Dame i gospodo narodni poslanici, član 30. Predloga zakona o sudijama govori o odnosu drugih službi, poslova i postupka sa sudijskom funkcijom. U ime Poslaničke grupe SRS-a, predložila sam da se u članu 30. brišu stavovi 3. i 4.
Stav 3. kaže da Visoki savet sudstva odlučuje koji su postupci oprečni, bar da stoji: suprotni, dostojanstvu i nezavisnosti sudije i štetni po ugled suda, na osnovu Etičkog kodeksa.
Sledeći stav, čije brisanje sam predložila, glasi: "Sudija može, van radnog vremena, da se bez posebnog odobrenja bavi nastavnom i naučnom delatnošću, uz naknadu".
U obrazloženju ovog amandmana navedeno je da je, s obzirom na broj zastarelih i nerešenih predmeta, neprihvatljivo da sudija ima bilo kakav angažman osim sudijske funkcije.
Danas je ovde bilo dosta reči i konkretnih podataka o tome koliko ima zastarelih predmeta, po opštinskim sudovima, po okružnim sudovima. Svakako da je to bio argument više za prihvatanje ovog amandmana, bar u ovom delu koji se odnosi na, kako bi kolega Jojić rekao, tezgaranje sudija.
Kaže Vlada Republike Srbije: "Amandman se ne prihvata iz razloga što se zakonskim rešenjima jasno opredeljuje odnos sudijske funkcije prema drugim službama i poslovima, kao i daje ovlašćenje Visokom savetu sudstva da odluči koji su to postupci sudije oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije i štetni po ugled suda".
Dakle, vi u ovom predlogu zakona govorite o nekom etičkom kodeksu, a čuli ste ovde u četvrtak, mislim da je koleginica Popović govorila o etičkom kodeksu Suda u Zrenjaninu, a takvi su, uglavnom, kodeksi u svim sudovima u Srbiji. Šta je bitno u tim etičkim kodeksima? Da li će žena sudija da ima cipele s otvorenim prstima ili ne, da li će da ima nešto kraću suknju, da li će da ima haljinu ili bluzu bez rukava?
Naravno da treba poštovati neke norme, da treba sudija i u tom smislu da bude reprezentativan. Dakle, ne može sudija, u svakom slučaju, sebi da dozvoli, makar i po najvećoj vrućini itd., neko oblačenje koje bi moglo da se, po tradicionalnim merilima, nazove nepristojnim, ali nije nama, dame i gospodo, osnovni problem to što sadržavaju ti kodeksi, kako se sudije oblače, da li peru kosu itd. Valjda su to svi poneli od kuće.
Ono što ne stoji u vašim kodeksima, recimo, sećate se svi gospođe Nate Mesarović, kada je objavljivala presudu optuženima za ubistvo Zorana Đinđića, ona je počela sa: "Dobili smo presudu". To nije bilo slučajno. To je cela Srbija primetila. Ostalo je do sada nejasno od koga je konkretno dobila presudu. Možda će jednog dana i Nata Mesarović da piše memoare, pa ćemo da saznamo od koga je to dobila tekst presude.
Takođe, u vašem kodeksu neće biti sadržano i nije sadržano ono što smo u Petom opštinskom sudu kolega Zoran Krasić i ja doživeli na jednom ročištu, kada je Cane Subotić Žabac tužio Vojislava Šešelja zbog navodne klevete, a vi ste sada izdali poternicu za Stankom Subotićem zbog svega onoga što je Vojislav Šešelj govorio pre nego što je otišao u Hag. Tada se desilo sledeće, na zaprepašćenje svih koji su bili u sudnici, pa čak i Subotićevih advokata. U pitanju je sudija Danko Laušević, sudija Petog opštinskog suda, inače, protiv tog čoveka smo na sve moguće adrese, u skladu sa zakonom, podneli zahtev da se razreši sudijske funkcije zbog nedoličnog ponašanja, ali naravno, to nije videlo svetlost dana, zato što se taj usudio da zbog klevete osudi Vojislava Šešelja na uslovnu kaznu.
