Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 79. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Petković.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković, posle njega, narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo Malović, Poslanička grupa DSS-a je na Predlog zakona o uređenju sudova podnela sedam amandmana. Želim još jednom da izrazim zadovoljstvo što ste prihvatili jedan naš amandman na ovaj predlog zakona, ali pokušaćemo da vas u raspravi u pojedinostima ubedimo da je zaista neophodno da prihvatite i amandmane koje smo podneli, pre svega, na glavu sedam, koja se odnosi na obezbeđenje suda.
U četvrtak ste imali priliku da čujete od poslanika DSS-a, u jednoj sjajnoj argumentaciji, zašto je potrebno da prihvatite amandmane na čl. 77. i 78. Mislim da su i ostale poslaničke grupe iz opozicije razumele našu želju i, zaista, u diskusiji podržale ove amandmane i kolege Šormaza i Đurića, a ja ću pokušati da obrazložim amandman koji sam podneo na član 79 – uređenje pravosudne straže.
Naime, tražimo, pre svega, da se termin: "pravosudna straža" promeni u: "sudska policija", da se promene nadležnosti i ovlašćenja ove sudske policije.
U članu 79. stoji da uređenje pravosudne straže, uniformu njenih pripadnika, naoružanje i službenu legitimaciju detaljnije propisuje ministar nadležan za pravosuđe.
Gospođo ministre, uz dužno poštovanje, mislim da treba konsultovati malo i neke druge zakone i Zakon o policiji. Vrlo dobro znamo šta uređuje Zakon o policiji i šta treba da uredi ovaj zakon o uređenju sudova, koje su nadležnosti, ovlašćenja Ministarstva pravde, a koje su nadležnosti Ministarstva policije.
Mislim da bismo, kada smo već to taksativno naveli u svojim amandmanima, prihvatanjem ovih amandmana, na sveobuhvatan način zaokružili čitavu ovu celinu i na mnogo bolji način regulisali ovu materiju.
Naime, predlažemo da su, u obavljanju poslova obezbeđenja, ovlašćenja službenika sudske policije sledeća: da utvrđuju identitet osoba koje ulaze i izlaze iz suda; to je i do sada postojalo, ali činjenica je da se nije sprovodilo dosledno, onako kako treba, nije dovoljno samo pogledati ličnu kartu i pustiti nekog da uđe u zgradu suda, s obzirom na to da znamo šta se sve dešavalo u zgradama sudova širom Srbije; da pretresaju lica koja ulaze i izlaze iz suda i njihove stvari; zabranjuju ulaz licima koja nose vatreno oružje, opasno oruđe ili za koja postoji sumnja da unose opasne stvari, osim ovlašćenim službenim licima prilikom prinudnog dovođenja ili sprovođenja osumnjičenih, okrivljenih, odnosno zatvorenika. Na ovaj način smo zaista sve obuhvatili.
Mislim da bi bilo dobro da čujemo od vas i podatak koliko je suđenja odloženo, koliko je dana izgubljeno zbog anonimnih prijava da je nekome, to se dešavalo, pre svega, u beogradskim sudovima, a i širom Srbije, postavljena bomba, koliko puta su građani bili prinuđeni da napuste zgradu suda, da ne završe posao zbog koga su došli u sud.
Mislim da nije loše da čujemo i taj podatak. Verujem da to imate, ali to se, maltene, svakodnevno događa i jedan od načina da se ovo spreči jeste i da se prihvati ovaj amandman, kako bi se ta oblast bolje regulisala.
Zatim, službenik sudske policije zadržava, do predaje policiji, lica koja su u sudu zatečena u izvršenju krivičnog dela, odnosno prema kojima je primenjeno sredstvo prinude, vezivanje.
Imali smo, takođe, priliku da u toku suđenja čujemo razne uvrede na račun sudija, koji samo rade svoj posao, od strane prisutnih u sali nakon izricanja presude, različite pretnje sudijama. To je nedopustivo i dajte da na ozbiljan način zaštitimo ljude koji rade jedan od najodgovornijih poslova u ovoj državi.
O načinu odevanja i ulaska u sud možemo mnogo reći. Naime, ljudi koji su radili u pravosuđu imali su prilike da vide stranke i u papučama, i u bermudama. Mislim da je to nedopustivo. Ono što se ne može dozvoliti na utakmici, na ulici, u nekim javnim objektima, sigurno ne može biti dozvoljeno u sudu i to treba, u svakom slučaju, sprečiti.
