Dame i gospodo narodni poslanici, kada govorim o ovoj agoniji i povećanju cene prirodnog gasa, moramo se vratiti na sam početak. Vlada je napravila ogromnu grešku, to smo naglasili i naglašavamo, jer nije sagledala celokupan sistem, sistem distribucije, nabavke i distribucije gasa.
Konstatovali smo i ovde i na Odboru za industriju da je Vlada bila u obavezi da pribavi sve relevantne podatke od Agencije za energetiku i Ministarstva rudarstva i energetike, iz kojih će sagledati stvarne potrebe za povećanje cene prirodnog gasa.
Mi smo se ovde, u raspravi, a i sredstva informisanja su se maksimalno založila da pribave određene podatke, koji su nam ukazali da su ogromni propusti u sistemu distribucije gasa. Najlošija karika u celokupnom sistemu su lokalni distributeri. Lokalni distributeri nam naplaćuju od dvadesetak, pa skoro do 40% od cene po kojoj nabavljaju prirodni gas. To je nedozvoljeno.
Ne sme država da dozvoli tako visoke marže za nešto gde se oni javljaju samo kao posrednici. Samo fakturišu. Ako je to propust lokalne samouprave, onda onaj ko vrši kontrolu sa nivoa centralne vlasti, a to je u ovom slučaju Agencija za energetiku, Ministarstvo rudarstva i energetike, mora da interveniše. Zašto mora da interveniše? Zbog toga što mi sada u sistemu imamo različite vlasničke strukture, od društvenih preduzeća, državnih, javnih i privatnih preduzeća. To šarenilo nije dozvoljeno. Sam sistem je podešen tako da svi lokalni distributeri moraju ishoditi licence; od 37, osam ni danas nema licencu. Verovatno je neće ni dobiti.
Što se tiče vrhovne vlasti, centralne vlasti, vidimo iz ovoga da sistemom zaštite, sistemom kontrole, centralna vlast mora izvršiti kontrolu rada lokalnih distributera i zabraniti rad tih distributera koji nemaju licencu. Zašto je bitna licenca? Zbog toga što onaj ko dobija licencu mora primenjivati tarifni sistem, obavezujući tarifni sistem. Oni koji ga nisu primenjivali i koji ga ne primenjuju, imaju takve cene. Mene ne čudi da je distributer u Novom Sadu, to smo konstatovali, povećao cenu prirodnog gasa za 60%. Zašto? Zato što nema kontrole.

Hvala vam.
Prelazimo na 13. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DRŽAVNIM SLUŽBENICIMA (načela)
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.
Primili ste izveštaje Zakonodavnog odbora i Odbora za pravosuđe i upravu.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje naposlaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika, članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave, po poslaničkim grupama, sledeće: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, devet minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa G17 Plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa "Napred Srbijo" – 24 minuta; Poslanička grupa SPS - JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekundi; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 140. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Pre nego što vam dam reč, gospodine ministre, za reč se javila gospođica Jovanović, potpredsednik Skupštine Republike Srbije, po Poslovniku. Izvolite.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se u skladu sa čl. 225. i 226. Naime, čekala sam priliku da se pojavi ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, gospodin Milan Marković, posle skandala koji se desio u Skupštini grada Kragujevca, i u kragujevačkom Okružnom sudu.
Sada od vas tražim informaciju, gospodine Markoviću, da li ste upoznati, kao ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, da se u gradu Kragujevcu, u Skupštini grada Kragujevca, nije poštovao član 47. i član 49. Zakona o lokalnim izborima, jer je na najgrublji mogući način prekršen Ustav Republike Srbije, a najpre zakon, u samoj skupštini grada, naravno, u sadejstvu kragujevačke gradske klike, koju oličavaju Stevanović i Milenić, zajedno sa Tomislavom Nikolićem?
Dakle, najpre je Skupština grada Kragujevca, na sednici koja je održana, a pre toga Gradska izborna komisija, jednoglasno donela odluku da se, uz ovlašćenje, ugovore i ostavke, aktiviraju ostavke isključenih bivših članova SRS-a i vrate SRS-u odbornički mandati. Zatim je zasedao Odbor za mandatno-imunitetska pitanja Skupštine grada Kragujevca i, takođe, jednoglasno odlučio da se, uz priložena dokumenta, po zakonu koji ste vi predložili i koji je usvojen ovde, gospodine Markoviću, zaštiti volja građana Kragujevca za svaki glas koji su građani dali izbornoj listi SRS-a.
