Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama je još jedan u nizu od seta zakona iz pravosuđa koji, na osnovu broja podnetih amandmana, kao i mišljenja stručne javnosti, očito neće predstavljati rešenje koje će doprineti istinskom popravljanju situacije u ovoj važnoj oblasti za funkcionisanje pravne države.
Ja sam, u ime Poslaniče grupe SRS-a, podneo amandman na član 7. stav 1. Predloga zakona o sudijama, koji, odnoseći se na udruživanje sudija, glasi: ''U članu 7. stav 1, reči: "radi zaštite svojih interesa", zamenjuju se rečima: "radi stručnog usavršavanja i savetovanja".
Gospođo ministre, kolege i koleginice poslanici, smatram da sudije ne mogu imati pravo da se udružuju radi zaštite svojih interesa.
Vlada Republike Srbije, tačnije, Ministarstvo pravde odbacilo je amandman, uz obrazloženje da se zakonom i predloženim rešenjem potpunije i tačnije opredeljuje suština prava sudija na udruživanje.
Zaista smatram nesuvislim i ne vidim logičnu vezu ovakvog tumačenja, jer i sama formulacija "zaštita svojih interesa" je veoma nedefinisana, diskutabilna i otvara mogućnost različitog tumačenja. Šta su to sopstveni, da ne kažem lični interesi sudija?
Poučeni dosadašnjim negativnim iskustvima u funkcionisanju pravosuđa, uveren sam da je predložena Vladina formulacija prilično nejasna. Imajući u vidu upravo smisao udruživanja, pa i sudija, predloženi amandman bi na valjan način regulisao pomenutu materiju.
Ovako, primera radi, možemo doći u situaciju da opstajanje jedne ovakve odredbe može da ozakoni i omasovi poslednjih godina učestalu, a nedopuštenu, pojavu da pojedini sudija, recimo, drži nastavu na pojedinim privatnim pravnim fakultetima i drugim ustanovama.
Pored toga, stiču na tim privatnim fakultetima titule profesora prava, te tako, s obzirom na to da se radi o instant profesuri, stečenoj suprotno propisima, umanjuju ugled nosilaca pravosudnih funkcija i time zadaju udarac autoritetu pravosuđa.
Postavlja se pitanje, da li zbog takvih pojava građani sve češće dobijaju presude koje su pisali sudijski saradnici i pripravnici, umesto sudija, jer sudije očigledno nemaju vremena, budući da se pripremaju za nastavu i istu izvode.
Dakle, nastava profesorima, suđenje sudijama. Sudije moraju služiti narodu, koji ih posredničkom demokratijom bira i u čije ime, po zakonu, donose odluke.
Ovako predloženim rešenjem, samo će se potvrditi da je domaće pravosuđe vazda bilo, i jeste podređeno izvršnoj vlasti, pa o nekoj istinskoj nezavisnosti ne može biti ni govora. Čak i da budu poslušnici interesa dominantne političke volje, sudije će ovakvim zakonskim rešenjem delovati kao pojedinci, rekao bih, neujednačenog rejtinga, dakle, svakako, ne kao respektabilna, zasebna, samostalna i zaokružena grana vlasti, što bi, u principu, trebalo da bude.
U Predlogu zakona o sudijama, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, navodi se, između ostalog, da će se izbor svih sudija sprovesti do kraja iduće godine, a da će, ukoliko neki od sadašnjih sudija ne budu izabrani, njima prestati sudijska funkcija. To je ništa drugo do mehanizam koji omogućava eliminaciju sudija bez pravog kriterijuma. Informacije radi, broj sudija u Srbiji je danas oko 2.400, tako da mi se čini da je reizbor, upravo, i pokušaj da se taj broj redukuje, ali je problem u ogromnom pritisku političke elite, koja ima jasnu nameru da sudije u potpunosti uzme pod svoje, koristeći mnogobrojne mehanizme u okviru poluga vlasti.
Mislim da je, u osnovi, bitno precizno definisanje legitimnih kriterijuma za predlaganje i izbor kandidata za sve pravosudne i javne funkcije. Status sudije i derivat sudijske funkcije stiče se poveravanjem ograničenog ili stalnog mandata. Ograničeni mandat je onaj koji daje Narodna skupština kada sudije bira prvi put, a odredbom člana 147. Ustava Republike Srbije, taj stalni mandat davaće Visoki savet sudstva, kad sudiju bira po isteku ograničenog mandata.