U obrazloženju Vlade zbog čega su odbijeni ovi amandmani, stoji da se ne prihvataju iz razloga što će se oblast koja je vezana za pravosudnu stražu, obezbeđenje objekata pravosudnih organa, kao i za obezbeđenje nosilaca pravosudnih funkcija i osoblja u pravosudnim organima, regulisati posebnim zakonom.
Postavljam pitanje – kada će to biti regulisano? Mislim da je mnogo jednostavnije i lakše da ovaj problem rešite prihvatanjem četiri amandmana, nego da ponovo dolaze izmene i dopune ovog zakona, da ponovo gubimo vreme u načelnoj raspravi, da ponovo podnosimo amandmane. Dajte da efikasno radimo, da iskoristimo ovu priliku da tu oblast, zaista, regulišemo, kako ne bismo opet za mesec ili dva dana raspravljali o istim ovim stvarima.
Mislim da nemamo vremena. Dajte da unesemo malo energije i živosti u ovaj parlament i da reagujemo na pravi način, kada su već poslanici, amandmanskom tehnikom, pokušali da poprave određeni predlog zakona.
U ovom obrazloženju se pozivate na Zakon o policiji. Verujte da vrlo dobro poznajemo odredbe Zakona o policiji i zbog toga smo iskoristili određene odredbe, prepisali ih u amandmanima koje smo predložili.
Ministarstvo pravde će uzeti u obzir i rešenja predložena u amandmanima narodnih poslanika. Zašto gubiti vreme, uzmite ova rešenja koja smo predložili već danas, prihvatite amandmane koje je Poslanička grupa DSS-a podnela na ovaj zakon i da tu oblast konačno zaokružimo, kako ne bismo bili u prilici da ponovo za koji mesec raspravljamo o istim ovim stvarima. Verujte, nemamo vremena za gubljenje. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Za ovu temu je važno da postoji suštinsko neslaganje između predlagača i podnosilaca amandmana, a to su amandmani na čl. 77, 78, 79, 80, 81. Vlada smatra da te poslove treba da radi pravosudna straža, a predstavnici DSS-a misle da je u pitanju pravosudna policija.  Naravno, iz toga se jasno profiliraju dve koncepcije.
Mi smo tokom rasprave, u četvrtak, ispred SRS-a izneli stav da to, praktično, treba da bude sudsko obezbeđenje sa tačno propisanim nadležnostima. Naravno, ono što se tiče prava i obaveza, načina funkcionisanja, mora da bude regulisano zakonom, ali svi oni tehnički aspekti moraju da se propišu aktom ministra pravde. Jer, pravosuđe i zatvori su u nadležnosti Ministarstva pravde.
U ova dva sukobljena stava, kada SRS unosi potpuno drugi stav, drugi koncept, teško da mogu da pričam o razlikama, finesama, zašto je jedna varijanta bolja u odnosu na drugu ili obrnuto, ali mogu da iskoristim ovo vreme da skrenem pažnju na to da bi ova oblast morala da se reguliše.
Nekada davno, to nismo imali. Obično su sudovi imali jednog portira, koji je sedeo dole. Tu je bio i neki aparat za fotokopiranje. Kada neko dođe, on kaže – sudnica broj taj i taj, nalazi se na tom i tom spratu, levo, desno, itd.
Šta je urađeno kod nas, pa postoji potreba da imamo uniformisana lica, s naoružanjem, u sudu? Kada nađemo odgovor na to pitanje, onda ćemo videti šta je uzrok, jer ovo što se predlaže i ove dve koncepcije koje traže neko rešenje, a međusobno su suprotstavljene, u stvari se bave posledicama, a ne uzrokom.
Vratiću se na čuveni Lutrin zakon o sprečavanju nereda na utakmicama. Taj zakon se donosio 2003. godine, pa se kasnije menjao, svašta su radili ovde. Samo što još nisu i gimnastiku radili u ovoj sali predstavnici DOS-a u to vreme. Mi iz SRS-a smo im rekli da smire DB i neće biti nikakvih problema. Neće vam biti potreban nikakav propis koji će to da reguliše. Uzeli smo primer Engleske. U Engleskoj, na stadionima ne postoji ograda, ali onaj ko pređe, pravi neki lom, neka mu je Bog na pomoći, kada zakon svu svoju silinu istrese nad njim.
Slično može biti s obezbeđenjem zgrade suda. Ko napravi nered, ometa suđenje, ometa tok, treba da bude primereno kažnjen krivičnim delom.
Ali, sad smo već ušli u nešto i hajde da se vratimo na ono normalno, a to je ono vreme kada ste otišli na godišnji odmor i zaboravili da zaključate vrata i niko vam ne ulazi u stan da krade. Pošto je to daleko prošlo vreme, a ja težim da se ono vrati, verovatno je put mukotrpan i drugačiji.
