Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, ovaj amandman LDP-a na član 16. je veoma kratak – briše se stav 2.
Ovo je jako bitan amandman, iz sledećih razloga. Naime, čl. 16. st. 1. zakona predviđeno je da se sudija udaljuje sa funkcije do ukidanja pritvora, okončanja postupka za razrešenje ili okončanja krivičnog postupka. Međutim, stavom 2. se kaže da Visoki savet sudstva može sudiju vratiti na funkciju pre okončanja postupka za razrešenje. Onda dolazimo u čudnu situaciju kad je, recimo, razlog za pokretanje postupka za razrešenje sudije i u tome da je protiv sudije određen pritvor, da je pokrenut krivični postupak.
Šta to znači, da sudija može da se vrati da radi u sudu i ukoliko je u pritvoru, i ukoliko se protiv njega vodi krivični postupak?
Naime, sudija protiv koga je bilo kakav postupak pokrenut, dakle, ne preciziram, samim tim je već ranjiv i podložan tuđim uticajima. Prema tome, dobijamo situaciju da je narušena nezavisnost, samostalnost, kao i integritet sudije, a, bogami, i suda. Sudija koji sudi uprkos tome što je protiv njega pokrenut određeni postupak, ne može biti ni samostalan, ni nezavisan, i na takvog sudiju mogu mnogi da utiču. Ovim stavom 2. člana 16. potpuno nepotrebno uvodimo tu mogućnost.
Pored toga što imamo tako velike probleme u pravosuđu, što imamo tako velike probleme s mnogim sudijama, koji su očigledno nedostojni tog svog zvanja, te svoje funkcije, koja iziskuje određeno dostojanstvo i predstavlja veliki teret odgovornosti, a to ste, inače, i označili u jednom od članova ovog zakona, kada ste utvrđivali kriterijume za utvrđivanje naknade sudijama, odnosno visinu njihovih plata, mi svakodnevno imamo prilike da čujemo i pročitamo u novinama da se postavilo pitanje neke korupcije u sudovima. Imamo prilično veliki broj postupaka koji se vodi protiv sudija.
Šta to znači? S ovim stavom 2, sve te sudije mogu komotno da se vrate u sudove, mogu komotno da nastave suđenje, a postupak za njihovo razrešenje neka se završi kad se završi.
Mi smo pre mesec dana, otprilike, razrešili sudije i utvrdili prestanak sudijske funkcije, jer nekoliko godina Odbor za pravosuđe nije zasedao i odlučivao o tim razrešenjima. Šta to znači, da mi ovim stavom 2. dajemo mogućnost da se godinama dešavaju te stvari u sudu, da vode postupke sudije protiv kojih su, takođe, pokrenuti određeni postupci?!
Kako možemo da očekujemo poštovanje od građana, poštovanje od advokata, od sudija porotnika, veštaka i svih ostalih učesnika u postupcima prema tom sudiji, koji sedi na tom veoma bitnom mestu za deljenje pravde, najbitnijem, u suštini, jer on ima glavnu ulogu da deli tu pravdu, a da je protiv njega pokrenut bilo kakav postupak, kada je njegovo dostojanstvo tim postupkom stavljenom pod znak pitanja, kada je ta odgovornost stavljena pod znak pitanja?
Čim se sumnja u neki postupak sudije, čim se sumnja u nešto što je dovoljan razlog da se pokrene postupak njegovog razrešenja, time se, u stvari, dovodi u pitanje njegov integritet, dovodi se u pitanje njegova odluka koja bi trebalo da rezultira na kraju celog postupka koji je on vodio.
Kako očekivati da ljudi prihvate tu njegovu odluku kao jednu sudsku neminovnost, kojom je odlučeno o nekom njihovom pravu, o njihovoj slobodi, o njihovim životima, o njihovim novcima itd.?
Dakle, ničim izazvano i potpuno nepotrebno, stavlja se ovaj stav 2. u funkciju člana 16. Zakona o sudijama.