Kako se to nije desilo, ja sada ne mogu da kažem da vam je nedovršen zakon, to će da pokaže bliža ili dalja istorija. Naime, vi znate, i kao diplomirani pravnik, i sada kao ministar, da je bilo raznih slučajeva kršenja Ustava i između dva svetska rata, naročito u Brozovo komunističko vreme, nije se ništa poštovalo, a izborna volja, toga nije ni bilo.
Kada već glumimo demokratiju, odnosno vi iz DS-a, tako se zovete, a očigledno je da je diktatura u državi i da vaše sudije mogu da rade šta im se prohte, da su kriminalizovani sudovi, kao što je Okružni sud u Kragujevcu, gospodine Markoviću, na čijem čelu je pretendent za predsednika Apelacionog suda, izvesni Miroljub Tomić, onda vas upućujem na to da istražite ceo slučaj.
Od vas tražim informaciju, šta ćete vi, kao ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, da preduzmete, a mislim da je to vaša obaveza, da se zaštiti zakon po kome su odbornici izabrani, a taj zakon je, opet ponavljam, u skladu s Ustavom Republike Srbije i u skladu sa Zakonom za sprovođenje Ustava, na vaš predlog, gospodine Markoviću, izglasan u Skupštini.
Sećam se vrlo dobro vašeg govora prilikom izglasavanja tog paketa zakona, da je to ne samo usklađeno s Ustavom, nego mera da se zaštiti volja građana. Govorili ste, ulazeći u neka komparativna rešenja drugih zemalja, što u okruženju, što uopšte, Saveta Evrope, da je to rešenje koje sada nama i te kako odgovara, izbornoj volji naših građana.
(Predsedavajući: Vreme.)
Završavam, gospodine Novakoviću.
Izvolite, uradite to i pokažite da vi, kao Milan Marković, stojite iza zakona i, u najmanju ruku, zatražite informaciju kako to da je Kragujevac jedini grad u Srbiji gde je izvršena najgrublja moguća otimačina odborničkih mandata. Očekujem od vas u najskorije vreme informaciju.
Inače, mi smo podneli krivičnu prijavu protiv ta dva sudska veća i tražili smo od republičkog javnog tužioca da postupi u skladu sa vanrednim pravnim lekovima i da traži zaštitu zakonitosti. Vi to, naravno, ne možete, ali možete, preko vašeg ministarstva, ceo slučaj da ispitate, jer nije poštovan zakon.
Gospodine Novakoviću, izvinite što sam prekoračila vreme. Ovo je veoma važno pitanje, jer je Kragujevac jedini grad gde neki građani, nelegitimni predstavnici ne znam koga, sede u Skupštini grada Kragujevca.

Da li predstavnik predlagača, gospodin Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, želi reč?

Zahvaljujem. Javio sam se da potpredsednici Skupštine dam informaciju, u meri u kojoj je to moguće u ovom momentu.
Dakle, nisam upoznat sa slučajem Kragujevca. Ovo što ste sada ispričali, za mene je dosta novo. Mi smo, Zakonom koji smo usvojili u Narodnoj skupštini, uveli jedno potpuno novo rešenje za naš sistem, a to je da o mandatima odlučuje okružni sud. To je rešenje, koliko se sećam, i u raspravi pozdravljeno od strane svih.
Da podsetim samo, po starom zakonu, kada dođe do spora oko mandata, obično se obraćalo Vladi, Vlada je onda davala tumačenja. Po Zakonu o državnoj upravi, to tumačenje nije bilo obavezujuće. Prema tome, imali smo nesavršen sistem. Sada imamo potpuno savršen sistem, u tome što se izvršna vlast ne meša ni u šta kada su u pitanju mandati odbornika.
Ono što je meni poznato, to rešenje je potpuno efikasno u praksi. Nedavno sam na TV-u slušao predstavnika jedne od stranaka, koji je rekao da ima preko sto odluka okružnih sudova o ovom pitanju i da je tu sudska praksa dosta uravnotežena.
Jedino što mogu sada da vam kažem, to je da smo zatražili od sudova u Beogradu i u Srbiji, dakle, od svih okružnih sudova smo tražili izveštaj o tome, kako bismo videli u kojoj meri je ta praksa ujednačena. U toku sutrašnjeg dana ću da se raspitam koji su izveštaji stigli i vama, kao potpredsedniku Narodne skupštine i narodnom poslaniku, dostaviću sve te podatke.
Ono što bih vas molio da razumete, to je da, upravo, shodno tim zakonskim rešenjima, kao ministar ne mogu da dajem komentar o primeni propisa od strane sudova. Molim vas da to uzmete u obzir. Potrudiću se, već sutra, da vam dam sve podatke koje imam o tome kako stoji ta sudska praksa. Ako imam podatke za celu Srbiju, takođe ću vam dati za celu Srbiju, a to sam tražio zbog toga što je u prethodnom periodu, u dve opštine, nezavisno od ovog slučaja i od te relacije o kojoj vi sada govorite, bilo nešto drugačije sudske prakse. Onda je i za mene, kao ministra, važno da vidim kakva je sudska praksa, tako da ćete podatke dobiti u toku sutrašnjeg dana, nadam se, sve.

