Žele da govore o povredi Poslovnika narodni poslanik Milorad Buha i narodni poslanik Dušan Marić.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim ovom prilikom, u skladu sa članom 222, 225. i 226. poslovnika o radu Narodne skupštine, da uputim pitanje i tražim obaveštenje o tome šta će učiniti Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo pravde, a i Vlada Republike Srbije, povodom presude Međunarodnog suda kojom je odbijen prigovor srpske strane o tome da se Međunarodni sud pravde proglasi nenadležnim u sporu sa Hrvatskom.
Radi se o ozbiljnom sporu. Srpska strana je pokazala svoju nezrelost, jer je Međunarodni sud već pokazao svoju subjektivnost kada je pokrenuo postupak protiv muslimanske strane, odnosno spor koji je bio aktuelan pre godinu dana između Muslimansko-hrvatske federacije i Republike Srbije, u kojem je proveden postupak i završen.
Naime, u ovom slučaju se radi o ozbiljnom sporu i želim da upozorim srpsku javnost i Vladu, a i resorna ministarstva, da se ozbiljno pripreme. Mi u ovom slučaju imamo tri mogućnosti.
Naime, aktuelna vlast izlazi sa tri poteza koja će u ovom slučaju činiti, a opredeljenje će biti politička odluka aktera na političkoj sceni Republike Srbije. Jedno je da prihvatimo poravnanje, što bi bilo pogubno po srpske nacionalne interese, zato što je genocid i etničko čišćenje učinjeno od strane Hrvata, a ne od strane Srba; druga mogućnost je da pripremimo odbranu bez protutužbe ili tužbe protiv hrvatske strane i treća mogućnost je protutužba odnosno tužba.
Sugerišem, a to je stav Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu, da idemo u tužbu protiv Hrvatske, s obzirom da imamo sve elemente. Vlada Republike Srpske Krajine u progonstvu održala je tri naučna skupa.
Imamo dovoljno materijala za tužbu. Priložićemo sve dokumente, sve činjenice, sve podatke koje ima Vlada, dostavićemo to Ministarstvu spoljnih poslova i Ministarstvu pravde da se sačini tužba. To je jedino relevantno i u ovoj situaciji jedino moguće i time ćemo zaštititi srpske nacionalne interese. Sve drugo biće pogubno po srpske nacionalne interese.
Nadalje, moramo ispraviti ministra spoljnih poslova, koji stalno izlazi sa tezom da je proterano 250 hiljada Srba. To nije tačno. Proterano je između 500 i 800 hiljada Srba. Nažalost, mi nemamo tačan podatak. Sramno je po ovu državu i po međunarodnu zajednicu, koja je to sve pratila pomno, evidentirala, a srpska strana ni danas nema tačne podatke. Prema podacima Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu, radi se o između 500 i 800 hiljada Srba.
Nastaviću kasnije, vreme je prošlo. Hvala vam.

