TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 19.11.2008.

7. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

7. dan rada

19.11.2008

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić Dejanović

Sednica je trajala od 10:05 do 21:55

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Narodna poslanica Marina Raguš želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.
...
Srpska napredna stranka

Marina Raguš

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, javljam se na osnovu člana 226. poslovnika o radu Narodne skupštine i poslanička grupa SRS ovom prilikom traži određena objašnjenja i obaveštenja. Tiče se naravno finansiranja od strane izvršne vlasti, odnosno Vlade Republike Srbije, određenih udruženja.
S tim u vezi, potrebno nam je objašnjenje ministra kulture, koji je odlučio da ne nastavi ugovor o finansiranju Centra za istraživanje zločina nad srpskim narodom.
Dakle, ovaj centar za istraživanje zločina nad srpskim narodom u kontinuitetu više od osam godina radi na teritoriji Republike Srbije i država Srbija je zaista imala specifičan odnos prema ovom centru za istraživanje zločina nad srpskim narodom, smatrajući za shodno da se ipak dođe do konkretnog i preciznog podatka šta se to desilo sa srpskim narodom na teritorijama koje su bile zahvaćene ratovima.
Mi tražimo konkretna objašnjenje šta je to navelo ministra kulture da u drugoj polovini ove godine prekine ugovor o finansiranju sa Centrom za istraživanje zločina nad srpskim narodom.
Naravno, ono što jeste vrlo važno, a u poslednje vreme se takođe pominje u medijima, sada ću iskoristiti priliku, nadam se da niko neće zameriti, jer druge prilike SRS nema, a to jeste da ono što zaista smeta i skoro je već i neizdržljivo i mislim da ćemo sve više koristiti ono što nam pruža Poslovnik, a jeste širenje laži da se Narodna skupština bavi isključivo donošenjem zakona.
Naravno da to nije tačno i upućuje na potpuno nepoznavanje onoga što jeste mandat izabranih predstavnika naroda, a samim tim i Narodne skupštine, tako da u okviru svojih izbornih prava, član 99. najvišeg zakonodavnog akta tj. Ustava Republike Srbije, Narodna skupština, pored toga što bira Vladu, nadzire njen rad.
Ono što ovom prilikom želimo da saznamo takođe tražimo i obaveštenje i objašnjenje od ministra pravde. Vi ste već navikli da SRS ima dobre informacije i pravovremeno skreće pažnju na probleme koji mogu da utiču na svakodnevni život građana, odnosno naroda Srbije.
Ovom prilikom želimo tačan i precizan podatak od ministra pravde: koje sudije na teritoriji Republike Srbije imaju dvojno državljanstvo? Ono što SRS posebno interesuje, to su dvojna državljanstva iz država iz neposrednog okruženja.
Predsedavajuću bih molila, izvinjavam se zbog prekoračenja vremena, da u što najskorijem vremenu upute i ovaj zahtev naše grupe nadležnom ministarstvu, kako bi smo mi mogli kvalifikovano u raspravi u pojedinostima da učestvujemo.
Još jedno pitanje, nećete mi zameriti, ministar je tu. Ono što SRS interesuje, možda nije direktna vaša nadležnost, ali pretpostavljam da ćete dati sve od sebe da mi dođemo do tog podatka: koji broj nevladinih organizacija, odnosno udruženja građana na teritoriji Srbije je finansiran iz inostranstva, i da nam, ukoliko možete da dođete do informacije, transparentno prikažete u kom iznosu, za koje inostrane organizacije i koja udruženja građana su ovde finansirana od 2000. godine do sada?
Pretpostavljamo da to država ima. Ukoliko nema, to je vrlo neozbiljno i predstavlja svojevrstan neodgovoran odnos države prema nevladinom sektoru, na kraju i bezbednosti koja je garantovana Ustavom. Hvala i oprostite na prekoračenju, ali su vrlo bitne stvari koje su nam neophodne za dalji rad.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić, posle njega narodni poslanik Dobrislav Prelić. Vreme na raspolaganju poslaničkoj grupi LDP je pet minuta i 40 sekundi.
...
Liberalno demokratska partija

