Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministre, mislim da je amandman koji je podnela Poslanička grupa Nove Srbije potpuno smislen i da treba da se ugradi u zakon o sudijama. Pre svega, i sama praksa nam ukazuje da u mnogim slučajevima imamo subjektivnu odgovornost samih sudija, pa je normalno da se član 6. stav 1, nakon reči: "radom odgovara Republika Srbija", dopuni rečima: "sa pravom na refundaciju isplaćene štete nastale nezakonitim ili nepravilnim radom od konkretnog sudije".
Ja sam i na samoj sednici, i u četvrtak, 20, pomenuo jedan slučaj koji direktno ukazuje na nesavesnost nekog od sudija, jer smo imali, odnosno imamo slučaj u kome postoji žalba odbornika kojima su oduzeti mandati. To je predmet broj 70/08, kojim predsednik Okružnog suda potvrđuje, odnosno sudija, predsednik Veća Milica Nikolić, potvrđuje osnovanost te žalbe i donosi presudu u korist žalioca. Međutim, istog dana, 23.7.2008. godine, na žalbu grupe odbornika iz opštine Brus, Veće kojim predsedava predsednik Veća Dragoslava Biserčić, broj predmeta je 75/08, donosi odluku kojom se tim odbornicima oduzimaju mandati.
Sama činjenica da o istom predmetu imamo dve presude ukazuje na to da je neko od ovih sudija, konkretno, podlegao političkom pritisku i nije doneo odluku onako kako treba.
Ja bih zamolio i vas i gospođu ministarku da iskoristite vaše pravo nadzora i utvrdite činjenice i da onu odluku koju smatrate spornom u tom predmetu, jedan je 70/08, a drugi, 75/08, date na ponovno razmatranje, da se donese pravedna, pravilna odluka.
Mislim da treba, ne vi, konkretno, da se izvrši revizija postupka i donese pravilna odluka. Mislim da je preko potrebno da građani steknu sigurnost u institucije, jer puna su nam usta prava, zakona, i da onaj kome je to pravo uskraćeno, dobije putem presude pravo na ono što su mu građani dali.
Istovremeno bih postavio i jedno pitanje vezano za samu odluku o oduzimanju mandata. Tražio bih od nadležnih organa da utvrde činjenice za odbornike, da li su oni stvarno, dan posle odluke o oduzimanju mandata, potpisali ugovor sa Demokratskom strankom o regulisanju međusobnih odnosa podnosioca izborne liste i kandidata za odbornika, odnosno odbornika?
Mislim da bi na ovo pitanje odgovor trebalo da da sam narodni poslanik, predsednik Izvršnog odbora DS-a, gospodin Marko Đurišić, jer je on doneo odluku, a ispred DS-a je bio ovlašćeno lice koje je potpisalo, u opštini Vračar, ovaj ugovor, dan posle oduzimanja mandata.
Istovremeno, ukazao bih zašto je preko potrebno da sud donosi presudu na osnovu činjenica, jer ovakve presude, u određenim sredinama, daju za pravo pojedinim ljudima da na svoj način sprovode pravdu.
Ja sam izneo slučaj iz opštine Aleksandrovac, gde su nanesene teške telesne povrede Radmanu Milićeviću, članu Opštinskog veća, članu Odbora DSS-a, od strane Srboljuba Katančevića. Njegovo zdravstveno stanje se u međuvremenu pogoršalo. Gospodin Radman Milićević je prebačen na Klinički centar u Niš i u petak, 21, izvršena je hirurška intervencija nad njim.
U samom gradu i opštini Aleksandrovac, ova pojava, na neki način, postaje i pravilo, jer posle nanošenja telesnih povreda odborniku Milomiru Miletiću, napada na predsednika SO Aleksandrovac, gospodina Jugoslava Stajkovca, teških telesnih povreda, o kojima sam pričao, u petak 21. desilo se i to da je neko lice ušlo na posed gospodina Stajkovca i bacilo propagandni materijal, odnosno štampani materijal kojim pokušavaju da diskredituju gospodina Stajkovca.