Međutim, pošto se bavimo ovim zakonom, posledicama, neko nas je namerno skrenuo sa teme. U četvrtak sam pokušao, ako želite da razmišljate, da nabacim temu. Kakvi su mogućnosti čoveka koji koristi pravni put i u tom korišćenju pravnog puta suoči se s planetarnom nepravdom? Da li onda ovakva vrsta straže, obezbeđenja i policije čuva pravdu ili nepravdu? Kako da čovek ostvari svoja prava ako nadležni državni organi ne pokazuju elementarno razumevanje za to, već nalaze raznorazne razloge kao izgovor?
Upotrebiću jedan primer. Pre nekoliko dana bio nam je ovde Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Prema njegovim reakcijama, video sam da mu je bilo vrlo neprijatno zbog ove situacije s mandatima. Zašto mu je bilo neprijatno? Zato što u lokalnim samoupravama proradi neki ludački sindrom. Neko je prodao lokaciju pre nego što su bili izbori i sada ga tajkun juri. Jesi li uzeo milion i po? Jesi. Daj mi lokaciju. Ja to ne mogu to, nisam na vlasti. Đilas je na vlasti. S Đilasom ti završi. Ako ništa drugo, prevremeni izbori, sve imamo da napravimo.
Gospođo Malović, preporučio bih vam da sednete s gospodinom Milanom Markovićem, da raspravite jednu pravnu dilemu. Ovo više pričam zbog građana Republike Srbije. Naravno, ovo povezujem i s onom stražom koja sedi u sudu da se ne bi desio neki nemir. Pravim vezu da ne bih dobio 3000 dinara kaznu.
Samo da vas obavestim o jednoj stvari. Mi u Narodnoj skupštini vrlo često dobijamo izveštaj Administrativnog odbora u kom se konstatuje da su ispunjeni uslovi za prestanak mandata narodnom poslaniku. Predsedavajući samo to pročita, ne čak ni ceo izveštaj, nego nas samo obavesti da smo dobili te izveštaje, da je Administrativni odbor utvrdio da su ispunjeni zakonom propisani uslovi i konstatuje da je prestao mandat narodnom poslaniku.
Isto to treba da se radi u lokalnoj samoupravi. Gospođa Vjerica je malopre baš pričala o nekim sudijama koji ne znaju pravni domet konstatacije o prestanku mandata. Imate sudije u okružnom sudu koji kažu da je to konstitutivna odluka.
Kako može da bude konstitutivna odluka? Valjda je ona deklaratorna. Prima se k znanju i konstatuje u zapisniku. Ali, vi imate sudije okružnog suda čiji su rođaci odbornici u opštini Zemun, u vezi su sa Đilasom i s još nekim. To su ovi – rušićemo Vladu, štaka za Vladu. Ko zna šta više razmišljaju! Rekao sam da će da budu svedoci i sada priznajem da će da budu svedoci, ali nema veze, o tom potom. To ćemo na drugom mestu da rešavamo.
Ubacujem u ovu priču, šta da radi pravosudna straža? Koga pravosudna straža treba da štiti? Ona postupa po nalogu predsednika veća ili predsednika suda, čak i kada oni sprovode nepravdu. Ovo me podseća, ovaj koncept koji ste uzeli, na jedan koncept koji je važio u Haškom tribunalu. Molim vas, nemojte da se smejete, pošto to važi tamo. Nemojte da se čudite.
Ako Haški tribunal pozove nekoga da bude svedok Tužilaštva, pa se taj čovek ne odazove, kaže – ja sam svedok odbrane, nije vreme za to, ili, ja sam bolestan, nije bitno koji je razlog, postoji mogućnost da se vodi postupak za nepoštovanje Suda i u tom postupku se dokaže da su bili opravdani razlozi što se neko nije pojavio. Znate li šta je Žalbeno veće zauzelo kao stav? Sve ste vi u pravu, ali nalog mora da se poštuje, pa čak i kad je nezakonit. Nezakonit nalog postaje zakonit kada treba da se preti čoveku i nad njim da se iskali bes.
Naravno, ovo koristim kao vezu, da ne bih dobio kaznu od 3.000 dinara, jer se odredba odnosi na pravosudnu stražu.
Molim vas, dajte da vidimo uzrok koji nameće da uniformisana lica moraju da budu ispred suda, u sudu i da se bave tim poslovima obezbeđenja. Šta je uzrok? Da li treba da propišemo neko novo krivično delo kada neko ometa pravdu u sudnici, kada neko preti sudijama?