Izabrani sudija, po članu 55. stav 1. Predloga zakona o sudijama, stupa na funkciju na svečanoj sednici svih sudija u sudu za koji je izabran. Od tada stiče status nosioca državne funkcije, kao što su to i narodni poslanici, predsednik Republike, sudija Ustavnog suda, član Vlade, predsednik suda, javni tužilac, zamenik javnog tužioca i svako drugo lice, na primer, i Zaštitnik građana, koje na funkciju bira Narodna skupština ili postavlja Vlada.
Sva ta lica imaju status funkcionera, a nisu državni službenici, da bi bili u radnom odnosu, što je, recimo, apsurd, jer je tako izričito određeno članom 2. stav 2. Zakona o državnim službenicima, o kome smo raspravljali pre nekoliko dana u Skupštini.
Predlog zakona o sudijama nije o ovome ni vodio računa, a da jeste, primera radi, njegov član 11. ne bi predviđao da sudija ostvaruje prava iz radnog odnosa u skladu sa propisima koji uređuju prava iz radnog odnosa izabranih lica, ako ovim zakonom nije drukčije određeno. Ni sudija, ni druga izabrana lica ne mogu ostvarivati prava iz radnog odnosa, jer taj odnos nisu ni zasnovali, ali mogu ostvarivati prava po osnovu rada, kao što su radno vreme, odmori, odsustva itd.
Dakle, da rezimiram, ako uspemo da ovim zakonskim rešenjima, u šta čisto sumnjam, izaberemo zaista stručne i čestite, ako za predsednike izaberemo one koji će kontrolisati rad sudija i saradnika, koji će svakodnevno vršiti uvid u rad sudija, sudijskih saradnika i drugog osoblja, proći svaku sudnicu, pisarnicu, pogledati upis i kretanje predmeta, tražiti objašnjenja za ažurnost i drugo, ako Narodna skupština bude bar jednom godišnje razmatrala rad sudova po pokazateljima ažurnosti i kvaliteta odluka, ne u smislu pretresanja pojedinih odluka, već godišnji izveštaj o ažurnosti i broju ukinutih odluka, tek tada će biti stvorene pretpostavke da se otklone sve trenutne anomalije.
Novi zakon, sam po sebi, dakle, nije dovoljan. Na primer, član 6. predloženog zakona u osnovi je isti kao i član 6. važećeg zakona o sudijama, a i bez njega država je, prema opštim pravilima o odgovornosti, uvek mogla da traži naknadu štete od sudija. Pitanje je, zašto to nikada nije uradila, kao i da li će i posle donošenja ovog zakona to uraditi?
Ako samo jednom to učini, to će blagotvorno delovati u pravcu željenog cilja, povećanja kvaliteta odluka i ažurnosti.
Kada smo već kod toga, evo, iskoristiću priliku da ponovo, i vas narodne poslanike, a i javnost u Srbiji upoznam s još jednom skandaloznom odlukom već pominjanog sudskog veća Okružnog suda u Beogradu, sastavljenog od sudija: Mirjane Aranđelović, predsednika Veća, Dušice Marinković i Mirjane Riđički, koje je, rešavajući žalbu koju je podneo odbornik Pešo Popović u Skupštini gradske opštine Rakovica, a vezano za prestanak mandata bivšim odbornicima SRS-a, doneo presudu da se odbija.
Imali ste prilike da ovih par dana čujete kako se to radilo, naravno, nikako u skladu sa zakonom, i u gradskoj opštini Zvezdara. Sada je nešto slično bilo i u gradskoj opštini Rakovica, s tim što je ovde još veći presedan napravljen, jer ovakav sporazum, em što nije potpisan bio od strane odbornika, već nije čak ni overen u sudu, već je jedina overa ovakvog sporazuma o raskidu ugovora obavljena u gradskoj opštini Rakovica, gde je na vlasti, naravno, DS, tako da više ne treba da čudi i narodu je poznato da su maske pale i da su srpske ''napredne seke'' žestoko u zagrljaju ''bate'' Borisa Tadića.