Mi se zalažemo za to da je lična imovina nepovrediva, za nezavisno sudstvo, za to da svi oni koji su na bilo koji način uzrokovali neku nezakonitost odgovaraju. Zato je potrebno da se ispitaju određene okolnosti. DSS će podržati ovaj amandman, iz prostog razloga što smatramo da se na ovaj način zaoštrava, odnosno traži se od samih sudija mnogo veća odgovornost.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Ilić i Aleksandra Janković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Ilić.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministar, članom 6. stav 2. zakona o sudijama regulisana je odgovornost sudije za štetu koju prouzrokuje u obavljanju sudijske funkcije. U stavu 2. ovog člana se navodi: ''Kada je konačno odlukom Ustavnog suda, pravosnažnom sudskom odlukom, odnosno poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom, utvrđeno da je šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom, Republika Srbija može tražiti od sudije naknadu isplaćenog iznosa''.
Predlog ovog amandmana jeste da se iza reči: "namerno ili krajnjom nepažnjom", ubace reči: "sudija će snositi zakonske posledice, shodno Krivičnom zakoniku Republike Srbije a", dalje se nastavlja postojeći tekst: "Republika Srbija", zatim se briše reč "može" i nastavlja dalji tekst: "tražiti od sudije naknadu isplaćenog iznosa".
Navedena dopuna i ispravka je neophodna, jer nepovezivanje namerno prouzrokovane štete, ili štete izazvane krajnjom nepažnjom, sa Krivičnim zakonikom i krivičnom odgovornošću amnestira sudiju od krivične odgovornosti, jer ''namerno prouzrokovana šteta ili šteta izazvana krajnjom nepažnjom'' u obavljanju službene dužnosti jesu elementi određenih krivičnih dela propisanih Krivičnim zakonikom Republike Srbije i ako taj zakon važi za sve građane Republike Srbije, imperativno mora da važi i za sudije, posebno što eventualna zloupotreba u obavljanju sudijske funkcije ima posebnu konotaciju.
Kada se govori o namerno prouzrokovanoj šteti, govori se o najtežim krivičnim delima u čijem biću je izražena namera, što u krivično-pravnom smislu predstavlja direktan umišljaj, kao najteži oblik vinosti, i tu ne sme da bude bilo šta diskutabilno oko postojanja krivičnog dela i krivične odgovornosti bilo kog lica, pa ni sudije.
Takođe, šteta izazvana krajnjom nepažnjom je sastavni deo bića određenih krivičnih dela, s tim što može da se radi, eventualno, o lakšem obliku vinosti, ali ni tu ne sme da bude bilo šta diskutabilno oko postojanja krivičnog dela i krivične odgovornosti bilo kog lica, pa ni sudije.
Ako se u konkretnim situacijama radi o postojanju krivičnih dela, ni u kom slučaju ne može da stoji da Republika Srbija može tražiti od sudije naknadu isplaćenog iznosa, radi čega se u predlogu amandmana briše reč: "može", a unosi: "će tražiti". Očigledno je da u ovom stavu 2. ne može da postoji alternativa oko naplate isplaćene štete od strane Republike Srbije, za razliku od stava 1. istog člana.
Nadam se da su argumenti koje sam iznela dovoljni da vladajuća većina podrži ovaj amandman.

Reč ima narodna poslanica Aleksandra Janković. Vreme na raspolaganju Poslaničkoj grupi NS-a je 12 minuta.

Ja ću malo više govoriti o motivaciji za ovaj amandman.
Znači, u okviru nastojanja da se, s jedne strane, povrati poverenje u institucije sistema, a, s druge strane, restituiše vrednosni sistem koji insistira na preuzimanju lične odgovornosti za učinjene pogreške, posebno ako su one namerno prouzrokovane ili izazvane krajnjom nepažnjom, smatrali smo da je neophodna izmena stava 2. člana 6. Predloga zakona o sudijama.
Jedna stvar je da Republika Srbija može tražiti od sudije naknadu isplaćenog iznosa, a druga je da će to stvarno i uraditi. Svašta je nešto moguće, ali se to u realnosti ne čini.
