Reč ima poslanica Jasmina Milošević.

Poštovano predsedništvo, predstavnici Ministarstva, kolege poslanici, novi zakon o udruženjima konačno će urediti ovaj veoma važan segment društvenog života u našoj zemlji.
Dosadašnji zakon bi definitivno trebao da ostane u pluskvamperfektu jer je pokazao veliki broj manjkavosti i kao takav je usporavao s jedne strane, a sa druge strane omogućavao je neracionalno množenje raznih udruženja, kojima se nikako moglo ući u trag, a još manje se moglo doći do saznanja da li i kako uopšte rade ta udruženja.
Potpuno je jasno da udruženja građana moraju imati jasno i u pravnim okvirima definisane ciljeve i svrhu poslovanja. Mora biti jasan i poznat motiv zbog koga su građani formirali jedno takvo udruženje, jer je naravno vrlo bitno da država u njima vidi svog partnera, a samim tim dobrom saradnjom može uticati i na poboljšanje nekih od definisanih potreba građana.
Ono što je postojećim zakonom naročito stvaralo konfuziju je činjenica što su još uvek na snazi pojedine nadležnosti bivših paralelnih organa, bivših saveznih i republičkih, za koje znamo da formalno već duže vreme ne postoje, pa se dolazilo u takve situacije da registraciju i formiranje određenog udruženja, recimo, odobre bivši nepostojeći savezni, a s druge strane zabrane ili ne dozvole sadašnji republički, kao što već davno rekoh, nepostojeći.
Nov predlog zakona definitivno dovodi u red ovu oblast i određuje osnivanje i pravni položaj udruženja, kao i upis i brisanje iz registra, zatim članstvo i organe, statusne promene, prestanak rada i druga značajna pitanja za rad udruženja ali je dobro što je jasno definisano i uređen je status i delovanje stranih udruženja.
Ovim predlogom zakona uspostavlja se centralizovana jedinstvena evidencija i praćenje rada udruženja, kao i opravdanost njegovog postojanja, što je dobro, i permanentnim nadzorom će se uvek moći doći do saznanja da li funkcionišu ta udruženja i da li ispunjavaju svoje već definisane ciljeve i svrhu svog postojanja.
Dobro je to što se novim predlogom zakona o udruženjima obuhvata i oblast posebnih kategorija građana i njihovih udruženja, kao što je na primer sindikat, kome se daje mogućnost još samostalnijeg delovanja samog i boljeg uređivanja i imovine koju poseduju. Novi predlog omogućava da posebne kategorije građana imaju tzv. status udruživanja od javnog značaja, što je priličan iskorak u odnosu na dosadašnje rešenje iz ove oblasti. U cilju poboljšanja primene pojedinih članova ovog zakona, poslanički klub SPS-JS podneo je niz amandmana, jer smo stanovišta da član zakona, tačnije član broj 10, koji se konkretno odnosi na način formiranja odnosno ko sve može biti osnivač udruženja, gde se navodi da maloletno lice od 14 godina, uz saglasnost roditelja i dva strana državljana, kao da je dovoljno troje ljudi da bi se formiralo udruženje.
Ipak, za ovaj član moramo uzeti u obzir i naš mentalitet na neki način i neka prethodna iskustva, jer ako uzmete na primer da sam roditelj deteta od 14 godina, kao što jesam, zloupotrebu mogu da napravim preko svog deteta, a opet s druge strane pretpostavljam da ste zakonom, kao što jeste, vodili računa da se ipak vodi računa o pravima deteta, što bi opet verovatno moglo da spreči moju zloupotrebu. Stoga smatram da još jednom pogledamo, jer smo podneli amandmane na te članove, možda postoji još nešto kako bi na što manju meru smanjili mogućnost i uopšte tu ideju da se izvrši neka malverzacija.
