Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, a posle njega narodni poslanik Miljan Ranđelović.

Obaveštavam narodne poslanike da ministar Milan Marković moli za dozvolu da odsustvuje zbog potpisivanja ugovora i prethodno preuzetih obaveza u Vladi, s obzirom da je on to zakazao za vreme kada mi inače imamo pauzu, pošto danas radimo samo do 17,00 časova, a po prethodno postignutom dogovoru radićemo bez pauze, pa ako niko nema izričito ništa protiv, onda bi dozvolili ministru da odsustvuje onoliko vremena koliko mu treba da obavi sastanak i ranije preuzete obaveze. Izvinite, poslaniče, za čekanje.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, gospodine ministre Markoviću, ovo je prva stepenica u našem pravosudnom sistemu, u pravnoj državi i u pravnom poretku, da se na jedan adekvatan način regulišu odnosi udruženja sa državom.
Ja sam, gospodine ministre, izradio jednu studiju kojom sam obuhvatio 11 država, tj. Austrija, Belgija, Grčka, Estonija, Italija, Nemačka, Ujedinjeno kraljevstvo, Francuska, Švajcarska, Švedska i Španija, i izradio jedan zajednički prikaz nacionalnih regulativa kada su u pitanju udruženja.
Ono što treba reći, ovaj zakon o udruženjima je, za razliku od postojećeg zakona o udruženjima, daleko savršeniji i precizniji. Međutim, po mišljenju SRS i njenih poslanika, mi smatramo da je potrebno doneti poseban zakon o stranim nevladinim organizacijama u Republici Srbiji.
Po našem mišljenju bi trebalo da bude uređeno da strana nevladina organizacija, u smislu jednog novog zakona, jeste pravno lica sa sedištem u drugoj državi, osnovano i registrovano po propisima te države, radi ostvarivanja ciljeva u oblasti humanitarnih aktivnosti, zdravlja, vaspitanja, obrazovanja, nauke i kulture, zaštite životne sredine, zaštite i ostvarivanja prava čoveka i građanina i drugih aktivnosti u opštem društvenom interesu, čije delovanje nema za cilj sticanje i raspodelu profita.
Ovo je nešto što mora biti uređeno posebnim zakonom, jer ako su prethodnici istakli da mi imamo više od 2.000 raznih udruženja, dakle, strana nevladina organizacija mora imati specifičan i poseban propis po kome ona treba da bude uređena i to njihovo udruženje.
Strane nevladine organizacije mogu da deluju slobodno na teritoriji Republike Srbije ako njihova delatnost, što mi smatramo iz SRS, nije u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije. To ovde u zakonu nije precizirano kod stranih udruženja da oni mogu da deluju, ali samo pod uslovom da ne deluju protiv Ustava Republike Srbije. I ovim zakonom koji bi trebalo doneti, i drugim propisima, dakle, da bude u skladu i sa Ustavom i sa zakonom. Udruženja moraju da deluju, prema Predlogu ovog zakona, u skladu sa zakonom.
Strana nevladina organizacija ne može politički delovati u Republici Srbiji. To je nešto što je trebalo da bude uneto u ovaj predlog vašeg zakona, niti delovati radi ostvarivanja profita. Državljanin Republike Srbije ne može da rukovodi, po našem mišljenju, stranom nevladinom organizacijom, niti da je zastupa.
Organizacije koje osnivaju građani Republike Srbije, u ostvarivanju sloboda, političkih, sindikalnih i drugih delovanja, ne mogu biti kolektivni članovi predstavništava stranih nevladinih organizacija u Srbiji. To bi jednim zakonom trebalo da bude uređeno.
A kakav je upis? I kod upisa, SRS ima jedan predlog i smatra da se on može unaprediti. O predstavništvima stranih nevladinih organizacija koje deluju u Republici Srbiji vodi se registar. To je u redu. To ima u onih šest članova, između ostalog, da se upisuju u registar.
Previđeno je ili ste propustili da strana nevladina organizacija ne može početi rad u Republici Srbiji pre upisa njenog predstavništva u registar, iz ovog stava o kome sam prethodno rekao.
Gospodine ministre, šta je potrebno za upis? Imate vi tu neke odredbe koje ste vi i u Predlogu predvideli. Međutim, govorim ovo da bi se iz ovog predloga zakona izmestila i obrada ovog dela koji se odnosi na strana udruženja i strane nevladine organizacije. To mora biti do perfekcije urađeno, da ni u kom slučaju ne dolazi do zloupotreba.
U Austriji, u Engleskoj, u Nemačkoj, u Velikoj Britaniji ili npr. Španija, ukoliko je neko učinio poklon udruženju ili nevladinoj organizaciji do 50 hiljada pezeta, mora da ide na odobrenje resornog ministra. Mi mislimo da ta oblast treba da bude uređena, ako je u pitanju registar i upis, tako da mora da ide preko Ministarstva za inostrane poslove.
To je nešto sa kojima naša država treba da ima ove odnose, kada se radi o prijavljivanju za upis u registar, a nadležni organ uprave, negde je to regulisano - nadležni organ uprave, a u nekim državama je regulisano da to jeste nadležnost koju će propisati podzakonskim aktom ministar nadležan za upravu ili ministar nadležan za pravdu.
Dakle, rekao sam šta sve treba da sadrži, mada jeste, ali je još moglo da bude uređeno i precizirano, da bude jasnija definicija, norma.
Gospodine ministre, vi dobro znate, jer ste pravnik sa iskustvom, da norma mora da bude jasna, precizna, nedvosmislena i da bude u praksi lako primenljiva.
"U registar se upisuje: naziv strane nevladine organizacije; država u kojoj je organizacija registrovana i sedište organizacije u toj državi; ime lica ovlašćenog za zastupanje strane nevladine organizacije u Republici Srbiji, njeno državljanstvo, ime jednog roditelja, mesto i datum rođenja, domicilna adresa i mesto boravka i adresa u Republici Srbiji; adresa sedišta predstavništva strane nevladine organizacije u Republici Srbiji; broj i datum rešenja o upisu u registar i broj i datum rešenja o brisanju iz registra". Dakle, to jednom normom i jednim članom može da bude taksativno nabrojano i da bude uređeno.
Dame i gospodo, zbog ograničenog vremena, jer moje kolege treba da govore, govoriću o pitanju ovih odredaba i Predloga ovog zakona u prilici kada budu došli na dnevni red amandmani. Hvala vam na pažnji.