Obrazloženje Vlade kojim se amandman LDP ne prihvata kaže – amandman se ne prihvata iz razloga što je procenjeno da bi tu mogućnost trebalo zadržati u tekstu zakona, kako bi se i u slučaju velikog priliva predmeta omogućio efikasan rad suda i u tim okolnostima.
Kakva je to efikasnost rada suda ako sudi takav sudija i kakav se rezultat od njegovog rada očekuje i, u krajnjem slučaju, dobija? Zar nisu sudske odluke zato i ustanovljene, zato se i donose, da se cene, poštuju i izvršavaju? Kako očekivati od nekoga na koga se ta odluka odnosi da prihvati to potpuno mirno, mirne duše i mirne savesti, a da ne postavi pitanje – a šta je sa sudijom koji je tu odluku doneo?
Iz tog razloga, predlažemo da se ovaj amandman usvoji.

Zahvaljujem. Reč ima gospodin Momir Marković, o ovom amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je jedan od amandmana koji, svakako, treba prihvatiti i uneti u zakon, jer u potpunosti razrešava nedorečenosti člana 16. .
Pročitaću član 16. ovog zakona: "Sudija se udaljuje sa funkcije do ukidanja pritvora, okončanja postupka za razrešenje ili okončanja krivičnog postupka".
Drugi stav, na koji je gospođa Judita podnela amandman, glasi: "Visoki savet sudstva može sudiju vratiti na funkciju pre okončanja postupka za razrešenje".
Obrazloženje koje je dobila gospođa Judita na svoj amandman kaže ovako: "Amandman se ne prihvata iz razloga što je procenjeno da bi tu mogućnost trebalo zadržati u tekstu zakona, kako bi se i u slučaju velikog priliva predmeta omogućio efikasan rad suda u tim okolnostima".
Hajde to da svedemo, polako, na praksu. Sudija se nalazi u pritvoru. Primao je mito ili nije tražio svoje izuzeće, ako se radi o suđenju njegovim rođacima, prijateljima, pa čak i poznanicima. Sudija se nalazi u pritvoru. Pošto nije razrešen, sudiju može da vrati na funkciju Visoki savet do okončanja postupka za razrešenje. Ili, sudija je bio u pritvoru, izašao je iz pritvora, još nije okončan krivični postupak, a da vas podsetim, imate čitava odeljenja sudska da su bili u pritvoru zbog određenih kriminalnih radnji, pušteni su, a postupak još nije završen.
Znači li to da ćete vi te sudije, za koje se zna da su se ogrešili o zakon, vratiti u sudnicu i omogućiti im da sude, samo zbog toga što se veliki broj predmeta našao jednog trenutka, nagomilao se, kako se kaže u obrazloženju?
Dame i gospodo narodni poslanici, imamo situaciju, evo, u Zemunu.
Opravdano se sumnja da je predsednik Veća, izvesni Škorić, sudija Okružnog suda, doneo rešenje kakvo je doneo ne zbog poštovanja zakona, nego zbog poštovanja rođačke veze, jer se opravdano sumnja, a mislim da će već sutra biti utvrđeno, da je on bliski srodnik izvesnog Škorića, funkcionera DS-a na gradskom nivou. Ukoliko se ovo utvrdi, a mi smo podneli krivičnu prijavu, mora da se pokrene postupak za razrešenje takvog sudije, i takvih sudija, da ne govorim o sudijama iz Kragujevca, da ne govorim o sudijama iz ovog drugog veća. Postupak za razrešenje takvih sudija mora biti pokrenut. Hoćete li njega vratiti i dati mu predmete, jer, bože, nagomilali su se predmeti?
Dame i gospodo narodni poslanici, izvesne sudije iz tog ''žutog'' dela demokratske javnosti Srbije su još uvek u zatvoru. Neki su pušteni posle dve godine pritvora; govorim o delu koji se odnosi na Trgovinski sud. Mnogi su presude pisali ne u sudnici, tačnije, dobijali su presude, jer, da vas podsetim, za jedan veliki sudski proces, predsedavajući sudija je rekla – konačno smo dobili presudu; ne – doneli, nego dobili presudu.
