Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2008. godini.
Na osnovu službene evidencije, prisutno je 110 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika, molim prisutne da ubace svoje kartice u jedinice za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 89 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da sam, shodno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pozvala da sednici prisustvuju Jasmina Benmansur, pomoćnik ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Ljerka Ećimović, načelnik Odeljenja za vođenje registra Udruženja. Ministra i naše gošće pozdravljam.
Nastavljamo rad prema dnevnom redu.
Prelazimo na 14. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O UDRUŽENjIMA (načela)
Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada. Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika.
Poslanička grupa Za evropsku Srbiju - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa SRS - sat, devet minuta i 36 sekundi; poslanička grupa G17 Plus - 28 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa DSS-Vojislav Koštunica - 25 minuta 12 sekundi; poslanička grupa "Napred Srbijo" - 24 minuta; poslanička grupa SPS-JS - 18 minuta; poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekundi; poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslanička grupa PUPS - šest minuta.
Molim poslaničke grupe da podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika, ako to već nisu učinile.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovoj tački dnevnog reda predstavljaju Snežana Stojanović-Plavšić, G 17 plus; Zoran Nikolić, DSS; Nataša Vučković, ZES; Slađan Mijaljević, SRS.
Saglasno članu 140. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Reč ima predlagač Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Izvolite.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, interesantno za ovaj Predlog zakona o udruženjima jeste da, praktično, već od 2001. intenzivno se radi na izradi jednog ovakvog teksta, ali nažalost, zbog različitih okolnosti, ovaj tekst se nikada nije našao pred narodnim poslanicima, odnosno nikada o njemu nije otvorena rasprava. Konkretno, imali smo do sada predloge zakona utvrđene od strane Vlade i 2001, i 2006. i 2007. godine, ali nijedan od tih predloga, nažalost, nije uspeo da se realizuje kao zakon.
Razlozi za donošenje novog zakona o udruženjima leže u šarolikosti i međusobnoj neusaglašenosti pravnog okvira koji danas u Republici Srbiji uređuje oblast ostvarivanja Ustavom zagarantovane slobode udruživanja. To su, pre svega, odredbe Ustava kojima se, saglasno najvišim evropskim standardima u ovoj oblasti, garantuje sloboda udruživanja i odredbe Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koju je naša država ratifikovala u decembru 2003. godine.
S druge strane, ovu oblast uređuju i u svemu prevaziđeni republički Zakon o društvenim organizacijama i udruženjima građana iz 1982. godine, Zakon o udruživanju građana u udruženja, društvene organizacije i političke organizacije koje se osnivaju za teritoriju SFRJ iz 1990. godine i odredbe Zakona o kretanju i boravku stranaca, koji uređuje udruživanje stranaca u Republici Srbiji.
Imajući ovo u vidu, jasno je da je neophodno donošenje zakona o udruženjima koji će biti usaglašen sa odredbama Ustava Republike Srbije i navedene ratifikovane Evropske konvencije.
Važno je naglasiti da nijedan od navedenih propisa ne sadrži odredbe o osnivanju i delovanju stranih udruženja u Republici Srbiji, tako da ova udruženja danas u Srbiji deluju na osnovu potvrde koju izdaje Ministarstvo spoljnih poslova, gotovo bez ikakvog pravnog osnova, te su njihovo finansiranje i njihov rad pravno neuređeni.
Donošenjem zakona o udruženjima, Republika Srbija će ispuniti i svoju obavezu koju je prihvatila pristupanjem u članstvo Saveta Evrope, u skladu sa mišljenjem Parlamentarne skupštine Saveta Evrope iz 2002. godine.
Takođe, potrebno je imati u vidu da su u prethodnim decenijama u svetu, a i u Republici Srbiji, sloboda udruživanja, položaj i delovanje udruženja zauzeli veoma značajno mesto i ulogu u ukupnim društvenim procesima, te da će usvajanje zakona o udruženjima, čije donošenje predlažemo, znatno olakšati ostvarivanje Ustavom zagarantovane slobode udruživanje, a sa druge strane omogućiti državi da u ovoj oblasti efikasno vrši svoja ovlašćenja.
Paradoksalno je, ali istinito, da je Srbija poslednja od zemalja u okruženju koja nije donela savremeni zakon o udruženjima, iako na našim prostorima postoji tradicija garantovanja i omogućavanja udruživanja na dobrovoljnim osnovama, radi ostvarivanja zajedničkih neprofitnih ciljeva.
Naime, ustavne norme koje garantuju ovu slobodu sreću se još u Ustavu Srbije iz 1869. godine, a prvi zakon kojim je ova sloboda uređena u Srbiji je Zakon o zborovima i udruženjima iz 1881. godine.
Takođe, u Srbiji postoje udruženja koja deluju više od jednog veka, kao npr. Savez inženjera i tehničara, koji početak svog rada vezuje za 1868. godinu ili npr. Lovački savez Srbije, koji je osnovan još 1896. godine.
Trudili smo se da iz ovakve situacije izvučemo koristi koje će doprineti kvalitetnijim zakonskim rešenjima. Stoga su kao polazišta za pripremu zakona uzeti predlozi zakona o udruženjima iz 2001, 2006. 2007. godine.
Kritike ovih predloga zakona, uporedno-pravna rešenja, dostignuti standardi u našoj zemlji, stav Saveta Evrope izražen kroz ostale principe o statusu nevladinih organizacija u Evropi, praksa Evropskog suda za ljudska prava, Konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, ratifikovana 2003. godine i, naravno, preporuke Saveta Evrope o osnovnim principima ovog zakonodavstva i obaveze država da podržavaju razvoj i delovanje organizacije civilnog društva iz oktobra 2007. godine.
Predlog zakona o udruženjima je prošao sveobuhvatnu javnu raspravu u kojoj je učestvovalo više od sto registrovanih udruženja.
Zakon čije donošenje predlažemo na celovit način uređuje položaj i delovanje domaćih i stranih udruženja, koja će ubuduće moći da se registruju kod istog državnog organa – Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Očekujemo da će odredbe zakona kojima se uređuje položaj i delovanje stranih udruženja, s jedne strane, bitno olakšati i podstaći njihov rad, a sa druge strane omogućiti uvid države i u ovaj segment delovanja udruženja. Liberalizovani su uslovi za osnivanje udruženja smanjivanjem broja lica potrebnih za osnivanje udruženja sa dosadašnjih deset na tri poslovno sposobna fizička ili pravna lica, što je u skladu sa najvišim evropskih standardima u ovoj oblasti.
Predviđa se mogućnost da i maloletna lica sa navršenih 14 godina budu osnivači udruženja, uz overenu pismenu saglasnost njihovih zakonskih zastupnika, čime je zakon u ovom delu usaglašen sa odredbama Konvencije o pravima deteta, član 15. Olakšan je postupak registracije udruženja, odnosno dosadašnji sistem odobrenja, prema kome udruženje je moglo da počne rad tek po dobijanju odobrenja od nadležnog organa, što je zamenjeno dosledno sprovedenim sistemom prijave udruženja.
