Reč ima poslanica Zlata Đerić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, poštovani građani Srbije, pozdravljam donošenje ovog zakona, mada je on najavljen pomalo kao kabalističan zakon, jer čuli smo informaciju da svaki put kada je ovaj zakon ušao u proceduru pala je Vlada i zamislite i sada kada je u proceduri i pred usvajanjem, mi imamo najavu preispitivanja poverenja Vlade, tako da ga možemo odmah u startu nazvati kabalističnim zakonom.
Ono što je u tom zakonu dobro i pozdravljam pre svega jako dobre namere gospodina ministra da ovaj zakon uredi jednu važnu oblast u funkcionisanju države, to je pravo na udruživanje građana i to je partnerski odnos između države i civilnog sektora. Naravno, mislim da je država imala partnerske odnose i sa svojim vojnim sektorom.
Ono na čega ću se osvrnuti u svojoj diskusiji, to je ono na šta sam podnela i amandman i što mislim da je manjkavo u ovom zakonu, čak mislim da se gospodin ministar složio s tim, samo što jednostavno nismo u ovom trenutku našli bolje rešenje. To je član 19, u kome se omogućava udruživanje maloletnih lica od 14 godina.
Ono što mogu da kažem, govorim u ime svoje poslaničke grupe NS, oko čega smo se složili kada smo podnosili amandmane, očekujući razumevanje i podršku za te amandmane, to je da pre svega nemamo nacionalnu strategiju oko mladih.
Znate, imamo velike probleme, to govorim kao neko ko 25 godina radi sa ovim uzrastom, sa mladima odnosno velike probleme mladima ovo društvo je nametnulo, ne rešavajući neke druge probleme. Koliko smo svi u tome učestvovali, koliko smo odgovorni, to je evidentno. Mi smo dom koji je dužan da zakonskim rešenjima pomogne da funkcioniše država nabolje.
Omladini treba pomoći u mnogo čemu. Omladini treba omogućiti neke visoke standarde. Slažem se sa onim što je gospodin ministar rekao da je sa 14 godina neko deliktno odgovoran, da je sa 15 godina radno sposoban, da je sa 16 godina čak biološki zreo da osnuje porodicu i to je verovatno tako u celom svetu jer biologija ne poznaje one granice barijere koje mi postavljamo.
Ali, recimo, neke zemlje u EU koje imaju isto ove zakone drugačije su postavile svoju nacionalnu strategiju u zaštiti mladih i mogle bi da nam budu primeri u tome.
Pa na primer u jednoj Nemačkoj omladina do 18 godina ne može uveče da bude samostalno u gradu, ne može da izlazi. U jednoj Srbiji četrnaestogodišnjaci se vrlo često kući vraćaju u pet ujutru.
Da vam ne govorim, ovde ima dosta lekara i složiće se sa ovim što kažem, koliko je to zdravstveno pogubno, koliko je to psihološki opasno, koliko mi na taj način dopušteno da se destruktivno ruši naša mladost. Naša mladost, naša omladina, naša budućnost, to je najosetljiviji deo ovog zakona.
Gospodin ministar je tu bio vrlo kooperativan i rekao da bi prihvatio neko rešenje koje bi moglo da bude ponuđeno, čak i ako ovaj amandman ne bude usvojen. Tada sam predložila nešto o čemu valja razmisliti i o čemu predlažem gospodinu ministru da razmisli, i vrlo brzo pristupi nekom konkretnom rešavanju, a to je da se donese poseban zakon kojim se uređivati udruženje maloletnih lica.
Da pokažemo brigu i nadzor jer zašto bismo mi bili napredniji Nemaca koji su već u EU. Ako se već na sve njih ugledamo, pa hajde da prekopiramo i neki dobar primer koji nam zaista može mnogo pomoći, koji zaista istinski može da zaštiti ono što jeste i u ime čega mi sve to radimo, a to je naša budućnost.