Hoćemo li mi da nezavisnost sudstva svedemo na to da dobijaju presude i da je njihova obaveza samo da presude obelodane? Šta ćemo s onima koji rade kao saradnici u sudu, koji čekaju da se mesto uprazni, koji čekaju da neki od vaših, upravo, zbog ovih slučajeva, ili ode u penziju ili, zbog ovih i sličnih slučajeva, ode u pritvor, pa se utvrdi da je uzimao mito, pa se utvrdi da se ogrešio o zakon, pa dok se... Zašto ne imenujete nove sudije? Imate vrlo kvalitetan podmladak u svim sudovima.
Dame i gospodo narodni poslanici, amandman treba prihvatiti, jer onemogućava da oni za koje znamo, za koje postoji osnovana sumnja da su se ogrešili o zakon, ne mogu više držati terazije pravde u rukama i ne mogu deliti pravdu.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Moram da skrenem pažnju da je stvarno neverovatno da ovakav amandman Vlada ne prihvati. Ako ne prihvatite ovaj amandman, da se briše stav 2. iz člana 16, a treba da se obriše to da Visoki savet sudstva može sudiju vratiti na funkciju pre okončanja postupka za razrešenje, moram da vam skrenem pažnju na posledice koje mogu da se dese.
U stavu 1. ste rekli da onaj ko je u pritvoru, protiv koga se vodi krivični postupak i protiv koga je pokrenut postupak razrešenja, ne može da učestvuje u suđenju, udaljava se sa vršenja funkcije, a onda ste izvukli ovu treću kategoriju – koji su u postupku razrešenja, pa kažete: da, oni bi mogli da vrše sudijsku funkciju iako su udaljeni, jer ako se nagomilaju predmeti, mi ćemo to da vratimo, pa će oni još bolje da izreketiraju stranke. To je poruka koju šaljete.
Ako je neko ušao u postupak razrešenja, dajte, neka se okonča postupak razrešenja, pa kada se okonča postupak, u zavisnosti od ishoda tog postupka, da se reši sudbina tog sudije – ili će biti razrešen, ili će da mu se neko izvini što je pokrenuo postupak razrešenja, ako to ne uspe, i da čovek nastavi da radi. Ali, ako ste pokrenuli postupak razrešenja i taj postupak nije okončan, onda se postavlja pitanje čemu služi taj Visoki savet sudstva?
Moram ove poslanike iz Kragujevca da obavestim, možda vi niste obavešteni, Kragujevčani, malopre je B92 objavio vest da neka firma, ''Citadela'', ne znam, naplaćuje posredničke usluge zato što je u Kragujevac dovela ''Fiat'', i to je 50 miliona evra. Da li je Vlada Republike Srbije dovela ''Fiat'', ili ga je neko drugi doveo, pa vi plaćate posredničke usluge?
Molim vas, ne znam, niti sam gledao B92, čovek mi je javio, kaže – aman, čoveče, gde god se okreneš, kriminal. Mi slušamo – Vlada dovela strateške investicije, Tadić pobedio, G17 osvojio i moguće i nemoguće, doveli ''Fiat'', a, evo, sada agencijska vest da firma koja je to završila traži svoje pare za posredovanje.
Čekajte, ko vam traži pare za posredovanje za ovaj zakon? Da li vam Boško Ristić traži pare za posredovanje za ovaj zakon, Institut za uporedno pravo, Boris Begović, Gaša, Vodinelić? Da li traži neko pare za posredovanje? Ovde sve ima svoju cenu, koja je dupla. Građani Srbije smatraju da je Vlada zagazila u potok do kolena, izvadila ''Fiat'' odnegde, napravili strateški ugovor, evo, prošlo nekoliko meseci i čujemo da se javlja neki posrednik. Ma, meni je bilo sumnjivo čim je onaj čovek došao u iscepanom džemperu da potpiše ugovore. Znao sam da je neka prevara.