Prema sistemu koji uvodimo, udruženje se osniva slobodno usvajanjem osnivačkog akta, statuta i izborom lica ovlašćenog za zastupanje na skupštini udruženja, a status pravnog lica stiče danom upisa u registar kod nadležnog državnog organa.
Međutim, na upis u registar ono nije ničim obavezano, odnosno ukoliko udruženje odluči da se ne upisuje u registar na njega se primenjuju pravna pravila o Građanskom ortakluku Kraljevine Jugoslavije.
Saglasno najvišim evropskim standardima u ovoj oblasti predviđeno je da o zabrani rada udruženja odlučuje Ustavni sud, i to samo Ustavom i zakonom utvrđenim slučajevima.
To znači da ograničavanje slobode udruživanja u Srbiji ubuduće neće biti podložno diskrecionoj oceni upravnih organa, već će o tome odlučivati Ustavni sud.
Ustavni sud može zabraniti udruženje samo u Ustavom i zakonom o udruženjima utvrđenim slučajevima. Predloženo ograničenje predstavlja legitimno pravo države u ovoj oblasti zasnovano je na članu 11. stav 2. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Takođe, predviđeno je da domaća i strana udruženja, kada deluju na teritoriji države Srbije, podležu nadzoru svih nadležnih inspekcija i drugih državnih organa i službi. Utvrđena je obaveza udruženja da vode poslovne knjige, sačinjavaju finansijske izveštaje, podležu vršenju revizije finansijskih izveštaja, u skladu sa propisima o računovodstvu i reviziji.
Kada su u pitanju predstavništva stranih udruženja, kontrolu nad tim ko i kakva sredstva donosi u Srbiju, trebalo bi da obezbede odredbe zakona kojima je propisano da se uz prijavu za upis podnosi overen prevod akta o registraciji tog udruženja u matičnoj državi ili potvrda nadležnog organa da prema pravu matične države udruženje stiče status pravnog lica i bez upisa u registar i overeni prevod dokumenta matične države iz koga se utvrđuje ko su osnivači udruženja koje osniva predstavništvo u Srbiji. Ova predstavništva u svemu podležu domaćim propisima kada je u pitanju finansijsko poslovanje i podnošenje izveštaja.
Prelaznim i završnim odredbama zakona rešava se sudbina preostalih nepokretnosti u društvenoj svojini koju koriste društvene organizacije, tako što je zakonom data mogućnost društvenim organizacijama da u sudskom postupku utvrde pravo svojine na datim nepokretnostima srazmerno udelu kojim su učestvovale u finansiranju onih nepokretnosti sopstvenim sredstvima iz dobrovoljnih članarina, poklona, donacija ili na drugi zakonom dozvoljenim načinom.
Nepokretnosti za koje se u sudskom postupku utvrdi da su finansirane sredstvima od prihoda ostvarenih po vršenju javnih ovlašćenja ili od sredstava ostvarenim iz budžeta društveno-političkih zajednica ostaju nepokretnosti u državnoj svojini na koje pravo korišćenja ima jedinica lokalne samouprave.
Iz ovog režima izuzete su nepokretnosti društvenih organizacija koje su pre nego što su na osnovu zakona preregistrovani, status udruženja građana i organizacije imale pravo svojine na datim nepokretnostima.
Zakonom je predviđeno da će društvene organizacije prava po tom osnovu ostvarivati po zakonu kojim se uređuje denacionalizacija, odnosno restitucija. Sva pokretna imovina u društvenoj svojini koju koriste društvene organizacije postaje svojina tih društvenih organizacija.
Imajući u vidu značaj ovih novina predvideli smo prelazni period od godinu dana u kom je udruženjima ostavljen rok da svoj status i rad usklade sa novim zakonom.
Kao što se vidi, zakonom o udruženjima, čije donošenje predlažemo, obezbeđuje se puna sloboda, saglasno odredbama Ustava, ali se istovremeno otklanjanjem postojećih zakonskih praznina i neusaglašenosti stvaraju zakonski uslovi za odgovorno postupanje udruženja i mogućnost da nadležni državni organ u ovoj oblasti vrši svoja ovlašćenja.
Stoga očekujemo da će novi zakon o udruženjima predstavljati dobru osnovu i podsticaj za ostvarivanje slobode udruživanja, ali i partnerski odnos između države i civilnog sektora.
Poštovani narodni poslanici, obzirom na obim ovog zakona i rešenja u ovom zakonu, ovo uvodno izlaganje sam pročitao, a naravno u diskusiji koja bude sledila biću slobodan da onda usmeno obrazlažem ono što bude eventualno sporno ili, u krajnjem slučaju, što uočimo da nije adekvatno urađeno u Predlogu zakona. Hvala.

Zahvaljujem gospodinu ministru.
Poslaničku grupu SPS-JS predstavljaće po ovoj tački Saša Dujović, a predstavnik za poslanički grupu LDP biće Vesna Pešić.
Da li izvestioci nadležnih odbora, Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora, žele reč? Ne.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Da. Gospođa Snežana Stojanović-Plavšić. Pitala sam da li predstavnici žele reč, a ona je ovlašćena za vašu grupu po ovoj tački. Niste se javili? U redu.
Gospođa Vesna Pešić, izvolite.
(Iz sale: Javiće se kasnije.)
Dobro, dobro.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici i poslanice, poštovani gospodine ministre, LDP mora zaista punim plućima da pozdravi donošenje ovog zakona, jer nevladin sektor, kao što znate, još od 2002. godine insistira na tome da ne bude u tzv. divljem stanju, nego da se donese jedan za nas, za LDP, fundamentalni zakon, jer se tim zakonom reguliše jedno od osnovnih, da ne kažem i osnovno ljudsko pravo i građansko pravo, a to je pravo na udruživanje.
Kao što je svima poznato, mi smo sve ovo vreme imali jedno divlje stanje, jer su ova dva zakona zakoni koji omogućavaju udruživanje građana, bili su zakoni SFRJ. To su bili zakon o udruženjima i zakon o društvenim organizacijama, koji nisu ni po formi, ni po sadržini, ni po nameni odgovarali nevladinom sektoru u jednom modernom smislu reči, to znači u demokratskom društvu.
Nemoguće je zamisliti razvoj demokratskog društva i demokratske kulture bez jednog civilnog društva koje je nažalost sve vreme od 90-ih godina bilo napadano, proganjano kao izdajničko, a naravno slobodan građanin nikada ne može da bude sa svojim pravima i slobodama utopljen u bilo kakav kolektiv, nego se zauzima na prvom mestu za ljudska prava i kontroliše državu, jer nema države. Da li je ona autoritarna ili više demokratska ili manje demokratska, ali nema države koja ne želi da prekrši ljudska prava i da širi svoju moć, i to na netransparentan način. Zato bez ovoga, što mi zovemo nevladin sektor, nema načina da se razvije demokratsko društvo.