Sada vas pitam, gospođo ministar, kakva je sudbina žalbe, jer taj predmet nikada više nije izašao iz fioke? Uspeli smo da saznamo da je, nekim putem, od Petog suda, stigao do Četvrtog. Šta se dalje dešava, ne znamo.
Tom Danku Lauševiću, usred ročišta, zvoni mobilni telefon i javlja se čovek na telefon, glasno kaže – ej, ćao ljubavi, nešto me boli zub, a imam ovde neku raspravu; dobro, dobro, ćao ljubavi.
Krstili su se i advokati Caneta Subotića i svi mi prisutni. Takav čovek ne podleže nikakvom etičkom kodeksu. On je vama i dalje ugledan sudija.
To je nešto što ne može da se reši, to je nešto što kvari ugled. Takvi pojedinci kvare ugled onog velikog broja časnih, moralnih i poštenih sudija koji žele da sude po zakonu.
Danas je ovde Ognjen Mihajlović govorio o jednom sporu koji on i njegova porodica vode, nije želeo da pomene ime, s obzirom na to da traje 12 godina, da ne bi još duže trajao taj postupak. Parnica je u pitanju. Znamo o kom sudiji se radi. Znamo da je to partijski, ''žuti'' sudija, koji dobija sve predmete koji stižu sa teritorije opštine Zemun, tamo gde je tužena ili tužilac SRS, opština Zemun, neko od funkcionera stranke itd. Ona je pretplaćena za te poslove.
Vi želite da posle ove lustracije sve sudije budu poput ovih vaših ''biserka'' koje sam sada, s njihovim biserima, ovde prezentovala, ili, možda, ovi iz Okružnog suda u Beogradu. Ponoviću njihova imena, to su sudije: Mirjana Aranđelović, Dušica Marinković, Mirjana Riđički, Slađana Bojović, Željko Škorić, Živana Đukanović. To su dva veća Okružnog suda u Beogradu koji su doneli na iste okolnosti različite presude. Pre podne sam to pokazivala, a sada ponavljam zbog javnosti, pre svega, zbog pravničke javnosti, zbog sudija koji, ubeđena sam, prate rad Parlamenta, jer je sada njihova koža u pitanju i potpuno ih razumemo.
Zato im poručujemo da se jedino SRS bori i zalaže za to da ne bude rezibora, da ne bude lustracije, već da se pitanje reforme sudstva uradi na jedan potpuno drugačiji način, kojim će biti zadovoljne i sve časne sudije i sve stranke u postupku pred sudovima.
Dakle, ove dve presude, to jutros nisam znala, u međuvremenu sam dobila informaciju, nastale su u kafiću "Kontakt", a to vam je, znaju Novobeograđani i Zemunci, kafić na granici između Novog Beograda i Zemuna. Pre tri dana, u jedan sat posle ponoći, u tom kafiću su sedeli Vučić i Đilas i odatle telefonirali i odlučivali, odnosno naređivali kakve presude treba da se donesu i našli su jedva sudije koje su ih poslušale. Jutros sam rekla, bio je opšti haos u Palati pravde. Verujem da i vi svi to znate, bez obzira na to što se sada pravite da nemate pojma o čemu se ovde govori.
Da li će, i na koji način, ovaj vaš etički kodeks regulisati, recimo, pitanje sudije, izvesne Snežane Stojanović iz Drugog opštinskog suda, koja je istražni sudija u predmetu Miladina Kovačevića? Pre nekoliko dana, u četvrtak, čini mi se, razgovarali smo s roditeljima ovog mladića. Zamolili su nas da pitamo preko vas, gospođo Malović, a, pre svega, da obavestimo javnost.
Jedno od pitanja je, zašto je Miladin Kovačević, koji je, inače, prijavljen u Kuli, doveden u Beograd?
Kako se desio pritvor u Beogradu? Naravno, na prevaru, bukvalno je kidnapovan dečko. Kako su se tu našle kamere TV B92, kada ni njegovi roditelji, ni on, niti iko živ nije znao da će neko doći iz Beograda da ga vode u Beograd? Ako nisu hteli da ga zadrže u Kuli, zašto to nisu uradili u Somboru?