Uzevši u obzir da statistika kaže da već imamo preko 30 hiljada registrovanih udruženja, smatramo da ovako niski kriterijumi od samo troje ljudi ipak mogu povećati broj udruženja, među kojima se može javiti veliki broj onih koji će imati i nepoznatu svrhu i funkcionisanje i samim tim, kao što sam navela, ako može biti dete od 14 godina. No, o tome ćemo raspravljati pretpostavljam kada bude vreme za amandmane. Nadam se da ćete još jednom razmotriti mogućnost prihvatanja ovih naših amandmana jer suštinski želimo samo da unapredimo i poboljšamo sam zakon preko ovog člana.
Pošto donošenje zakona o udruženjima predstavlja jednu od neispunjenih obaveza Republike Srbije preuzetih pristupanjem u članstvo Saveta Evrope, potpuno je opravdano njegovo predlaganje po hitnom postupku. Generalno želim da kažem da će Poslanički klub SPS-JS u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona, jer smo stanovišta da svaka oblast javnog i društvenog života naše zemlje mora biti uređena i mora biti usklađena sa evropskim standardima koji bliže definišu ovu oblast. Hvala najlepše.

Reč ima poslanica Donka Banović.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, poslanici iz DSS koji su do sada govorili su uglavnom rekli šta DSS misli o Predlogu ovoga zakona. Mnogi poslanici su se složili da je jako dobro što je konačno ovaj predlog zakona došao na dnevni red Skupštine i da ministar Marković i ljudi koji rade u Ministarstvu nisu imali ovaj put previše težak posao zato što svi dobro znamo da se ovaj zakon praktično krčka već osam godina. Postojala je i radna grupa, gde su bili i predstavnici nevladinih organizacija, tako da pretpostavljam da su bili od velike pomoći i ljudima koji su u Ministarstvu sve to oblikovali i danas je pred nama taj predlog.
Dakle, možemo reći da je i javna rasprava o ovom zakonu praktično trajala 7-8 godina i ovo je primer koji ne bi bilo loše da svi zajedno sledimo i kada su neki drugi zakonski predlozi na redu. Trebalo bi da postoje malo duže javne rasprave od onih koje imamo.
Šta ovaj zakon zapravo reguliše? On reguliše to osnovno ljudsko pravo građana na slobodu udruživanja. Mnogo puta smo čuli, a to pretpostavljam da ljudi i znaju, da je ova oblast regulisana za sada sa dva jako zastarela zakona, koja su praktično stari 25 i nešto manje godina, da su to potpuno prevaziđeni zakoni i da ne prate savremene društvene potrebe.
Takođe, dok sam se spremala da govorim o ovom zakonu, pokušavala sam nekako da nađem tačan broj, koliko zapravo nevladinih organizacija ili udruženja postoji u Srbiji. Nisam mogla nigde da nađem precizan podatak. Ovde smo čuli da postoji 20, da postoji 30 hiljada, ali praktično ne znamo.
Sudeći prema ovom predlogu zakona, nevladin sektor ili treći sektor, ili udruženja će imati široko polje, polazeći od toga da udruženje mogu da osnuju tri osobe, onda čak i ukoliko ne žele da se registruju, prvi put sam čula da postoji ta neka naša tradicija građanskog ortakluka, onda da pravnu zaštitu pruža Ustavni sud, onda rešenje da deca sa navršenih 14 godina mogu da osnuju udruženje, doduše, uz pismenu saglasnost pravnog zastupnika, o tome će sigurno biti više reči kada budemo raspravljali o ovom zakonu u pojedinostima, mada je potpuno jasno da je, prema Konvenciji o pravima deteta, za decu od 14 godina pa nadalje postoji i njihovo osnovno ljudsko pravo da se udružuju.
Podržavam one ljude koji su govorili da to treba vrlo pažljivo regulisati. Da li će to biti neka metoda koju će samo Ministarstvo možda nekim podzakonskim aktom urediti ili će to biti neki novi zakon, kakvih je ovde bilo predloga, o tome će se verovatno kasnije i govoriti. U registar se mogu upisati i strane nevladine organizacije, koje su i do sada delovale u Srbiji, i one su praktično bile u sivoj zoni. To im je i tolerisano.