LDP je više puta isticala i tražila, kad god smo govorili o evropskim poslovima, da se donese ovaj zakon i insistirali smo i podržavali brojne naše saradnike u nevladinim organizacijama. Mi kao stranka, i sada u parlamentu, imamo jako dobru saradnju sa nevladinim sektorom, dobijamo njihove modele zakona, razgovaramo sa njima, prihvatamo njihove sugestije, jer to su veoma dobri izvori da se zakon donese zaista kako treba, a ne sa intervencijom države koja treba da umanji značaj zakona kada je reč o interesima građana.
Bez jednog vibrantnog društva, gde imate slobodu udruživanja građana oko njihovih interesa, oko javnih poslova, oko zadovoljavanja određenih potreba, nema načina da se ostvare i drugi opšti ciljevi društva. Zato mi pozdravljamo, ponavljam, ovaj zakon, mi ćemo za njega glasati. Moramo da kažemo da mi i nismo stavili amandmane na ovaj zakon, nismo videli neke veće propuste. Naravno, da bi pojedini članovi možda mogli biti drugačije formulisani, ali sve u svemu mi mislimo da je ovaj zakon napisan dosta dobro.
Pored toga, i sam nevladin sektor, kao što znamo, jako je mnogo sarađivao na donošenju ovog zakona, tako da mi moramo da kažemo da je ovaj zakon jedan dosta dobar okvir za obavljanje poslova u nevladinom sektoru. Zatim, sređuje se ono što je bila bolna tačka, a to je finansiranje.
Moram da kažem da je veoma dobro što se omogućava udruživanje građana bez registracije. Mislim da je to veliki korak napred, jer se upravo u tom momentu pokazuje ta sloboda udruživanja. Da li bismo ikada mogli da čujemo za Peti parkić? To ne mora da se prijavi, to se ovde zove građanski ortakluk, ali građani mogu oko najelementarnijih svojih ciljeva da se udružuju i da ostvaruju svoje interese.
Naravno, moram da podvučem i to da je naša zemlja trpela brojne kritike što ovaj zakon nismo doneli i jako je često isticano od strane Saveta Evrope, i sada u poslednjem izveštaju Evropske komisije ponovo se prebacuje našoj zemlji da nema zakona o udruživanju građana, da se legalizuju tzv. treći sektor, nevladin sektor, kao glavni kontrolor države, ostvarivanja sloboda i prava i raznih drugih interesa i potreba građana.
Bez jednog takvog društva demokratije nema i konačno, ponovo ističem, da smo takav jedan zakon i dobili. Pored toga, vi sigurno znate, a zbog toga su takođe nevladine organizacije bile kritikovane da su one prve počele da dobijaju međunarodne fondove i da su počele da ostvaruju određene projekte, koji su doprineli da se društvo reformiše i da se neke teme, koje su naročito devedesetih godina bile veoma važne, a to znači uspostavljanje mira, mirno razrešavanje sukoba, politička kultura, zaštita prava itd, to su sve radile nevladine organizacije uz pomoć međunarodnih fondova.
Nešto ću reći posle toga o finansiranju, što mislim da možda u vezi drugih zakona nije dovoljno dobro rešeno kada su nevladine organizacije u pitanju. Ono što nas brine, kao i uvek, to je koliko će biti ostvaren ovaj zakon, koliko će on zaista biti primenjivan, da li će se zaista vlast držati ovog zakona. Jer, kao što znamo, donese se zakon, a onda posle toga ponovo imamo neko maltretiranje nevladinih organizacija ili nekog drugog, ako je kritičan prema vlasti, i da onda može ponovo da dođe u situaciju da iskusi negativne posledice kada se odnosi kritično, a to jeste osnova civilnog društva.
Mi smo pregledali i amandmane drugih poslaničkih grupa i videli smo da su neke primedbe po našem mišljenju neosnovane. Ako se pođe od toga da je udruživanje građana fundamentalno pravo, nema nikakvog razloga da se traži od države da se restriktivno ponaša kada je reč o broju onih koji imaju pravo da se udružuju.
Ako uzmemo da i pravno i sociološki se smatra da je grupa troje, nema nikakvog razloga da država nameće bilo kakav broj slobodnom udruživanju građana, organizacija i udruženja, neko je predlagao broj 30, neko broj 20, da nikakvog razloga nema da se država uopšte meša koliki će broj imati jedno udruženje, pogotovo što ono može da se registruje. Dovoljno je da se troje udruže da bi se stišala muzika ili da utiče kod opštine da zaštiti neko svoje pravo i da deluje u cilju svojih interesa.
Takođe bih htela da kažem da je isto tako dosta važno, a da možda nailazi na nerazumevanje, što je zakon dozvolio udruživanje deci, onima koji nisu punoletni. Ali, kada je reč o pravima deteta, deca imaju, i omladina, prava i ispod 18 godina da se udružuju, i takođe i oni od 15 godina već imaju pravo na rad i nema razloga da se čeka punoletstvo da bi se mladi udruživali.
Pored toga, mi smo potpisali određene međunarodne konvencije, recimo, kada je reč o učeničkom parlamentu, gde se učenici od malih nogu uče demokratiji, udruživanju i borbi za svoje interese, a mladi imaju svoje interese. Mislim da je ovo samo pohvalno što se to omogućava zakonom, a ne kao što sam videla da su neki kolege poslanici tražili da se ograniči da deca nemaju prava da se udružuju.
Konačno bih istakla, kao još jednu pozitivnu stvar, a to je da je dobro i u skladu sa Ustavom, u članu 48. i 49, da je dobro što je predviđeno da ovo pravo može da se zloupotrebljava na neustavan način time što bi se širila mržnja, a toga ima jako mnogo u poslednje vreme. Ima puno inicijative da se određene ekstremističke i fašističke organizacije zabrane, budući da i Ustavom takva ponašanja nisu dozvoljena. Mislim da je ovo u skladu sa međunarodnim normama i ustala bih uvek u odbranu ovoga da se ovo pravo, u slučaju takvog ponašanja i u skladu sa zakonom, može zabraniti.
Postavila bih sada još neka pitanja, zato što istraživanja koja sam konsultovala, a sproveden je veći broj istraživanja o udruženjima građana, moram da kažem, i građani to dobro znaju, da je naš građanin veoma nemoćan, ne može da ostvaruje svoje interese i svoja prava, da je vlast u svakoj situaciji jača nego što je građanin, da i kada se udružuje ne može da postigne te svoje ciljeve.
Naš građanin je jedan od najnemoćnijih građana, koji i kada se udruže i kada zajedničkim snagama pokušavaju da ostvare svoje ciljeve zaista to ne mogu da urade, zato što su netransparentne moći ili nekontrolisana moć ili neizvršavanje presude, i razni drugi pritisci koje građani osećaju, onemogućavaju ih da neke svoje ciljeve ostvare.