Reč ima ministar Milan Marković.

Mislim da je ideja da se posebnim zakonom reguliše rad stranih udruženja legitimna. Malopre smo i van ove sale o tome porazgovarali. Mi ćemo u Ministarstvu sagledati sve mogućnosti i potrebe da se, eventualno, pripremi takav jedan propis.

Ono što želim da ponovim, a mislim da ste vi u vašem izlaganju korektno rekli, mi za sada i u ovom zakonu ne treba da imamo preveliku brigu.

Mi ovim zakonom dosta dobro regulišemo pitanje stranog predstavništva, predstavništva stranog udruženja, i izričito predviđamo zabranu rada u svim ciljevima i delatnostima koje su u suprotnosti sa našim Ustavom i ovim zakonom.

Prema tome, okvir je dobar, po meni, ali mislim da je vaša ideja takođe dobra i dok ne donesemo odluku da radimo takav novi zakon, mislim da će ovaj zakon, kada su u pitanju strana predstavništva, poslužiti svrsi. Nadam se da se i vi slažete s tim.

Reč ima narodni poslanik Miljan Ranđelović, a posle njega narodna poslanica Aleksandra Janković.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku želim da podvučem da ovaj zakon jeste jako dobro napisan i zbog toga se danas neću baviti samom formom ovog zakona, već ću probati da govorim o uticaju ovog zakona na stvarni i na realan život.
Zakon o udruženjima, ako ga usvojimo ovakvog kakav jeste, može da bude dobar primer aktivne politike u praksi. Ako pitate zašto nevladin ili civilni sektor nije bio još uticajniji u našem društvu, odgovor možda leži u činjenici da su ovu oblast uređivali zakoni koji su pisani u doba SFRJ.
Imamo dva takva zakona, imamo neznatne izmene i dopune ovih zakona. Međutim, mislim da je sada pravo vreme da usvojimo jedan novi zakon.
Za G17 plus je usvajanje zakona o udruženjima uslov za ostvarivanje slobode udruživanja građana, što je pravo naših građana garantovano našim Ustavom. Smatramo da će ovaj zakon omogućiti svim našim građanima da udruživanjem i svojim idejama poprave svoj život, da ostvare sve svoje ideje, sve svoje želje.
Udruženja građana u oblasti zaštite ljudskih prava, u oblasti ekologije, turizma, u oblasti obrazovanja, dala su svoj puni doprinos i umnogome su pomogla dostojanstvu i kvalitetu života svih naših građana.
Mi verujemo da je civilno društvo motor pokretač pozitivnih promena u našem društvu i nevladine organizacije definitivno jesu pravi glas naroda. One su i konstruktivni kritičari i Vlade i Skupštine, i mnogih drugih državnih institucija, i lokalnih institucija, naravno.
Meni su posebno interesantne tri teme, o kojima ću danas govoriti. Pre svega, jako je dobro što ovaj zakon smanjuje broj potrebnih osnivača sa deset na tri osobe. Jako je dobro što ovaj zakon dozvoljava deci sa navršenih 14 godina da se udružuju i jako je dobro što ovaj zakon daje šansu da se već jednom završi paternalizam države prema građanima.
Usvajanje ovog zakona donosi bitne olakšice za registrovanje nevladinih organizacija. Verujte da nije bilo lako naći deset osoba koje su želele da budu osnivači neke nevladine organizacije koja bi rešavala i njihove probleme. Naravno, kasnije su želeli da budu članovi, ali nisu želeli da budu osnivači. Sada smo i taj problem rešili.