Narodni poslanik Dušan Marić želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 226, tražim objašnjenje od Vlade Srbije i od predsednika Republike Srbije da li i šta Republika Srbija misli da preduzme povodom odluke Međunarodnog suda pravde i povodom tužbe Republike Hrvatske protiv Srbije?        
Diskusiju nastavljam, nadovezaću se na kolegu Buhu - najmanje 500 hiljada prognanih Srba iz Krajine, najveće etničko čišćenje u Evropi poslije Drugog svetskog rata, sedam hiljada ubijenih Srba u Hrvatskoj, 15 hiljada ranjenih i, kao što sam juče govorio, više od milion Srba koji su ubijeni u zločinu genocida u vrijeme Drugog svetskog rata. Kao rezultat imamo činjenicu da se pred Međunarodnim sudom pravde, najvišom međunarodno-pravnom institucijom, vodi postupak protiv države Srbije zbog zločina genocida. Zašto smo došli u ovu situaciju? U ovu situaciju smo došli zato što država nije vodila ispravnu politiku.
Umesto da prikupljamo dokaze o zločinima nad Srbima, umesto da podnosimo tužbe za te zločine, mi smo prikupljali dokaze o zločinima koji su počinili Srbi, izvinjavali se Hrvatima i Muslimanima, i pripremali i vodili sudske procese protiv pripadnika srpskog naroda. Sada imamo situaciju da se u Beogradu sudi za zločin na Ovčari zbog ubistva 200 Hrvata, i treba da se sudi. Ali, u Beogradu ili pred nekim drugim sudom po tužbi Srbije moralo da se sudi za ubistvo za više od hiljadu srpskih vojnika i civila koji su ubijeni od strane hrvatskih paravojnih organizacija u Vukovaru.
U Beogradu se sudi zbog ubistva 20 ili 30 civila u Lovasu, i treba da se sudi. Međutim, nedopustivo je da se ni u Hrvatskoj ni u Srbiji ne sudi za ubistvo 150 srpskih civila za jednu noć u Gospiću, za ubistvo 400 srpskih civila u zimu 1993. godine u Ravnim Kotarima, za ubistvo 283 srpskih civila u operaciji Bljesak, za ubistvo 500 srpskih civila u Sisku. Ako Srbija bude proglašena krivom po tužbi Hrvatske, sledi tužba za naknadu štete.
U hrvatskim sredstvima informisanja u javnosti već se polemiše, pominju se brojke od 30 do 100 milijardi dolara. Šta to znači? To znači da će naša djeca, naši unuci, naši praunuci, u sledećih 10, 20, 30, a vjerovatnije 50 i više godina, raditi za to da bi Hrvatima plaćali ratnu odštetu. Žrtve će plaćati zločincima. Hvala vam.

Narodni poslanik Milan Škrbić želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Dame i gospodo narodni poslanici, koristim priliku da povodom sramne presude ili obaveštenja Haga o prihvatanju tužbe protiv Srbije tražim po čl.225. i 226. obrazloženje i obaveštenje, kako bismo mogli upravo sa tačkom dnevnog reda da se organizujemo i udružimo, ako Vlada ne preduzme ništa povodom ove odluke Međunarodnog suda pravde u Hagu.
Sud je odlučio da brutalno pogazi pravo i primeni dvostruke aršine, jer kad Srbija tuži onda nije nadležan, a kada tuže Srbiju, sećamo se BiH, sada i Hrvatske, onda žuri da što pre i brže potvrdi tu nadležnost. Odluka je sramna i zaista ne znam šta bi trebalo više da SRS uradi, da apeluje na sve da se nešto učini i da država stane iza svega ovoga. Kao da se neko stidi da se javi, da kritikuje ovu odluku ili bilo šta što je vezano sa Hagom.
Obaveza mi je kao poslanika ili čoveka koji potiče iz tih krajeva da kažem da se ne zaboravi da je prošlo 13 godina od najvećeg etničkog čišćenja u Evropi posle Drugog svetskog rata. Za neke, pogotovo za aktuelnu vlast u Srbiji, Republika Srpska Krajna i Krajišnici, trebalo bi izgleda da padnu u zaborav.
Tih dana i godina je reuspostavljena NDH, definitivno je postala etnički najčistija zemlja u Evropi. Zar oni koji su prognali milion Srba Krajišnika, kada kažem Krajišnika mislim i na Republiku Srpsku i na Republiku Srpsku Krajinu, ubila preko sedam hiljada Srba Krajišnika, ranila preko 15 hiljada Srba Krajišnika, otela i porušila preko 80 hiljada stanova i kuća, etnički očistila 1.100 sela i naselja.
Međunarodna zajednica, koja je Krajinu i Srbe Krajišnike trebalo da štiti, svoj zadatak nije obavila. Umesto toga, dobili smo pravdu oličenu u Hagu i Haškom tribunalu, koji je u kopernikanskom obrtu od žrtve napravio krivca, a od krivca žrtvu. U Hagu se nije našlo mesto ni za jednog iole važnog političkog i vojnog lidera, prisetimo se svih tih, agresora na srpski narod.
Pošto je zaista malo vremena završiću, pa ako treba ponovo ću da se javim, podsetiću vas da nam svi govore da smo krivi. Dobili smo odgovor da smo krivi, kako kažu ti žreci nove haške, atlantske, mondijalističke ili kakve već pravde. Da li su ti Srbi krivi što su izvršili agresiju na same sebe, što su kuće sagradili i postoje tamo već 800 godina? Da li su krivi i ne uklapaju se u novu šemu poretka Evrope i sveta? Da li su krivi što su živi? A šta će Srbija da poduzme? Hvala lepo.