Bez obzira na to što svim srcem pokušavaju, u svim medijima, da se predstave u narodu kao opozicija, očigledno je da su pročitani.
Na kraju ću samo da podsetim na reči akademika prof. dr Koste Čavoškog, koji je govorio: "Više nego sve drugo, čestitost je sudiji tal i glavna vrlina. Ono što se, međutim, olako predviđa kao preko potrebna vrlina sudije jesu čvrstina i postojanost njegovog karaktera i moralna hrabrost da se odoli iskušenjima i zlu". Režim Borisa Tadića je veliko iskušenje i zlo, a na sudijama je da pokažu čvrstinu i hrabrost, zarad suda vremena. Hvala.

Da li još neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Jadranko Vuković. Na raspolaganju Poslaničkoj grupi SRS-a je 5,30 minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo ministar, podržavam amandman kolege Jeremića. Inspirisalo me je da se javim povodom amandmana ono što je malopre gospodin Todorović rekao – koliki je uticaj politike na pravosudne organe i na pravosuđe uopšte.
Zato mislim da od ovog što predlagač kaže, da sudije traže da budu samostalne i nezavisne, nema ništa. Za to imamo niz dokaza, a ja ću vam izneti jedan, konkretan.
Pre nego što je ova grupacija oko Tomislava Nikolića napustila stranku, ja sam gospodinu Vučiću, ne znajući da će to uraditi, poverio ono što sam dobio – kako njemu pripremaju kriminalni dosije, za njega i njegovog brata, koji se bavi privatnim biznisom.
U pitanju je bio posao koji je njegov brat uradio – uvoz polovnih kompjutera, pun šleper. Njegova nesreća je htela da taj šleper parkira u Staroj Pazovi, ispred kuće bivšeg načelnika SUP-a. Padne Vučićev brat i politika reguliše sve to. Ja to poverim Vučiću, između ostalog, i to; imamo veliki dosije koji sam sklonio, po preporuci gospodina Todorovića, u ambasadu jedne prijateljske zemlje, nije Rusija, da ne bismo sve na Rusiju svaljivali.
Gospođo Malović, izuzetno vas cenim, vi ste divna žena i vidim da pažljivo slušate sve nas i uopšte vas ne gledam kao stranačku ličnost, ne znam da li ste, uopšte, u nekoj stranci, ali želim da ovo čujete. I ako jeste, nije bitno.
Gospođo Malović, uticaj politike na pravosuđe, ovo što je gospodin Todorović rekao. Aleksandar Vučić odlazi u kabinet Borisa Tadića, još uvek je kod nas, Boris Tadić okreće MUP, okreće BIA-u i kaže: "Ko to pakuje Vučiću?".
Kako se boriti protiv političkog kriminala, političke mafije? Za mene je ovaj čovek, Knežević, on je "žuti", poslednji čovek koji je trebalo da bude uhapšen. Prvo, političku mafiju.
Odgovorno vam ovde tvrdim da je Aleksandar Vučić na vrhu političke mafije. Kako? Ne možete vi ništa. Ode kod Tadića, politička kombinacija – 200 hiljada. Imam dokaze.
Kako ćete mi vi pomoći? Hoće li Tadić odgovarati što mu je dao u kešu? Ne gospodin Tadić, neko iz kabineta. Tako je bilo i u kabinetu Vojislava Koštunice. Imamo dokaze kako su primali pare u kešu, na ruke, Tomislav Nikolić i on. Izneću to kad dođe vreme, kad dođe ona prava kampanja, kada oni budu osvajali Srbiju, da vladaju "žuti" i "naprednjaci".
Mnogi moji prijatelji s ove strane nisu poslanici, stide se, jer sam im pokazao nešto. Zašto učestvujete u tome?
Gospođo Malović, slušajte ovo – Zemun. Vi možete uvesti prinudnu upravu. Grupa kriminalaca, predvođena Vučićevim prijateljem Vujisić Dejanom, neki Vujke, koji sada radi kod Vučićevog brata u kompaniji, a pre se bavio davanjem novca na kamatu, zatim uterivanjem dugova, potom, isto to radi u firmi brata Aleksandra Vučića, jer pola poslova je nelegalno. On se bavi nekom medicinskom opremom. Znate, proda neki uređaj, vi ne date pare, on šalje ''gorile'' da utera pare. To je protivzakonito.