Dobili ste reč da govorite o tački koja je na dnevnom redu. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, u pitanju je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima. Mi smo o ovoj temi diskutovali i pre nepunih, ako se ne varam, godinu, ili nešto malo više dana, tako da ovaj zakon i problem sa kojim se danas suočavamo nije nov i mislim da ćemo o tome moći da razgovaramo na ovoj sednici.
Ipak bih istakao još nekoliko detalja iz ovog predloga zakona koji mogu biti bitni. Krenuo bih od početka, od člana 1. i člana 2. Dakle, članom 1. i članom 2, pošto smo već imali potrebu da idemo s ovim zakonom, onda smo se potrudili da ga obogatimo nekim pozitivnim rešenjima, mimo onog koje je nužno, mi smo predvideli u odredbi Zakona o Zaštitniku građana, član 20, koji govori o tome da Zaštitnik građana, u situaciji kada državni službenik odbija saradnju, a svi državni službenici su dužni da sarađuju sa Zaštitnikom građana, da mu daju podatke itd., u situaciji kada to državni službenik na položaju odbije, da Vlada može, odnosno organ koji je postavio državnog službenika na položaj, tog državnog službenika da razreši.
Mislim da je ovo bilo nužno, da se na ovaj način ojača pozicija Zaštitnika građana, jer smo u dosadašnjoj praksi imali situaciju, mislim da nam je svima poznata iz prethodnih godina, da određeni nezavisni organi, koje je izabrala ova skupština, traže od nekog državnog službenika određene podatke, bez obzira na to da li su to podaci o platama, da li su to podaci o poštovanju prava nekog zaposlenog i tome slično, i da državni službenik, prosto, odbije da ispuni ono što je njegova zakonska obaveza. U takvom slučaju, Zaštitnik građana nije mogao da se pojavi s nekim efektivnim instrumentom u rukama.
Ako usvojimo ove izmene i dopune, Zaštitnik građana će biti ovlašćen da predloži razrešenje tog državnog službenika. Mislim da je to dobro rešenje, koje ide u pravcu jačanja pozicije ne samo Zaštitnika građana, nego i Poverenika za informacije i svih drugih koji obavljaju tu, da kažem, relativno nezahvalnu ulogu, a to je konstantna vrsta pritiska na one koji imaju moć i vlast da se drže zakona.
U članu 3. smo učinili terminološko usaglašavanje, pa i suštinsko, na neki način, s onim autentičnim tumačenjem koje je dala Narodna skupština, odnosno Zakonodavni odbor, a koje se odnosi na Zakon o visokom obrazovanju i zvanjima, shodno prelasku, s onog režima koji smo ranije imali, na režim koji je posledica prihvatanja Bolonjske deklaracije.
Član 4. Da pojasnim, u našem sistemu postoji služba za upravljanje kadrovima i ta se služba, između ostalog, bavi izvesnim obukama i generalno vodi računa o kadrovima, kadrovskom planu, sprovodi konkurse itd.
U skladu s preporukom grupe država, Saveta Evrope, za borbu protiv korupcije, sa 38. plenarnog zasedanja iz 2008. godine, koja se odnosi na to da je potrebno doneti, posebno, obavezne programe za borbu protiv korupcije, mi smo predvideli, članom 4, da služba za kadrove organizuje stručno usavršavanje državnih službenika, posebno iz oblasti borbe protiv korupcije, što znači da će ona morati da izvrši to usaglašavanje.
Na kraju, član 5. Član 5. daje Vladi mogućnost da do 31. decembra 2009. godine organizuje, odnosno izvrši postavljenje državnih službenika na položaje.
Naravno, tu se postavlja pitanje, zašto 2005. godine, kada je prihvaćen ovaj koncept depolitizacije, zašto od 2005. godine do sada to nije učinjeno?
Da budem potpuno jasan, svega 50 službenika je postavljeno na položaje od 2005. godine do danas, a mi imamo u ovom momentu, prema kadrovskom planu za 2008. godinu, 358 položaja u državnoj upravi.
Dva su razloga, po mom uverenju, za to. Prvi je jedna vrsta inercije, ili, možda, nespremnosti da se prihvati jedno rešenje koje nema niko u ovom okruženju. U tom smislu, mi smo zaista najnapredniji. Čak ni Slovenija, ni Hrvatska, ni one druge države koje su bliže prihvatanju nekih standarda koji postoje u zemljama EU, nemaju ovo što smo mi 2005. ustanovili.