Pravni osnov tog predmeta, za koji se on, navodno, tereti, još uvek nije stigao iz Amerike. Taj Miladin Kovačević se istog momenta kada je došao iz Amerike uredno prijavio MUP-u i nije bilo nikakvog razloga da bude kidnapovan onako kako je to urađeno.
Očigledno se radi o političkom procesu. Njemu je određen pritvor da ne utiče na svedoke. Svedoci su na teritoriji SAD-a, vrlo interesantno obrazloženje. Ta gospođa Snežana Stojanović iz Drugog opštinskog suda mu je odredila 30 dana pritvora, a u međuvremenu, mislim da mu sada ističe tih 30 dana, nijedna istražna radnja nije sprovedena. Zato njegovi roditelji imaju pouzdane podatke da su u taj proces ozbiljno umešani javni tužilac u v.d. stanju, ovaj Radovanović, ovaj vaš da li zamenik ili pomoćnik, Homen i Manter. Verovali ili ne, to je trojka koja se bavi slučajem Miladina Kovačevića.
Ni na jednom mediju nismo mogli da vidimo ono što je jedino Tanjug, kao agencijsku vest, objavio, da se razmatra prekid istrage protiv Miladina Kovačevića. Naravno, to nije interesantno za medije u Srbiji, zato što se oni bave samo onim što dobiju kao nalog koji moraju da izvrše i koji uredno izvršavaju.
Dakle, sve što sam govorila do sada odnosilo se na neophodnost brisanja stava 3. člana 30, a kada je u pitanju član 4, onda je više nego jasno, a i sami ste, gospođo ministar, ovih dana iznosili podatak o 4.300 predmeta koji su zastareli. To bi, svakako, trebalo jednog dana, i to vrlo brzo, da bude predmet ozbiljne analize – koji su predmeti zastareli iz objektivnih razloga, koji namerno, da li je neko tu uzeo neke pare, da li nije.
Ne može samo da se kaže – imamo 4.300 zastarelih krivičnih predmeta i zato moramo da izvršimo reformu pravosuđa. Šta je sa tih 4.300 zastarelih predmeta? Pojela maca. Ne može, nego moramo da imamo jednu ozbiljnu analizu, bukvalno, po broju predmeta, koliko je trajalo, kod kog je sudije bio, kod kog je tužioca bio. To nama mora biti jedno od merila kod izbora sudija i tužilaca. Nemojte da se desi da neko ko ima deset zastarelih predmeta bude podoban i da dalje, u skladu s ovim članom 30, obavlja sudijsku funkciju, a da neko, samo zato što nije partijski podoban, izgubi mogućnost da radi taj posao.
Dakle, u ime svih onih časnih, poštenih ljudi, sudija koji žele da rade u skladu sa zakonom, povucite ovaj zakon. Ovo je nakaradan zakon. Napravićete, gospođo Malović, verujem, nesvesno, haos u pravosuđu, ako ovaj zakon zaista bude zaživeo.

Po Poslovniku, ima reč gospodin Petar Jojić. Izvolite.

Dame i gospodo, gospođo predsedniče Narodne skupštine, tražim od vas da preko nadležnog Vrhovnog suda, okružnog suda i opštinskog suda zatražite obaveštenje o ovom slučaju o kome je govorila gospođa Vjerica Radeta, poslanik SRS-a.
Tražim jedno obaveštenje – na osnovu kog zakonskog propisa je zasnovana mesna i stvarna nadležnost suda u Beogradu u odnosu na Miladina Kovačevića, čiji je pritvor protivzakonit i protivustavan?
U članu 30. Zakonika o krivičnom postupku, koji govori o mesnoj nadležnosti, stoji da je, ako nije poznato mesto izvršenja krivičnog dela, ili ako je to mesto van teritorije Srbije, nadležan sud na čijem području okrivljeni ima prebivalište. Miladin Kovačević nema prebivalište na teritoriji grada Beograda. Dakle, sud na čijem području okrivljeni ima prebivalište i boravište, ako je započeo postupak, ostaje nadležan.
Dalje, u konkretnom slučaju, Demokratska stranka Amerike komanduje Demokratskoj stranci u Srbiji i naređuje da se uhapsi Miladin Kovačević.
(Negodovanje u sali.)