Dakle, dobro je da sva udruženja koja deluju na teritoriji Republike Srbije budu upisana u jedinstveni registar. Dakle, potpuno je jasna namera države da se što manje upliće u ostvarivanje slobode udruživanja, odnosno da ograničenja budu minimalna.
Nešto bih rekla o finansijskom okviru u kome funkcionišu nevladine organizacije. Naravno, ovaj zakon to ne razrađuje, on pominje koji su načini finansiranja itd. Međutim, svi mi imamo prijatelje koji rade u nevladinim organizacijama, Skupština sarađuje sa velikim brojem veoma kvalitetnih udruženja i mnogo nam pomažu u radu. Naše političke stranke takođe imaju kontakte sa udruženjima, tako da mi čujemo od tih ljudi kakvi su njihovi problemi kada su u pitanju finansijski propisi.
Dakle, po važećim finansijskim propisima, nevladine organizacije i udruženja, koja su po svojoj osnovnoj delatnosti neprofitne organizacije, tretiraju se kao profitni pravni subjekti, tj. kao preduzeća, trgovinske radnje ili druge profitne organizacije, iako obavljaju poslove koji su od koristi za građane i lokalnu zajednicu, i u suštini ne stiču nikakav profit.
Udruženja podležu oporezivanju svih vrsta i nemaju nikakve poreske olakšice. Ovo je nešto o čemu bi i ljudi u Ministarstvu za lokalnu samoupravu mogli da razmišljaju, a da o rešenjima raznim razmišljaju upravo ljudi iz nevladinih organizacija, to znam.
U nekim zemljama postoji zakon o finansijskom poslovanju udruženja građana, pa se udruženje građana ne tretira kao neko preduzeće koje zaista ostvaruje dobit.
Kod mnogih građana u Srbiji reč nevladina organizacija često ima neke negativne konotacije. Zašto? Zato što je par nevladinih organizacija, koje je i moja koleginica Aleksandra Janković danas ovde spomenula, one su najglasnije, najagresivnije i u medijima imaju najviše prostora.
Vrlo se retko čuje i zna o tome koliko je jako dobrih organizacija, koliko tu ima fantastičnih ljudi koji zaista na bazi dobrovoljnosti rade neke jako korisne stvari. Tih par nevladinih organizacija baca sivu senku na sva druga udruženja koja su i te kako važna.
Ovde je bilo reči i o tome da postoje i u ovom zakonu zabrane. I u prethodnim zakonima ste imali par članova koji govore o tome kada se briše iz registra neka nevladina organizacija ili kada se zabranjuje njen rad. Da sam, recimo, aktivista u nekoj nevladinoj organizaciji koja nije u nekoj od ovih četiri koje smo spominjali, predložila bih njihovu zabranu zbog ogromne štete koju nanose čitavom nevladinom sektoru svojim radom. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Željko Ivanji, posle njega narodni poslanik Dušan Marić.

Uvažena potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, kada govorim o ovom zakonu ne mogu da se ne setim vremena kada je počeo rad na ovom zakonu. To je bila davna 2001. godina i više radnih grupa koje su radile na ovom tekstu zakona, zajedno sa nevladinim organizacijama.
To je bila davna 2001. godina i ono što najviše zabrinjava je činjenica da je potrebno da prođe osam godina da bi doneli jedan zakon, zakon koji je važan na prvom mestu zbog nas samih, zatim zbog toga što donošenje ovog zakona predstavlja jedan od zahteva Saveta Evrope prema našoj državi, imajući u vidu značaj i nevladinih organizacija na teritoriji svih zemalja Evrope. Prepoznat zahtev najzad 2008. godine, zahtev koji je, ponavljam, važan zbog nas samih.
Predloženim zakonom pravno uobličavamo materiju čija je karakteristika upravo neformalnost, jednostavna procedura i kreativnost. To je za nas pravnike uvek najteže, kako normirati jednu aktivnost koja je apsolutno kreativna i neformalna? Zato je ovaj zakon dobar i mislim da je predlagač zakona uspeo u tome.