Zoran Ostojić

Liberalno demokratska partija
Poštovana potpredsednice, uvaženi ministre, koleginice i kolege, već su prethodnici iz poslaničke grupe LDP rekli da ćemo mi glasati za ovaj zakon, zato što, pod jedan, LDP se bori za temeljne individualne vrednosti i slobode građana, kao liberalna partija, i, pod dva, zbog toga što je ovoj zemlji nedostajao ovaj zakon.
Već sedam godina od 2001. godine ovakav zakon se porađa u Skupštini i interesantno je da kadgod je bio u proceduri bila je kriza Vlade i Vlada je padala. Da li će to biti ovog puta nije bitno za ovu raspravu, bitno je da ga usvojimo.
Mi ne mislimo da je ovaj zakon dobar zato što se u obrazloženju poziva na nekakve tradicionalne zakone, odnosno zakone iz prošlosti, što neguje tradiciju. Mi mislimo da je ovaj zakon dobar zato što utvrđuje temeljno pravo građana da se udružuju. Za nas je pravo građana da se slobodno udružuju fundamentalno pravo, koje pokazuje da izlazimo iz sistema kolektivizma, u kome smo živeli 60 godina, u sistem koji se bazira na tržišnoj privredi, privatnoj svojini, slobodi i pravima ljudi.
Mislimo da su rešenja koja su ovde data, pošto su rađena i sa civilnim sektorom, dobra, ako je njima dobro i nama treba da bude dobro. Mislimo da su posebno dobra rešenja koja afirmišu i udruživanje dece, odnosno starijih maloletnika, zbog toga što na kraju krajeva, već je i ministar to rekao, imaju neka druga prava, kao što su pravo na brak od 16 godina uz neke uslove, pravo da rade sa 15 godina i mogu krivično da odgovaraju.
Mislimo da je veoma dobro što je moguće udruživanje građana i bez registracije i mislimo da to treba afirmisati, jer je slobodno ljudsko pravo da se bori za svoj interes najvažnije. Svi oni koji ovde kritikuju ovakva rešenja u principu su zagovornici svemoguće kontrole države, nekakvih starih vremena, da država mora sve da zna i da kontroliše ko daje i ko finansira, ko šta radi itd. Ali, mislimo da smo izašli iz tog sistema ili polako izlazimo i ovoj je jedan od zakona koji na transparentan način vodi ka tom novom sistemu u kome još nismo, ali nadam se svi želimo da stignemo.
Oko imovine ima možda, ministar je objasnio, neću sada da ga držim za reč, jer znam da bi bilo ne korektno da pametujem kada ne mogu nešto bolje da predložim. Ali, ovaj član u kome se udruženje može baviti i drugim aktivnostima, osim onih za koje je registrovano, ali pod nekim uslovima - da je to u vezi sa njegovim statutarnim ciljevima, da je delatnost predviđena statutom, što nije sporno, i da je ta delatnost manjeg obima, odnosno da se delatnost obavlja u obimu potrebnim za ostvarivanje ciljeva udruženja.
U praksi, sada pričam samo na osnovu onog što znam kao novinar, došlo je i dolaziće i mislim da će tu uticaj državne vlasti i kontrola izvršne vlasti morati da bude potrebna.
Do te neravnopravnosti, ajde da kažem, između starih udruženja, odnosno društvenih organizacija koje su postale udruženja građana i koje imaju nekakvu imovinu, zato što na nekoliko primera, recimo Udruženja novinara, može se videti da zgrada Udruženja novinara, naslednica, udruženje koje nasleđuje ono staro komunističko udruženje u suštini se bavi rentijerstvom zbog toga što je uzurpiralo zgradu koju su novinari tridesetih godina sagradili i kao legat dali novinarima Beograda.
Nekakvom čudnom odlukom ove skupštine iz 1976. godine to je preneto na to udruženje, tako da novinari drugih udruženja nemaju ravnopravni pristup toj imovini, jer su ti, da kažem, stari to uzurpirali i da budem pošten, više se bave rentijerstvom nego onim za šta su osnovani i zbog čega bi trebalo da rade.
Ili, na primer, Udruženje pravnika, koje ima takođe nekakvu priličnu imovinu u Krunskoj, zgradu, a mi ovih dana smo u toku donošenja seta pravosudnih zakona, a nisam čuo, izvinjavam se ako sam predvideo, barem da se oglasilo to udruženje, koje očigledno zadovoljava nekakve svoje interese kroz rentijerstvo, izdavanje prostora.
U svakom slučaju to su neke stvari koje će ostati, da kažem, vremenu da budu rešene. Objektivno postoji još jedan problem, mislim da je to dobro rešeno, ali mi nije najjasnije kada pročitam zakon, možda će nam ministar to pojasniti. Postoje udruženja građana kojima je država dala da obavljaju nekakvu javnu funkciju.
Recimo Auto-moto savez izdaje međunarodne vozačke dozvole. Objektivno taj prihod nije sposobnost tog udruženja, taj prihod je monopol koji mu je država dala. Novac, odnosno imovina koja se na taj način stiče, po mom sudu, ne bi mogla da bude ravnopravna imovini tog Udruženja, kao nekakva imovina koju su oni ranije zaradili, koju im je neko poklonio. Jer zašto onda ne bi bio tender svakih nekoliko godine - ko će to da radi? Zašto bi to bio monopol samo jednog udruženja? (Predsedavajući: Narodni poslaniče, vreme vaše poslaničke grupe je iskorišćeno.)
Zahvaljujem, glasaćemo, ali bih molio da nam se pojasni, i zbog javnosti, a ne samo zbog nas. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima ministar gospodin Milan Marković.
...
Demokratska stranka