Znate šta, zaustavite vi vađenje tih mašina iz pogona "Zastave". Moj savet vam je, zaustavite pre nego što ispadne nešto. Ko zna šta će da ispadne!
Ako ste već pokrenuli postupak za razrešenje sudija, okončajte postupak. Dok traje postupak, on je po službenoj, po sili zakona, udaljen sa sudijske funkcije. Ako računate da, zbog priliva predmeta, možete da vodite postupak razrešenja, a istovremeno da omogućite čoveku da sudi, od tog posla nema ništa, jer neće stranka imati poverenja u tu odluku suda. Neće imati poverenja. Zašto? Kako je moguće da hoćete čoveka da izbacite iz suda, a dajete mu mogućnost da sudi, iako ste ga udaljili iz suda? Ako ste ga udaljili s posla, gde će on da sudi? Na hoklici, ispred kuće?
Onaj koji je udaljen sa posla zbog postupka razrešenja, ne sme da bude u sudu. Da li je tako? Kako mislite da to prekinete, da ga vratite u sud? Na hoklicu, da nastavi suđenje i završi posao?! Mene ne čudi što ''stečajnu mafiju'' puštate na slobodu. Sve je moguće, kada je Boško mogao penzionerke da stavlja na mesto predsednika sudova.
Boško, pazi na taj lap-top, da te ne udari struja.

Zahvaljujem. Gospodin Petar Jojić ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je podnela narodni poslanik Judita Popović je više nego korektan, objektivan i poboljšava tekst zakona, a onemogućava, pre svega, zloupotrebu prava i prekoračenje ustavnih načela.       
Naime, u članu 16, trajanje udaljenja, sudija se udaljuje sa funkcije do ukidanja pritvora, okončanja postupka za razrešenje ili okončanja krivičnog postupka. Stav 2 – opasna stvar, u suprotnosti s Ustavom, jer derogira Zakonik o krivičnom postupku, jer ne uključuje ni tužioca, ni istražnog sudiju.
Gospođo ministar, ko je pisao, podvalio vam je grdno. Da li može Visoki savet da preuzme pravosudnu funkciju? Ne može. U Ustavu Republike Srbije, u članu 154. je propisana nadležnost Visokog saveta sudstva. ''Visoki savet sudstva bira i razrešava sudije, u skladu sa Ustavom ili zakonom, predlaže Narodnoj skupštini izbor sudija prilikom prvog izbora na sudijsku funkciju, predlaže Narodnoj skupštini izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednika sudova, u skladu sa Ustavom i zakonom, učestvuje u postupku za prestanak funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednika sudova, na način predviđen Ustavom i zakonom, vrši i druge poslove određene zakonom.''
Ovo nije ustavna kategorija. Kolega, uvaženi stručnjak i dobar pravnik, iza njega je i Boško i Konstantinović, advokati. U Engleskoj se sudije regrutuju isključivo iz advokature, zato što poseduju izuzetno obrazovanje i njega stiču.
Gospodo, može li Visoki savet za pravosuđe da ukine pritvor? Može li da se protivi veće određenog nadležnog suda Visokom savetu sudstva? Mi se protivimo da javni tužilac izrazi neslaganje. Ovo nije ustavna kategorija. Ovo je vrlo opasna stvar.
Čoveku koji je počinio krivično delo, ili se osnovano sumnja, određen je pritvor. Ako mu je određen pritvor, znači da Visoki savet za sudstvo smatra da taj može da nastavi da sudi. To je kompromitacija pravosuđa. To je ruganje Parlamentu. To je ruganje zakonodavcu. Ne može ovako. Ovo ne sme da se dozvoli.
Gospođo ministre, vi ste izuzetno korektan čovek i ministar. Logično razmišljate. Objektivni ste u mnogim stvarima, tu objektivnost ste pokazali direktno ovde, u Parlamentu. Redak je ministar koji ovde sluša poslanike po ceo dan, u okolnostima i u stanju u kojem se vi nalazite, koje ja poštujem, uvažavam i cenim.