Mi smo zadovoljni ponuđenim rešenjem, jer će minimalni broj osnivača, tj. tri osobe, biti sasvim dovoljno da se neke ideje, koje do sada nisu mogle, napokon realizuju. Posebno sam zadovoljan da osnivači nevladinih organizacija, odnosno udruženja građana, mogu da budu i deca sa navršenih 14 godina. Mi moramo da damo šansu deci da budu, pre svega, odgovorna prema sebi, ali i da budu odgovorna prema našem društvu. Moramo ih tako učiti.
Ovo poslednje smatram kao jako važno, zato što su omladinske nevladine organizacije glas mladih ljudi, oni su mesto gde mladi ljudi mogu dodatno da uče i gde mogu da dobiju šansu da zaista i realno utiču na rešavanje njihovih problema.
Vreme kada se država starala o svakom pojedincu je davno iza nas. Građani Srbije moraju ići u korak sa savremenim tendencijama. Sistem vrednosti u našem društvu i apsolutno prihvatanje društvene neodgovornosti mora već jednom da se završi.
Isto tako, takav sistem vrednosti onoj manjini, koja je nekada želela da bude aktivna i da iz civilnog sektora utiče na donošenje odluka, prosto nije davao priliku. Tvrdim da nije dobro da se država odnosi prema građanima kao prema deci. To nije dobro i to je jako skupo. Ovaj zakon moramo da shvatimo kao još jedno sredstvo da u našem društvu dođe do sistemskih promena.
Mi želimo jaku i modernu državu, a jaka i moderna država je moguća jedino uz jak civilni sektor. Odnos države i civilnog sektora mora da bude zasnovan na partnerskom nivou. To mora da bude partnerski odnos, jer se jedino tako i najteži problemi mogu rešiti zaista kvalitetno i mnogo brže.
Mi u G17 plus smatramo da će, usvajanjem zakona o udruženjima, biti načinjen važan korak ka demokratizaciji našeg društva, važan korak ka približavanju Srbije EU. Usvajanjem ovog zakona ispunjavamo još jednu našu obavezu kada smo stupili u članstvo Saveta Evrope. Ovaj zakon, koji se čeka već duže od 15 godina, jeste na obostranu korist i državi i civilnom sektoru. Nadam se da će usvajanjem ovog zakona značiti i kraj nerazumevanju u međusobnom razumevanju civilnog sektora i države.
Sloboda udruživanja koja je garantovana ovim zakonom je, s jedne strane, ograničena, a ograničena je time da se ne može narušavati sloboda drugih ljudi, ograničena je u smislu da niko ne može da se udružuje kako bi kršio ustavni poredak naše države, kako bi rušio teritorijalnu celovitost naše države, kako bi raspirivao rasnu, versku i nacionalnu netrpeljivosti.
Ovaj zakon šalje pozitivan signal o vladi, zato što je suština demokratije u tome da svako ima pravo da misli, da govori i da radi onako kako misli da treba. Usvajanjem ovog zakona, Skupština će pokazati da je svesna uticaja civilnog sektora i značaja civilnog sektora za našu državu. Iskreno se nadam da će ovaj zakon otvoriti put za konstruktivno delovanje nevladinih organizacija, jer su one kao takve potrebne svima nama i našoj državi. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Aleksandra Janković, a posle nje narodni poslanik Dragoljub Mićunović.

