Poštovana potpredsednice, uvaženi ministre, koleginice i kolege, već su prethodnici iz poslaničke grupe LDP rekli da ćemo mi glasati za ovaj zakon, zato što, pod jedan, LDP se bori za temeljne individualne vrednosti i slobode građana, kao liberalna partija, i, pod dva, zbog toga što je ovoj zemlji nedostajao ovaj zakon.
Već sedam godina od 2001. godine ovakav zakon se porađa u Skupštini i interesantno je da kadgod je bio u proceduri bila je kriza Vlade i Vlada je padala. Da li će to biti ovog puta nije bitno za ovu raspravu, bitno je da ga usvojimo.
Mi ne mislimo da je ovaj zakon dobar zato što se u obrazloženju poziva na nekakve tradicionalne zakone, odnosno zakone iz prošlosti, što neguje tradiciju. Mi mislimo da je ovaj zakon dobar zato što utvrđuje temeljno pravo građana da se udružuju. Za nas je pravo građana da se slobodno udružuju fundamentalno pravo, koje pokazuje da izlazimo iz sistema kolektivizma, u kome smo živeli 60 godina, u sistem koji se bazira na tržišnoj privredi, privatnoj svojini, slobodi i pravima ljudi.
Mislimo da su rešenja koja su ovde data, pošto su rađena i sa civilnim sektorom, dobra, ako je njima dobro i nama treba da bude dobro. Mislimo da su posebno dobra rešenja koja afirmišu i udruživanje dece, odnosno starijih maloletnika, zbog toga što na kraju krajeva, već je i ministar to rekao, imaju neka druga prava, kao što su pravo na brak od 16 godina uz neke uslove, pravo da rade sa 15 godina i mogu krivično da odgovaraju.
Mislimo da je veoma dobro što je moguće udruživanje građana i bez registracije i mislimo da to treba afirmisati, jer je slobodno ljudsko pravo da se bori za svoj interes najvažnije. Svi oni koji ovde kritikuju ovakva rešenja u principu su zagovornici svemoguće kontrole države, nekakvih starih vremena, da država mora sve da zna i da kontroliše ko daje i ko finansira, ko šta radi itd. Ali, mislimo da smo izašli iz tog sistema ili polako izlazimo i ovoj je jedan od zakona koji na transparentan način vodi ka tom novom sistemu u kome još nismo, ali nadam se svi želimo da stignemo.
Oko imovine ima možda, ministar je objasnio, neću sada da ga držim za reč, jer znam da bi bilo ne korektno da pametujem kada ne mogu nešto bolje da predložim. Ali, ovaj član u kome se udruženje može baviti i drugim aktivnostima, osim onih za koje je registrovano, ali pod nekim uslovima - da je to u vezi sa njegovim statutarnim ciljevima, da je delatnost predviđena statutom, što nije sporno, i da je ta delatnost manjeg obima, odnosno da se delatnost obavlja u obimu potrebnim za ostvarivanje ciljeva udruženja.
U praksi, sada pričam samo na osnovu onog što znam kao novinar, došlo je i dolaziće i mislim da će tu uticaj državne vlasti i kontrola izvršne vlasti morati da bude potrebna.
Do te neravnopravnosti, ajde da kažem, između starih udruženja, odnosno društvenih organizacija koje su postale udruženja građana i koje imaju nekakvu imovinu, zato što na nekoliko primera, recimo Udruženja novinara, može se videti da zgrada Udruženja novinara, naslednica, udruženje koje nasleđuje ono staro komunističko udruženje u suštini se bavi rentijerstvom zbog toga što je uzurpiralo zgradu koju su novinari tridesetih godina sagradili i kao legat dali novinarima Beograda.
Nekakvom čudnom odlukom ove skupštine iz 1976. godine to je preneto na to udruženje, tako da novinari drugih udruženja nemaju ravnopravni pristup toj imovini, jer su ti, da kažem, stari to uzurpirali i da budem pošten, više se bave rentijerstvom nego onim za šta su osnovani i zbog čega bi trebalo da rade.
Ili, na primer, Udruženje pravnika, koje ima takođe nekakvu priličnu imovinu u Krunskoj, zgradu, a mi ovih dana smo u toku donošenja seta pravosudnih zakona, a nisam čuo, izvinjavam se ako sam predvideo, barem da se oglasilo to udruženje, koje očigledno zadovoljava nekakve svoje interese kroz rentijerstvo, izdavanje prostora.
U svakom slučaju to su neke stvari koje će ostati, da kažem, vremenu da budu rešene. Objektivno postoji još jedan problem, mislim da je to dobro rešeno, ali mi nije najjasnije kada pročitam zakon, možda će nam ministar to pojasniti. Postoje udruženja građana kojima je država dala da obavljaju nekakvu javnu funkciju.
Recimo Auto-moto savez izdaje međunarodne vozačke dozvole. Objektivno taj prihod nije sposobnost tog udruženja, taj prihod je monopol koji mu je država dala. Novac, odnosno imovina koja se na taj način stiče, po mom sudu, ne bi mogla da bude ravnopravna imovini tog Udruženja, kao nekakva imovina koju su oni ranije zaradili, koju im je neko poklonio. Jer zašto onda ne bi bio tender svakih nekoliko godine - ko će to da radi? Zašto bi to bio monopol samo jednog udruženja? (Predsedavajući: Narodni poslaniče, vreme vaše poslaničke grupe je iskorišćeno.)
Zahvaljujem, glasaćemo, ali bih molio da nam se pojasni, i zbog javnosti, a ne samo zbog nas. Hvala.