Molim vas da sprečite kršenje Ustava, sprečite kršenje Zakonika o krivičnom postupku.
Ne dozvolite da Visoki savet za sudstvo preuzima ulogu određenog suda. Ako bi se oglasio jedan kompromitovani, a ničim dokazano da je oslobođen, da mu nije dokazana krivica, on ne može suditi, jer nijedna odluka, nijedno njegovo rešenje ni presuda neće biti prihvaćeni ukoliko se kasnije utvrdi da je počinio krivično delo.
Njegove odluke ne mogu da budu pravno valjane. Ne može da nastavi sudijsku funkciju. Ne može da to čini Visoki savet sudstva. To može da bude u nadležnosti samo nadležnog suda. Ako ćemo da poštujemo Ustav i zakon, gospođo ministre, dobro je što je to primetila koleginica Judita, ovo treba brisati, jer, inače, na mala vrata uvodimo da pravosudnu funkciju obavlja Visoki savet sudstva. Predlažem vam, bićete apsolutno podržani od poslanika, da prihvatite amandman jer je on na mestu. On sprečava kršenje Ustava i kršenje Zakonika o krivičnom postupku. Hvala vam.

Na član 17, amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na naziv glave II, iza člana 18, amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Da)

Gospođice Jovanović, izvolite.

Gospođo predsedniče, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman kojim sam želela da, u ime Poslaničke grupe SRS-a, terminološki utičem na to da se ovo što će sudije raditi i što je njihova ustavna obaveza, u nazivu zakona promeni, iz ''nepremestivosti sudije'', u ''vršenje sudijske funkcije''.
''Nepremestivost sudije'' jeste nešto što je ustavna kategorija i vi ste u pravu kada ste rekli da je taj izraz upodobljen sa članom 150. Ustava. To nije mogao da bude razlog za odbijanje mog, odnosno amandmana Poslaničke grupe SRS-a, jer je nepremestivost sudije nešto o čemu mora da se vodi računa po slovu Ustava, ali nije izričita odredba – kako bi to trebalo da stoji u zakonu. Namera nam je bila da vršenje sudijske funkcije, jer to i lepše zvuči, bude opisano ovim članom i nije samo tehnička stvar u pitanju, već ceo član 18. govori o tome kako sudije vrše svoju funkciju.
Vi ste ostali pri ovome da taj pojam i ta kategorija nepremestivosti ostane ovako.
U jednoj rečenici ste mi odbili amandman, ali iskoristiću ovu priliku da pričam o ovome o čemu je pričao kolega Jojić, pa koleginica Judita, kolega Krasić, o ulozi Visokog saveta sudstva, odnosno o njegovom uvođenju i ustanovljavanju, već šest godina unazad, u srpsko pravosuđe.
Ako pogledate i napravite retrospektivu, od vremena kada je gospodin Batić bio ministar i naših preko pedeset amandmana na set njegovih zakona u to vreme, kada smo rekli da će Visoki savet sudstva biti ne nezavisan, nego politizovana sudska institucija, pokazalo se da smo bili u pravu. Ko sedi tamo? Ko je taj ko može da lobira i ko može da donosi ova rešenja, koja će, svakako, da snađu, po slovu zakona i po članu 18, određene sudije? Šta kaže Ustav? Kaže da je nepremestivost sudije takva da on ima pravo da vrši sudijsku funkciju u sudu za koji je izabran i samo uz svoju saglasnost može biti premešten ili upućen u drugi sud.
Stav 2. člana 150. Ustava – u slučaju ukidanja suda ili pretežnog dela nadležnosti suda za koji je izabran, sudija izuzetno može, bez svoje saglasnosti, biti trajno premešten ili upućen u drugi sud, u skladu sa zakonom. To je ovaj zakon. A, zbog čega? Zato što smo pre ovog zakona o sudijama imali zakon o uređenju sudova, a zakon o uređenju sudova je sveo nadležnost sudova, odnosno buduće postojanje, samo na 34 suda opšte nadležnosti u Srbiji i, naravno, sada će, po slovu ovog zakona, mnoge sudije, po rešenju koje će im izdati Visoki savet sudstva, biti premeštene na druge funkcije.