Dovoljno je da se pođe od najbanalnijih stvari, kada se otvaraju muzike, kafići, kada se udružuju građani, onda oni dobijaju odgovore da je to mafija, da će im ubiti decu, ukoliko je bilo koji interes da će trpeti određene posledice.
Pored toga, i u javnosti nekada se stiče utisak da je to neko samoupravljanje, i kada se građani udružuju u smislu ostvarivanja svojih prava da je to neki samoupravni socijalizam itd. Ima niz takvih indikacija da se naši građani ne udružuju ni kada je u pitanju lokalna samouprava, ne znaju uopšte šta se radi u gradu, nemaju pojma kako se donose odluke u lokalnim samoupravama.
Mislim da bi trebalo ovaj zakon da ima i tu ulogu da podstiče naše građane da se osnaže da se udružuju na sve moguće načine. Naravno, dobro je što i zakonom o finansiranju nevladinih organizacija Vlada preuzima jedan deo obaveza da finansira udruženja i njihove projekte koji doprinose ovakvim ciljevima. S tim u vezi, radi ohrabrivanja i osnaživanja građana da se udružuju i ostvaruju svoje ciljeva, mislim da postoji jedan problem u drugim zakonima, htela bih ministru da ukažem na to pažnju, da je na donacije koje se dobijaju nametnut jedan porez od 5%. To se neselektivno primenjuje.
Tako, kada se neka nevladina organizacija zameri vlastima ili je suviše kritična, onda upadne poreska uprava i kaže - molim vas, nisi plaćao na projekte unazad tri godine, plati na sve projekte 5%. U međuvremenu nevladine organizacije ne plaćaju taj porez, zato što njihovi donatori ne prihvataju kada daju donaciju da možeš da plaćaš porez. Zašto bi na donaciju plaćali 5% poreza? To se onda nediskriminativno primenjuje ukoliko neka nevladina organizacija stane na žulj vlastima. Znači, trebalo bi to da se uredi, za sve donacije mora da se ukine tih 5%, a ne da se to nediskriminativno primenjuje.
Još bih ukazala na jedan problem, koji bih postavila kao pitanje ministru Markoviću, što sam zapazila kada je reč o imovini, u članovima 73, 74 i 75, gde se govori o imovini nekadašnjih društvenih organizacija i udruženja.
Za sve ove godine nedonošenja ovog zakona, za sve vreme devedesetih godina, za sve vreme posle dvehiljadite godine, vi znate da su nevladine organizacije bile praktično na slobodnom tržištu kada je reč o prostoru, da su morale da plaćaju kiriju i dan-danas moraju da plaćaju kiriju. One nemaju nikakav popust kada iznajmljuju prostorije, niti bilo kakav status da mogu dobiti po nekoj povoljnijoj ceni prostorije, dok ove društvene organizacije i udruženja, po starom zakonu, koje su praktično bile neke paradržavne organizacije, koje su imale ogromnu imovinu, za sve ovo vreme ne samo da one nisu plaćale ništa, nego su iznajmljivale prostor.
Evo, da navedem jednu organizaciju, to je nekada udruženje, a i sada postoji, SOKOJ, Savez udruženja kompozitora. Oni imaju ogromnu zgradu u Mišarskoj broj 11 i izdaju je u isto vreme. Uzmite samo Auto-moto savez, što je država u državi, ogromna je imovina. Udruženje književnika u Francuskoj 7, čuveno, koje ima dole i restoran.
Meni nije jasno, vi ste to rešili kao neko pravično rešenje da sada ta imovina, Auto-moto saveza i tih velikih, koji zaista imaju ogromnu svojinu, da to postane državna svojina, svojina Republike Srbije, a da se to daje po različitim nivoima na upravljanje lokalnoj samoupravi, a ona onda daje na korišćenje toj istoj organizaciji da nastavi svoje delatnosti.
Sada vama postavljam pitanje, vi kažete da oni ne mogu dobiti lošije uslove nego što su ranije imali, ako nisu plaćali ko što nisu, znači oni ostaju u jednom povlašćenom položaju da oni i dalje ne plaćaju. Na primer, ja koja sam osnivač Centra za antiratnu akciju, prve mirovne organizacije u Srbiji, osnovana 1991. godine kada su počeli ratovi, mi svi plaćamo kao i druge organizacije, plaća se stanarina, a ove paradržavne nekadašnje organizacije ostaju u statusu u kakvom su bile, odnosno da ne plaćaju.
Čini mi se da ta diskriminacija između starih organizacija i ovih novih, bez kojih su praktično neki zakoni koji su kod nas novi bili nezamislivi, odnosno pominjem, da nije bilo nevladinog sektora - da li bi ikada proradio Zakon o slobodnom informisanju građana? Ceo taj zakon su na svojim plećima praktično iznele nevladine organizacije, i druge zakone.
Prema tome, postavljam pitanje, da li možemo da tvrdimo da je i dalje ostala izvesna diskriminacija, ne znam na osnovu čega i zašto, da bi one mogle da imaju povoljniji položaj nego što imaju druge organizacije koje su bile za sada u tom divljem položaju i nisu bile regulisane, a zahvaljujući ovom zakonu su regulisane. Ponavljam još jednom, LDP izražava zadovoljstvo što donosimo ovaj zakon i naravno izražava veliko nezadovoljstvo nevladinog sektora što je bio mrcvaren, ponižavan, vređan, nazivan izdajnicima, plaćenicima itd.
Trpeli su velike pritiske, bili su mrcvareni sve ove godine i zbog toga što je ovaj zakon toliko dugo čekao, dovodio je do toga da naša država bude nedovoljno ugledna što nema rešenje oko udruživanja građana, tog fundamentalnog prava - znači i veliko zadovoljstvo i nezadovoljstvo što to nije učinjeno ranije. Hvala.

Zahvaljujem gospođi Pešić. Gospodin ministar, izvolite, imate reč..

Zahvaljujem narodnoj poslanici Vesni Pešić na ovom izlaganju, jer očigledno delimo isti osećaj i odnos prema delovanju nevladinog sektora.
Pitanje imovine je bilo najteže pitanje u rešavanju kada smo radili ovaj zakon, jer prethodni predlog zakon je predviđao da sve pređe u državnu svojinu i onda su se mnoge nevladine organizacije bunile protiv toga jer imaju razne nepokretnosti koje koriste, a koje su im poklon od njihovih članova, legati itd.
Krenuo sam sa idejom, ajde da vidimo neko načelo pravičnosti, ali je nemoguće za 35 hiljada raznih subjekata naći nešto što bi bilo pravično potpuno. Možda će neko ostati malo povlašćen ovakvim rešenjem, ali je bilo mnogo važnije da Savez slepih, koji ima zgradu u Knez Mihailovoj, ne može da bude isteran.
Tako smo prosto vagali. Slažem se sa vama da imamo one koji će bolje proći u onome, ali nekako najvažnije je bilo, jer imamo Savez majki koje brinu organizovano za decu sa posebnim potrebama itd, mnogo je važnije bilo da jedinice lokalne samouprave ne dođu u priliku da putem javnog nadmetanja ili licitacije krenu da dodeljuju tu imovinu.