Da, drage, poštovane kolege. Ja vas molim, pročitajte ove odredbe.
Da, da, demokrate, oni naređuju ovima. Ovi kažu – može, problema nema, samo vi naredite, nikakvih problema nema.
Ja se ovde obraćam Skupštini i predsedniku Skupštine i molim da dobijem obaveštenje – na osnovu kog zakonskog propisa je, u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku, zasnovana mesna i stvarna nadležnost u slučaju Miladina Kovačevića?
Ovo nije slučajno. Evo, da vam objasnim. Kada je supruga bivšeg predsednika SAD-a intervenisala, a ona pripada Demokratskoj stranci, a mi znamo da je sada u Srbiji na vlasti koalicija Demokratske stranke – ne možete zaključiti drugačije, ni slučajno. Ja se ne bih složio da se uhapsi ni strani državljanin na našoj teritoriji i isporuči takvom sudu.
(Predsednik: Vreme, gospodine Jojiću)
Završavam. Samo molim da dobijemo obaveštenje – kako je nadležni opštinski sud, Okružni u Beogradu, zasnovao stvarnu i mesnu nadležnost?
Ako mi dozvolite, dve reči.

Biće prosleđeno pitanje, ali već govorite 30 sekundi duže, molim vas.

Ima reč narodni poslanik Dragan Todorović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po čl. 104. i stvarno moram da kažem da je zapanjujuća reakcija poslanika DS-a. Stvarno ne mogu da vas razumem. Hajde da ostavimo sada političke podele, prepucavanja, pozicija, opozicija, ali molim vas, ljudi, razmislite malo. Kakva smo mi to država u kojoj je moguće da državni organ kidnapuje i učini krivično delo? Ljudi moji, ajde, malo se zamislite.
Znate, nema među vama nikoga ko nije bar jedanput pročitao šta se radilo 1945. godine. Mislite li da je ovo neka razlika? Razlika je samo u tome što gospodin Kovačević nije ubijen, jedino to. Ali, da li vi vodite računa o sopstvenim interesima? Zar vi mislite, ako neko napravi takav presedan, da nije moguće da to ponovi?
Moguće je. Moguće je, ali vi onda gubite legitimno pravo da se na bilo koji način suprotstavite i protestujete protiv toga, a vama je to manir. Manir je, da vas podsetim. Ne vredi, džabe su nekima stavili ono u uvo, kad mu do mozga ništa ne dopire – džabe. Javljaju mu oni, i sve, ali ne vredi – između dva uva, prazan prostor, to je problem.
Isto to ste uradili prilikom hapšenja Radovana Karadžića. Vi ste uhapsili stranog državljanina, kidnapovali ga. Držali ste ga 72 sata a da ste prekršili Ustav i zakon. Vi ste bili obavezni da ga privedete u Specijalno tužilaštvo, pa da obavestite ambasadu čiji je on državljanin, pa da mu date mogućnost da okrene telefon, da pozove, da javi svojoj porodici, da pozove svog pravnog zastupnika. Vi to niste uradili. Postavlja se pitanje, uopšte – ko je uhapsio Radovana Karadžića?
Evo, ima članova Odbora za odbranu i bezbednost iz Demokratske stranke. Odgovor koji smo dobili od BIA-e ne da je smešan, jadan, ponižavajući, nego je neverovatno da direktor BIA-e napiše onakav odgovor.
Setite se ''Sartida'', jedne od najvećih pljački. Znate li kako je izvršena prodaja? Isto kao što je uhapšen i gospodin Kovačević.
(Predsednik: Vreme)
Evo, završavam, kao što je uhapšen i Karadžić. Oni su promenili nadležnost Privrednog suda u Požarevcu i prebacili su, odnosno, nisu ''Sartid'' prebacili – to je malo teže, nego su prebacili predmet u Privredni sud u Beogradu i tako je izvršena jedna od najvećih pljački u Srbiji od 2001. godine.
Vi se na sve to smejete, pa to je neverovatno. Dobro je, skinuli su vam ovo sa uva, ali ne pomaže.
Hvala vam veliko.

Gospođo ministre, gospodine Ćosiću, uvaženi narodni poslanici, nastavljamo rad sutra, u 10 časova.