Narodna poslanica Marina Raguš želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Pre nego što dam reč narodnoj poslanici, s obzirom da poštujemo pravilo prećutnog dogovora o korišćenju članova 225. i 226, molim vas da pažljivo upotrebljavamo brojke u temi koju za govornicom, a u okviru člana 225. i 226, želimo da podelimo.

Ako pogledate stenograme za javljanja po povredi Poslovnika narodnog poslanika Milorada Buhe, narodnog poslanika Dušana Marića i narodnog poslanika Milana Škrbića, razumećete zašto vas molim da pažljivo upotrebljavamo brojke. Izvolite

Dakle, radi se o etničkom čišćenju sa teritorije Republike Srpske Krajine. Prema proceni, negde oko 400.000 Srba je tokom dve akcije, Bljesak i Oluja, etnički očišćeno sa teritorije Republike Srpske Krajine. Ali, tu nije kraj.
Dakle, ono što je vrlo značajno, javljam se na osnovu člana 226, mislim da je situacija vrlo urgentna i trebalo bi da nam daju kvalifikovan odgovor nadležna ministarstava u srpskoj Vladi, s obzirom da se zalažu za dvosmernu saradnju sa Haškim tribunalom i inače sa međunarodnim pravnim institucijama, evo prilike.
Mi u Hagu imamo priliku da vidimo na licu mesta kako funkcionišu timovi odbrane i kakav je odnos države Srbije prema odbranama koje se, kroz razne procese, odvijaju pred Haškim tribunalom.
Tako smo, recimo, saznali između ostalog da je u predmetu BiH protiv Srbije, tužba protiv genocida, recimo samo tokom jedne noći se tim spremao za kvalifikovan odgovor, prema vrlo opremljenom nazovistručnjaku Andrašu Ridlmajeru, čuvenom islamisti, koji se pojavljuje po projektnim zadacima tužilaštva, čak i Haškog tribunala, i pokušava da dokaže zapravo kulturni i verski genocid nesrpske populacije. Dakle, naša ekipa, naš tim, pouzdano znamo, pripremao se samo jednu noć. To je sramota za državu Srbiju.
Da, baratamo činjenicama, kao što predsedavajuća gospođa Čomić kaže, potpuno podržavamo upravo taj pristup i očekujemo da će činjenice da da srpska Vlada, u smislu objašnjenja koja mi zaista i tražimo, i to u najskorijem vremenu.
Onoliko koliko znamo, postoje dva plana, kao i u slučaju BiH. Plan A, koji potpisuje gospodin Tibor Varadi, i plan B, gospodina Stojanovića. Plan A tiče se nadležnosti suda i nismo očekivali da se Međunarodni sud pravde proglasi nenadležnim u slučaju tužbe Hrvatske u odnosu na Srbiju.
Međutim, ono što jeste veći problem u odnosu na sve to jeste sam meritum i odnos države Srbije prema tome. Dozvolićete, nadam se i možda nekoliko sekundi, ono što je vrlo važno, što je promaklo, a tiče se odluke Međunarodnog suda pravde u Hagu po tužbi BiH za genocid, naš tim se uopšte nije bavio tužbenim zahtevom koji se odnosio na genocid. To je najteža stvar u perspektivi za srpski narod.
Reći ću vam samo u ovom delu, ono što je vrlo značajno jeste da je tada Sakib Softić, zastupnik BiH u tužbi protiv SCG, izjavio je da je delimično zadovoljan presudom Međunarodnog suda pravde u Hagu, jer je proglasio odgovornom Srbiju zbog nesprečavanja genocida u BiH, neizručenja Haškom tribunalu Ratka Mladića, nekažnjavanja odgovornih za činjenje opet genocida i zbog nepostupanja po privremenim merama od 8. aprila i 13. septembra 1993. godine.
Ovo je strašno nasleđe za pokolenja koja dolaze, za državu Srbiju i za čitav nacionalni korpus.
(Predsedavajuća: Vreme: tri minuta i 30 sekundi.)
Znam, oprostite, samo da završim misao, jer sam ostala dužna. Dakle, tražimo vrlo precizan odgovor od Ministarstva pravde i Ministarstva spoljnih poslova, s obzirom da smo juče čuli gospodina Jeremića da se ide na kontratužbu, i to je odlično, i to je trebalo odmah uraditi. Hrvatska mora da odgovara za etničko čišćenje. Mora da se odredi granica ispod koje Srbija ne sme da ide.
(Predsedavajuća: Četiri minuta.)
I po pitanju Hrvatske, i po pitanju KiM, i po pitanju BiH.
Dakle, ono što tražimo, još jednom se izvinjavam, jeste precizan odgovor: koji tim, na koji način, koja metodologija, koji novci, koji eksperti će biti u ovome angažovani i koji će pristup da se izgradi u odnosu prema Hrvatskoj, jer mi želimo da pomognemo i učestvujemo u svemu tome.
(Predsedavajuća: Četiri minuta i 30 sekundi.)
Oprostite, neće se ponoviti.