Jer siguran sam da nijedan od ovih saveza ne bi mogao u trci sa bogatim ljudima da zadrži pravo korišćenja tih atraktivnih nepokretnosti, posebno onih koje se nalaze u Beogradu. Tako, kažem da je najteže, najdelikatnije pitanje ovo koje je pomenula gospođa Pešić.
Činjenica je da postoje organizacije kao što je Auto-moto savez i neke koje su vršile javna ovlašćenja i na osnovu toga stekle ogromnu imovinu, ali ako ništa, barem to stečeno po osnovu javnih ovlašćenja sada prebacujemo u državnu svojinu.
Pojedine odredbe zakona će dati šansu da se interveniše u ovom pravcu, a to su pre svega odredbe koje se tiču toga šta se može i šta se ne može koristiti, odnosno koja delatnost se može vršiti u funkciji obavljanja delatnosti tog udruženja. Tako, čini mi se da će davanje u zakup doći pod udar određenog nadzora i verovatno će biti sankcionisano.
Teško mi je sada da kažem unapred, ali potpuno ste u pravu - biće ovde neravnopravnog položaja, ali interes nam je bio da damo rešenje koje će sačuvati one najugroženije, kao što je Savez slepih, koji ima isto to u centru grada i koji bi bio, pri bilo kakvom drugačijem rešenju, izbačen na ulicu.
Slažem se s vama, neko jeste u boljem položaju, neko u malo lošijem položaju, teško je naći pravdu za svih više desetina hiljada organizacija, odnosno udruženja koje su nekad bile društvene organizacije, ako se preregistruju postaju udruženja građana.

Zahvaljujem, gospodine ministre. Za reč se javio najpre predsednik Poslaničke grupe manjina Balint Pastor, a zatim ste vi.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Savez vojvođanskih Mađara će naravno podržati Predlog zakona o udruženjima. Nama je veoma bitno što je napokon ovaj predlog zakona stigao na dnevni red Narodne skupštine Republike Srbije.
Mi smatramo da je pokazatelj razvoja jednog društva činjenica kako se država ophodi prema nevladinom sektoru, kako se država ophodi prema udruženjima građana.
Svi mi znamo da danas važeći zakoni koji regulišu ovu oblast potiču iz davnih vremena.
Podsetio bih vas da Zakon o društvenim organizacijama i udruženjima građana potiče iz 1982. godine, objavljen je u "Službenom glasniku Socijalističke Republike Srbije" 1982, a savezni Zakon o udruživanju građana u udruženja, društvene organizacije i političke organizacije koje se osnivaju za teritoriju Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije potiče iz 1990. godine.
Znači, bilo je krajnje vreme da se na moderan način uredi oblast funkcionisanja i delovanje udruženja građana i vrlo nam je bitno što će Narodna skupština za nekoliko dana izglasati ovaj zakon.
Isto tako moram da kažem da smo u proteklim godinama imali prilike da vidimo više verzija ovog zakona. Jedna verzija je objavljena u julu prošle godine, a druga verzija je stigla u skupštinsku proceduru pre nekoliko meseci.
Znači, trebalo je i ovaj zakon usvojiti još pre više godina, ali je bitno što će sada biti usvojen.
No nisam ovo rekao zbog toga da bih samo ukazivao na to da su postojale više verzija ovog nacrta, nego sam ovo izneo zbog toga što smatramo da su neka rešenja pogoršana u ovom nacrtu zakona u odnosu na prethodne verzije nacrta ovog zakona i na to ću sad ukazati, a ukazaću i na to da smo mi podneli konkretno osam amandmana na ovaj predlog zakona.
Želeo bih da kažem ministru da smo mi ove amandmane podneli dobronamerno. Znamo da se amandmani mogu podneti iz više motiva. Amandman se može podneti samo zbog toga da bi imali prilike da pričamo o nekoj stvari, o nekim viđenjima. Amandman se može podneti iz razloga da se poboljšaju određena zakonska rešenja.
Naravno da je legitimno i jedno i drugo, naravno da je legalno i jedno i drugo, ali smo mi isključivo iz razloga želje za poboljšanjem osnovnog teksta podneli ove amandmane.
Želim da kažem i to da ovi amandmani nisu samo amandmani narodnih poslanika Saveza vojvođanskih Mađara, nego smo mi organizovali pre tačno godinu dana jednu javnu raspravu unutar mađarske nacionalne zajednice u Vojvodini.
Tamo smo pozvali više desetina udruženja građana vojvođanskih Mađara i mi smo im dali priliku da kažu, da iznesu svoja viđenja u vezi onog prethodnog nacrta zakona o udruženjima građana, i mi smo te predloge uvažili, formulisali u formi amandmana i nadam se da će ti amandmani biti usvojeni ili na sednici Vlade ili tu u danu za glasanje.
Kada sam malopre rekao da je postojalo više verzija nacrta ovog zakona i da su pojedine odredbe pogoršane u odnosu na prethodni nacrt, onda sam pre svega mislio na rešenje iz člana 41. Predloga, koji kaže da je Republika Srbija primalac imovine udruženja građana, a u prethodnoj verziji Nacrta zakona je naslov iznad ovog člana glasio - jedinice lokalne samouprave kao primaoci imovine udruženja građana.
Ne znam zašto opet idemo ka centralizaciji. Naravno da razumem kao pravnik da je to možda suština ista, pošto će jedinice lokalne samouprave imati pravo korišćenja nad imovinom udruženja građana ako udruženje građana prestane i nema drugog pravnog naslednika, ali pošto je Srbija jedna visoko centralizovana država i dan-danas, i pošto mi još uvek nismo usvojili ni zakon o javnoj imovini, i pošto još uvek lokalne samouprave, opštine i gradovi, nemaju ni svoju imovinu, a nemaju ni one nadležnosti koje bi trebalo da imaju, mislim da je ovo jedan loš gest, jedan loš signal, da je ovo rešenje iz prethodne verzije nacrta pogoršano i da tu u naslovu stoji da je Republika Srbija primalac imovine, a ne jedinica lokalne samouprave.
Bez obzira na to što je rešenje u krajnjem slučaju isto ili veoma slično, mislim da je ovo jedan loš signal i da nije trebalo na ovakav način to urediti u ovoj verziji Predloga zakona. Mi na ovaj član nismo podneli amandman.
Drugo rešenje koje je gore od rešenja iz prethodne verzije zakona je rešenje iz člana 64. Predloga zakona.
Pre toga moram da kažem da pozdravljamo apsolutno rešenje iz člana 26, koji kaže da organ Autonomne Pokrajine Vojvodine vodi registar udruženja koja imaju sedište na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine, ali nam nije jasno zašto u članu 64. ne piše da nadzor nad radom udruženja sa teritorija Autonomne Pokrajine Vojvodine vrši organ Autonomne Pokrajine Vojvodine, a to je stajalo u prethodnoj verziji nacrta zakona.