Da povučem paralelu ovog sa sada već famoznim poternicama protiv terorističke trojke Tači - Čeku – Haradinaj. Ne samo da Republika Srbija može, već je MUP Srbije pokrenuo crvene poternice za ovom trojkom, no crvenih poternica za liderima OVK odavno nema na zvaničnom sajtu te policijske organizacije, a uklonjene su nakon što su Hašim Tači i Agim Čeku bili privođeni na aerodromima u Budimpešti i Ljubljani, a zatim odmah oslobođeni, nakon političkih intervencija 2002. i 2003.
Poternice za Tačijem i Čekuom izdao je Okružni sud u Prištini, izmešten u Niš, a za Haradinajem, Okružni sud u Peći, izmešten u Leskovac. Isti sudovi su jedini nadležni za njihovo povlačenje. Danica Marinković, istražni sudija Okružnog suda u Prištini je osoba koja je pokrenula poternice za Tačijem i Čekuom, ali ona nikada nije tražila njihovo povlačenje, po sopstvenom iskazu.
Na pitanje skupštinskog Odbora za odbranu i bezbednost, kao i na moje lično pitanje, uz propratnu fotografiju sa zajedničkog nastupa gospodina Tadića i Tačija na kongresu Socijalističke internacionale, koje sam s ove govornice dala lično ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću, ministar je rekao, svi ste svedoci, da su poternice aktivne i centralne Interpola, ali se očigledno ne sprovode, šta god to značilo.
To je priča o tome kako nešto što mora, može da bude, a ne mora da znači. Šta je tek s onim – sud može da traži? Verovatno, ta rečenica završava onim čuvenim "malo morgen".
Ako sudovi i Ministarstvo unutrašnjih poslova nisu povukli crvene poternice za najvećim živim teroristima, onda je stvarno nemoguće da je to sam po sebi uradio Interpol. Umesto da se teroristi Tači, Čeku i Haradinaj smesta uhapse i onemogući im se bilo kakvo političko delovanje, oni su zaštićeni kao da su američki državljani, a poternice važe u užoj Srbiji tek, valjda, da se zadovolje marketinške potrebe.
Stoga, Udruženje porodica kidnapovanih i ubijenih sa Kosova i Metohije, ispravno, ne može da se zadovolji izjavom ministra Dačića da su poternice i dalje na snazi. Iskustvo pokazuje da su sumnje pripadnika Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih sa KiM-a potpuno opravdane, jer je u periodu od 2001. do 2003. na slobodu pušteno 2108 šiptarskih terorista.
Dakle, kako reče gospodin Simo Spasić, predsednik Udruženja, u vezi s međunarodnim poternicama protiv Tačija, Čekua i Haradinaja, članovi Udruženja će potvrdu svega izrečenog poslednjih dana tražiti napismeno, crno na belo, sa pečatom MUP-a i svih relevantnih organa i s potpisom odgovornih lica.
Interesantno je da Interpolove poternice ne važe za zločince iz OVK, a na snazi su za srpske generale i, često, žrtve. Gospodin Miroslav Markićević, zamenik šefa Poslaničkog kluba Nova Srbija i član skupštinskog Odbora za bezbednost, već je izneo stav Nove Srbije, rekavši da ako poternicu nije povukao sud, nego neko u ime države, onda je taj ne samo krivično odgovoran, nego je i sam počinio delo veleizdaje.
Da li su Mađari i Slovenci puštali Tačija i Čekua posle hapšenja, to je njihova stvar, ali mi, kao odgovorna država, ne smemo dozvoliti da im damo odobrenje da se slobodno šetkaju po svetu.
Kad je već reč o ličnoj odgovornosti, ko je, na osnovu čega i kako oslobodio ovih 2108 šiptarskih terorista iz srpskih zatvora, a posebno braću Mazreku, Bekima i Ljuana, koji su pravosnažno osuđeni na 20 godina zbog zločina nad srpskim civilima u Klečki? Priznali su da su, posle ubistva automatima, u krečani, sekirama sekli srpskim civilima delove tela.