Imamo veliki problem u društvu upravo sa ovim mladim ljudima i kada govorimo o udruživanju bojim se da će biti zloupotreba o kojima su ovde govorili prethodnici, ne bih da se ponavljam, i gospodin ministar je bio tu u pravu kada je rekao da ne možete sprečiti nekoga ako hoće da zloupotrebi nešto, to je nešto što ide uz upotrebu, uvek ide i mogućnost zloupotrebe, ali svakako moramo imati zakonski okvir i zakonske mogućnosti da sankcionišemo moguće posledice, jer one jesu upozorenje i one jesu onaj bič koji neke ipak drži sa ove strane zakona i poštovanja zakona, ili bar smanjuje pokušaje u tom smislu.
Mi se suočavamo, i to ste svakodnevno svi svedoci, imamo ovde uvek brdo štampe, da nam se događa, kao pre dve nedelje u jednom gradu u Srbiji, da su se tri maloletna lica udružila, pa su neke ljude opljačkali, pri tom jednog čoveka lišili života, suprugu teško povredili, i to je vrsta udruživanja, i to su baš tri, baš taj broj o kojem ćemo kasnije mnogo govoriti. Nisu čak ni registrovani, strašna jedna posledica, čak je pomalo i karikiram, ali to je strašno i to je naša svakodnevica.
To je nešto što moramo da predvidimo u tome kada mladima dajemo velika prava. Prava proizilaze iz obaveze i dužnosti. Ovaj član zakona je svakako trebalo da bude usklađen ili da se razmišlja o alternativnom rešenju, svakako u koordinaciji sa Ministarstvom prosvete, jer imamo dosta problema upravo u zakonima koje reguliše odnos školstva.
Mi smo neke stvari u osnovnim školama poništili, poništili smo ocenu iz vladanja koja je ranije ulazila u prosek, a koja više ne ulazi.
Time smo, verujte, samo tim jednim činom uveli haos u školstvu. Napravili smo ogromne probleme u funkcionisanju škole, da vam ne kažem srušili autoritet škole.
Nije dobro da preteramo u davanju nekih sloboda, ako nismo u mogućnosti da napravimo odgovarajuće mehanizme, kojima će ljudi znati, pre svega mladi ljudi, da te slobode pravilno, humano i iskreno iskoriste i da to bude na opšte zadovoljstvo svih nas.
To je ono što sam želela da kažem i da vas pozovem upravo da, ako ne podržite ovaj amandman, a gospodin ministar mi je to i najavio, nisam želela da ga povlačim, želela sam još o njemu da govorim, da svakako gospodin ministar, koji je pokazao veliko razumevanje i dobru volju, razmisli o mogućnosti jednog zakonskog akta koji će ovu najosetljiviju oblast, verujte, najvažniju oblast, udruživanje mladih, regulisati.

Obaveštavam vas da će se druga, treća i četvrta sednica Odbora za privatizaciju, koje su bile sazvane za 29. oktobar 2008. godine, održati danas 19. novembra 2008. godine, u 14,00 časova u Plavom salonu.

Reč sada ima narodni poslanik Slobodan Maraš.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, kao što je već najavljeno, LDP će podržati ovaj zakon.
Smatramo da je veoma dobro što je stigao pred poslanike. Voleli bismo da je stigao ranije, o tome smo govorili danas, a i u prethodnom periodu smo isticali, da je bitno da jedan ovakav zakon što pre dođe pred poslanike odnosno da zaživi.
Smatramo da je svako udruživanje građana u civilnom sektoru dobro i za samo društvo, a dobro je i za celokupno građanstvo. LDP kada predlaže neki zakon ovoj skupštini ima praksu da svaki put kontaktira odnosno da svaki put sarađuje sa stručnjacima iz civilnog sektora. Mi na takav način doživljavamo zaista da treba stručnost da bude ispred politike, a ne u svrsi politike, kao što to nekad imamo priliku da vidimo.
Juče smo dobili potvrdu o neophodnosti jednog ovakvog zakona odnosno o neophodnosti da jedan ovakav zakon u potpunosti zaživi, i to upravo ovde u Skupštini. Posledica je ono što se dešava u ovom društvu.
Imali smo situaciju, moram se vratiti na to, jer jednostavno to potpuno opravdava udruženje građana kao recimo udruženje potrošača, pa udruženje potrošača gasa.
