u kome je sada imamo, nastala kao posledica sloma nekoliko država koje su ovde postojale. Recimo, vi ste uzeli 2005. godinu, ako se ne varam, pa ste rekli podatak iz 2005. godine, pre nego što su preuzeti Savezni zavod za metale, Savezni hidrometeorološki zavod itd.
Teško je reći da je samo Vlada bila kriva za povećanje državnih službenika. Bilo bi dobro analizirati koliko je državnih službenika sa saveznog nivoa postalo republički službenici. Slažem se s vama, mi nemamo jasnu sliku, to treba neko i da kaže, ni kriterijume na osnovu kojih bismo utvrdili obim naše državne uprave.
Šta je potrebno da bismo utvrdili obim? Potrebno je izvesti tzv. horizontalne, a nakon toga i vertikalne analize. Horizontalna analiza govori o organima, broju organa, koji organ treba da postoji, po kom osnovu, koji zakon itd.
Vertikalna analiza treba da za svako radno mesto utvrdi, a ima ih oko 27.000, drugačije rečeno, to je funkcionalna analiza, da li treba da postoji, koji je opis poslova i da li je jedan izvršilac na osam sati radnog vremena dovoljan da izvrši taj posao. Takvu analizu mi u ovom momentu nemamo.
Svetska banka je nudila pomoć za izvršenje takve analize. To se meri nekim velikim ciframa itd. Da bi bilo ko pristupio toj analizi, zaista je potreban jedan kontinuitet. Pretpostavljam da ni moji prethodnici nisu mogli da pristupe tim analizama, u situaciji kada su padale vlade, ili kada je nestajala savezna država.
Ono što mogu da vam kažem, to je da pregovaramo sa Svetskom bankom, ali u ovom momentu nismo spremni da preuzmemo taj rizik. Pokušaćemo separatno da radimo po pojedinim ministarstvima i da, za sada, u sistemu davanja saglasnosti na kadrovske planove, obuzdavamo broj zaposlenih u državnoj upravi. To nije tako dramatično i tragično kao što izgleda u našoj javnosti. Podatak iz Ministarstva finansija kaže da u ukupnoj javnoj potrošnji, službenici, koje ste pomenuli uzimaju oko 1%, tako da pitanje dramatike te državne uprave nije toliko koliko izgleda u našoj javnosti.
Ključni problem naše državne uprave, po mom uverenju, jeste njena nekonkurentnost na tržištu rada. Ta njena nekonkurentnost dovodi do toga da nema dovoljan broj kvalitetnih kadrova, a to posle dovodi do toga da državna uprava nije dovoljno kvalitetna. Kao ministar, to vidim kao ključni problem naše državne uprave – nekonkurentnost na tržištu rada, upravo zbog ovoga što ste vi pomenuli, a to su plate. Sada je potpuno nemoguće govoriti o platama, kada se nalazimo u situaciji u kojoj se nalazimo. Teško je reći: hajde da podignemo plate državnoj upravi.
Dakle, vrlo iskreno sam vam rekao. Pitali ste, zašto lokalna samouprava? Zato što tu imamo jedan kriterijum. Taj kriterijum je previše partijskog sistema i možemo da vidimo koliko je koja uprava imala zaposlenih.
Recimo, gradske opštine u Beogradu su previše partijskog sistema imale i skoro duplo manje zaposlenih nego što imaju sada. Gradske opštine su pre 1995. godine obavljale, to znaju kolege koje su obavljale funkcije predsednika opštine, pratili ste tu problematiku, mnogo više poslova nego što obavljaju sada. Nakon izmena statuta, 1995. godine, pa nadalje, stalno je vršena centralizacija Beograda. Znači, od 1995. do 1998. godine možemo pratiti trend centralizacije Beograda.
Broj zaposlenih u lokalnim samoupravama je rastao kada smo počeli višepartijski sistem, promene vlasti, jedna vlast, druga vlast, treća vlast. Ne znači da su svi ljudi bili loši, ali se, prosto, to desilo, mada i pod pritiskom krize. Kada sam pomenuo pitanje zaposlenih u lokalnim samoupravama, neki kažu: "Gde sam mogao da zaposlim ljude, nema ko šta da radi, pa ima u opštinama".