To je isto jedan vrlo loš signal. Umesto da što pre potvrdimo statut Autonomne Pokrajine Vojvodine, umesto da učinimo nešto u cilju regionalizacije države, ne samo da to ne činimo, ne samo da nam nije poznato kada će biti potvrđen statut Autonomne Pokrajine Vojvodine u Republičkoj skupštini, nego se brišu određena rešenja koja su bila predviđena ne samo u prethodnoj verziji nacrta zakona o udruženjima, nego se brišu i rešenja koja su predviđena Zakonom o utvrđivanju određenih nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine iz 2002. godine ili iz Omnibus zakona.
Ovo jednostavno nije jasno i ne vidimo razlog za centralizaciju. Smatramo da ovo rešenje iz prethodne verzije nacrta treba da stoji u Predlogu zakona.
Mi smo i podneli amandman u vezi ovoga i nadamo se da će ona odredba koja je bila predviđena u prethodnoj verziji nacrta biti vraćena u tekst koji će Narodna skupština usvojiti u danu za glasanje i da će organ Autonomne pokrajine Vojvodine imati pravo da vrši nadzor nad radom onih udruženja koja imaju sedište na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine.
Isto tako nam nije jasno zašto predlagač odnosno Vlada i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu želi da briše član 60. stav 1. tačka 2. Zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine. Zašto umesto da damo ozbiljnije nadležnosti Autonomnoj Pokrajini Vojvodini, umesto da potvrdimo statut Autonomne Pokrajine Vojvodine, mi brišemo i one nadležnosti koje funkcionišu od 2002. godine, ona rešenja koja funkcionišu zahvaljujući zakonu koji je usvojen u ovom visokom domu? Znači, mi ne možemo pozdraviti ovaj vid centralizacije i nadamo se da će ovaj naš amandman biti usvojen.
Kada govorimo o još nekim konkretnim članovima iz Predloga zakona, onda bih želeo da skrenem pažnju gospodina ministra na član 20. Predloga zakona o udruženjima koji kaže - svaki član udruženja može pokrenuti postupak pred nadležnim opštinskim sudom itd. Vi vrlo dobro znate, gospodine ministre, da smo pre ove tačke imali set pravosudnih zakona na sednici Narodne skupštine i da od 1. januara 2010. godine neće postojati opštinski sudovi, i ovo ste morali uzeti u obzir i molim da ovo ispravite i da date amandman na član 20. jer bi taj član bio neprimenljiv ukoliko bi ostao u ovoj formi.
Imate pravnu mogućnost da date amandman na ovaj član. Nadam se da ovaj zakon donosimo za više godina, da će biti u primeni više godina Ne bi bilo dobro da se menja samo zbog toga što je predviđena nadležnost opštinskog suda, koji neće postojati za malo više od godinu dana.
Kada govorimo o amandmanima, iskoristio bih mogućnost da ukratko ukažem kakve amandmane smo podneli na ovaj predlog zakona o udruženjima. Želeo bih da apelujem sa ovog mesta na ministra Markovića da usvoji, odnosno da podrži usvajanje ovih naših amandmana. Radi se o tri grupe amandmana.
Jedna grupa amandmana se odnosi na nadležnost AP Vojvodine, na član 64. i na činjenicu da Ministarstvo želi da ukine određene nadležnosti iz Omnibus zakona AP Vojvodine. O tome sam malopre govorio i ne bih želeo da to ponavljam. Nadam se da će ovaj naš amandman biti usvojen.
Druga grupa amandmana se odnosi na član 13. Predloga zakona koji uređuje naziv udruženja građana. Vrlo je dobro što je predlagač zakona imao u vidu činjenicu da je ovo jedna multinacionalna država i da pripadnici nacionalnih manjina imaju vrlo razvijen sektor nevladinih organizacija, i da će ovi građani Republike Srbije želeti da se udružuju i da osnuju neka udruženja građana. Vrlo je dobro što je predviđena mogućnost da naziv udruženja, ako je to predviđeno statutom, može biti i na jeziku i pismu nacionalne manjine.
Smatramo da ovo rešenje iz Predloga zakona treba precizirati. Predložili smo jedan amandman na član 13. koji na sveobuhvatnije načine reguliše ovo pitanje.
Naime, ako bi zakon bio usvojen u ovoj formi, odnosno ovaj član 13. kako je predložen, onda bi postojala obaveza prevođenja naziva ovih udruženja na srpski jezik i ispisivanje istih ćiriličkim pismom, bez izuzetaka, i to bi imalo za posledicu postojanje zbunjujućih, a u nekim slučajevima i neozbiljnih naziva nekih udruženja, pa iz ovog tehničkog razloga predlažemo usvajanje ovog amandmana. Mi smo u obrazloženju našeg amandmana dali konkretan predlog takvog zbunjujućeg naziva udruženja, ako ovaj naš amandman ne bi bio usvojen.
Što se tiče treće grupe naših amandmana, oni se odnose na poboljšanje uslova delovanja udruženja građana odnosno nevladinog sektora. Naime, ako se slažemo da je razvoj nevladinog sektora pokazatelj razvoja jednog društva, odnosno jedne države, onda smatramo da treba učiniti sve da bi ta udruženja što jednostavnije mogla funkcionisati.
Trebalo bi učiniti sve da se oni susreću sa što manje administrativnih poteškoća, sa jedne strne, a sa druge strane trebalo bi učiniti sve što je u našoj moći da i u finansijskom smislu bude lakše delovanje nevladinog sektora.
Upravo iz ovog razloga smo podneli grupu amandmana. Jedan amandman se odnosi na član 33. Predlažemo novi član 33a, koji bi glasio: "Na zahtev zastupnika udruženja, u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva izdaje se izvod iz registra".
Ovo je jedno vrlo praktično pitanje. Naime, udruženja građana učestvuju na raznim konkursima i u zemlji i u inostranstvu. Na tim konkursima oni uvek moraju da prilože i izvod iz registra koji ne može biti stariji od mesec dana ili zavisi od konkretnog konkursa. Oni vrlo često nisu u mogućnosti da učestvuju na određenim konkursima iz razloga što Ministarstvo blagovremeno ne izdaje izvod iz registra i zbog toga smatramo da je potrebno propisati rok u kojem Ministarstvo, odnosno nadležni organ za vođenje registra treba da izda registar o upisu određenom udruženju.
Drugi naš amandman se odnosi na to da izdavanje izvoda iz registra bude oslobođeno plaćanja republičke administrativne takse. Smatramo da je to jedno veliko opterećenje udruženjima građana, a sa druge strane ne znači ozbiljniji prihod za državu Srbiju i zbog toga smatramo da treba učiniti jednostavnijim delovanje nevladinog sektora, udruženja građana i da ih treba osloboditi plaćanja republičke administrativne takse.