Pomenula sam slučaj Aranđelovca, druge kolege – sudove iz kraja odakle dolaze. Ako govorimo o tome, Opštinski sud Aranđelovac postoji od davne 1953. godine, tamo radi devet sudija, preko 50 zaposlenih i u godini jubileja grada, koji se obeležava sledeće godine, od kada je Miloš Obrenović ustanovio grad Aranđelovac, bilo je preko potrebno da sudska instanca ostane u tom gradu. Vi ste odlučili, prethodnim zakonom, da ga ukinete i sada se postavlja pitanje, šta će biti sa tih devet sudija iz Aranđelovca? Oni će, dakle, zbog st. 2. i 3, odnosno i 3. i 4. člana 18, morati da dobiju rešenje o premeštaju.
Gde oni mogu da traže svoje uhlebljenje i gde mogu svi ti ljudi, a njih je više desetina, ili stotina, iz svih ovih sudova koji se ukidaju u Srbiji, da traže svoj angažman? U ovim sudovima opšte nadležnosti, kao što je Kragujevački sud, koji će ostati za teritoriju gotovo cele Šumadije.
Sada dolazimo do toga kako funkcioniše pravosuđe u Kragujevcu i šta se tamo dešava. Ovo je ne negativna reklama, nego, zaista, primer nepoštovanja Ustava, zakona, sudija, koji su ogrezli u kriminal, koji apsolutno ništa ne poštuju i koji, očigledno, neće, i pored svih naših upozorenja svih ovih dana, evo, to traje već tri nedelje, sa skupštinske govornice, da se dozovu pameti, pravu, Ustavu i zakonu.
Gospođo ministar, u vašem blagoslovenom stanju, kao što reče malopre kolega Jojić, nije primereno da očekujemo da ćete vi da sednete u ministarski auto i da krenete od jednog do drugog suda u Srbiji, a naročito da sagledate kakvo je trenutno stanje i sudska praksa. Evo, najveći su skandali u proteklih mesec dana s implementacijom Zakona o lokalnim izborima i sa donošenjem takvih nakaradnih sudskih presuda.
Vi ste, svakako išli i verujem da ćete, ukoliko budete u mogućnosti, i dalje ići, ali nećete moći da obiđete svaki okružni sud u Srbiji. Ipak, ja vas molim da, ako imate nameru da uopšte to u ovom narednom periodu uradite, najpre pohitate u Kragujevac, da vidite. Pre svega, vi znate da je Miroljub Tomić član Visokog saveta sudstva, predsednik Okružnog suda u Kragujevcu, po čijem direktnom nalogu, u to sam sigurna, kao i svi srpski radikali i pošteni građani Kragujevca koji su glasali za našu izbornu listu, dakle, po njegovom direktnom nalogu sudije Okružnog suda u Kragujevcu sude.
Opet ću morati da ponovim imena ovih šestoro sudija iz ova dva sudska veća koji su učestvovali u otimanju deset mandata srpskih radikala, ali, kada je jedan od najgorih sudija, po oceni svojih kolega, izvesna Grozda Arnaut, izabrana na funkciju sudije Okružnog suda u Kragujevcu, dakle, iz Opštinskog u Okružni, ja sam tog dana pitala tadašnjeg ministra Zorana Stojkovića – ko stoji iza te Grozde Arnaut, kada svi znaju u kragujevačkom Opštinskom sudu da je to sudija koja je, pored toga što je antidatirala, izmišljala sudske presude i činila razne zloupotrebe i na takav način, uz direktan lobi Miroljuba Tomića, došla na mesto sudije Okružnog suda?
Nisu se složile neke kolege koje su iz vaše koalicije, iz Kragujevca, s mojom ocenom za pojedine s ovog spiska, međutim, ja ne mogu njih da amnestiram od odgovornosti samo zbog toga što neki deo kragujevačke javnosti, mislim, pre svega, na pravnu struku, advokatsku ili sudijsku, ne misli to o njima. Svako jednom padne na ispitu i svako ima motiv zbog čega to radi.