Ali, molim vas, šta da radimo sa sudijom koji sprovodi očiglednu nepravdu, nezakonje? Evo ga taj Škorić. Sede sudije u okružnom sudu i ne znaju kakav je pravni značaj neke odluke u vidu konstatacije.
To je čista deklaracija, obaveštavanje, primanje k znanju, obična rečenica o konstataciji. Zašto? Nikad se ne dozvoljava da jedan organ preglasavanjem odlučuje o svojim članovima.
Gospođo Malović, pogledajte član 46. Zakona o lokalnim izborima, poslednji stav. U tom stavu stoji da skupština jedinica lokalnih samouprava treba da utvrdi prestanak mandata i u slučaju smrti odbornika. Šta ako se da na glasanje, pa većina to ne prihvati? Jel on živ? Umro čovek. Ili još jedna veća glupost, kaže se da skupština jedinice lokalne samouprave utvrđuje prestanak mandata zbog razloga iz stava 1. tačka 2), raspuštanje skupštine jedinice lokalne samouprave. Pa, kad se raspustila, ona više ne postoji. To su primeri koji pokazuju da vi imate sudije, ove nameštene, nameštene.
Sledeća tačka dnevnog reda će biti o sudijama. Mi se opet borimo protiv reizbornosti, da znate, ali tražimo da se razreše neznalice, namerne neznalice, jer ne zaslužuju, jer su oni sigurno u nekom dilu. S kim? S Draganom Đilasom. Da li će on da promeni Tadića, ja ne znam. Možda, uz pomoć, rušićemo Vladu, štaka za krizu. Ne znam, imamo ceo dan, pa ćemo da pričamo i o štakama i – rušićemo Vladu, i o tome –biću svedok Haškog tribunala, protiv Vojislava Šešelja neću biti, pa opet imamo ovo – preti mi Vojislav Šešelj. Kome on može da preti, čovek u zatvoru? Sve se snima. To što su ''politički tata'' i ''politički sin'' u nekoj neprirodnoj koaliciji, to je druga stvar.
Ovu priču sam vam ispričao da biste shvatili da i ovde imamo neku službu obezbeđenja, ali nije straža, nego služba obezbeđenja. Da li ona, možda, štiti nezakonito stanje koje postoji u Narodnoj skupštini? Kako?
Objasnite mi kako ćete vi sada da donesete ove zakone i da kažete – to su prava evropska rešenja, a znate i sami da će da vam učestvuju u radu i u glasanju o ovome, da li dizali ruku, ili ne dizali, da li blejali, nije bitno, i oni koji nisu narodni poslanici, i vi znate da nisu narodni poslanici, imate kompletno saznanje, znate da je sav pravni put iskorišćen, i krivični postupak i parnični postupak, i vršimo neke pregovore, dogovore, da vidimo, da vas urazumimo da poštujete zakone.
Ali, pazite, ako predsednik suda ne želi da poštuje zakon, onda treba pravosudna straža da saučestvuje s njim. Evo, da vam to objasnim. Nekada, u davno vreme, bilo je ono izbacivanje iz društvenih stanova i uvek je policija morala da asistira. Bilo je slučajeva da policajci plaču kada se iseljava neka familija – beda, jad, čemer, moraš da ga iseliš, zato što je neko u opštini doneo neku odluku. Policajac sedi i saučestvuje s tim čovekom koga izbacuju, jer je i taj policajac u još goroj stambenoj situaciji. Vodite računa, u ovoj rigidnosti, da neko iz pravosudne straže ne podilkani, pa počne da sprovodi svoju pravdu u sudu, a on je jedini ovlašćen da ima oružje.

Da li još neko želi reč?
Narodna poslanica Nataša Jovanović želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Gospođo potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu Poslovnika, čl. 225. i 226, tražim od vas informaciju, gospođo Malović, ako možete sada, ali ne verujem da ćete biti u situaciji da mi je dostavite, ako ne, to sam zatražila u pisanoj formi od ministra Milana Markovića pre nekoliko dana, a sada i od vas.
Naime, mislim da je vaša obaveza da znate kako funkcionišu sudovi u Srbiji i trenutno je najskandalozniji slučaj koji se dešava u Okružnom sudu u Kragujevcu, pa onda u Beogradu, o čemu je govorio malopre kolega Krasić. Međutim, kragujevački Okružni sud, na čelu sa Miroljubom Tomićem, čija je direktna veza s otpadnikom iz Srpske radikalne stranke Tomislavom Nikolićem, ne prestaje da donosi nezakonite odluke.