Treći amandman se odnosi na oslobođenje udruženja građana od plaćanja poreza na nasleđe i poklon od 2,5%. Svi vrlo dobro znamo da udruženja građana funkcionišu u vrlo teškim uslovima, da svoje delovanje mogu izvršavati zahvaljujući raznim projektima, raznim konkursima. Sredstva koja oni dobijaju vrlo često su nedovoljna za izvršavanje određenih projekata. Zbog toga smatramo da treba osloboditi udruženja građana od plaćanja poreza na nasleđe i poklon.
To je jedan vid poreza, odnosno oblik poreza koji ne znači mnogo državi, ali bi oslobađanje od plaćanja ovog poreza značilo jako puno udruženjima građana. SVM smatra da treba izaći u susret udruženjima građana.
Ovo je inače jedno rešenje koje nismo mi izmislili, ovo je bilo predloženo na onoj javnoj raspravi koju smo organizovali pre više od godinu dana i predstavnici udruženja građana su nas zamolili da predložimo ovaj amandman i da učinimo sve u interesu toga da ovaj amandman bude usvojen.
Na kraju bih želeo da ukažem na još jednu činjenicu iz člana 72. Nismo želeli da podnesemo amandman na ovaj član, ali nam stvarno nije jasno zašto u procesu preregistracije, odnosno u procesu usklađivanja delovanja udruženja sa novim rešenjima iz ovog zakona treba podneti statut udruženja u tri primerka.
Ako idemo ka E ili I upravi i ukoliko želimo da učinimo državnu upravu modernom, onda nam stvarno nije jasno zašto statut treba podneti u tri primerka, zašto Ministarstvo nije u mogućnosti da fotokopira ovaj statut u tri primerka ili u onoliko primeraka koliko je potrebno. To je jedno opterećenje za udruženje građana.
Na kraju bih želeo da ukažem na još jednu činjenicu koja nije u vezi sa ovim predlogom zakona o udruženjima, ali je u vezi sa izmenama poreskog sistema Republike Srbije.
Sigurno znate, gospodine ministre, da u nekim zemljama, na primer u Mađarskoj, postoji mogućnost da 1% od svog poreza na dohodak građani izdvajaju raznim udruženjima građana.
Smatramo da bi tu mogućnost trebalo dati i našim građanima. Zato je neophodno izmeniti Zakon o porezu na dohodak građana, ali se nadam da Ministarstvo razmišlja o toj mogućnosti i da će prilikom izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana biti razmatrana ova mogućnost. To bi jako puno značilo i za nevladin sektor, sa jedne strane, a i za građane koji bi bili u mogućnosti da finansiraju, odnosno da pomažu rad određenih nevladinih organizacija, pa bi to bilo jedno moderno rešenje koje će, nadam se, i Republika Srbija usvojiti.
Još jednom da ponovim, glasaćemo za ovaj predlog zakona jer je moderan, jer svakako treba izmeniti anahrone propise koji trenutno regulišu ovu oblast. Podršku ovom zakonu ne uslovljavamo ni najblaže usvajanjem naših amandmana, ali smatramo da je u interesu i nevladinog sektora, a i parlamenta i Vlade, da ovi naši amandmani budu usvojeni, pa se nadam da će to tako biti. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Zoran Nikolić, u ime poslaničke grupe DSS-Vojislav Koštunica.

Poštovani narodni poslanici, poštovano predsedništvo, uvaženi ministre, želim na samom početku da pohvalim ovu praksu koju smo imali sa ministrom Markovićem, da smo kao poslanička grupa imali priliku da o ovom zakonu u okviru poslaničke grupe obavimo razgovor sa ministrom i da razrešimo neke nedoumice.
To nažalost nije praksa kada su u pitanju mnogi važni zakoni, naročito kada je u pitanju rebalans budžeta ili budžet, ili zakoni koji se tiču privrednog i finansijskog života naše države. Onda tih ministara na konsultacijama nema, niti su voljni da učestvuju u raspravi na pravi način, da kada neki od poslanika otvori ove određene probleme da na licu mesta dobijemo odgovore od nadležnih organa, odnosno nadležnih ministara, što je u ovom slučaju drugačije. Ministar je zaista kooperativan i učestvuje aktivno u ovoj raspravi.
Mislim da povodom ovog zakona danas u ovoj raspravi ne postoji poslanička grupa koja će osporiti da ovaj zakon nije potreban. Jednostavno, ovaj zakon je trebalo doneti i ranije. On je tek danas na dnevnom redu i svakako da kada imate neuređenu oblast, a to je delovanje udruženja građana, odnosno nevladinog sektora, da se naprosto nameće potreba da dobijete određeni pravni okvir koji će tu delatnost regulisati na najbolji mogući način.
Ministar je rekao da je do sada taj pravni okvir bio dosta šarolik i nehomogen i da ovim zakonom, zakonom o udruženjima građana, dolazimo u situaciju da uredimo ovu sferu društvenog života na najbolji mogući način.
Ovo je, između ostalog, i naša obaveza, ovde je takođe to istaknuto, prema EU, odnosno u procesu evropskih integracija. To je ovde ponovo istaknuto, ali želim da potcrtam jednu činjenicu na koju sam ponosan.
Mislim da kao poslanici svi treba da budemo ponosni i da zbog dostojanstva ovog parlamenta uvek skrenemo pažnju da smo mi bili demokratska država i u 19. veku, i početkom 20. veka, i da su tada naše kolege, naši preci koji su sedeli u Narodnoj skupštini takođe raspravljali o ovim temama i donosili zakone koji su bili veoma napredni i koji su regulisali ovu oblast.
Ovde je rečeno da je prvi put vezano za zborove udruženja građana ta oblast regulisana Ustavom iz 1869. godine, dakle pre 140 godina, i da smo imali Zakon o zborovima i o udruženjima građana koji je donet 1881. godine. To govorim iz prostog razloga što vrlo često možemo inspiraciju, kada treba da uređujemo određene oblasti, potražiti u svom sopstvenom zakonodavstvu i u sopstvenim demokratskim vrednostima koje je ova država imala.
Mnogi poslanici su skloni da upravo tu činjenicu nipodaštavaju i da gledamo samo kako zadovoljiti neke evropske standarde. To uostalom i ovaj zakon i to naše zakonodavstvo koje smo imali pre 130, 140 godina na najslikovitiji mogući način govori, i da smo mi pripadali Evropi i da smo bili evropska država i pre vek i po.
Dakle, nije sporno da je ovaj zakon potreban, da ga treba staviti u skupštinsku proceduru i da je potrebno da se ova materija reguliše, ali postoje ovde i neke sporne stvari koje ću sada otvoriti, a kasnije poslanici i poslanice, odnosno koleginice iz DSS, takođe u svojim raspravama, a i povodom amandmana.
Apsolutno nije ništa sporno vezano za način organizovanja koji je u skladu sa našim Ustavom. Ono što je takođe dobra stvar to je da se udruženje građana može osnovati i na način da ne mora da se upiše u registar i da se tada na tu organizaciju, odnosno na to udruženje primenjuju pravila o građanskom ortakluku.