Prema tome, molim vas da razmislite o ovome i da razmislite o ovom amandmanu. Vrlo je važno utvrđivanje lične odgovornosti i njeno prihvatanje.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, mislim da bi bilo neophodno da prihvatite ovaj amandman i mislim da bi se savršeno uklopio u ovaj član 6, gde se kaže:  "ili krajnjom nepažnjom", da se doda: "sudija će snositi zakonske posledice shodno Krivičnom zakoniku Republike Srbije", a ovo Republika Srbija može, ne "može", nego "će tražiti od sudije naknadu isplaćenog iznosa".
Vi se sećate, gospođo ministar, da sam pre nekoliko dana, kada su ovi zakoni bili u načelu, izneo podatak, između ostalog, taj podatak je izneo i predsednik Republike Boris Tadić, vezan za broj predmeta koji su zastareli, vezano za sudove i tužilaštva.
Malo je kasnio taj odgovor, ali bolje ikad nego nikad, kako naš narod kaže, i mislim da je ovo odličan materijal koji može Ministarstvu da posluži da se utvrde neke nesporne činjenice kada su u pitanju i opštinski i okružni sudovi.
Ima još jedna interesantna stvar. Ovde ne postoji nijedan predmet koji je zastareo u tužilaštvu. To je, prosto, neverovatno. To sad dovodi u pitanje da li je istinit ovaj izveštaj koji smo dobili i koji bi trebalo da prihvatimo kao odgovor Ministarstva pravde, da nijednog momenta ne dođemo u poziciju da sumnjamo da je on istinit.
Gospođo ministar, bili ste prisutni kada je poslanik SRS-a Vjerica Radeta iznosila ovde podatak vezan za ovog tužioca Vukčevića, koji je jedan predmet sedam godina prolongirao. Čak ste imali fotokopiju fascikle na kojoj je upisano, od datuma do datuma, kada se taj predmet tražio. Sada ozbiljno sumnjam da je ovo tačno.
Ovo govori da je ovo nepotpun izveštaj, da ste dostavili samo izveštaj koji je vezan za opštinske i okružne sudove.
Kaže, što se tiče dela vašeg zahteva koji se odnosi na to kako je zastareo gore navedeni broj predmeta, da li su utvrđeni razlozi zbog kojih su predmeti zastareli i da li je bilo krivičnih dela, vi navodite ovde – kršenje zakona od strane sudija i javnog tužioca i njegovog zamenika iz člana 360, nesavesnog rada u službi, člana 361. Krivičnog zakonika, i da li je utvrđena odgovornost navedenih lica sa njihovim spiskom. Kažete, obaveštavamo vas da gore navedeni izveštaj ne poseduje, ne sadrži tražene informacije.
Šta će vam onda ovaj izveštaj?
Gospođo ministar, ovaj izveštaj je potpuno bespredmetan. Mi iz ovoga možemo da vidimo broj predmeta koji je zastareo, ali ne ono što je suštinski važno i ono na šta sam ukazivao pažnju, a to je da se vidi koja su krivična dela u pitanju, kod kojih sudova, kod kojih tužilaca, pa da na osnovu toga dođete do nekih podataka.
Evo, iznosio sam u prepodnevnoj raspravi podatke vezane za stražu onoga Zorana Trifunovića Trizona, finansijera DS-a, koji je iz suda, lepo, išetao.
Znate, njima je svejedno da li će biti osuđeni u sudu, jer ta osuda nikad neće biti sprovedena, ili uopšte neće doći u poziciju da im sud sudi, zato što će im neko omogućiti da izađu iz sudnice.
Ovakav broj predmeta za Ministarstvo treba da bude dragocen, ali vodeći računa o tome da morate da imate i predmete koji su vezani za tužilaštvo. Sećam se, bilo je nekoliko puta u medijima koliko je predmeta zastarelo u tužilaštvu. Otprilike, to je jedna vrsta berze, gde se zna tačno koliko košta mogućnost da od javnog tužioca predmet uopšte ne stigne do suda.