U petak, 21. novembra, stigao je odgovor od strane Okružnog suda na žalbu koju je uputio Zlatko Radić, odbornik Srpske radikalne stranke, a zbog toga što je takvu preporuku imao lokalni odbor Srpskog pokreta obnove, gradska, odnosno opštinska skupština Lapovo nije donela odluku o prestanku mandata četiri bivša odbornika Srpske radikalne stranke.
Moram da vam kažem, gospođo Malović, da je, poučen takvim iskustvom i ovom kriminalnom odlukom o krađi 10 odborničkih mandata iz Kragujevca, gospodin Radić blagovremeno, uz žalbu, podneo i zahtev za izuzeće sudija koje su učestvovale u otimanju, odnosno krađi 10 mandata iz Skupštine grada Kragujevca, i to: predsednika Prvog veća Radovanke Nikolić, Vesne Cvetković i Milunke Cvetković i Drugog veća – Obrena Jezdića, kao predsednika, Simonide Miloradović i Aleksandra Blanuše.
Pre donošenja ovoga o čemu ću sada, na kraju, da vam govorim, Aleksandar Blanuša, čije je izuzeće, kao jednog od sudija kriminalaca u ovoj grupi od šest, gospodin Zlatko Radić tražio, odgovara da je nemoguće da se uopšteno traži izuzeće nekih sudija u Okružnom sudu.
Taj, prvo, nije nikakvo uopšteno izuzeće tražio, nego je konkretno naveo koje su to sudije koje su bruka za srpsko pravosuđe, njihova imena sam danas ponovo pročitala i sigurno ću još nekoliko puta, i svakoga dana, sve do trenutka dok ne dođem u situaciju, svako od nas, da branim svoja prava u pravnoj državi, a naročito ono što je neprikosnoveno, a to je volja građana.
Onda ne razmišljajte, kao što vam je rekao gospodin Krasić, mi smo protiv reizbora, ali, svakako, za razrešenje takvih koji su bruka i sramota, ne da prave disciplinski prekršaj, kako stoji u zakonu, nego, vidite, donose skandalozne odluke. Onda je, bez odluke o izuzeću tih sudija...
Evo, završiću, gospodine Milivojeviću, vidim da vam se mnogo žuri, ali ovo je, zaista, nešto nad čime biste i vi trebalo da se zabrinete, vi žurite, verovatno, preko puta, čeka vas Boris Tadić, pa ne možete da gubite vreme.
Dakle, odborniku Zlatku Radiću je, gospođo Malović, taj Aleksandar Blanuša, na žalbu, dakle, ostavke, ovlašćenja i sve ono što smo uputili, kao prilog uz žalbu, odgovorio, zamislite vi taj cinizam...
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
Evo, završavam, gospođo Čomić, ali ovo čitava javnost neka čuje i neka čuju narodni poslanici, kaže: ''Kao ovlašćeno lice Srpske radikalne stranke, u svojstvu odbornika opštine, uputili ste Okružnom sudu to i to. Na osnovu sadržine navedene žalbe'', vidite vi koji je to bezobrazluk, ''nije moguće pouzdano utvrditi...
(Predsedavajuća: Četiri minuta.)
... da li ste žalbu podneli samo zbog odluke Skupštine opštine Lapovo ili tražite da se poništi odluka koju je Skupština donela''. Znači, oni ne žele da poštuju Zakon o lokalnim izborima, član 49. stav 2.
Izvinite, gospođo Čomić, što sam prekoračila vreme, a od vas najhitnije tražim informaciju, gospođo Malović, o tome da li znate da takav kriminal postoji i da se takve odluke, direktno protiv Ustava i zakona, donose u kragujevačkom Okružnom sudu?

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 81. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Pejčić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Pejčić, zatim, narodni poslanici Nataša Jovanović i Dragan Todorović. Usled odustajanja, narodni poslanik Dragan Todorović, posle narodnog poslanika Aleksandra Pejčića. Izvolite.

Dame i gospodo, poštovano predsedništvo, poštovana ministre, na dnevnom redu danas je Predlog zakona o uređenju sudova, i to u pojedinostima.
Da ovaj zakon nije dobar i nije kvalitetan, govori veliki broj amandmana poslanika opozicije. Između ostalog, vi ste prihvatili 19 amandmana, što govori da i sami lutate što se tiče ove materije i da Vlada nema precizan stav o ovom zakonu. Da je Vlada od autoriteta i digniteta, ona bi ovaj zakon povukla, doradila ga i na nekoj od narednih sednica dostavila narodnim poslanicima da ga razmatraju. Znači, ukupno 42 amandmana je podneto, 19 je prihvaćeno, što govori upravo to – da Vlada luta u pogledu adekvatnih zakonskih rešenja.