Ono što su manjkavosti ili da kažem problemi o kojima bi trebalo da raspravljamo, prvi koji se tiče konkretno ovog zahteva jeste registar. Ministarstvo za državnu upravu je organ koji je zadužen za registraciju, odnosno za vođenje registra, ali se u zakonu kaže da je ostavljeno Ministarstvu da, zavisno od procene stanja u oblasti, organizuje način vođenja registra udruženja za teritoriju Republike Srbije bez autonomnih pokrajina. Postavljam pitanje - zbog čega?
Ne može princip dekoncentracije vlasti, decentralizacije vlasti biti primenljiv i u ovoj oblasti. Država mora i prirodna je potreba da država ima jedan centralni registar, gde će biti registrovane pod istim uslovima, sa istim pravima, istim obavezama, inače zakon to pravo i te obaveze garantuje svim organizacijama, takođe biti u jednom jedinstvenom registru.
Zašto bi postojao registar u Ministarstvu u kome će se registrovati nevladine organizacije sa teritorije Republike Srbije, a one nevladine organizacije ili ona udruženja građana sa teritorije autonomne pokrajine će se registrovati u Autonomnoj pokrajini Vojvodine?
O kej je da Ministarstvo da nadležnost da možete da se registrujete i u organima autonomne pokrajine i u organima lokalne samouprave, ali registar treba da bude jedinstven, treba da bude celovit kako bi država mogla da prati. To može da proizvede i određene praktične probleme.
Iz obrazloženja ću pročitati jedan pasus koji kaže da - obavljanje poslova vođenja registra udruženja omogućava nadležnom pokrajinskom organu da se ''upozna'' sa udruženjima čije je sedište na teritoriji pokrajine, sa njihovim ciljevima, radom, osnivačima i programima, kao i da kroz primenu odredaba o sredstvima za finansiranje programa od javnog interesa koji se dodeljuju i iz budžeta autonomne pokrajine utiče na razvoj ove oblasti.
Zašto bi se pokrajinski organ upoznao sa delatnostima, ciljevima i programima nevladinih organizacija samo sa teritorije autonomne pokrajine? Imaćemo nevladinu organizaciju ili možda već imamo nevladinu organizaciju koja je registrovana u Valjevu, Šapcu, Nišu, koja želi da štiti pravo ili vrši edukaciju poljoprivrednika, to jeste interesantna tema i za stanovnike Vojvodine, pa želi da svojim programima učestvuje i za sredstva kod pokrajinskog organa, ali mi vidimo da pokrajinski organ ima samo obavezu da se upozna sa programima i delatnostima nevladinih organizacija koje su registrovane na teritoriji autonomne pokrajine.
Potencijalno ćemo imati povlašćeni status nevladinih organizacija, odnosno udruženja građana koje će se registrovati na teritoriji autonomne pokrajine.
Želim da podsetim da mi apsolutno nije jasno i neshvatljivo mi je da nemamo centralni registar. Mislim da to nije dobro, jer za nevladine organizacije koje su registrovane na autonomnoj pokrajini nadležno ministarstvo vodi samo evidenciju.
Predlogom Statuta Autonomne pokrajine Vojvodine predloženo je da je Vojvodina evropska regija.
Ona će valjda tako biti definisana ili po nameri predlagača se tako definiše, pa s tim u vezi mi možemo imati i jedan proces novoosnovanih nevladinih organizacija u tom nekom kontekstu, a država neće imati pravi uvid u stanje stvari. Kada budemo o tome govorili mislim da o tome valja raspraviti.
Ono što naravno nije sporno i što je u skladu sa konvencijama o pravima deteta, da i deca koja navrše 14 godina imaju pravo da osnivaju udruženja, uz overeni potpis zakonskog zastupnika, mislim da ovaj zakon treba da razradi neke stavke vezano za zloupotrebe, ali o tome će, kao što sam rekao, i kolege i koleginice iz DSS-a u načelnoj raspravi nešto više govoriti.
Ono što jeste rak-rana odnosa države i nevladinih organizacija, odnosno udruženja građana jeste finansiranje. To naravno ovaj zakon ne može da reguliše sam po sebi, on je predvideo u jednoj opštoj formi da nevladine organizacije, odnosno udruženja građana mogu konkurisati za sredstva i pri ministarstvima, pri Vladi, pri autonomnoj pokrajini i lokalnim samoupravama, ali apsolutno je netransparentno koliko mi novca trošimo u te namene.
Dakle, vi iz ovog budžeta koji smo imali pre nekih 15-tak, 20 dana apsolutno ne možemo dobiti predstavu i ubeđen sam da ne možemo dobiti egzaktan odgovor od ministarke finansije o sredstvima koja država daje nevladinom sektoru. Naravno mi jesmo da se podržavaju dobri programi i apsolutno smo za to, ali jednostavno moramo imati uvid u ta sredstva.
Evo postavljam pitanje, pretpostavljam da to ministar ne zna, ali ću to postaviti i ministarki finansija, da li smo mi u ovoj godini za finansiranje programa udruženja i nevladinog sektora potrošili 20 miliona, 30 miliona, 52 miliona, 70 miliona. Voleo bih da dobijemo odgovor kolika su to sredstva koja smo mi izdvojili.
Ovo je unapred najava, da kada bude u ovu skupštinu, u decembru ili krajem decembra, došao budžet, da ćemo se vrlo ozbiljno posvetiti toj temi jer se tu otvara prostor za zloupotrebu tih sredstava. Dakle, ako su ta sredstva prikrivena i ako mi nemamo uvid koja se sredstva daju određenim udruženjima građana, onda se pre svega tu otvara prostor da se mnoga sredstva daju da ova skupština to i ne zna, ali se onda postavlja pitanje zbog čega se to i krije.
Nije malo primera da smo kao država ili kao nadležna ministarstva da su davana sredstva nekim nevladinim organizacijama, koja po mom ubeđenju su na granici onoga što ovaj zakon i zabranjuje, a to je zaštita teritorijalnog integriteta države. Mislim da će i o tome danas biti reči.
Finansiranje nevladinog sektora, odnosno udruženja građana, jeste problem, registar takođe.
Podržao bih ideju koju je moj prethodnik ovde rekao, koju naravno ovaj zakon ne može da reguliše, a to je da se u smeru pospešivanja nevladinog sektora, odnosno aktivnosti udruženja građana po svim osnovama vidi da u narednom periodu u Zakonu o dohotku građana pronađemo prostor, pošto je to praksa u nekim drugim državama, a po mom mišljenju dobra praska, da se izdvoji jedan posto, da se stvori mogućnost da se jedan posto od dohotka građana može za to izdvojiti.
Mislim da bi na taj način rasteretili i budžet Republike Srbije, a da bi i same nevladine organizacije učinili aktivnijim na tom planu pronalaženja sredstava, što jeste gorući problem. Dakle, poslanici DSS će se javiti govoreći povodom načelne rasprave, a i povodom amandmana danas. Zahvaljujem.