Poštovana gospođo Čomić, najpre bih da iskoristim svoje vreme po povredi Poslovnika, čl.225. i 226. Međunarodni sud pravde u Hagu prihvatio je da se na zahtev Hrvatske Srbiji sudi za genocid, verovatno zato što je proterano 400 hiljada Srba. Isti sud, koji se proglasio nenadležnim po pitanju tužbe Srbije protiv članica NATO zbog bombardovanja, sada odobrava tužbu Hrvatske. Rečeno je da ukoliko se dve države ne dogovore o vansudskom poravnanju, Srbiji će biti ostavljen rok od najmanje godinu dana da spremi odbranu i tužbu protiv Hrvatske za genocid nad Srbima.
Tražim informaciju od nadležnih u ministarstvima inostranih poslova i pravosuđa, ko će sačinjavati tim za odbranu Srbije i da li će se u njemu naći eksperti iz nevladajuće koalicije.
Da li mogu sada da nastavim?
Jedan od razloga zašto me veseli stavljanje ovog predloga zakona na dnevni red je činjenica da kada ovaj zakon uđe u proceduru Vlada pada. Možda nećemo morati ni da čekamo sledeći petak, 28. novembar, izglasavanje nepoverenja Vladi. Kakogod, veoma je interesantna tajna veza između seizmičkih kretanja u Vladi i pokušaja da se pod kontrolu države stave sva udruženja, posebno famozne nevladine organizacije.
Budući da je ova vlada tajkunska i da država faktički nema ili ne sme da ima instrumente kontrole nad nevladinim organizacijama, nije ni čudo da čim se malo pokuša da se unese reda i javnosti u način registracije, finansiranje, poslovne knjige nekih nevladinih organizacija, postoji pretnja da Vlada iseče granu na kojoj sedi. U ovom trenutku, zbog problema sa kontrolom, trenutno se ne zna broj nevladinih organizacija, ali se pretpostavlja da ih ima oko 30 hiljada.
Sledeće pitanje, na koje odgovora nema, jeste koliko se trenutno izdvaja iz budžeta za nevladine organizacije. Odgovor je opet po principu ping-pong loptice, nije u nadležnosti Ministarstva za lokalnu samoupravu, već Ministarstva finansija.
Ispada da država štedi tako što radnike ne zapošljava u vladinom sektoru, a paralelno plaća nevladine organizacije, njihove projekte i konsultantske usluge. Da se razumemo, mnoge od tih nevladinih organizacija zaista rade pošteno i neprofitno, često se boreći sa vetrenjačama i pokazujući veštinu nemogućeg, tako što ispravljaju brojne segmente društvene nebrige.
Udruženja poput Živeti uspravno, koja se bore za prava osoba sa invaliditetom, Udruženje distrofičara, paraplegičara, slepih i slabovidih "Homer", Pokret za zaštitu dece i porodice od sekti, razne ekološke organizacije, Mladi istraživači, to su praktično sve organizacije koje zaista rade humanitarno i kojima je potrebna pomoć društva i finansijska podrška šire društvene zajednice.
Međutim, s druge strane imamo ove sporne nevladine organizacije koje su na neki način upropastile imidž svih onih pošteno rade. Radi se, naravno, pre svega o četiri u javnosti veoma poznate, i to poznate po omraženosti, organizacije koja vode opet poznate u narodu, četiri jahačice srpske apokalipse. Ovom prilikom moram da citiram svog dragog prijatelja, fudbalsku legendu Duleta Savića, koji je dao sledeću definiciju nevladinih organizacija koje vode Sonja, Nataša, Biljana i Borka. "To nisu nevladine organizacije, to su organizacije vlada nekih drugih zemalja i tajnih službi kojima rukovode žene koje se samo u ličnoj karti vode kao žensko", rekao Dule Savić.
Koliko juče na hrvatskoj televiziji povodom sramnog prihvatanja tužbe Hrvatske protiv Srbije, gostovali su kao dobro usklađen dvojac Bruno Vekarić, koji nije ni mimiku pustio a kamoli glas, kada je Sonja Biserko negirala zločine nad Srbima u Bratuncu i sarajevske žrtve.
Nagradno pitanje je, ko je tu predstavnik nevladinog sektora, Sonja i njen Helsinški odbor ili Bruno Vekarić, koji na osnovu stava je funkcionisao više kao portparol nevladine organizacije nego tužilaštva.