Po mom mišljenju, možda je, u jednom delu, taj koncept državno-službeničkog sistema ambiciozan, u jednom delu, možda, i preambiciozan. Kada sam postao ministar u prošloj vladi, prosto sam, kako to i dolikuje, to prihvatio onako kako je dato i nastavio da se trudim da se koncept kao takav sprovede.
Prošla Vlada je pokrenula 108 konkursa i, da nije pala, 108 postavljenja bi bilo. Onog momenta kada Vladi prestane mandat, shodno Zakonu o Vladi, ona ne može da postavi državne službenike na položaj. To je taj drugi razlog zbog koga nemamo realno postavljenje na položaje.
Kada pogledate, od 2005. do danas, mi smo imali dva puta izbore, odnosno dva pada Vlade, odnosno dve vlade kojima je prestao mandat. Nakon prestanka mandata i okončanih izbora, dug je period sastavljanja novih vlada. To treba uzeti u obzir.
Ovaj rok do 31. decembra 2009. godine može izgledati dugačak. Verujte da je on, po meni, najkraći mogući, a reći ću vam zašto.
Dakle, ceo postupak postavljenja jednog državnog službenika na položaj, po računici koju sam izneo i koju ću reći kada bude bilo rasprave o amandmanima, ukoliko bude bilo potrebe, a bio sam slobodan da ponudim poslaničkim grupama da pre ove rasprave, u danu koji izaberu, dođem da obrazlažem zakone na njihovim poslaničkim grupama, pa sada govorim, pre svega, za one poslaničke grupe koje to nisu prihvatile, nisu, verovatno, imale vremena, iznosi 87 dana, da sve bude najoptimalnije, 87 dana treba da se popuni jedan položaj.
Sistem jeste krut, jeste rigidan, jeste, možda, i komplikovan, ali mislim da, ukoliko ne bude ponovo situacije da Vladi prestane mandat, možemo do 31. decembra 2009. godine da izvršimo postavljenje državnih službenika na položaje.
Pripremio sam zaključak za Vladu. Taj zaključak će ići u četvrtak, biće usvojen na Vladi. Mi ćemo, kao Vlada, imati mesečne izveštaje o tome koliko je rukovodilaca organa, ministara i drugih rukovodilaca organa u toku prethodnog meseca pokrenulo inicijative i konkurse za sprovođenje i postavljanje državnih službenika na položaje. To je svojevrstan pritisak na sve rukovodioce. Videćemo da li će to dati odgovarajući efekat. Verujem da hoće.
Ukoliko do 31. decembra 2009. godine ne završimo postavljanje državnih službenika na položaje, mislim da smo nepovratno izgubili šansu da uspostavimo ovaj sistem, praktično, kompromitovali smo celu ideju i nećemo moći, verovatno, da govorimo o profesionalnoj i depolitizovanoj državnoj upravi.
U svakom slučaju, želeo bih da Parlament podrži ove predloge zakona i nadam se da će tako biti. Očekujem da ćemo u raspravi koju ćemo voditi, posebno o amandmanima, bliže razmotriti sva predložena rešenja i, u krajnjem slučaju, sučeliti argumente, kako bismo došli do odgovora na pitanje, da li je ovo što je predloženo optimalno ili, možda, postoji neka bolja ideja kako da prevaziđemo novonastalu situaciju. Kada to kažem, ponavljam, već drugi put od 2005. do sada. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Da li izvestilac Zakonodavnog odbora, narodni poslanik Vlatko Ratković želi reč? (Ne)
Da li izvestilac Odbora za pravosuđe i upravu, narodni poslanik Boško Ristić, želi reč? (Nije tu)
Reč ima gospodin Čedomir Jovanović, predsednik Poslaničke grupe LDP-a.

Gospodine potpredsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, naravno da nismo mogli da se složimo s vama oko ovog zakona i, ne samo s osećajem velike obaveze prema građanima koji su za nas glasali, podržavajući koncept departizacije i depolitizacije društva, već s osećajem velike odgovornosti prema svim onim nezavršenim poslovima, mi ćemo glasati protiv ovog zakona.
Na takav način ćemo protestovati zbog činjenice da Vlada, koja sebe smatra proevropskom i reformskom, ne daje nikakvu argumentaciju za jednu takvu definiciju.
Hajde, prvo, da pođemo od suštine ovog zakona. Kada vidim kako me posmatrate, jasno mi je da ste srećni zbog toga što nećete glasati za ovaj zakon, nego će to morati da uradi poslušna vladajuća koalicija.