Zašto sam pomenuo to pitanje lokalnih samouprava? Neke lokalne samouprave su samoinicijativno radile socijalne programe i uspele su u tome, kao opština Paraćin. Stvarno je uradila dobar socijalni program i uspela je da drži taj broj zaposlenih na relativno niskom nivou. Pomenuo sam Šabac, kao upravu koja ima veoma mali broj zaposlenih u odnosu na broj stanovnika.
Kriterijum koji bi, u uporednoj praksi, a i kod nas, potpuno odgovarao potrebama posla, jeste jedan do jedan i po promil u odnosu na broj stanovnika. Mi pripremamo zakon kojim ćemo utvrditi detaljno te kriterijume i kojim bi, praktično, svako buduće zaposlenje, odnosno pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji tih radnih mesta u lokalnim samoupravama, bio podložan kontroli Vlade, tako da bismo u nekom roku od četiri godine nakon donošenja zakona, zato sam rekao da je loše interpretirano u vestima, mogli da kažemo da idemo ka trendu smanjenja, sa sadašnjih 22.000 i nešto, možda na 12.000, ili 14.000, što bi odgovaralo ovome – jedan do jedan i po posto.
Ne možemo reći da je tu samo broj zaposlenih, bili bi tu i drugi kriterijumi: konfiguracija terena, razuđenost, da li je organizovana kao jedna ili više uprava i tome slično.
Imajući u vidu ovo, u ovom momentu možemo potpuno slobodno da kažemo da imamo jedan broj ljudi koji jesu višak u lokalnim samoupravama. Moj predlog je da milijardu i 200 ove godine odvojimo za otpremninu u jedinicama lokalne samouprave. Na to možemo da dodamo ono što je svaka lokalna samouprava spremna i sposobna da da u vidu otpremnine.
Tvrdim da bismo imali, dobrovoljno, daleko više zainteresovanih nego što bi ovih milijardu i 200 miliona pokrilo otpremnina u toku godine za odlazak, daleko više zainteresovanih, jer bi to bili dobri uslovi za napuštanje posla u jedinicama lokalne samouprave. Tih milijardu i 200 u ovoj godini, u narednoj godini bi relaksiralo budžet za oko tri i po milijarde, jer je ukupan fond plata jedinicama lokalne samouprave 35 milijardi, koje daje država.
Mogli bismo da nastavimo taj program u narednih pet godina, nakon usvajanja ovog zakona. Program u narednih pet godina bi doveo do ovog broja od 12.000 do 14.000 zaposlenih i, verovatno, po ovoj računici, generisao bi ukupnu dobit za oko 42,5 milijardi dinara, što je trenutni budžetski deficit.
To je razlog zašto smo krenuli od lokalnih samouprava, jer imamo kriterijume koji su daleko lakše primenljivi nego što bi bio kriterijum kada bih sada paušalno došao i rekao svakom ministru – hajde da smanjimo za 15%. Svi koji ovde sede, sve stranke su, manje-više, participirale u Vladi, na neki način, u nekim vremenima. Mislim da su mnogi svesni koliko je nemoguće paušalno se odnositi prema ovome, iako je bio jedan uspešan pokušaj pretprošle vlade, gde su išli na smanjenje od 10%. To smanjenje je, praktično, anulirano već u narednoj godini, samim tim što nije izvršeno smanjenje na osnovu funkcionalne analize, nego je izvršeno tako – hajde da smanjimo 10%. Ono je anulirano u narednoj godini.
Zbog toga smo krenuli od lokalne samouprave. Verujte mi, apsolutno nije taj razlog – tu možemo, tu imamo moć. Tu imamo kakav-takav parametar. Ovde bi to moglo kampanjski da se uradi, ali u to ne verujem, mislim da se to uvek anulira u toku naredne godine, svako takvo smanjivanje. Uvek se naredne godine pokaže da je to, u stvari, značilo samo filtraciju, otišli su neki, a onda su dovedeni neki drugi i onda se to svelo na to. Što se tiče ovog ombudsmana, imamo, očigledno, različit stav; vi imate taj amandman, a mislim da ima i mr Martinović. Mislim da zakon ne daje prostora u ovom momentu da se po preporuci Zaštitnika građana izvrši razrešenje državnog službenika sa položaja, to je moje mišljenje. Imamo numerus klauzus i u Zakonu o radu, koji se supsidijarno primenjuje, imamo numerus klauzus i u Zakonu o državnim službenicima.