U članu 2. ovaj zakon definiše udruženje kao dobrovoljnu nevladinu organizaciju, zasnovanu na slobodi udruživanja, radi ostvarivanja zajedničkog cilja ili opšteg interesa, a koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom.
Da li je stvarno bilo u skladu sa Ustavom i zakonom to što je vrla Nataša Kandić, na poziv teroriste Tačija, kako je juče u svom odgovoru na pitanje Odbora za bezbednost i moje lično potvrdio i ministar unutrašnjih poslova Dačić, išla na proslavu proglašenja tzv. nezavisne države Kosova, i to ne kao neka belosvetska N.K, već kao predsednica Fonda za humanitarno pravo.
Ako je Tači terorista i ako je za njim postoji aktivna poternica MUP Srbije zbog teškog krivičnog dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, onda je odlazak na njegov poziv i podrška njegovom radu zapravo saučesništvo u krivičnom delu.
U svakoj normalnoj zemlji, koja poštuje svoj ustav i krivični zakon, Nataša Kandić bi bila uhapšena po povratku iz naše južne pokrajine, a opravdano bi se postavio zahtev da se preispita zakonitost delovanja njenog udruženja. Umesto toga, ona ima tretman kao da smo u Indiji tj. kao da je sveta krava.
U članu 3. ovog zakona navedeno je da ciljevi udruženja ne mogu biti usmereni na rušenje ustavnog poretka i teritorijalne celokupnosti Srbije, eto Nataša opet u zatvoru, ali i na podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti zasnovane na nacionalnoj, verskoj i drugoj pripadnosti.
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, vreme na raspolaganju vaše poslaničkoj grupi je završeno.)
Samo još 15 sekundi, zato što taman smo došli do Sonje Biserko, a to je zaista važno.
To već dovodi u žižu interesovanja Sonju Biserko, čiji je Helsinški odbor za ljudska prava objavio famozni godišnji izveštaj za 2007. godinu i listu za odstrel na kojoj su se našli zapravo svi srpski intelektualci koji su ikada postojali. Oštra je konkurencija koga Sonja i ovo njeno tajno helsinško društvo više mrze: Koštunicu ili SPC.
Pogledate bilo koju stranu i na svakoj strani spominje se taj Koštunica, ta SPC, da ne spominjem prof. Samardžića, Duleta Savića, Slobodana Antonića, Đorđa Vukadinovića, vladiku Artemija, vladiku Atanasija Jevtića, naravno, i svetitelje, Svetog Nikolaja Velimirovića i Justina Popovića. Uz antisrpsko raspoloženje izraženo kroz listu nepodobnih i ovaj bogoborački stav prema svakoj svetinji, naglašena je naravno mržnja prema Rusiji i svemu što iz nje dolazi, uz precizna uputstva kako srušiti energetski sporazum da ne bi došlo do preterane rusifikacije Srbije. Mržnja u ovoj publikaciji je tako gusta da prosto može makazama da se seče.
Posle svega što je (izvinite, ispade mi ovaj izveštaj) izrečeno i biserna Sonja i to njeno tajno helsinško društvo... (Predsedavajuća: Sedam minuta.) ne bi mogli dalje da funkcionišu kao udruženje ni u jednoj normalnoj zemlji. Da se ne služimo Putinovim metodama, mislim da i Obama ne bi dozvolio ovakvo rasturanje verske, i nacionalne i svake druge netrpeljivosti.

Narodni poslanik Slobodan Maraš želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić nije mi jasno zašto niste reagovali na ovaj ispad mog prethodnika, odnosno prethodnice. To što je ona citirala najviše govori samo o njoj. Mislim da zaista nema potrebe da tolerišete takvo ponašanje, odnosno takvo obraćanje ovde, odnosno takvo obraćanje o bilo kome.
Uopšte ne želeći da osporavam njeno mišljenje koje ima o jednom delu nevladinih organizacija, svako ima svoje mišljenje. Ali, način na koji se obraćala, provlačeći to kroz citat nekog drugog, mislim da nije korektan, da na neki način ugrožava dostojanstvo ove skupštine. Zbog toga vas molim naredni put, ako već sada ne želite, da reagujete na to.