Imamo situaciju da čelni ljudi države najave poskupljenje gasa od 60%, zatim imamo reakcije javnosti, pa onda imamo opet čelne ljude države, premijera, ministra za energetiku, koji kažu - dozvolićemo plaćanje gasa u dve rate, nakon šest meseci će se plaćati faktički ovo poskupljenje, da bi rasteretili građane itd. Onda imamo novembar kada stignu računu za gas i kada u stvari vidimo da ti računi nisu podeljeni kako je obećano, znači 62,5 i 37,5 nego da su građani dobili punu cenu gasa.
Šta se onda desi i zbog čega to pričam? Dođe direktor "Srbijagasa" ovde i kaže nam sledeću stvar - krivi su distributeri, a molim i pozivam ih u ime "Srbijagasa" da se svi građani jave "Srbijagasu" da bi im bili regulisani ti računi, odnosno da bi se rešio problem koji postoji. To nam pokazuje sledeće, jednu potpunu neodgovornost, jedno potpuno prevaljivanje na građane da rešavaju problem kojim, iskreno, nisu ničim izazvali. Zbog toga je postojanje jednog ovakvog udruženja, u Vojvodini imamo veliki broj sela koja su gasifikovana, gde su sami građani platili i finansirali gasifikaciju.
Smatramo da je iz tog konteksta dobro što, recimo, samo tri građanina mogu da osnuju jedno udruženje, jer imamo sela gde mali broj građana je gasifikovao svoja domaćinstva, samim tim bi bilo odlično da mogu da se udruže i da nakon toga kada se udruže da mogu da se obrate jednom državnom preduzeću, odnosno javnom preduzeću još malo u vlasništvu Republike Srbije, ali preduzeću za koje kažu da iako je poštovalo odluku Vlade videli smo na kraju da to i nije tako.
Zbog toga je veoma važno da ovaj zakon zaživi, da ne ostane samo pravni okvir bez ikakve svrhe, jer ovo jeste evropski zakon. Bez obzira što to nije jedan od onih evropskih zakona, odnosno onih zakona koji su neophodni zarad naše evropske integracije, ali ovaj zakon u punom smislu reči promoviše i evropske vrednosti, i evropske standarde i zbog toga će LDP u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Svetlana Stojanović, posle nje narodni poslanik Zoran Bortić.

Poštovani narodni poslanici, Predlog zakona o udruženjima kojim se uređuje pravni položaj dobrovoljnih nevladinih, neprofitnih organizacija, osnovanih radi ostvarenja nekog zajedničkog ili opšteg javnog interesa, ima tu manjkavost što nije razdvojio udruženja osnovana radi ostvarivanja zajedničkog, užeg interesa od b-udruženja koja već decenijama deluju ili se tek osnivaju u cilju ostvarenja mnogo šireg opšteg i javnog interesa.
U Predlogu zakona imamo posebno poglavlje posvećeno stranim udruženjima, poglavlje 8. To je dobro, ali specifičan status udruženja čije se delovanje ne tiče samo uže grupe građana, već deluje u širem opštem i javnom interesu nisu zavredela posebno poglavlje, ni posebne pogodnosti.
Sve odredbe zakona koje se odnose na udruženja koja deluju u užem zajedničkom interesu, imaju gotovo potpuno ista prava kao i udruženja čija je delatnost u interesu celog društva, svih građana i države. Imala sam u vidu prvenstveno umetnička udruženja koja deluju pola veka i više, kao i ona koja su nedavno osnovana ili će tek biti osnovana, ali i sva druga udruženja čija je delatnost u interesu čitavog društva. Umesto posebnog poglavlja za udruženja čija je delatnost od javnog i opšteg interesa imamo samo jedan podnaslov - sredstva za realizovanje programa od javnog interesa.
U članu 36. se definiše da se iz budžeta Republike Srbije mogu finansirati projekti udruženja koja su od javnog interesa i da će ova sredstva dobijati na osnovu javno sprovedenog konkursa. Samo se u ovom članu uz programe socijalne zaštite, zaštite lica sa invaliditetom, društvene brige o deci, zaštite životne sredine itd. pominje i kultura.