Mislim da sva ova aljkavost, zapravo, strašno kompromituje naše društvo. Prošao je onaj period 100 dana, u kom se za nesposobnost Vlade pronalazi obrazloženje u nekim dečijim bolestima.
Mi sada ovde, pogotovo pre rasprave o poverenju Vladi, moramo da vidimo da li postoji sposobnost za otklanjanje ove sistemske greške koju uočavamo u politici Vlade, koja svaki dan pred Parlament izlazi s nekim antievropskim predlogom. To je ono što je za nas problematično.
Citiraću vam izveštaj Evropske komisije za 2008. godinu, izveštaj s kojim ste mogli biti upoznati jedino ukoliko ste bili lično zainteresovani za tako nešto, pošto vas kabinet potpredsednika nije o tome obavestio adekvatno, jer u dve i po stranice selektivnog prevoda 58 strana dugog izveštaja Evropske komisije, svakako, nije bilo ovog o čemu sada želim da govorim.
U izveštaju Evropske komisije za 2008. godinu se izričito zamera Vladi da još uvek nije završen proces raspisivanja i obavljanja javnih konkursa za popunu mesta u državnoj administraciji. Zamerka je da proces nije dovršen, a ne samo da je propušten rok, i to se ne može otkloniti prostom promenom zakona, pri čemu, prolongiranje roka služi samo kao pravno pokriće za propuštanje postojećeg roka. Izričito se zamera da je proces reforme administracije usporen u 2008. godini i očekuje se da u narednom izveštaju i periodu bude ojačan sistem sprovođenja konkursa, departizacije i profesionalizacije javne uprave.
Na čemu se temelje ovakva očekivanja? Prvo, na standardima i jasnim kriterijumima EU, drugo, na potrebama našeg društva.
U prethodnih nekoliko meseci, od Vlade nismo dobili nikakvu zadovoljavajuću garanciju da će uraditi nešto što nije uradila u prethodnom sazivu. Da li je princip depolitizacije i departizacije ispoštovan prilikom onih rešenja koja su Vladu obavezivala u procesu imenovanja, recimo, članova upravnih odbora javnih preduzeća, ili direktora javnih preduzeća?
Ako Vlada nije stigla da do 31. maja raspiše konkurs i u skladu s ovim zakonom izvrši departizaciju, zapravo, profesionalizaciju državne uprave, šta je Vladu sprečilo da se rukovodi tim principima u imenovanjima koje je izvršila u poslednjih nekoliko meseci? Šta je Vladu sprečilo da jedan takav princip ispoštuje, recimo, pri izboru direktora ''Srbijagasa'', koji je i naš kolega poslanik, koji se ovde pojavio tokom današnje rasprave, nudeći za nas neprihvatljivo obrazloženje njegovog odbijanja, ili nesposobnosti njegovog preduzeća da ispoštuje odluku Vlade.
Građanima Srbije su ispostavljeni računi tačno u onom iznosu o kom smo govorili, protestujući zbog prevelikog i neodgovornog poskupljenja gasa, a pri tom preduzeće "Srbijagas", javno preduzeće, nije ispoštovalo odluku Vlade koju je bilo dužno da poštuje.
Da li je to signal da menadžment te kompanije nije kredibilan i da ne radi svoj posao onako kako treba? Za nas jeste.
Da li je to iznenađenje za nas? Ne. Za vas, ne znam, ali je činjenica da ste, recimo, na mesto direktora "Srbijagasa", jedne od strateških kompanija u društvu, postavili čoveka koji nema nikakve veze sa "Srbijagasom", osim što možda ima šporet na plin ili se greje na gas.
Govorim o nesposobnosti Vlade da afirmiše princip koji je suština ovog zakona, princip depolitizacije i departizacije, odnosno profesionalizacije, i tako u svakom segmentu svog delovanja.
Nemamo ništa protiv onih terminoloških promena koje su proizašle iz te površne reforme našeg obrazovnog sistema, ali skrenuo bih vam pažnju na nešto što ste vi zapostavili da pomenete u svom izlaganju, na činjenicu da, prema podacima službe za upravljanje kadrovima, pre donošenja Zakona o ministarstvima, a prema usvojenom kadrovskom planu za 2008. godinu, u organima državne uprave imamo 358 radnih mesta. Zašto su iz ovog zakona izuzeta radna mesta u Ministarstvu spoljnih poslova, Ministarstvu odbrane, MUP-u i BIA? Zbog čega?