Zakon nikako ne sme biti protivan interesima građana i nema zakona koji može biti sproveden ukoliko ga sami građani ne žele. Bio to zakon ili na primer regulacioni plan, ili neka druga vrsta urbanističkih planova.
Ovaj primer namerno pominjem, imajući u vidu primer građana koji su bili okupljeni oko čuvenog Petog parka. To je bio njihov park koji je regulacionim planom pokušao da uzme. Ishod slučaja "Peti park" znamo. Ishod je pobeda nad zakonitim, ali nelegitimnim aktom, aktom koji nije podržan od strane onih koji tu žive.
Ishod je površina od otprilike 70 sa 70 metara kvadratnih, koja ostaje građanima. Površina koja je verovatno bila beznačajna za donosioca ovog regulatornog plana, ali od životnog značaja za građane koji su u njegov delić ugradili deo sopstvene istorije, njihovog parka, njihove opštine, njihovog grada, Srbije i na kraju Evrope. Transparent koji danas stoji u parku glasi: "Ovde su vrata Evrope". Prepoznajući da od pojedinačnog prema opštem ide nezaustavljiva priča boljeg života za njih, njihove porodice, komšije, prijatelje i građane ove zemlje.
Zato je u ovom zakonu smanjen neophodan broj osnivača. Zato u ovom zakonu udruženje mogu osnovati i maloletna lica, uz saglasnost roditelja. Ta maloletna lica su svakako naša deca koja su snažnija, iskrenija, pametnija od nas samih i, ono što je najvažnije, kreativnija. Ta kreativnost mora biti podržana od ovog zakonskog akta. Tu kreativnost mi moramo da negujemo i ta kreativnost će dovesti ovu zemlju tamo gde joj je mesto, a to je svakako Evropska unija.
Snaga je u udruživanju, kako bi pojedinačna priča dobila taj opšti karakter. Snaga je u udruživanju, kako bi imali više snage.
Snaga je u udruživanju, kako bi se često i utešili. Snaga je u udruživanju, kako bi u debelo uvo javne administracije i državne uprave zaboli toplu i pametnu reč.
Ovaj zakon donosimo zbog građana čija je inicijativa prepoznata ovim zakonom, inicijativa na koju možemo biti ponosni, zagledani u prošlost ove države. Zato i mogu da čestitam Ministarstvu, ali ne samo na tekstu ovog zakona, nego na obrazloženju. Dakle, prvi put u nekom zakonskom aktu ili po prvi put imamo obrazloženje koje se poziva na tradiciju ove zemlje.
Zato u obrazloženju stoji da je udruživanje u Srbiji bilo prepoznato i Namesničkim ustavom i nizom zakona koji su tada definisali udruženja. Poučeni ovim primerom iz tradicije možemo biti ponosni i možemo graditi našu budućnost. Tu su i nabrojana udruženja koja su tada u to vreme postojala i koja, dakle, postoje i danas.
Pored udruženja i udruživanja građana, neophodno je doneti i zakon o zadrugama. Dakle, zakon koji definiše drugu materiju koja je na ekonomskim principima bazirana, udruživanje je bazirano na ekonomskim principima i zato je potrebno i forsirati novi oblik udruživanja, kako poljoprivrednika, tako i drugih lica koja žele svoju ekonomiju da udruže zajedno sa drugim zadrugarima u budućoj zadruzi. Na taj zakon dugo čekamo.
U svakom slučaju, završiću sa tradicijom i sa ovim obrazloženjem ovog zakona, jer svakako mi možemo biti ponosni na našu tradiciju, a u cilju daljeg normiranja koje će ovaj parlament obavljati u budućnosti, zagledan u prošlost na koju možemo biti ponosni.

Narodna poslanica Vjerica Radeta želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Dame i gospodo narodni poslanici, govorim na osnovu člana 225. i 226. Poslovnika.