Sve ostale odredbe zakona, koje se tiču uslova za rad umetničkih i drugih udruženja čija je delatnost od javnog i opšteg interesa, tiču se podjednako i udruženja čija je delatnost od zajedničkog interesa, dakle za društvo mnogo užeg interesa. Za programe od javnog interesa mora se konkurisati i javiti se na javno raspisan konkurs i podneti izveštaj o tome da su odobrena sredstva namenski korišćena, sa čim se apsolutno slažem.
Udruženja koja su osnovana po važećim zakonima nastavljaju rad kao udruženja i nakon usvajanja novog zakona. Ukoliko žele da zadrže status pravnog lica moraju se upisati u registar koji vodi nadležno ministarstvo, ali na to nisu obavezna.
Udruženja mogu sticati sopstvenu imovinu od članarine, dobrovoljnih prihoda, donacija i poklona, finansijskih subvencija, ostavina, kamata na uloge, zakupnine, dividende. Ostvarenu dobit od svojih privrednih, komercijalnih delatnosti ne mogu raspoređivati osnivačima, članovima, direktorima, zaposlenima. Mogu ih investirati jedino u delatnosti koje su naveli u svojim statutima, samo za ostvarivanje javno proklamovanih ciljeva, sa čim se takođe apsolutno slažemo.
U slučaju da udruženje, iz bilo kojeg razloga, prestane sa radom, zato što tako odluči ili ode pod stečaj ili ne obavlja svoju delatnost u skladu sa sopstvenim statutom, njegova imovina postaje imovina Republike Srbije, a njeno korišćenje pripada jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se sedište nalazi. Druga mogućnost je da udruženje svojim statutom definiše kome prenosi stečenu imovinu u slučaju gašenja ili prestanka rada, pod uslovom da taj neko obavlja sličnu delatnost.
Registar svih udruženja vodi ministarstvo nadležno za poslove uprave, a može se kao povereni posao preneti i autonomnoj pokrajini, član 26. Ovaj član nije dobar, o čemu je već bilo reči.
Srbija ima dve, a ne jednu pokrajinu. Drugo postoji opasnost da vremenom izgubimo jedinstveni registar udruženja.
Član 13. je privukao moju pažnju zbog jednog amandmana. U ovom članu zakona se kaže da - naziv udruženja mora biti na srpskom jeziku i ćiriličnim pismom. Stav 2. istog zakona glasi - može biti i na jeziku i pismu nacionalnih manjina, posle naziva udruženja na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu. Pravo nacionalnih manjina na sopstveni jezik i pismo potpuno je poštovano.
Amandmanom se, međutim, traži da se udruženje može uneti u zvanični državni registar na nekom mešanom jeziku. Malo na srpskom jeziku i ćiriličnim pismom, malo na nekom stranom, živom ili mrtvom jeziku, a malo na jeziku manjine ako je izraz upotrebljen u nazivu udruženja neprevodiv.
Budući da je to moja struka, verujte mi na reč, da su vrsni prevodioci uspešno prevodili mnogo teže tekstove nego što su to nazivi udruženja. Pošto se kao ilustracija za potrebu ovog amandmana navodi jedan neprevodiv izraz na mađarskom jeziku, preporučujem kolegama da se obrate vrsnom prevodiocu, mom prijatelju, gospodinu Arpadu Vicku. On će sasvim izvesno naći adekvatan izraz na srpskom jeziku za jedan neprevodiv izraz. Hvala na pažnji.

Reč ima ministar, gospodin Milan Marković.

Kratko, pošto je gospođa Stojanović ukazala na jednu stvar o kojoj smo mi dosta razmišljali, a to je pitanje javnog interesa.
Verujte, onda smo se mi raspitali malo više, jer je moja ideja prvobitno bila kako razdvojiti ne toliko u ovom delu u kome ste vi pomenuli, nego u onom delu kada govorimo o programima od javnog interesa.
