Dame i gospodo narodni poslanici, od predstavnika parlamentarne većine čuli smo dosta pohvala na Predlog zakona o udruženjima. Međutim, prostim čitanjem bez mnogo udubljivanja mogu da se uoče brojne slabosti, odnosno brojne pravne praznine koje će sutra u praksi da izazovu brojne probleme.
Da počnemo od člana 2. Mislim da je Ministarstvo propustilo, kao organ koji je verovatno pripremao nacrt ovog zakona, da u član 2. unese i odredbu da udruženje u smislu ovog zakona ne sme da ima aktivnost koja podrazumeva mešanje u rad državnih organa, odnosno institucija. Takve odredbe u Predlogu zakona nema.
Čuo sam, i svi smo čuli, od gospodina Mićunovića niz hvalospeva na račun nevladinih organizacija koje postoje u Srbiji i u svetu.
Priznajem da postoji dosta nevladinih organizacija koje se zaista bave humanitarnim radom. Takve nevladine organizacije treba pozdraviti i treba ih podržati da svoju aktivnost nastave i dalje.
Nažalost, Srbije je od 1991. godine bila suočena sa činjenicom da smo imali veliki broj nevladinih organizacija koje su samo formalno bile nevladine. U suštini, one su bile institucije stranih vlada koje su imale cilj da destabilizuju Republiku Srbiju, odnosno da Republiku Srbiju i srpski narod u inostranstvu prikazuju u najgorem mogućem svetlu.
Takođe, činjenica je da smo imali brojne nevladine organizacije koje su se direktno mešale u rad državnih organa i institucija. Drastičan primer je slučaj Nataše Kandić i Fonda za humanitarno pravo, koja otvoreno se meša u rad pravosudnih državnih organa u Republici Srbiji.
Što se tiče odredbe da su u Republici Srbiji zabranjena tajna i paravojna udruženja, ovakva odredba u zakonu, s jedne strane, nije dovoljna, a s druge strane je ona kontradiktorna sa članom 4. Predloga zakona, gde se kaže da je upis u registar udruženja dobrovoljan. Gospodine ministre, tajno je svako udruženje koje nije registrovano. Država stiče uvid u to koja udruženja postoje samo kada ih registruje. Oni koji nisu registrovani su sa stanovišta zakona tajni, odnosno država za njih ne zna.
Ovo što piše u članu 2. da su zabranjena tajna udruženja direktno je suprotno onome što piše u članu 4. da je upis u registar udruženja dobrovoljan. To znači da neka udruženja mogu da budu upisana, ako to žele, a neka udruženja ne moraju da budu upisana, a jedna i druga će da postoje na teritoriji Republike Srbije.
Ostaje nejasno šta će država da preduzme protiv tajnih udruženja koja postoje u Republici Srbiji, svi znamo da postoje, a koja imaju izuzetan politički uticaj na rad državnih organa. Tu pre svega mislim na masonske lože, koje očigledno imaju uticaj na rad pojedinih ministara, na rad pojedinih državnih organa.
Sada ne govorim o masoneriji sa stanovišta njenih religijskih, odnosno filozofskih principa koji su suprotni hrišćanstvu, nego govorim o tome da ta tajna udruženja i te tajne lože hoće, pored svojih filozofskih principa, da imaju uticaj i na funkcionisanje države u Republici Srbiji. To je, gospodine ministre, vama, nadam se, potpuno poznato.
U članu 3. predlagač je naveo koji ciljevi ne mogu da budu vezani za određena udruženja, odnosno da udruženja ne smeju da deluju tako da se krši ustavni poredak Srbije, da se narušava teritorijalna celokupnost, da se dovode u pitanja rasna, nacionalna, verska prava, da se vrši diskriminacija po polu, rodu, fizičkim, psihičkim ili drugim karakteristikama i sposobnostima.
Međutim, gospodine ministre, skrećem vam pažnju na jednu pojavu koja je nažalost raširena u Republici Srbiji i raširena je svuda u svetu. Ta pojava se zove seksualna zloupotreba dece, odnosno pedofilija. Malo sam tražio po internetu, pa sam našao neke podatke na tu temu.
Mi smo čuli od gospodina Mićunovića mnoge hvalospeve kako u Zapadnoj Evropi postoje brojne nevladine organizacije koje se bave humanitarnim radom. Žao mi je što gospodin Mićunović nije tu. U Holandiji imate nevladinu organizaciju, gospodine ministre, koja je registrovana, ne deluje kao tajno udruženje, nevladina organizacija Martin, čiji je cilj da promoviše pedofiliju.
U Francuskoj imate nevladinu organizaciju Zojina barka, koja se takođe bavi promovisanjem pedofilije. Budući da je pedofilija, nažalost, raširena društvena pojava u Srbiji, skrećem vam, gospodine ministre, pažnju na jednu činjenicu.
Ovo što ste vi napisali u članu 3. neće sprečiti delovanje takvih organizacija, jer pitanje je da li pedofilija može da se podvede pod sintagmu podsticanje neravnopravnosti po polu, budući da nažalost država ponekad vrlo široko tumači Ustav, zakone itd, plašim se da bi u praksi moglo da bude prostora da takve organizacije, koje su potpuno suprotne hrišćanskom moralu, ipak nađu neki prazan prostor i da ipak deluju.
Ostoje nešto što nije regulisano ovim zakonom. Neko od mojih prethodnika je rekao da su u zakonskim rešenjima data suviše velika prava i slobode stranim nevladinim organizacijama. Vidite, gospodine ministre, u praksi će se pojaviti jedan problem. Šta će se desiti ako neka nevladina organizacija čije je sedište u inostranstvu, a deluje u Republici Srbiji, odluči da recimo na zgradu gde se nalazi istakne državnu zastavu zemlje u kojoj ima sedište.
Inače, takva praksa je danas raširena po Srbiji. Ako ste primetili u skoro svim preduzećima bivšim društvenim, koja su privatizovana od strane stranih vlasnika kapitala, obavezno ispred preduzeća stoji državna zastava zemlje iz koje dolazi kupac tog preduzeća. Postavlja se pitanje šta je sa državnim suverenitetom Republike Srbije.
Recimo, vi imate u ovom predlogu zakona takve odredbe koje su do te mera široke da vam garantujem, gospodine ministre, da sutra kada usvojite ovaj zakon u Srbiji će moći da deluje recimo udruženje ljudi koji se bave negovanjem tradicija NATO intervencije u Republici Srbiji, ili Udruženje ratnih veterana Oslobodilačke vojske Kosova.
Šta recimo ako sutra nekom padne na pamet da na to svoje udruženje istakne albansku zastavu u Knez Mihailovoj ulici. Vi nemate po zakonu apsolutno nijedan mehanizam da to sprečite, a to bi zaista moglo da se desi.
Gospodine ministre, jedna čisto pravna nelogičnost. U članu 26. vi ste rekli da registri udruženja koji imaju sedište na teritoriji AP vodi nadležni organ uprave AP kao povereni posao, i to mogu da razumem. Ali, već stav 4. kaže ovako: ministarstvo vodi evidenciju udruženja upisanih u registar koji vodi nadležni organ uprave AP. To znači da će i pokrajina da vodi evidenciju, a istovremeno i vaše ministarstvo. Zašto poveravate posao ako ćete vi sami da radite taj posao? U svakom slučaju, ovaj predlog zakona o udruženjima, iako ste ga vi godinama navodno pripremali, još od 2000. godine, pun je pravnih praznina i u praksi će da izazove veliki pravni i politički haos.