Kada je u pitanju jedan od članova Veća, sudija Aleksandar Blanuša, i pored toga što je upoznat s tim, ako nije od opštinskog javnog tužioca, kome je uredno predao gospodin Todorović, kao ovlašćeno lice Srpske radikalne stranke, 31. oktobra, krivičnu prijavu protiv Radovanke Nikolić, kao predsednika Prvog veća, Vesne Cvetković i Milunke Cvetković, i Drugog veća – Obrena Jezdića, predsednika Veća, Simonide Miloradović i Aleksandra Blanuše, on je otišao korak dalje u nepoštovanju zakona, kao da hoće da poruči Srpskoj radikalnoj stranci i nama koji tražimo da vlast reaguje i da opštinski tužilac krene da radi po ovoj krivičnoj prijavi – baš me briga šta vi pričate, ja ću grubo da gazim član 49. Zakona o lokalnim izborima, Ustav.
Prozivajte me koliko god hoćete sa skupštinske govornice, ali iza mene stoje Miroljub Tomić, Tomislav Nikolić, Boris Tadić, ja mogu da radim šta god hoću.
Jer, da se on dozvao pameti, naknadna pamet je, takođe, pamet, gospođo ministre, on se ne bi drznuo da, 15 dana posle tako skandalozne presude o oduzimanju 10 odborničkih mandata srpskim radikalima, da pouku na žalbu drugog odbornika Srpske radikalne stranke i predsednika našeg odbora iz Lapova, gospodina Zlatka Radića, za tri odbornička mandata iz Lapova, kojom osnovano, dakle, u svom prvom podnesku, gospodin Radić traži izuzeće svih ovih malopre nabrojanih šestoro sudija. On odgovara da to nikako gospodin Radić nije mogao da uradi i da se njegov zahtev odbacuje kao nedopušten, zbog činjenice da on traži uopšteno izuzeće sudija Okružnog suda u Kragujevcu.
Kako mi reče danas gospođa Radeta, u vreme kada se, ipak, teško živelo u državi, ali kada su i ona, kao zamenik ministra, i kolega Jojić, kao savezni ministar pravde, obilazili sudove i gledali kako se poštuje sudska praksa, ne samo da je gospodin Radić mogao da traži izuzeće ovih sudija, nego i izuzeće suda. Je li tako? On je mogao da kaže u svojoj žalbi da zbog toga što je, prethodnom odlukom, šestoro kriminalaca, po nalogu Nikolića i Miroljuba Tomića, oduzelo 10 mandata srpskim radikalima, više nema poverenja u kragujevački Okružni sud, kao što ga i nemaju ljudi. Sada već počinju da stižu razni prigovori od građana Kragujevca koji, zbog svojih slučajeva, neki su doživeli lične tragedije, i zbog takvog ponašanja sudija Okružnog suda u Kragujevcu, jedino mogu da se žale nama, srpskim radikalima.
Mi smo istrajni u svojoj nameri da zaštitimo, pre svega, volju birača i da branimo pravo, ali vi morate nešto da uradite, jer ako o tome obavestimo javnost, obavestimo gospođu Kolundžiju, podelimo vašim poslanicima koji su članovi Odbora za pravosuđe i Zakonodavnog odbora tu skandaloznu presudu, a vi ne reagujete, pa, o čemu mi onda da pričamo?
U isto vreme, pripremate se za reizbor sudija, uspostavljate neke jasne kodekse na pomenutom savetovanju. Inače, moram da napravim malu digresiju.