Pitam gospodina ministra, pitala sam ga pre podne i očekujem da ste, gospodine Markoviću, u međuvremenu saznali da li će u službenom listu grada Beograda biti objavljen regularno izglasan statut i poslovnik o radu gradske opštine Zemun? Da li ste došli do informacije ko je to gospođi Radmili Josipović, koja je dala informaciju sekretaru gradske opštine Zemun da će svi statuti gradskih opština biti objavljeni u službenom glasniku sa datumom 17. novembar, a tog datuma je u opštini Zemun usvojen statut.
Gospođa Josipović je rekla da statut gradske opštine Zemun neće biti objavljen, jer su podnete žalbe na odluke Skupštine opštine Zemun i zbog toga što je opozicija najavila da će obratiti gradskoj vlasti i gradonačelniku, kako bi se uvele privremene mere i da ona ne može početi sa štampanjem zato što je dobila nalog da to ne učini.
Dakle, ponavljam pitanje, naravno jutros niste mogli da znate ko je ovoj gospođi dao nalog, pretpostavljam da ste u međuvremenu saznali, i molim vas da narodne poslanike i javnost Srbije obavestite ko to naređuje i da se donose nezakonite odluke u Skupštini grada, da li to ima nekakve veze sa Đilasom i Vučićem, i parcelama kod Doma penzionera na teritoriji opštine Zemun? Da li je ovo način početka te saradnje na lokalnom nivou između Demokratske stranke i ove novoformirane stranke? Dakle nas, naravno, ti vaši odnosi ne interesuju.
Mi ovde, kao i uvek, insistiramo da nam se vrate oteti mandati, ali u ovom konkretnom slučaju tražim od vas ministre da nam kažete da li će u službenom glasniku, kao i službenom listu grada Beograda, zajedno sa ostalim statutima, biti objavljeni i Statut i Poslovnik o radu Skupštine opštine Zemun?
Niko ne sme da prejudicira odluke nadležnih organa. Ono što je sada definitivno jasno, to je da su ova dva akta doneta, da moraju biti objavljena. Ako neko dokaže u nekom budućem postupku da to nije bilo u skladu sa zakonom, onda se i takva odluka objavljuje u službenom listu. Sigurna sam da je vama to sve savršeno jasno, ali vas molim, dakle pre svega zbog javnosti, a i zbog interesa poslaničke grupe SRS, da nas o tome obavestite. Izvinjavam se zbog vremena.

Reč ima ministar Milan Marković.

Gospođa Radeta jednako dobro zna koje su mogućnosti Ministarstva, kao što to znam i ja, ali opet razumem i da gospođa Radeta prosto želi da ovu temu plasira i na ovaj način sa skupštinske govornice.  
Zaista nisam saznao, niti imam mogućnost, što sam vam inače i rekao, zaista nemam mogućnost da dođem do informacija ko je kome šta rekao. Mogu, ukoliko vi kao narodni poslanik želite, sad u formi poslaničkog pitanja, pa da pismeno zahtevam od Skupštine grada da mi dostavi sve podatke vezano za slučaj Zemuna. Ustav je definisao da se položaj Beograda reguliše zakonom i Statutom grada. Mi smo zakon doneli, statut grada je donet.
Statutom grada potpuna ingerencija nad gradskim opštinama je na Skupštini grada, s tim što, ono što sam video u Statutu, uslovi su isti, kao što su i uslovi iz Zakona o lokalnoj samoupravi. Kada je u pitanju vlasništvo nad mandatima, dostavio sam malopre, u skladu sa obećanjima od juče, ono što u ovom trenutku Ministarstvo ima, a to je pregled sudske prakse koja nam je dostavljena, ima oko 40-50 odluka Okružnog suda u Beogradu, ako se ne varam.
Ne vidim način kako, kao ministar, mogu bilo kome i bilo šta da pomognem od zainteresovanih strana u ovoj konkretno političkoj, još uvek ne znam da l' je postao i pravni spor, ne znam da li su upućene žalbe Okružnom sudu.
Dakle, zaista ne znam kako mogu da pomognem. Ne vidim kako mogu da zahtevam od Skupštine grada ili od gradske opštine takvu vrstu informacije kakvu vi tražite od mene, izuzev privatnim kanalima.