Ponavljam, znam koliko je samo predmeta, krivičnih prijava predala SRS a da nikada nisu ugledali svetlost dana, odnosno nisu procesuirani, ne zbog toga što nisu pravno utemeljeni na činjenicama i na valjanim dokazima, nego zato što politika određuje da li će tužilaštvo reagovati ili neće.
Izveštaj kakav ste dali može, bar za početak, da posluži na neki način kao vrsta pokazatelja, odnosno da na osnovu ovog izveštaja preduzmete određene korake. Recimo, područje Okružnog suda u Beogradu. Ono što prvo pada u oči, to je jedan broj opštinskih sudova. Razumem, ima tu i sudova gde ima veliki broj predmeta, ali ne postoji razlog da oni zastare. Jednostavno, nije interes države i Ministarstva da sud bude u toj situaciji da određeni broj predmeta zastarevaju. Za Beograd to je 1450 predmeta.
Zamislite šta sve tu može da se nađe! Da ste vršili analizu, pa da vidimo koji od ovih 1450 predmeta su vezani za krivična dela. To je ono što je za nas posebno interesantno, i da onda, na osnovu ovih podataka, vidite da je tu jedan broj opštinskih sudova koji, na neki način, prednjači u broju predmeta koji su zastareli. Prvi opštinski sud u Beogradu – 254; Drugi – 148; Treći – 368. Kad pogledate teritorije koje pokrivaju, morate i tu da pravite na neki način analizu, da vidite koliki broj građana potpada pod koji opštinski sud. Četvrti opštinski sud – 448; Peti opštinski sud – 1500. Ukupno za Beograd – 1450.
Područje Okružnog suda u Valjevu, u odnosu na ovo, ima relativno solidnu brojku od 127 predmeta koji su zastareli. Područje Okružnog suda u Vranju, u odnosu na Beograd – 118, takođe, solidno. U Zaječaru, u odnosu na Beograd, ovo je zanemarljivo, svega 39 slučajeva. U Zrenjaninu – 32, još bolji podatak. U Jagodini – 68, u Kraljevu – 83. Sad dolazimo do Kragujevca. Odmah pada u oči Opštinski sud u Kragujevcu – 206, ukupno 263. Da se malo podsetimo, nije bilo tako davno, iznosili smo mi podatke vezane za ove presude Okružnog suda, vezano za mandate SRS-a.
Evo, vidite, kad ukrstite ta dva podatka, to pali određene signalne lampice koje ukazuju da neke stvari nisu u redu. Vi biste morali da izvršite analizu na osnovu broja građana koje pokrivaju, odnosno teritoriju itd., ali ova cifra govori o nekim stvarima koje bi trebalo da upozore Ministarstvo pravde da na osnovu ovoga preduzme određene korake.
Nemojte mi reći da ste samo protiv osam sudija pokrenuli postupke, a 1430 zastarelih predmeta, ili treba da poverujem da i Ministarstvo pravde radi kao i sudovi. Kako je naš narod odavno našao dobru izreku, kaže – rade po učinku: učinim ja tebi, učiniš ti meni, a taj učinak može da se meri u raznoraznim valutama itd., ili stvarima, nekretninama. To imate kod one stečajne mafije i kod svih ovih mafija.
Imate mogućnost da vršite analizu na osnovu jednostavnih podataka, do kojih mi dolazimo samo na osnovu ovog zakona o dostupnosti informacija. To je neko ko hoće da neki posao završi, hoće da pokaže građanima Srbije da postoji mogućnost, i kod običnih ljudi i građana, da se ipak neke stvari pokrenu, šta tek treba da se očekuje kod vlasti.