Međutim, ono što sam dobio kao uveravanje od ljudi, stručnjaka koji su se uporedno-pravno bavili ovim, manje-više u svim zemljama u tranziciji, gde imamo s jedne strane nasleđene društvene organizacije i ove nove, to je takav sukob koji izaziva sama ideja da izvršite bilo kakvu distinkciju da vam to prosto ne mogu opisati.
Stvarno, kako god krenete da napravite neke determinante po kojima ćete to učiniti prosto vas argumenti zaspu u nekom kontrasmeru. Mi smo na kraju morali da odustanemo od toga, čak i kod ovih kriterijuma. Vidite kako smo naveli ove kriterijume od javnog interesa, rekli smo naročito se smatraju, jer prosto svako izađe sa idejom - ali zašto i ovo nije.
Svako ima nameru i ima dobar argument da vam objasni da je ono što je njegov zajednički interes na neki način jeste i opšti interes.
Uvažavam to što ste rekli, ali vam kažem da smo se i tu suočili sa nepremostivom preprekom, a to je naći taj distinktivni elemenat i izvršiti podelu na javni i zajednički.

Reč ima narodni poslanik Zoran Bortić, posle njega narodni poslanik Petar Jojić.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre i predstavnici Vlade, cenjene kolege narodni poslanici, tradicija zbora i dogovora ustaljena u političkom biću srpskog naroda, a temeljena i u svim ustavima moderne Srbije, od Sretenjskog ustava do danas, nalazi svoj politički izraz i u Predlogu zakona o kome danas govorimo. Srpski narod u svojoj istoriji imao je čestu praksu da se kroz različite oblike organizovanja bori za svoje interese i da ih u različitim oblicima predstavi državi. Zavisno od državnog uređenja Srbije, ta narodna organizovana inicijativa nailazila je i na različita rešenja.
Nekada je odbijana bez ikakvog sluha, a u drugim prilikama ona je bila pokretač društvenih promena i u Srbiji. Od Matice srpske, Srpske književne zadruge, Srpskog kulturnog kluba, pa sve do današnjih udruženja građana, ova građanska inicijativa pokretala je pozitivne promene u društvu i bila nosilac one kritičke svesti u Srbiji koja je vodila ka progresu.
U tom smislu, današnji zakon predstavlja jednu dobru pravnu podlogu za regulisanje i podršku inicijative slobodne volje građana Srbije i njenih udruženja. Poslanička grupa SPS-JS podržaće Predlog ovog zakona, jer smatramo da država mora da pruži dobre pretpostavke i podršku za pokretanje svake građanske inicijative.
S tim u vezi, dužni smo da ukažemo i na činjenicu da norme, odnosno zakon, ne sme da bude prepreka slobodnoj i stvaralačkoj volji građanima da se udružuju oko ideja i da pokreću njihovu realizaciju. To nikako ne znači da u okviru tih inicijativa država treba da dopusti ispoljavanje i onih ideja koje su protiv zajedničkih interesa građana Srbije, očuvanja identiteta i integriteta zemlje.
Država ne sme da dozvoli ispoljavanje rasne, verske i nacionalne mržnje, kao i oblike fašističkih ponašanja određenih grupa, koje nikada nisu imale značajnije uporište u našem društvu. Isto tako, država ne sme da dozvoli da se pod formom slobodnih inicijativa građana formiraju društvene grupe i uticaji koji će voditi ka destabilizaciji suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije.
Zbog sveta iznetog, smatram da zakon o udruženjima građana, obogaćen amandmanima u raspravi na ovoj sednici, treba usvojiti. Ne treba dozvoliti da se pod plaštom hitnosti usvajanja ovog zakona potkradu ili provuku slabosti koje će za sobom ostaviti dugoročne i nesagledive posledice.
Kao jednu od takvih slabosti smatram predlog zakonske norme u članu 10. stav 1. zakona da samo tri građanina mogu formirati udruženje, a da samo jedan od ta tri osnivača mora imati sedište, odnosno prebivalište na teritoriji Republike Srbije. Mislim da ovakva regulativa može biti izvorište i pravni okvir za mnoge probleme koji bi iz ovakvog organizovanja udruženja građana mogli proisteći u budućnosti i da ih zato treba prilagoditi opštem interesu građana Srbije. Hvala.