Dame i gospodo narodni poslanici, na kraju prepodnevnog dela, započeta je rasprava o amandmanu kolega Nataše Mićić, Judite Popović i Slobodana Maraša na član 4. stav 2. Predloga zakona o sudijama.
O čemu se radi u ovom članu? Član 4. govori o materijalnoj nezavisnosti, to je naslov iznad člana, nešto što je novina u našoj praksi, ali nećemo o tome. U stavu 2. člana 4. kaže se da plata sudije mora biti u skladu sa dostojanstvom sudijske funkcije i teretom odgovornosti.
Naravno da mora da bude u skladu s ova dva kriterijuma, ali su ovo suviše uopšteni kriterijumi i, naravno, kad god je zakonska norma ovako neprecizna, uvek se otvara mogućnost za zloupotrebu kod primene ovog ili ovakvih članova.
Kolege koje su podnele amandman dobro su primetile i predložile da se stav 2. člana 4. izmeni i da glasi: "Plata sudije mora biti u skladu sa dostojanstvom sudijske funkcije, teretom odgovornosti'' , dakle, to je prepisano iz Vladinog predloga, i dodaje se: "i pokazanim rezultatima u obavljanju sudijske funkcije".
U obrazloženju su napisali da se predloženim amandmanom predlaže da se, kao dodatni kriterijum koji određuje principe za visinu plate sudije, definišu i pokazani rezultati u obavljanju sudijske funkcije.
Uverena sam da niko od narodnih poslanika, niko od građana koji prate naš današnji rad, niko od sudija i niko od zaposlenih u pravosuđu ne bi mogao da stavi nijednu primedbu na ovaj amandman. Dakle, amandmanom se nije diralo u ono što je Vlada predložila, u to što kažemo da je uopšteno – da plate moraju biti u skladu sa dostojanstvom sudijske funkcije i teretom odgovornosti.
Neverovatno je da Vlada nije prihvatila ovaj dodatak: "i pokazanim rezultatima u obavljanju sudijske funkcije". Šta kaže Vlada, zbog čega to nije prihvatila? "Amandman se ne prihvata iz razloga što predloženo rešenje jasnije i preciznije određuje pojam materijalne nezavisnosti sudije".
Ovo je nešto što je neverovatno. Govorili smo i ovih dana, ponavljam to i sada, razumemo mi da Vlada ima neki zacrtan put, ima neku predstavu kako treba koja materija da bude regulisana, i može da se razume da Vlada ne prihvati sve amandmane, ali Vlada je prihvatila, otprilike, 20% amandmana, odnosno 22 amandmana su konkretno prihvaćena, a ovaj predlog zakona ima 107. članova. Znači, skoro 20% amandmana je prihvaćeno. Zaista se postavlja pitanje, kao i za onaj prethodni zakon, da li je Vlada sigurna u ovo što je predložila i da li je moguće da je Vlada sama priznala da je imala 20% propusta u zakonskom tekstu?
Naravno, bar sa gledišta SRS-a, našeg programa, u amandmanima koje je Vlada prihvatila ima jedan broj amandmana za koje mislimo da nije trebalo da budu prihvaćeni, kao što ima onih za koje mislimo da je dobro što su prihvaćeni, ali neprihvatanje ovog amandmana na član 4. Predloga zakona o sudijama više nego jasno govori o nameri Vlade Republike Srbije da se utiče da izvršna vlast vrši direktan uticaj na sudije, odnosno na sve pravosudne organe.
Da nije tako, zašto bi Vlada rekla da je preciznije kada se samo kaže da plate sudija moraju biti u skladu sa dostojanstvom sudijske funkcije i teretom odgovornosti? To je za Vladu preciznije nego kada se ovome još doda i da to mora biti u vezi s pokazanim rezultatima u obavljanju sudijske funkcije.
Dakle, molila sam vas, gospođo Malović, prethodnih dana, a i sada vam toplo preporučujem da još jedanput pogledate sve amandmane koje su narodni poslanici podneli na ceo ovaj komplet zakona koji vi ovde, u ime Vlade, predstavljate, pogotovo da još jedanput pogledate obrazloženja koja je Vlada dala, jer obrazloženje koje ste dali za amandman na član 4. vređa inteligenciju narodnih poslanika, jer je više nego očigledno šta se, zapravo, krije iza ovoga što ste predložili ovim članom.
Šta vi hoćete? Vi hoćete da imate sudije poput onog sudskog veća iz Kragujevca, o kojem je Nataša Jovanović govorila, ili da imate sudije koji su poslušnici, poput ovih u Okružnom sudu u Beogradu, koji su odlučivali o žalbama odbornika SRS-a iz Novog Beograda i iz Zemuna.