Ako te dve stvari uporedite, onda objektivno dolazite do zaključka da kod vlasti ne postoji ta želja, jer ako se ovo pokrene od strane onih koji nisu zaduženi za ovo i dođe do ovoga, onda zaključujemo da u Ministarstvu pravde ne postoji želja da se iskoriste sve mogućnosti koje imate na osnovu zakona da možete vrlo precizno i pravilno da procenite, da imate kompletnu analizu i da na osnovu nje preduzmete odgovarajuće korake. Onda bi to podrazumevalo da morate da donesete odluke na osnovu kvaliteta, a onda tu ne dolaze politički podobne sudije, ne dolaze one sudije koje, kada im Dragan Đilas kaže – e, sada treba da donesete ovakvu presudu, donose takvu presudu, ne interesuje ih ni zakon, ni Ustav, ne interesuje ih ništa; oni donose presudu kako im kaže Dragan Đilas ili neki drugi politički moćnik.
Gospođo ministre, kao ministar, morate da vodite računa da u što manjoj meri omogućavate takve stvari, da skraćujete, što bi se reklo, da ih udarate po prstima.
Kako ćete to da radite? Tako što ćete prozivate one za koje imate podatke, da proučite, proverite, vidite, i na osnovu svih tih elemenata, za one za koje smatrate da su odgovorni, pokrenete određene stvari i u skladu sa zakonom počnete da dovodite sudove u sistem koji omogućava ovoj državi da polako krene u obračun s problemima s kojima se suočava. Ovo je posebno veliki problem, koji je stvorio ubeđenje kod naših građana da građani nisu svi isti i da se ova država ne odnosi prema svim građanima isto. Neki odgovaraju, neki ne odgovaraju. Ko ne odgovara? Onaj ko ima pare, onaj ko je vezan za vlast, onaj koji ima mogućnosti da mu neko u vlasti omogućava da izbegne zakonsku odgovornost.
Područje Opštinskog suda u Kruševcu – 96. Nije ni ovo mali broj, ali kada uzmete Kragujevac, ovo je izuzetno mali broj. Dva puta je veći broj u Kragujevcu nego u Kruševcu. U Leskovcu – 55, solidno, kada uporedite neke druge sudove. Okružni sud u Negotinu – 68. Ne bih želeo da nekoga neopravdano preskočim, Sud u Nišu – 34, takođe, u odnosu na ove podatke, relativno solidan broj. Područje Okružnog suda u Novom Pazaru – 59, hajde da kažemo da može da se toleriše.
Pazite sad, područje Okružnog suda u Novom Sadu, gospođo ministar, Okružni sud u Novom Sadu – 237 zastarelih predmeta. To je sud iz koga je Zoran Trifunović Trizon, finansijer Borisa Tadića i DS-a, koji je oštetio državu Srbiju za nekoliko miliona, išetao kao slobodan građanin, iako je optužen za izuzetno veliku novčanu štetu koju je naneo državi Srbiji.
Kako je moguće da Okružni sud u Novom Sadu ima 237 predmeta koji su zastareli? Samo ovaj primer da uzmete, samo ovaj primer. Koliko je tu krivičnih predmeta koji su zastareli? Da vidite ko su oni, pa da vidite povezanost. Doći ćete u situaciju da krenete da rešavate najbitnije stvari za našu državu, a to je rad pravosuđa, tužilaštava i sudova. Najveće afere u ovoj državi još uvek nisu pokrenute baš zbog ovoga. Zato što politika ima moć da kontroliše tužilaštvo i da kontroliše sudove.
Moram da završim, ističe ovo vreme. Područje Okružnog suda u Pančevu – 156. Nije malo, ali kada pogledate Novi Sad, ovo je izuzetno dobar podatak. Područje Opštinskog suda u Požarevcu ima 26 nerešenih predmeta. Kako je to moguće? Koji su razlozi? Koji su to predmeti? Šta se iza ovoga krije? Okružni sud u Prokuplju – 18 predmeta, perfektno. Područje Okružnog suda u Pirotu...
(Predsedavajuća: 15 minuta i 30 minuta.)
Ne bi bilo korektno, zbog ovih sudova, da ne pročitam sve podatke. Pirot, ili nemamo podatke, ili nema zastarelih predmeta. To vam je kvalifikacija za ljude koji rade u pirotskom pravosuđu, da po toj osnovi mogu da napreduju i da se oslanjate na ovakve ljude. I to da bude merilo i drugim sudijama?