Kada pričamo o našim sudovima, to je ogledalo jedne pravne države, moderne, evropske, a činjenica je da je želja svih nas u Skupštini, a i građana Srbije, da imamo jedno autoritativno sudstvo, autonomno sudstvo, depolitizovano sudstvo, da ljudi koji rade u sudstvu, tj. sudije, nisu korumpirani i da mogu da sude po zakonu.
Inače, mi smo imali šansu da u ovom trenutku reformišemo naše sudstvo, da reformišemo sve sudove. Međutim, analizirajući ove zakone, a i slušajući javno mnjenje, tj. određene institucije i organizacije vezane za pravosuđe, videli smo da ovi zakoni nisu dobri i da imaju kao zadatak samo lustraciju sudija, ukidanje određenih opštinskih sudova, postavljanje svojih političkih kadrova itd.
Poslanici DSS-a su na prethodnim sednicama govorili o ovom zakonu, naročito o poglavlju sedam – obezbeđenje sudova. Da podsetimo građane Srbije šta je u prethodnom periodu pravosudna straža radila i koja je ovlašćenja imala.
Da bi neko bio službenik pravosudne straže, morao je da poseduje najmanje četvrti stepen školske spreme, psihofizički sposoban, u rangu je državnih službenika, nameštenika. Inače, pravosudna straža nije imala pravo upotrebe sile, već samo preventivno da deluje, dok ne dođe civilna policija. Nisu imali uniformu, već su koristili uniformu za zatvorske straže. Nisu imali nikakve legitimacije, imali su pravo samo da nose oružje u zgradi u kojoj se nalaze. To je po onom starom zakonu.
Novi predlog zakona predviđa neke male reforme. Međutim, poslanici DSS-a žele da govore o sudskoj policiji, jer je to trend, jer su mnoge zemlje EU u svoja uređenja sudova, upravo, uveli sudsku policiju, za koju se pokazalo da izuzetno kvalitetno obavlja deo svog posla.
Moj amandman na član 81. želi da reguliše ovu materiju, iz prostog razloga, jer smatramo da uvođenjem sudske policije možemo na adekvatan način poslati signal građanima koji ulaze u sudove – da o njima brine služba koja je, pre svega, profesionalno obučena za to.
Iz ovog mog amandmana možete da vidite da sam poradio i na toj socijalno-zdravstvenoj zaštiti i na radnim odnosima sudske policije i da je, između ostalog, predviđen beneficirani radni staž zbog uslova rada, jer su uslovi rada izuzetno otežani i specifični. Znači, za jednu godinu rada, imali bi 16 meseci ubeleženih. Zatim, u slučaju da dođe do smrtnog slučaja ili nesrećnog slučaja, njegova porodica ima pravo na besplatnu sahranu službenika i, takođe, pravo na jednokratnu pomoć u visini njegove šestomesečne plate.
Pošto niste na adekvatan način regulisali ovu problematiku i ovu materiju, mi vam predlažemo da usvojite ovaj amandman, ne samo moj amandman, već amandmane svih naših poslanika. Mi mislimo da će, ugrađivanjem amandmana u ovaj zakon, to postati svetski i evropski zakon i približiće se evropskom pravosuđu.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, a posle njega narodni poslanik Dragan Šormaz.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, mislim da je ovaj amandman izuzetno važan i da bi trebalo razmisliti da ga usvojite, zato što on vrlo ozbiljno tretira službu koja radi izuzetno odgovoran posao i baš zbog toga bi trebalo da se povede računa o tome ko se prima za sudsku stražu.
Podsetio bih vas samo na nespornu činjenicu koliko je to važno, na jedan od najčuvenijih slučajeva, a to je slučaj Novosadskog suda i bekstva jednog od najvećih finansijera DS-a Zorana Trifunovića Trizona, koji je ušao u Sud, išetao iz Suda, kao i svaki drugi građanin, iako je optužen za teško krivično delo.
Između ostalog, ako se sećate, on je uzimao naftu od NIS-a, sve je to radio raznoraznim malverzacijama; iako nije smeo da tu naftu proda pre nego što je plati, on je to prodao i kad je došlo vreme da plati, pokupio se i pobegao. Ali, uspeli su da ga uhvate, da ga odvedu u sud. Međutim, iz suda je on išetao, i nikom ništa. Jednostavno, slobodan građanin.
Verovatno pretpostavljate da je to uradio zato što mu je neko omogućio da to uradi. Zato je važno da ljudi koji obavljaju taj posao budu na visini zadatka koji se pred njih postavlja.