Narodni poslanik Milorad Buha, želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1. Jedno od javljanja nije bilo izricanje povrede Poslovnika.

Javljam se ponovo u skladu sa članom 225. i 226. Tražim obaveštenje od Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva za dijasporu vezano za određenu međunarodnu konferenciju koja je trebalo da se održi, koja bi morala da se održi u Ženevi 10. decembra ove godine, na kojoj bi naša i hrvatska strana, zajedno sa organizatorom ovog skupa UNHCR, Visokim komesarijatom za izbeglice, trebalo da sumiraju rezultate ostvarivanja prava Srba proteranih sa prostora Republike Srpske Krajine Republike Hrvatske i izvrše definisanje neostvarenih prava.
S obzirom da smo mi u ovoj situaciji oštećena strana tražili smo, pre svega Vlada Republike Srpske Krajine u progonstvu je tražila od državnih organa, pre svega od Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva za dijasporu i Komesarijata za izbeglice, sve bitne elemente oko platforme za pregovore sa hrvatskom stranom i sa međunarodnim predstavnicima, u ovom slučaju predstavnicima UNHCR-a, šta i kako pokrenuti u smislu oživotvorenja i vraćanja tih prava.
Najnovije vesti su da hrvatska strana neće doći na ove pregovore. To je tipično za hrvatsku stranu. Sve potpisuju, i bilateralne i multilateralne sporazume, sve ono što je u obavezi da vrate po međunarodnom pravu, sve potpišu, ništa ne vrate. Mi to pasivno posmatramo.
Zato ponovo pozivam nadležne državne organe da se ozbiljno pozabave pitanjem ostvarivanju prava i povratka Srba proteranih iz Republike Srpske Krajine i Republike Hrvatske. Radi se o tome da Srbi u ovom slučaju, odnosno srpska strana i pregovarački tim koji bude otišao u Ženevu mora decidirano i jasno reći i ograničiti vreme povratka, i za sve to tražiti podršku međunarodne zajednice.
Dosad smo bili labavi, dosad smo bili neozbiljni, neozbiljno smo shvatali celokupnu situaciju, a trpeli su Srbi koji su prognani. Trpela je Republika Srbija koja je pomagala Srbe, umesto da se Srbi vrate tamo da uživaju u svojoj imovini.
Moram da naglasim još jednu stvar. Danas postoji tinjajuća genocidna politika, planski i strateški osmišljena od Hrvata. Naime, i dan-danas imamo proterivanje iz Hrvatske. Srbi dolaze u Srbiju obezglavljeni, diskriminisani od strane hrvatskih državnih organa, ostaju bez podrške, pomoći, imovine itd. Srbija se mora osvestiti. Ovo je trenutak. Imamo sada Međunarodni sud koji mora da reši ovo pitanje. Imamo Ženevu i ozbiljno shvatimo ovo jer nećemo imati više šansi, takvih kao što sada imamo. Hvala vam.