Poštovani gospodine ministre, gospođo predsedavajuća, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, Savez vojvođanskih Mađara u načelu podržava Predlog zakona o udruženjima, pošto se prema ovom predlogu, saglasno najvišim evropskim standardima u ovoj oblasti, garantuje sloboda udruživanja i donošenje ovog zakona predstavlja samo deo ukupnih aktivnosti koje moramo da realizujemo u procesu evropskih integracija.
Međutim, mi iz Saveza vojvođanskih Mađara imamo nekoliko primedbi, stoga smo predali osam amandmana na ovaj zakonski tekst. O ovim amandmanima ću malo kasnije pričati ukratko, a detaljnije u raspravi o pojedinostima.
Smatramo da će ovi naši predlozi samo precizirati i poboljšati ovaj tekst, te očekujemo podršku svih vas. Najpre bismo bili oduševljeni da gospodin ministar prihvati te amandmane još ovde, ako ne, očekujemo da ćete vi, drage kolege, glasati za njih.
Konačno su i u našoj zemlji sloboda udruživanja građana i položaj i delovanje udruženja građana zauzeli značajno mesto i veoma bitnu ulogu u ukupnim društvenim procesima. Svesni smo da je konačno stvoren tzv. treći sektor, koji počiva na građanskoj inicijativi i zainteresovanosti za određena životna pitanja. Danas je baš uspešnost saradnje između Vladinog i nevladinog sektora mera stepena demokratije jednog društva.
Predložena zakonska rešenja u ovom predlogu se kreću u okviru međunarodnih standarda u ovoj oblasti. Ali, kao što sam spomenula na samom početku, Savez vojvođanskih Mađara ima nekoliko zamerki.
Najpre, smatramo da je neophodno uskladiti Predlog zakona sa činjenicom da u Republici Srbiji živi veliki broj pripadnika nacionalnih manjina.
Predloženo rešenje ne reguliše na adekvatan način pitanja koja se odnose na nazive onih udruženja građana koji spadaju u red udruženja građana pripadnika nacionalnih manjina, kao i neka druga udruženja čiji naziv sadrži određene simbole, znake ili reči na nekom stranom jeziku, odnosno na mrtvom jeziku.
Propisivanjem obaveze prevođenja naziva ovih udruženja na srpski jezik, ispisivanje tih naziva ćirilicom, rezultovalo bi veoma zbunjujućim, a u ponekim situacijama i smešnim, odnosno neozbiljnim nazivima udruženja. Mi smo u svom amandmanu naveli konkretan primer, ali setite se samo nekih primera, tipa da se fast food ispisuje tako kao što sam izgovorila.
Mi takođe smatramo, kao što smo čuli u izlaganju gospodina Pastora, bez obzira na objašnjenje koje smo dobili od gospodina ministra pre nekoliko sati, da nadzor nad radom udruženja koja su sa teritorije autonomne pokrajine treba da vrši nadležni organ uprave autonomne pokrajine kao povereni posao, zbog toga da bi uskladili ovaj predlog zakona sa principima decentralizacije.
Sledeći predlog se odnosi na situaciju ''ćutanja administracije'', jer ovaj predlog zakona ne predviđa donošenje rešenja o upisu. Međutim, bez ovog dokaza o upisu u registar, udruženja nastala na ovaj način nikako ne bi mogla da dobiju matični broj, PIB, da otvore svoj tekući račun itd, baš iz razloga što je za sve ove postupke neophodan taj izvod iz registra koji dokazuje njihovo postojanje kao pravnog lica upisanog u registar.
Svi smo svesni da udruženja građana kao neprofitne organizacije troškove svog funkcionisanja ostvaruju najvećim delom iz raznih donacija koje dobijaju na raznim konkursima, kao i iz dobrovoljnih priloga, kao što smo čuli.
Po Zakonu o porezima na imovinu ova udruženja, nažalost, moraju da plate porez na nasleđe i poklon. Mi iz Saveza vojvođanskih Mađara predlažemo da se ukine obaveza plaćanja poreza na nasleđe i poklon.
Nadalje, ova udruženja moraju da se jave na veliki broj konkursa, a zbog svega toga moraju da izvade razne dokumente, pa stoga moraju da plate i još neke takse. Znači, sledeći naš predlog je da se ukine i obaveza plaćanja republičkih administrativnih taksi.
Ono što bih želela da naglasim se tiče prestanka udruženja, odnosno prenosa njihove imovine posle njihovog prestanka. U Predlogu, što nije sporno, stoji da se za primaoca imovine ne može odrediti bilo ko, već naravno ta imovina mora da i dalje služi približno istim ciljevima, odnosno da pripadne onim organizacijama koje imaju slične ciljeve.
Međutim, Savez vojvođanskih Mađara ne može da se složi sa odredbom da samo domaće, neprofitno pravno lice koje je osnovano radi ostvarivanja sličnih ili istih ciljeva može da dobije ovu imovinu. Mi smatramo da bi bolje rešenje bilo da ovaj zakon ipak ostavi mogućnost i nacionalnim savetima nacionalnih manjina, kao i tradicionalnim crkvama i verskim zajednicama, da postanu primaoci imovine udruženja u slučaju njegovog prestanka.
Ovo predlažemo, s jedne strane, zbog toga što su ciljevi mnogih udruženja vrlo slični ciljevima nacionalnih saveta ili ciljevima tradicionalnih crkava i verskih zajednica, a ovo je inače i trenutna postojeća situacija, pa smatramo da bi predloženo rešenje bez uključivanja crkvi i nacionalnih saveta nacionalnih manjina predstavljalo zapravo korak nazad.
Kao što sam spomenula na početku, donošenje zakona o udruženjima predstavlja jedno od neispunjenih obaveza Republike Srbije i što se tiče evropskih integracija, ali to je njena obaveza preuzeta pristupanjem u članstvo Saveta Evrope. Svi izveštaji predstavnika iz Saveta Evrope o napretku Republike Srbije, naše zemlje, u izvršavanju njenih dužnosti i obaveza ukazuju, nažalost, da je kod nas do sada učinjeno veoma malo po pitanju pravnog uređenja slobode udruživanja.
Donošenje zakona o udruženjima, dakle, između ostalog, proističe iz svih ovih naših obaveza po evropskim integracijama, a naravno da je u našoj zemlji već, kao što smo čuli od prethodnih govornika, dugo očekivan i veoma značajan ovaj novi pravni okvir za osnivanje, rad i samo funkcionisanje tih udruženja, s obzirom da se po do sada važećim propisima ne zna tačno ni ukupan broj postojećih udruženja, a ni uređuju mnoga bitna druga pitanja, pre svega pitanja koja se odnose na položaj stranih udruženja.
Stoga, da zaključim, Savez vojvođanskih Mađara će u danu za glasanje u načelu glasati za ovaj predlog zakona, ali predlažemo i gospodinu ministru kao predstavniku Vlade ovde i svima vama, drage kolege, da podržite naše amandmane.
Hvala na pažnji.