Zbog čega je važno i, uopšte, zbog čega sud ima posebnu stražu? Zbog toga da ta podela na sudsku, izvršnu i zakonodavnu vlast i na ovaj način bude izvršena. Mislim da bi u budućem zakonu o Narodnoj skupštini, takođe, trebalo predvideti da obezbeđenje u Skupštini vrši posebna služba, koja će biti samo obezbeđenje Skupštine.
Da se razumemo, nemam ništa protiv ljudi koji obavljaju ovaj posao, ali sećam se, recimo, da su 1995. godine ovde pušteni neki ljudi u trenerkama i patikama, koji su tukli poslanike SRS-a. Da je tu bilo skupštinsko obezbeđenje koje je potpuno nezavisno, to ne bi uradilo. Takođe, siguran sam da bi nezavisno skupštinsko obezbeđenje sprečilo ulazak onih koji nisu poslanici, koji su oteli mandate, a ulaze u Skupštinu Srbije.
Razumem potrebe Borisa Tadića da ima štaku kojom će se poštapati, zato što se ozbiljno postavlja pitanje do kada će uspeti da izdrži ova vlada, ali onda bi to skupštinsko obezbeđenje, recimo, izdavalo bedževe na kojima bi bila štaka i onda bismo znali o kakvim se poslanicima radi, ne bi bilo nikakve dileme.
Morate da vodite posebno računa, gospođo ministar, o činjenici da će ovi ljudi biti na izuzetno velikim iskušenjima. Čim se bude promenila vlast i dođe odgovorna vlast, ogroman broj sadašnjih ljudi u vlasti, koji pljačkaju ovu državu, moraće da dođu pod udar zakona. Tu nema nikakve dileme.
S parama koje su uzeli, ovo sudsko obezbeđenje, kao, između ostalog, i zatvorsko obezbeđenje, biće na izuzetno velikim iskušenjima. Vi znate kolike su plate, kakva je ekonomska i socijalna situacija u našoj državi i zato mora da se povede računa da ti ljudi, stvarno, budu sposobni da obave poslove koji pred njima stoje.
Sada ću vam izneti samo podatke vezane za reprezentaciju u javnim preduzećima u Srbiji, i to ne svim – u pitanju je svega 28 javnih preduzeća. Sada ćete čuti cifre koje ne da paraju uši, nego vas mozak zaboli od toga na koji način se pljačka ova država.
Čuli ste pre nekoliko dana kako pojedini predstavnici Vlade govore o tome da ćemo štedeti, čak je Radovan Jelašić otpustio kafe-kuvarice da bi uveo štednju u Narodnu banku Srbije. Kupio je automate, verovatno, zbog provizije, jer oni koji prodaju automate, znate kako radi G17.
Pazite, reprezentacija na nivou 2007. godine: JP ''Elektromontaža Srbije'', planirano 14,8 miliona, skoro 200 hiljada evra, a utrošeno 13,2 miliona. Uštedeli. Podatak za direktora, kolika mu je bila reprezentacija, nije iskazan. JP ''Jugoimport'', a vi svi znate čiji direktor tamo sedi, G 17, DS-a i redom, iz Vlade, ko je sada u ovoj koaliciji, u zemlji i inostranstvu – 24.352.793,00 dinara, 300 hiljada evra. Direktor je, pri tom, potrošio 1.956.581,00 dinara, skoro 20.000 evra.
Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, čini mi se da je skoro dobio novog direktora, Mićko će imati mogućnost da se po pitanju reprezentacije vrlo dobro snađe, jer su sredstva velika, neće morati baš puno da se ograničava, planirano je 10 miliona. Zamislite, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva – 10 miliona je planirana reprezentacija, a prvačići plaćaju udžbenike, plaćaju sve. To je 13.000 evra. Potrošeno je 5.700.000,00 kaže, nisu u mogućnosti da nam dostave podatke koliko je direktor utrošio za reprezentaciju.
Agencija za osiguranje depozita. Recite mi, molim vas, šta će toj agenciji reprezentacija? Razumem, kafe, sokovi, stvarno ne razumem, objasnite vi, šta će ovoj agenciji reprezentacija. Gospodin Batić govori o 130.000 evra. Ovde kažu, planirano je 2,5 miliona, a utrošili su 1.804.000,00.
Vi se sećate da sam vam rekao i za plate, bez obzira na to što smo dobili podatke, da ti podaci nisu istiniti, falsifikovani su, i rekao sam vam da sigurno znam za dva javna preduzeća. Danas ste čuli za jedno, a to je Aerodrom ''Nikola Tesla'' i Bojan Krišto, a postoji još jedno preduzeće za koje sigurno znam da je falsifikovalo izveštaj; formalno jeste tolika plata, ali koliko uzima, to je sada druga stvar. Prema tome, to je falsifikat.