Taj tip je, sa grupom kriminalaca u Zemunu, gospođo Malović i uvažene kolege poslanici, ''savatao'' ovih šest odbornika. To su dobri ljudi, sirotinja. Jednom je falilo 100 hiljada dinara da plati porez Upravi prihoda, drugi je izgubio spor i 150 – sudski troškovi. On se obraćao nama, mi smo rekli: "Sačekaj, sada smo u krizi". Međutim, ovi pohitali i odmah platili.
(Predsedavajuća: 5,30 minuta. Narodni poslaniče, molim vas da...)
Javiću se odmah po Poslovniku. Ovo moram da iznesem, jako je bitno.

Razumela sam da želite reč o povredi Poslovnika. Podsećam vas da ste tokom prethodnog izlaganja kršili član 103. i time stvarali osnov za primenu člana 106.
Narodni poslanik Srboljub Živanović dobacuje da se javim, pa da pričam. Narodnog poslanika upućujem na čitanje Poslovnika Narodne skupštine, član 27, da se predsedavajući stara o redu na sednici Narodne skupštine i da je dobacivanje zabranjeno po članu 104, jer je osnov za izricanje opomene, kao kaznene mere svakom poslaniku koji ne poštuje odredbe Poslovnika Narodne skupštine.
Dakle, molim vas da imate u vidu da niste poštovali član 103. i da ste time stvorili osnov za član 106. i da, bez obzira na to što svi mi narodni poslanici imamo imunitet, budemo vrlo pažljivi kada izgovaramo za govornicom stavove, mišljenja ili podatke o sopstvenim postupcima.
Želite da govorite o povredi Poslovnika?
Izvolite, narodni poslanik Jadranko Vuković želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Sada koristim čl. 225. i 226. Znači, tražim obaveštenje od nadležnih organa, ne mora to biti ministar policije, Ministarstvo pravde bi se trebalo zainteresovati, pošto je vezana stvar, za nameru vlasti "naprednjaka" i "žutih" da uvedu prinudnu upravu u opštinu Zemun.
Moram vam reći šta se radi u opštini Zemun i tražim obrazloženje da li je zakonito to što se traži. Znači, po nalogu Aleksandra Vučića, taj Vujisić Dejan, sa grupom lokalnih zemunskih kriminalaca, poslednjeg dana, preko kol-centra Aleksandra Vučića, poziva redom odbornike SRS-a iz opštine Zemun i šalje im preteće poruke sledećeg sadržaja, video sam nekoliko: "Ako se pojaviš na sastanku u opštini Zemun, ti i tvoj otac ćete biti likvidirani".
To je ova mala, Bibićeva ćerka, dete uplašeno, ocu ne prijavljuje pretnju, boji se za svoj i život svog oca. Uopšte joj ne zameram, pretnja je ozbiljna. Mi pokušavamo, gospođo ministar, da dobijemo taj telefon, i ne možemo. Vučić ima neki kol-centar. Znate da smo ranije pričali da ima i prislušne uređaje.
On je, takođe, kidnapovao i tri dana u privatnom pritvoru držao šest odbornika. To je za mene kidnapovanje. Gospođo Malović, on ih je držao na Avali, u kući svog oca. Tamo je operacija sprovođena. Uspeo sam dvoje da nateram da prijave zemunskom SUP-u. Zemunski SUP prijavu prihvata i obaveštava tužioca, kaže – imamo dvoje ljudi kojima je prećeno. Znate šta kaže tužilac – neka podnesu privatnu prijavu.
Nema tu zaštite, tu se odmah mora reagovati. Ove barabe se odmah moraju hapsiti. U tom pritvoru je pre nekoliko godina boravio i jedan, sada, ''naprednjak'' koji je u Vučićevom timu, Brana Prostran. Taj čovek je bio tri dana u pritvoru i kada se prošla vlast formirala. To je praksa.
Možete uvesti prinudnu upravu, možete, to je vaše pravo, ovog Markovića, za lokalnu samoupravu, ali trebalo je da vidite kada se ta sednica održavala, Vučićevi kriminalci došli u opštinu. Međutim, pošto smo mi normalni, kulturni i poštujemo zakon, mi smo obavestili policiju, molim vas, dođite unutra i nemojte da se nešto dogodi. Došli su neki ošišani, našmrkani, verujte mi, žao mi je što nismo imali kameru da ih uslikamo.