Ako bi se Vlada odlučila na tako nešto, verovatno bi, u nekom radnom sporu, takav spor izgubila. S druge strane, mislim da je dobro i popularno da postoji vrlo jasan signal da Zaštitnik građana to može direktno da traži od Vlade. Da li će neka vlada to ispoštovati ili neće, to je već stvar jedne opšte političke kulture i pritiska koju javnost vrši na Vladu u situaciju kada Zaštitnik građana traži da se zbog nepoštovanja prava građana razreši neki državni službenik. Hvala.

Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja načelnog pretresa, prijave za reč u pisanom obliku, s redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe: SRS, SPS-JS, DSS, NS, LDP i ZES.
Prelazimo na raspravu prema prijavama za reč u načelnom pretresu. Prvi prijavljeni za reč je narodni poslanik Zoran Kasalović, posle njega, narodna poslanica Aleksandra Janković.

Poštovano predsedništvo, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima nudi svega devet članova, dakle, relativno je kratak, što a priori ne znači da nije potreban jedan temeljan osvrt i duža rasprava.
Moja ambicija je, pre svega, da vrlo kratko i jasno iskažem stav Poslaničkog kluba SPS-JS, stav o tome zbog čega ćemo glasati za Predlog ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima.
Pre svega, glasaćemo, jer smo ubeđeni da Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima nudi rešenja koja imaju za suštinski cilj, pre svega, da preduprede eventualnu moguću krizu rada državnih organa zbog trenutno predviđenih aktuelnih rešenja u Zakonu o državnim službenicima.
Smatramo da takva rešenja nemaju, zaista, nikakvu drugu poruku, ni Vlade, ni resornog ministarstva, u smislu stvaranja partijske države, ili neke vrste partijske podobnosti, ili nekih poruka, već da je to sasvim čisto, pragmatično rešenje, izazvano činjenicom da je prethodna vlada izgubila svoj mandat, odnosno ovlašćenje, u martu ove godine i da je sasvim logično da se produži rok do 31. 12. 2009. godine u smislu raspisivanja javnih konkursa, takođe, i za prestanak mandata postavljenim licima, čija radna mesta, praktično, u ovom trenutku postaju položaji. To je učinjeno u članu 5. Na taj način se obezbeđuje postupak sprovođenja u skladu s novim propisima i, kažem, sprečava mogući eventualni zastoj u radu pojedinih državnih organa.
Takođe, s obzirom na to da su određene dileme oko primene člana 127. Zakona o visokom obrazovanju razrešene davanjem autentičnog tumačenja Narodne skupštine, po tom članu 127, st. 1. i 2. tog zakona, stvorene su pretpostavke za usklađivanje uslova za obavljanje određenih poslova u organima državne uprave, kada se kao uslov predviđa visoko, odnosno više obrazovanje, a smatramo i to pragmatičnim rešenjem. Ovde je bilo dovoljno reči o tome.
Ukoliko se tome dodaju predložena rešenja u članu 4, gde se obezbeđuju određene nadležnosti službi za upravljanje kadrovima, koje, pored jednog uopštenog stručnog usavršavanja, posebnu pažnju treba da posvete organizovanju stručnog usavršavanja zaposlenih u oblasti borbe protiv korupcije, obezbeđuje se sprovođenje određenih preporuka grupe država za borbu protiv korupcije u Savetu Evrope, što je, takođe, dobro.
Osim toga, članom 1. ovog predloga zakona stvorena je zakonska pretpostavka za razrešenje državnih službenika sa položaja ako organ ili telo nadležno za postavljanje državnih službenika prihvati javnu preporuku Zaštitnika građana za njegovo razrešenje.
Ukratko, iz navedenih razloga, stav Poslaničkog kluba SPS-JS jeste da ćemo u danu za glasanje dati svoj glas ovim predlozima rešenja, dakle, izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima.

Hvala. Reč ima narodna poslanica Aleksandra Janković.