"Službeni glasnik", koliko se meni čini, to je Sloba Gavrilović. Hteli su da ga se oslobode, jer su im njegove usluge bile nepotrebne, čak i štetne, pa ga poslali na mesto direktora, a reprezentacija – 6.576.153,00 dinara.
Agencija za privatizaciju, ljudi moji, oni iovako uzimaju procenat od svake prodaje, još ste im omogućili reprezentaciju. Šta će njima reprezentacija? Da, ne odvajaju od usta, dobro zapažanje. Molim vas, 6.273.839,00 dinara, a da li znate kolike su to pare, koliko je to plata, koliko je to kvadrata stanova, koliko obdaništa može da se izgradi, šta sve može za ove pare da se uradi, a vi tvrdite kako ćete štedeti, kako ćete voditi računa o svakom dinaru!
Agencija za privredne registre, oni se namlatiše para, kad god treba da izvadite neki dokument ponovo, jer ne priznaju nijedan, 1.800,00 dinara, koliko me sećanje služi. Stalno neke preregistracije, neki zahtevi, stalno nameštaju da moraju ta dokumenta da se vade. Agencija za privredne registre – 2.595.961,00 dinara.
Tanjug – planirano je 8 miliona, 100.000 evra. Gospođo ministar, pogledajte kolika je prosečna plata, 250 evra, pa podelite to sa 250 i pogledajte koliko je to plata.
RATEL, šta će njima, gospodine Batiću, šta će njima reprezentacija? Oni su se bar namlatili deleći frekvencije i kapom i šakom, uz dobru proviziju, ništa nije bilo za džabe. Planirano je 5.900.000,00 i oni su uštedeli, 4.427.539,00 dinara.
Agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Ovde je provizija na svakom koraku. Šta će njima? Postavite pitanje, šta će njima reprezentacija, šta će im ovolika reprezentacija? 1.154.101,00 dinara. Pazite, oni vode računa, kažu, pravo na korišćenje reprezentacije ima samo direktor Agencije, za potrebe Agencije. Kakve su to potrebe Agencije?
Pošta, JP PTT – planirano 55 miliona, a utrošeno 42.106.000,00 dinara; direktor je bio izuzetno skroman, svega 504.000,00. Direkcija za železnice, direktan budžetski korisnik, nema poseban fond, direktor je utrošio svega 245.839,00 dinara. JP ''Srbijašume'', ovo je neverovatno, ljudi moji, da li je ovo moguće, utrošeno je 47.839.345,00 dinara; 28 direktora čine rukovodstvo preduzeća i oni koriste sredstva za reprezentaciju.
Ljudi moji, šta vi mislite? 28 direktora, 48 miliona, o čemu mi sada da pričamo? Da li vi vidite koje su ovo pare? Ona varvarska plemena, kada su upadala u nečije zemlje, ostavljala su bar nešto da nikne za iduću godinu, a vi to do temelja uništavate i pljačkate nemilice.
JP ''Železnice Srbije'', planirano u visini od 0,5%. Ne kažu koliki je iznos, da mi izračunamo koliko je to 0,5%. Direktor je i ovde bio skroman, svega 428.000,00 dinara, pola miliončeta.
''Jat ervejz'', taj nije dostavio, 17.319.000,00 dinara. Preduzeće za telekomunikacije, Telekom Srbije, ljudi moji, stvarno moram da uzmem vodu (narodni poslanik pije vodu), 73.853.000,00 dinara, au, ljudi moji! Elektroprivreda Srbije – 22.300.000,00 dinara, Građevinska direkcija Srbije, 2.983.000,00 dinara, ''Putevi Srbije'' – 16,3 miliona, sitnica. RTS – 25 miliona. "Transnafta" ima sedam miliona i 400, a ukupno je to – 530 miliona 729.638 dinara.
To je sitnica za vas, sitnica. Vidim ja da vi iz ''žutog preduzeća'' računate da ima još. Nažalost, vas ništa nije sramota – e, to je problem. Problem je što vas nije ništa sramota i ničega se ne stidite, a sve je ovo od gladnih usta, od građana Srbije. To je problem s kojim ova država mora da se suoči i mora da reši. To je jedino moguće na novim izborima. Džabe vam štaka, jer kad svi podaci dođu do građana Srbije, otići ćete vi tamo gde vam je mesto.
(Predsedavajući: Vreme.)
Zato, gospođo ministar, sada povedite računa o ljudima koji moraju da se brinu o ovima koji će doći tamo gde im je mesto. Hvala vam i oprostite što sam prekoračio vreme.