Vi morate na ovu temu razgovarati i završiću ovo moje izlaganje. Odgovorno tvrdim, gospođo Malović, ne mogu vama to dati, voleo bih da je Aleksandar Vučić muško, pa da izađe sa mnom na TV duel. Ako ne bih dokazao da je kriminalac, predao bih mandat – napuštam Skupštinu i odlazim iz politike.
(Predsedavajuća: Tri minute i 30 sekundi.)
Neće on to da uradi. Vama to ne smem dati, jer on uživa zaštitu Borisa Tadića i DS-a s kojom je trenutno u vanbračnoj zajednici, a brak, verovatno, sledi kada budu izbori.
Hvala vam i izvinite što sam malo produžio.

Da li se još neko javlja za reč povodom ovog amandmana? (Ne)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 9. Predloga zakona o sudijama, na koji sam podneo amandman, odnosi se na pravo na stručno usavršavanje i obuku sudija o trošku Republike Srbije.
Normalno je da zaposleni u okviru svake profesije imaju potrebu za dodatnim usavršavanjem i sticanjem praktičnih znanja i veština, pa tako i sudije, s obzirom na to da se propisi često menjaju, kao i tehnologija koja se sve više primenjuje tokom suđenja, kao i funkcionisanje suda uopšte.
Javnost u Srbiji često je bila bombardovana vestima o zloupotrebi položaja sudija, o skandaloznim presudama, od kojih se čoveku, bukvalno, diže kosa na glavi. Sami predstavnici Vlade, uključujući predsednika Republike Borisa Tadića, govore o 4.500 zastarelih predmeta.
Da li će neko zbog toga da odgovara? Da li će neko zbog ovog ostati bez sudijske funkcije? Ako i dalje takve sudije budu delile pravdu u Srbiji, kakvu reformu da očekujemo u oblasti pravosuđa? Sada se postavlja pitanje, koliko obuka koja se pominju u članu 9. može da utiče da se ovako poražavajuće stanje popravi?
U amandmanu koji sam podneo na Predlog zakona o sudijama, u članu 9. stav 3, predloženo je da se veznik "i" zameni veznikom "ili".
U obrazloženju Vlade se kaže da se amandman ne prihvata, iz razloga što se predloženim rešenjem ne predviđa mogućnost obuke sudija, već se utvrđuju uslovi za njenu obaveznost.
Upravo smo predloženim rešenjem hteli da izbegnemo paušalno procenjivanje potrebe za obukom sudija, jer je nelogično da je obuka obavezna za nekog zbog uvođenja novih tehnika rada i, istovremeno, radi otklanjanja nedostataka u radu sudija, uočenih prilikom vrednovanja njegovog rada. Zato ovde treba staviti veznik ''ili'', što znači obuka ili radi otklanjanja nedostataka u radu sudija, ili zbog uvođenja novih tehnika rada; obe, jednostavno, ne mogu.
Da li to znači da tek tako treba da se pređe preko činjenice da se neko dalje obučava zbog, kako kaže predlagač, nepravilnosti koje su uočene prilikom vrednovanja rezultata? Može li neko takav da i dalje kroji sudbinu ljudi, njihovih bližnjih, njihove imovine, zbog "nepravilnosti" koje su uočene, ili će da snosi odgovornost?
Mora biti konkretno napisano u zakonu – obuka je zbog toga i toga, ili zbog toga, a ovako bi bilo kao kada bismo za nekog čoveka istovremeno rekli i da je debeo i da je mršav, i da je lep i da je ružan. Zato treba usvojiti ovaj amandman, jer se veznikom ''ili'', upravo, utvrđuju uslovi za njenu obaveznost.
Evo vam najsvežiji primer koji zaokuplja političku scenu Srbije, a i javnost u Srbiji. Bukvalno, nema opštine u Republici Srbiji gde nije došlo do krađe odborničkih mandata SRS-a. Posle peripetija po skupštinama opština, problemi se preseljavaju, po sili zakona, u okružne sudove. Tu nastaje, rekao bih, pravni cirkus, u kome svesno učestvuju sudije, iz samo njima znanih razloga, donose presude koje su skandalozne i koje grubo narušavaju Zakon o lokalnim izborima i prava političkih stranaka koje su učestvovale na lokalnim izborima 11. maja 2008. godine.