Hajde da unapred verujemo vašim namerama, iako nemamo nikakvu argumentaciju, hajde da budemo naivni, mi ćemo profesionalizovati oblast obrazovanja, zdravstvene zaštite, ali će i dalje ''pendrek'' biti partijski monopol, odbrana – partijski monopol, spoljna politika – partijski monopol, BIA – partijski monopol, i na svim tim mestima će se, pre svega, voditi računa o nekoj političkoj korektnosti, a tek potom o profesionalnoj sposobnosti. Zbog toga ne možemo da podržimo ovaj vaš zakon.
Šta je ono što nam posebno smeta? To je zabrana povratnog dejstva zakona i drugih opštih akata, koji je utvrđen članom 197. Ustava, onog ustava za koji ste svi vi zajedno glasali, Ustava za koji se u Srbiji glasalo dva dana duže nego što se o Ustavu razgovaralo. U članu 197. se kaže: ''Zakoni i svi drugi opšti akti ne mogu imati povratno dejstvo. Izuzetno, samo pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo, ako to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona''.
Dakle, ovde se primenjuje retroaktivna mera za jedan član Zakona, ali ne za bilo koji član. Taj član je suština ovog zakona. Mi bismo imali razumevanja da se retroaktivna mera primenjuje za član zakona kojim se, praktično, drugačije tretira ta kadrovska lista kroz te profesije koje su promenjene, s obzirom na reforme u našem obrazovnom sistemu, ali ovo nije bilo koji član zakona. Vi ste retroaktivno, praktično, prolongirali primenu čitavog zakona, ali ovde nema zakona.
Znam da stalno ovde sede predstavnici Vlade, koji su nezadovoljni našim tumačenjima, ali pokušajte da odgovorite na neki argumentovan način zbog čega bi LDP trebalo da podrži ovaj zakon. Nama se dopada ideja da javna mera koju izriče Ombudsman, kao razlog za prestanak radnog odnosa, bude uvrštena u ovaj zakon. Šta nam garantuje da će to biti tako? Opet treba da se razumemo sleganjem ramenima.
Da li mi imamo Odbor za sprečavanje sukoba interesa? Da li taj odbor izriče neke mere, sankcije, preporuke? Vi, kao vladajuća koalicija, ne poštujete taj odbor. Taj odbor je nekoliko puta javno apelovao na poslanike vladajuće koalicije, ukazujući na nespojivost poslaničke funkcije i funkcije predsednika opštine. Vaše poslanike baš briga za taj odnos. To ih, apsolutno, ne interesuje. Žalili su se, uz obrazloženje da oni nikome ne nanose štetu svojim delovanjem.
Oni nisu kvalifikovani i nas njihovo mišljenje ne treba da interesuje. Nas interesuje uspostavljena praksa, pošto se ne poštuju odluke Odbora za sprečavanje sukoba interesa.
Mera o kojoj vi sada govorite ništa ne znači. Ni ona neće biti ispoštovana. Hoćete da nam kažete da će u slučaju prijave Ombudsmana biti raskinuta vaša vladajuća koalicija, zbog toga što neki član vladajuće koalicije ne želi da napusti svoje radno mesto, iako to Ombudsman od njega traži. Kako smo reagovali na druge odluke? Kako reagujemo na odluke suda u Strazburu? Da li te odluke primenjujemo? Kako reagujemo na odluke UN-a? Mi te odluke ne primenjujemo. U slučaju našeg kolege, novinara Bodrožića, te mere nisu primenjene.
Sada ovde dobijamo tri vrste promene zakona. Kažemo da je prva ona koja, načelno, za nas i nije sporna, ali je realno, u praksi, do sada bila neprimenljiva, a to je poštovanje odluka nezavisnih institucija. Dajte garanciju da će to biti tako. Toga nema, nego da će javna mera koja je izrečena biti analizirana i prihvaćena od strane organa koji izvrši imenovanje. Veliki problem je i nedovoljno kvalitetno rešenje.
Sada da vidimo zbog čega, zapravo, nije došlo do poštovanja ovog zakona. Rečeno je da je prethodna vlada raspisala stotinak, 108 konkursa, a ovde vidimo da je kadrovskom listom obuhvaćeno 358 radnih mesta, ali da je izuzeto ne znamo koliko radnih mesta u svim ovim ministarstvima i BIA-i. Možemo da se složimo da za ta radna mesta važe neka druga pravila, ali to je za nas neprihvatljivo, jer to nije standardni kriterijum Evrope, ka kojoj nas Vlada vodi i ka kojoj mi želimo da idemo pomažući vam.
Ne mogu važiti jedna pravila za jedno ministarstvo, druga pravila za drugo ministarstvo. Za to nema argumentovanog obrazloženja. Naravno, ako poštujemo pravila iz prethodnog sistema, onda će, svakako, tako nešto biti razumljivo, ali mi taj sistem želimo da menjamo, ne da mu služimo.