Milan Marković

Poštovani narodni poslanici, ovo je odlično pitanje i bila je prava tema kada smo razgovarali prilikom izrade zakona. Mislim da smo rešili to na najpošteniji mogući način. Sopstvenim sredstvima iz stava 1. ovog člana ne smatraju se sredstva ostvarena po osnovu vršenja javnih ovlašćenja ili druga sredstva ostvarena iz budžeta društveno-političkih zajednica.
Dakle, svi koji su imali tu privilegiju da vrše javna ovlašćenja i ostvaruju sredstva, ta sredstva ne spadaju u ona sredstva koja ona mogu izlučiti iz ove sada buduće imovine i pripisati sebi u svojinu. Mislim da je to ono na načelu pravičnosti, kako smo i zasnovali ceo taj koncept imovinskog dela ovog zakona.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Pre nego  što dam reč narodnom poslaniku Dobrislavu Preliću, kratko obaveštenje na koje me Poslovnik obavezuje.

Mi smo imali dogovor da danas radimo do 17 časova, da vreme organizujemo tako da uspemo da završimo raspravu u načelu. To je u ovom trenutku sasvim nemoguće zato što SRS ima 44 minuta, poslanička grupa ZES ima 81 minut, poslanička grupa G17 plus još 16 minuta, SPS-JS 9 minuta.

Tako da zbog očigledne činjenice da nećemo uspeti, a televizijski prenos će zbog prenosa sportskih događaja početi u 17.15, onda ćemo u to vreme imati pauzu i nakon prenosa sportskih događaja vratićemo se u salu da radimo i nakon 18.00 časova.

Reč ima narodni poslanik Dobrislav Prelić. Posle njega narodni poslanik Dejan Radenković.