Kako je moguće da se u preko 20 okružnih sudova donesu gotovo identične presude, a u Beogradu, Kragujevcu i Jagodini odluči sasvim suprotno, iako su podnete žalbe, uglavnom, iste i upućene ostalim okružnim sudovima? Kome, u konkretnom slučaju, sada treba obuka? Jesu li u pravu sudije iz preko 20 okružnih sudova koje su po zakonu vratile mandate SRS-u, ili sudije ova tri suda, kojima je bitan i font slova, i gde se stavi tačka, zarez, i kakvo je vreme napolju i, što je najgore, koji sude, verovali ili ne, po poslovniku SO, a ne po Zakonu o lokalnim izborima?
Kako bi zvučalo vama, gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, da, recimo, ovaj predlog zakona krstimo kao predlog poslovnika o sudijama, ili poslovnik o javnim nabavkama, ili poslovnik o visokom savetu sudstva itd. Nekome to ne smeta i stičem utisak da mi koji se žalimo okružnim sudovima da vratimo otete mandate SRS-a moramo da budemo kao pod nekim staklenim zvonom.
Sada da se vratimo na informaciju o broju zastarelih predmeta. Da li je neko sabrao štetu koja je pričinjena i državi i građanima zbog zastarelosti slučaja? Da li se neko setio u Ministarstvu da vidi koje su to sudije, koji su to tužioci kumovali zastarevanju?
Izađite s tim podacima pred narodne poslanike i pred javnost u Srbiji. Videćete da se radi o milijardama dinara. Nažalost, nikom ništa. Zato presuda za saobraćajni prekršaj od 1.000 dinara neće zastareti, ali zastareće postupak protiv Nemanje Kolesara i 2.200.000 dolara. Taj Trizon itd., itd.
Vi sada obučavajte te sudije po članu 9. da kroz obuku otklone nedostatke koji su doprineli da im negde ispare svi ti silni predmeti vredni miliona. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović. Vreme na raspolaganju Poslaničkoj grupi SRS-a je osam minuta.

Dame i gospodo poslanici, hteo sam još i pre da se javim, kada je poslanik Dragan Čolić, inače, izdajnik iz grupe građana, izašao za ovu govornicu, prozivajući SRS, a znajte da je do juče bio srpski radikal. Da nije bilo SRS-a i prof. dr Vojislava Šešelja, i dalje bi bio na portirnici bolnice u Smederevu.
Dame i gospodo, vi znate da ja nisam pravnik, ja sam tehničko lice, ali, zahvaljujući učitelju, zahvaljujući svom velikom ideologu, zahvaljujući čoveku koji je najhrabriji, najveći političar sveta, čoveku koji je danas na međunarodnom polju pravde. Vi se smejete, ali dobro znajte da ovo što hoćete, da spasavate Srbiju, to, u stvari, radi prof. dr Vojislav Šešelj, čovek koji je pokazao i dokazao da nijedan savremeni politički sistem danas ne može da funkcioniše u svetu bez radikalske kritike. To je, u stvari, borba koja se vodi protiv političkih zabluda, protiv političkih mistifikacija, pa čak i protiv političkih indoktrinacija.
Šta ste vi učinili za ovih osam godina? Vi ste za ovih osam godina, ono što ste obećali u petooktobarskoj revoluciji, postali konzervativna stranka, koja tavori na lažima, pravarama i na kriminalu. To je, u stvari, vaša statičnost, to je ono vaše obećanje, koje za sve ovo vreme, kada su politički izbori, obećavate građanima, ali vas pitam, šta ste učinili?
Niste učinili ništa. Niste učinili ništa, žao mi je što je otišao ministar, da pomogne jednom od najvećih političara sveta, prof. dr Vojislavu Šešelju, kao država, kao vlast – da se spase Srbija, da se spase od najvećeg zla, a to je globalizam koji nam je nametnula Amerika, normalno, i Zapad.