Mi s tim ne možemo da se složimo. Državni službenik služi interesima države, štiteći interese građana, i to je definicija državnog službenika koja je za nas prihvatljiva.
Dakle, do 31. maja nisu organizovani konkursi, ali govorimo o 2008. godini.
Ovaj zakon je stupio na snagu odmah po usvajanju, 2005, kako ste nam rekli, i tada je u delu vladajuće koalicije bio deo današnje vladajuće koalicije, odnosno tadašnju vladajuću koaliciju je podržavala SPS, članica današnje vladajuće koalicije, a u punopravnom članstvu je bila stranka G17 plus i današnji član koalicije.
Zašto vi niste raspravljali između sebe? Recimo, u prethodnom sazivu Vlade, zašto nije došlo do poštovanja ovog zakona, pa onda učini nešto kako bi zakon bio poštovan. Svi znamo istinu. Ovo je paravan za afirmaciju partijske države, sa kojom se suočavamo na svakom koraku.
Kada tražimo posao, tražimo ga u stranci. Kada tražimo pravdu, tražimo je u stranci. Kada tražimo razumevanje za dete u školi, tražimo ga u stranci. Kada tražimo sigurnost i bezbednost, kažu nam – idi tamo gde si išao kada si tražio mesto za dete u školi, vezu u bolnici ili posao.
Ovakvim odnosom prema tom problemu partijske države, zapravo, pokazujete ambiciju da menjate kozmetičku formulu, a da sadržaj ni po čemu ne dodirnete. Način na koji je organizovana nova vlada je utvrdio temelje te partijske države. Otvoreno se govori o raspravama pojedinih ministara da je nemoguće rešavati probleme koji proizilaze iz delovanja jedne stranke, zbog toga što se time ugrožava i sama koalicija.
Podsetiću vas, recimo, na skandaloznu izjavu zamenika ministra za rad i socijalna pitanja, koji je predložio uvoz žena u Srbiju. Ministar je rekao da tu ne može ništa, jer zamenik nije iz njegove stranke, ali mu na pamet nije palo da podnese ostavku zbog toga što ne treba da bude ministar u takvom ministarstvu, nego je bez problema nastavio da radi taj posao, očekujući da će neka druga tema gurnuti iz prvog plana taj politički i moralni skandal.
Da li imamo tih problema i na nekom drugom mestu? Da, imamo ih u svakom ministarstvu, svakom javnom preduzeću, svakom upravnom odboru, čak i ovde, u Parlamentu. Ovde u Parlamentu kriterijum stručnosti i profesionalnosti nije poštovan. Delimo skupštinske odbore po partijskom ključu, delegacije po partijskom ključu, šefove delegacija po partijskom ključu i kvotama i na takav način potpuno kompromitujemo ono što je suština našeg nastojanja, a to je modernizacija države i društva, koje je talac nereformisane države.
Ne možemo da glasamo za vaš zakon, zbog toga što ne postoji nikakva garancija da će on biti primenjen u narednoj godini. Recimo, da ste u svom govoru pred poslanicima rekli da garantujete svojim položajem da će ovaj zakon biti poštovan, možda bismo imali argumentaciju da se složimo s vama, ali vi to niste uradili. Baš naprotiv, u svemu što ste rekli, zapravo, prepoznajemo nastup ministra koji ni sam ne veruje u ono što priča, ali ako je tako, neka se to tako kaže.
Ovako, mi se suočavamo s formulacijama ''Tadićeva administracija'' i sa životom u kojem pred nama nestaju institucije, parlament nije parlament, vlada nije vlada, sudovi nisu sudovi, tužilaštva nisu tužilaštva, građevinske firme nisu građevinske firme. Mi imamo jednu instituciju, predsednika Srbije, i ako je to tako, neka onda ona bude utemeljena u Ustavu i u zakonima.
Podsetiću vas samo na jedan od kriterijuma koji je nama veoma važan, a to je kriterijum kojim se utvrđuje status samostalnog savetnika, status savetnika i status mlađeg savetnika.
Samostalni savetnik je državni službenik koji ima stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena, diplomske akademske studije, master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije i najmanje pet godina radnog iskustva u struci. Savetnik je državni službenik koji radi složene poslove, koji su najčešće precizno određeni, da ne čitam ova besmislena obrazloženja, ali hajde da vidimo, od svih savetnika aktuelne vlade, koliko njih ima pet godina radnog iskustva, tri godine radnog iskustva na poslovima u kojima se pojavljuju kao savetnici.