Dobrislav Prelić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je još jedan u nizu seta zakona po hitnom postupku, a to je Predlog zakona o udruženjima.
Kao i većina zakona na dnevnom redu koji smo ovde obrađivali ovih dana u Skupštini, u osnovi i ovaj zakon je potreban i značajan. Konkretno ovaj zakon ima za osnov udruživanje građana radi ostvarivanja određenog cilja ili interesa koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom, poštovanje ljudskih i manjinskih prava kroz udruživanje itd. Sve ovo je u redu, kao i to da iz ovog zakona treba izbaciti društvenu svojinu kao oblik svojine.
Znači, sve je jednostavno. Ovaj zakon nam je naložen, jer je obaveza prema Savetu Evrope i trebalo je da bude usvojen još odavno. Zakon je odlično regulisao sve segmente koji određuju registraciju, prava i obaveze, način delovanja, uslove pod kojima stupa na snagu zabrana rada udruženja i sve ostalo je jasno i konkretno je predviđeno.
U jednom delu zakona se spominju i strana udruženja, što je prisutno kod nas i recimo potrebno, samo što ima tu jedan problem - što se strana udruženja ne kontrolišu dovoljno i najčešće kroz takva udruženja rade strane obaveštajne službe i antisrpski elementi.
Očit primer je Soroš, koji plasira preko udruženja i medija politiku koja šiptarskim separatistima i njihovim satelitima u Srbiji omogućava da rade bukvalno šta hoće. Nijedno udruženje nije sankcionisano zabranom rada ili nije poznato da jeste iz razloga navedenih u članu 3. ovog zakona.
Imamo svakodnevna saznanja da separatizam ima podršku unutar države, a gde i kako nego preko raznih udruženja.
Ovaj zakon pokazuje smisao rada licemerne i dodvoračke vlasti. Zakon je sastavljen od svih potrebnih članova koji regulišu svaku mogućnost i eventualiju i predvideo je sve što je potrebno za formiranje i rad, kao i prestanak rada udruženja, što govori jasno da vladajuća koalicija ima kapaciteta da predloži i usvoji zakon koji za određene stvari reguliše sve potrebno, a zakon o mandatima narodnih poslanika tumači po potrebi.
Šta drugo da misli naš građanin, nego da nećete potpuno pravno uređenu državu.
Nadležni ministar Marković je u prošlom mandatu, kao ministar za lokalnu samoupravu, obećao je da u narednom mandatu Skupština neće imati niti donositi zakone koje nisu precizni i jasni. Kakvu poruku šaljete građanima i vama toliko željenoj Evropi? Zar mislite da tamo sede diletanti?
Ne, tamo sede stručni i ozbiljni ljudi, koji vama manipulišu radi svog interesa, a vi ima ispunjavate želje i donosite zakone po nalogu i po hitnom postupku, za naše građane u ovom momentu beznačajne zakone kada smo daleko od Evrope.
Vi ćete ovaj zakon da usvojite i izvestite Savet Evrope o tome, ali kako ćete da im objasnite kakvo udruženje građana i pod kojim uslovima sedi ovde u Skupštini? Ova grupa građana je udružena radi ostvarivanja svog, i samo svog interesa, ne uklapa se ni u jedan član ovog zakona niti bilo koji član Ustava Srbije.
Zato vas pozivam da još danas prekinete ovu lakrdiju u Skupštini, da pozovete pravne eksperte i donesete odluku da se vrate mandati SRS i da se ova grupa građana ili udruženje ukloni iz skupštinske sale.
Svaki nastavak rada u ovakvom sazivu, sa nedefinisanim i nelegitimnim poslanicima, nema smisla i sve zakone koje donosite gube na značaju, a građani gube poverenje u ovu instituciju, koje je iovako vrlo nisko.
Gospodine ministre, pošto ste jedan od retkih ministara koji učestvuje u radu, molio bih vas i očekujem da će te mi odgovoriti - da li mislite da Udruženje porodica kidnapovanih i ubijenih na KiM treba da ima prioritet i statut udruženja od posebnog državnog značaja?
Da li mislite da je član 10. ovog zakona, gde se precizira da je dovoljno tri građanina da osnuju udruženje, u redu? Sada bih vam izneo jednu informaciju da to pre svega nije dobro, a navešću vam i konkretan primer.
Tri čoveka su osnovala udruženje, to su Serž Bramerc, Boris Tadić i Tomislav Nikolić.
Njihov prevashodni cilj je da poštuju sve naloge Vašingtona i Brisela, da dovedu Srbiju na nivo Beogradskog pašaluka, a ono što je najopasnije, ta trojka želi da ubije prof. dr Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu.
Gospodine ministre, mislim da je tako nešto nedopustivo, da morate da reagujete i da takva udruženja u korenu moraju da se saseku i da im se zabrani rad. Ovo je sigurno tačno da Serž Bramerc, Boris Tadić i Tomislav Nikolić, da bi očuvali ovu vladu i ovu koaliciju, koja pre svega nije volja građana Srbije, želeli su da razbiju SRS, u tome nisu uspeli.
Verujte da je ovo samo napad slepog creva za SRS, bez obzira na njihove pokušaje da će sledeće godine profesor dr. Vojislav Šešelj biti oslobođen svih optužbi, da će se vratiti u Srbiji, da će se vratiti svojoj porodici, da će se vratiti SRS, da će se vratiti svojoj Srbiji i da će po onoj narodnoj tada biti za ovu vladajuću koaliciju - bežte gaće. Hvala vam.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Narodni poslanik Milan Lapčević želi da govori o povredi Poslovnika.
...
Nova Demokratska stranka Srbije

Milan Lapčević

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Poštovana predsedavajuća, koristeći mogućnost iz člana 226. želim da iskoristim priliku i prisustvo gospodina ministra za državnu upravu, Milana Markovića, da postavim jedno pitanje koje je vezano za lokalnu samoupravu u Nišu.
Pre dve nedelje održana je sednice Skupštine grada Niša na kojoj se u okviru jedne tačke razmatralo ukidanje i stavljanje van snage četiri različita akta, dva regulaciona plana, jednog detaljnog plana regulacije jednog dela grada i jedne izmene detaljnog plana.
U okviru jedne tačke, pored rasprave koja se vodila objedinjeno, što je moguće, odbornici su se izjašnjavali u paketu, dakle, jednim glasanjem za stavljanje van snage sva četiri akta. Smatrajući da to nije moguće, reklamirao sam Poslovnik i tražio da se glasanje vrši pojedinačno, dakle za svaki akt posebno. Naravno, skupštinska većina to nije prihvatila i jednim dizanjem ruke stavljena su van snage sva četiri akta.
Obzirom da smatram da nam je kao odbornicima uskraćena mogućnost da se validno izjašnjavamo o svakom aktu pojedinačno, jer smo imali razloga da prihvatimo neke planove, za jedne da glasamo, za druge da ne glasamo, želim da vas ovim putem pitam da li je to moguće i da li su prava odbornika Skupštine grada Niša povređena takvim načinom rada? U svakom slučaju ću vam se i pismeno obratiti da se takvo glasanje i taj doneti zaključak o stavljanju van snage tih regulacionih planova odbaci, odnosno da se vrati na početak.