Gospođo Malović, vi vrlo dobro znate, pre prve odluke Prvog okružnog suda za aktiviranje ostavki ovih izdajnika od strane nas, srpskih radikala, bilo je savetovanje u Vrnjačkoj Banji i tamo je zauzet stav po pitanju i člana 47. i člana 49. Zakona o lokalnim izborima. Onda su krenuli: probni balon, hajde, prvo Kragujevac, a onda kreću dalje. Sada dolazimo do Zemuna, do mandata iz Novog Beograda. Sada je u pitanju jagodinski Okružni sud. Samo upornost kolege Radiše Ilića je danas odložila donošenje jedne takve, ili istovetne odluke kao što je ova u Kragujevcu, u Okružnom sudu u Jagodini.
Boris Tadić, predsednik Republike, u sklopu svih ovih poziva na dostojno ponašanje svih nosilaca pravosudnih funkcija, tužilaca itd., poziva da se borimo i u pravosuđu protiv kriminala i korupcije. Kako to da radimo kad je na čelu okružnih sudova kriminal kao što je ovaj i kada mi nemamo republičkog javnog tužioca?
Gospodine Ristiću, recite vi šta je sa Slobodanom Radovanovićem? Kako on može dve godine da bude u stanju vršioca dužnosti republičkog javnog tužioca? Ne može, nikako. Troje novinara me je to danas pitalo, možda su i vama ili nekome od vas postavljali slična pitanja. Čude se ljudi.
O kojoj državi mi pričamo, što kaže kolega Marković, da li se brani ćutanjem ili šta, ali mi nemamo pravnu državu i pravnu zaštitu? Mene to ništa ne čudi. Mi ćemo, budite u to sigurni, da istrajemo u ovome. Evo, saziva ovaj Milenić, filozof, koga slušate a ne razumete ništa šta priča, za sedam dana sednicu Skupštine grada Kragujevca, sa tih deset izdajnika i otpadnika, koji će, njegovom voljom i voljom Stevanovića, kriminalca Tomića i ovih sudija, da sede u sali Skupštine grada. Neće ni ta sednica Skupštine grada da ide tako lako.
Znate, ne možete da se poigravate s ozbiljnošću ljudi koji hoće da se poštuje zakon. Ne znam šta je nejasno, gospođo Malović, u članu 49. Zakona o lokalnim izborima. I onome ko nikada nije imao dodira s izbornom praksom, birač koji samo odlazi na biračko mesto da koristi svoje biračko pravo, bilo ko ko nikada nije imao dodira ni sa jednim zakonom, kad pročita, sve mu je jasno. Tako treba da ga tumače, lepo i jasno napisan Zakon, sudije i Okružnog suda u Kragujevcu i ovih drugih, koji su doneli ovakve odluke, ali oni to neće. Mi ne možemo da ćutimo pred tom činjenicom.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Boris Tadić neće, kao predsednik države, takođe, da preduzme ništa, iako ovo sve prati i gleda. A i kako bi kada je čoveku teško. Znam da mu je odavno teško, još u maju ove godine sam postavljala pitanje – u kakvom stanju se nalazi i kakvo je zdravstveno stanje predsednika Republike, i dobila odgovor od Božidara Đelića da je on odlično, ali sam saznala da čovek nije dobro.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Pre nekoliko dana, tačnije, u četvrtak, bili su predstavnici Srba, Zajednice opština sa Kosova i Metohije. I pored sve muke, pored činjenice da je preko 2.000 pripadnika Euleksa, policije i organa pravosuđa razmešteno, on je ljudima rekao, dakle, Srbima sa Kosova i Metohije, Boris Tadić je rekao za stolom: "Ljudi, meni je teže nego vama". Ljudi ga gledaju, pod okupacijom su, Euleks im za vratom, a on kaže: "Mnogo mi je teže, ja sam zarobljen i zatvoren čovek, nemam svoj život, nemam svoje prijatelje, ne mogu da se krećem".
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. S takvim predsednikom države ne možemo da očekujemo da imamo normalno pravosuđe i da se poštuje volja građana Srbije.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne)

Na član 21, amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Nataša Mićić i Slobodan Maraš.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 28, amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Nataša Mićić i Slobodan Maraš.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 30, amandman je podneo narodni poslanik Nenad Konstantinović.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 30, amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Da)

Gospođa Radeta. Izvolite.