Područje Okružnog suda u Smederevu ima 42 predmeta. U Somboru – 39. Područje Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici – 165 predmeta.
Pogledajte Novi Sad, pa pogledajte Sremsku Mitrovicu, i odmah da se zapitate – šta je ovo? Koji su razlozi, gospođo ministre? Pogledajte ova dva okružna suda, skoro 370 nerešenih predmeta, a ukupno u Sremskoj Mitrovici 722 nerešena predmeta. To su stvari koje, jednostavno, ne mogu ovako. Zastarelo – pojeo vuk magarca, i nikom ništa. Ne može ovo ovako da ostane, bez onog koraka koje Ministarstvo može da preduzme. Ovo je priča samo zbog poslanika i građana Srbije, ali neće doneti nikakve koristi ako Ministarstvo ne preduzme, na osnovu zakona, ono za šta je ovlašćeno i ono što mora da bi se ovo rešilo.
U Subotici – 91 predmet, u Užicu – 72, Čačku – 32. Okružni sud u Šapcu – 40.
Posebno su problematični predmeti koji su zastareli u okružnom sudu. Okružni sud, po hijerarhiji, vi to treba da znate, ja sam laik, treba da prednjači po kvalitetu i po primeni zakona, a on prednjači po broju nerešenih predmeta. Ćuti se o tome. Nije ovo od juče. Ako vi ne preduzmete određene korake i ne obavestite javnost, onda je ovo sve potpuno bespredmetno. Ukupno 4.300 zastarelih predmeta u sudovima, ali, nažalost, nemamo informaciju koliko je i u tužilaštvu. Siguran sam da ima mnogo veći broj predmeta koji je zastareo u tužilaštvu. Zato bi bilo neophodno da prihvatite ovaj amandman.
Izvinjavam se i hvala vam, gospođo Čomić. Uvek sam imao simpatija za vaš način predsedavanja Skupštini Srbije. Pokazali ste osećaj odgovornosti zbog građana Srbije, da čuju ove podatke za koje mislim da su izuzetno važni, kako bi stekli uvid u to šta se dešava u našem pravosuđu.
Hvala još jedanput.

Da li još neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić. Vreme na raspolaganju Poslaničkoj grupi Nova Srbija je sedam minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministar, poštovani građani Srbije, javljam se sa željom da, ipak, dobijemo dovoljno simpatija na strani vladajuće većine da se ovaj amandman podrži, jer ovaj amandman ima smisla u tome što je obrazloženje kojim je odbijen pomalo, ne mogu da kažem besmisleno, ali nije onako kako se poziva. Odbijen je s obrazloženjem da je u pitanju institut imuniteta sudija koji je sadržan u članu 151. Ustava Republike Srbije.
Da se zaista misli o imunitetu sudija, onda bi se u članu 90. ovog istog predloga zakona stav 1. obrisao, jer on, u stvari, disciplinuje sudije na način na koji se ruši njihovo osnovno dostojanstvo. Ovde se traži odgovornost sudije za učinjeno krivično delo s namerom, a namera uvek podrazumeva i predumišljaj, ili učinjeno krivično delo iz neznanja. I jedno i drugo je nedopustivo u sudskoj praksi. Od toga sudiju ne može zaštititi nikakav imunitet. Sve drugo što je sadržano u članu 90. stav 1. jeste ono od čega sudiju treba da štiti imunitet i mi smo i na taj član podneli amandmane.
Radi javnosti Srbije, ono što Ustav kaže u članu 151. po pitanju sudijskog imuniteta glasi ovako: ''Sudija ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja sudske odluke, osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane sudije''. Ovim amandmanom je, upravo, predviđeno da se to sprovede do kraja.
Hvala vam, ako pokažete razumevanje za ovaj amandman za koji smo izneli dovoljno argumenata da ga podržite.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Nataša Mićić i Slobodan Maraš.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 7, amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 7, amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se neko javlja za reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Vladan Jeremić.