Koliko godina radnog iskustva ima Vlade Divac, kao savetnik zamenika predsednika Vlade, prvog potpredsednika Vlade i ministra policije? Koliko godina radnog iskustva ima gospodin Toma Fila na tim poslovima? Koliko godina imaju savetnici u kabinetu potpredsednika Vlade, gospodina Đelića, mislim samo na radno iskustvo u tim oblastima? Ako to ne važi za njih, jer on ima pravo da izabere ličnog savetnika, koji se imenuje, koji se ne bira u skladu s ovim zakonom, zašto bi to obavezivalo bilo koga drugog?
O tome se radi, o činjenici da ti principi moraju biti poštovani, apsolutno, od onih koji te principe usvajaju za druge, a ne da nam se desi da ovde slušamo ministarku finansija, koja nam kaže – pa, nema veze što smo malo prekoračili zakon i što nismo poslanicima prosledili budžet, iako nas na to obavezuje Ustav i zakon. Slično i analogno tome, bilo bi razumljivo i prihvatljivo obrazloženje nekoga zašto ne mora da plati porez onda kada mu stigne zahtev za tako nešto.
Znači, principi ili postoje, apsolutno se poštuju od onih koji principe uspostavljaju i svojim primerom dokazuju da su ti principi korisni za društvo, ili su besmisleni. Ni u jednom principu koji je bio prepoznatljiv u dosadašnjem delovanju Vlade Srbije, da ne govorimo o datumima, nije pokazana spremnost za demontiranje partijske države i afirmisanje stručnosti i profesije.
Da li može drugačije? Može. Pogledajte primer Beograda. Na insistiranje LDP-a, javni konkurs je kao kriterijum uveden u Statut grada Beograda.
Na insistiranje LDP-a, a u skučenim formatima, u Zakonu o lokalnoj samoupravi, kroz formu javnog poziva, makar je delimično započet proces departizacije i depolitizacije gradske uprave, i to funkcioniše. Sekretar za zdravstvo u Sekretarijatu u kojem smo, kao LDP, preuzeli odgovornost, nije član LDP-a, član je druge stranke. Direktor "Beograd puta" nije član LDP-a, član je druge stranke. Niko od njih nije bio ni na jednoj odborničkoj listi LDP-a.
Takve primere želimo da vidimo i na nivou Republike, jer oni mogu da funkcionišu, što pokazuje delovanje LDP-a ovde u gradu. Kada će do toga doći, to zavisi od same Vlade, ali bojim se da vaša vlada nije ni u prilici, niti smatra u ovom trenutku neophodnim afirmisanje ovog segmenta svoga delovanja. To je ono što je problematično.
Slažemo se da je ta vlada, pod pritiscima, morala da napravi čitav niz kompromisa i cena tih kompromisa je bila prihvatljiva u trenutku u kome su kompromisi pravljeni. Ne može ta argumentacija biti apsolutno prihvatljiva u svakom trenutku. Jul je daleko iza nas i to što je tada zaustavljena gora vlada u formiranju i umesto nje formirana nova, danas nema više upotrebnu vrednost koju je imala u tom trenutku. To morate shvatiti, gospodine Markoviću, i vi i vaše kolege.
Na izborima su mnogi glasali za vladajuću koaliciju, ili za najveću stranku, najjaču listu, da ne bi glasali za SRS. U međuvremenu je ta ''đavolska'' Radikalna stranka delom postala prihvatljiva za vas i biće vaš koalicioni partner u nekim opštinama u Srbiji, što je vaše pravo i o tome ne želimo previše da razgovaramo. Ali, samim tim, prestala je i ona vrsta razumevanja koju smo imali prema vašoj vladi, jer ste vi danas, praktično, kroz tu vrstu partnerstva, otvorili mogućnost za ovakvu kritiku. Ne možemo više gledati kroz prste, dečije bolesti više ne mogu biti tolerisane.
Ovaj zakon je izigravanje koncepta departizacije i depolitizacije, kroz ovaj zakon niko nije spreman da preuzme odgovornost, a dosadašnje ponašanje Vlade, zapravo, govori o činjenici da će ovaj zakon biti zloupotrebljen za cementiranje partijske strukture, koje do sada nije utvrđeno, zbog toga što su se mesecima ranije svađali o javnim preduzećima, upravnim odborima, ambasadorskim mestima, funkcijama, položajima, žirafama, pa je sada na red došlo dogovaranje oko državnih sekretara i državnih službenika i to dogovaranje će trajati onoliko koliko vama bude potrebno, a u ovom trenutku se ono najlakše legalizuje kroz promenu rokova koji su utvrđeni Zakonom.
To je ono što je loše, to je antievropski i zato ne glasamo za ovaj zakon.

Reklamira povredu Poslovnika gospodin Zoran Krasić, dobija reč preko reda. Izvolite.