Videli ste koji su bili ciljevi Evropske unije. Njihovi ciljevi jesu, prevashodno, da se prizna. Vi to, u stvari, sada Euleksom hoćete, na jedan perfidan način, nekakvih šest tačaka, koje uopšte nisu bile u proceduri u Republičkom parlamentu. Čije su tih šest tačaka, koje treba da zastupaju u UN-u, koji je, tako reći, u službi Euleksa, u službi šiptarskih terorista? Tih šest tačaka nije bilo ovde i dobro je rekao moj kolega Krasić, čovek koji je vičan peru, jedan je od najvećih pravnika, verovatno, u Srbiji – da ovih šest tačaka, da o tome odlučuje Boris Tadić, odlučuju političke partije koje su okupljene oko DS-a. To su, u stvari, kombi partije, koje su samo pomogle da se formira ovakva nakazna vlast koja hara Srbijom.
Šta ste učinili za osam godina? Pogledajte, za ovaj mesec, i dva, znači, novembar i decembar, očekujete da će 5.000 ljudi biti otpušteno s posla. Jel ste to obećavali u predizbornoj kampanji? Vi mislite da će vas spasiti ova svetska kriza, koja navodno još nije stigla u Srbiju, ali svakog momenta će ta kriza doći, da bi mogla da ugrozi ovu sjajnu vlast, ili sjajnu vladavinu, ove ''žute'' političke partije, ili, kako reče gospodin Dragan Todorović – ovo ''žuto preduzeće''. Ali, znajte, vidite kroz ove zakone šta ste učinili – učinili ste jedno, da ga nazovem, siroče u ovim zakonima, gde ste, prilikom privatizacije, ostavili preko milion ljudi bez posla, uništili firme. Od čega ćete sutra, navodno, da prebrodite ovu finansijsku krizu?
Pogledajte šta se na tom pravnom polju dešava mučenom seljaku. Vi ste mu dozvolili da putem donacije uveze razna ili priplodna grla, ili rasadni materijal, ali posle toga ga gnjavite po sudu, zato što nije sposoban da se izbori s tim da bi mogao da vrati, jer ste ga uništili.
Ja bih, ipak, zamolio gospodina Milivojevića, vi ne znate, ali ovih dana po Srbiji se ''zumbiraju'' junad, stoka, pa verovatno i on hoće na svom uvencetu da nosi naušnicu, verovatno hoće da bude obeležen kao čovek iz te oblasti.
Znajte, takođe je bitno, ta građevinska mafija koja hara Srbijom, koja je uništila Srbiju, u toj mafiji sigurno je 70, 80% vaših funkcionera, iz tog žutog preduzeća. Da li se pitate, a videli ste na televiziji, obični građani kukaju, jer ne mogu zakonski da reše problem s tom građevinskom mafijom. To je ono zbog čega se vi danas u Srbiji ne borite, uz pomoć ovih najvećih izdajnika.
Vi znate da su janičari bili najgori. To su ti janičari – onoga ''otpada jedan'' i ''otpada dva''. Jer, najveći mafijaš je, kao što reče moj kolega Jadranko Vuković, moram, nažalost, da pomenem njegovo ime, u stvari, Aleksandar Vučić – radioaktivni otpad broj dva. On danas pokušava da brani kriminalce. Sigurno znajte, kada on počne da govori o ljudima da su čestiti i pošteni, onda su to sigurno najveći lopovi i kriminalci. Hvala vam.

Narodni poslaniče, prekršili ste u svom izlaganju član 103. Poslovnika Narodne skupštine. Strpljivo sam čekala da na bilo koji način, u bilo kom delu vašeg izlaganja, pažljivo prateći tok vašeg govora i pokušavajući da naslutim šta sledi, povežete to s amandmanom na član 9. koji je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.
Vi se nijednom jedinom rečju niste pridržavali Poslovnika, člana 103. U svom izlaganju ste grubo povredili član 104 – nepoštovanje Narodne skupštine, omalovažavanje svih nas koji ovde sedimo, smatrajući, iz samo sebi znanih razloga, da imate više prava nego svih ostalih 249 narodnih poslanika koji moraju da poštuju Poslovnik i sve njegove članove.
Izričem vam prvu opomenu i molim vas da drugi put vodite računa o čl. 103, 104, 106. i o svim onim članovima koji nas obavezuju na poštovanje Poslovnika.
Ima reč narodna poslanica Vjerica Radeta.
Želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.