Sada, pre svega, zbog javnosti, moram da vas upoznam s vrlo interesantnim slučajem kada su u pitanju odbornički mandati u gradskoj opštini Zemun. Imamo dve presude, jedna je doneta u 12,45 časova, a druga je doneta, odnosno prva, u 10 časova. U ovoj koja je doneta u 10 časova sudilo je Veće sastavljeno od sudija Slađane Bojović, predsednik Veća, čuvenog Željka Škorića i Živane Đukanović, članova Veća.
Oni su uvažili žalbu i poništili rešenje Skupštine gradske opštine Zemun u stavu kojim se potvrđuju mandati odbornicima gradske opštine Zemun i u stavu 2. se žalba odbacuje, piše u ovoj presudi, u delu kojim su žalioci predložili da se poništi rešenje SO Zemun o utvrđivanju prestanka mandata odbornika, između ostalih, Ksenije Blagojević. Navedena su i ostala imena, ali namerno pominjem samo ovo ime, zbog ove druge presude.
Dakle, ova presuda, koju sam sada citirala, doneta je u 10 časova, 21. januara 2008. godine, a nakon toga, u 12 časova i 45 minuta, doneta je presuda po žalbi Ksenije Blagojević, zapamtili ste, zapamtili su građani Srbije – ''žalba se odbacuje u delu kojim su žalioci predložili da se poništi rešenje SO Zemun o utvrđivanju prestanka mandata odbornika Ksenije Blagojević''. Imamo presudu koju su donele sudije Mirjana Aranđelović, predsednik Veća, Dušica Marinković i Mirjana Riđički i oni kažu – žalba se uvažava, žalba Ksenije Blagojević, i poništava se rešenje Skupštine gradske opštine Zemun broj taj i taj itd.
Pitam ja vas, gospođo ministre pravde, koja od ove dve presude treba da bude važeća za gradsku opštinu Zemun? U istom slučaju imamo, u istom sudu, dve različite presude.
Govorila sam jutros, znamo i imamo informaciju da je u petak bio opšti haos u Okružnom sudu u Beogradu, zato što je trebalo naći, sastaviti sudijsko veće od sudija koje su spremne da urade ovo što je urađeno u petak u Okružnom sudu u Beogradu.
Vi želite ovakve sudije i vi ste zato predložili član 99, od kog danas strahuju sve sudije u Srbiji. To je član koji predviđa da se, nakon usvajanja ovog zakona, izvrši, u bukvalnom smislu reči, lustracija sudija u Beogradu.
Dakle, sudije moraju da strahuju od toga da li će udovoljiti u svom radu predstavnicima izvršne vlasti, da li će udovoljiti lokalnim moćnicima iz DS-a. Ako to ne urade, preti im opasnost da će na njih biti primenjena lustracija, jer to je upravo ono što vi pokušavate da nam predstavite kao neko epohalno, revolucionalno otkriće, kako kažete, u reformi pravosudnog sistema.
Dakle, nema ni reči o bilo kakvoj reformi. Ovde se radi o tome da one sudije koje su spremne da slušaju izvršnu vlast, da slušaju predsednika Republike, da slušaju tajkune i lokalne moćnike, mogu da računaju na to da na njih neće biti primenjena lustracija i da će i dalje obavljati tu funkciju.
Oni koji časno i pošteno obavljaju svoju funkciju, doći će pod udar skupštinske većine, u vreme kada se bude raspravljalo o razrešenju i postavljenju tih sudija.
Zato ćemo mi, srpski radikali, svakodnevno, svaki od ovih amandmana koristiti da žigošemo te sudije, tu manjinu u okviru sudstva u Srbiji, da pominjemo imenom i prezimenom sudije koje su podlegle uticajima i nisu primenjivale zakon, za koje zakon nije jednak za sve i za koje nisu svi isti pred zakonom.
Učinićemo sve da zaštitimo one sudije koji svoj posao obavljaju časno i pošteno i u skladu sa zakonom, uvereni, a to ne govorimo samo sad i ne samo danas, nego to govorimo godinama unazad, da su većina sudija u Srbiji časni i pošteni ljudi. Nažalost, oni moraju da se sakriju u mišju rupu, zato što sudovima hara onaj mali broj sudija koji su pod direktnim uticajem moćnika iz politike, odnosno iz vladajuće koalicije, iz izvršne vlasti, tajkuna itd.
Moramo, dame i gospodo, kolege poslanici, da se izborimo za zaista nezavisno pravosuđe. Imamo ovih dana svakodnevne apele i Društva sudija, i predsednika Vrhovnog suda, i raznih sudskih udruženja. Svi očekuju da se, pre svega, ovakav zakon u Parlamentu ne donese, da ne dođu sudije u situaciju da se o njima raspravlja kao da su tek završili pripravnički staž.
Zato apelujemo, gospođo ministar, da povučete ovaj zakon. Još nije kasno. Mladi ste i nemojte na ovaj način da uništite i svoju karijeru i da ukaljate svoje ime.
Rekla sam vam i pre podne, sada vam ponavljam, vi ste tu samo da biste bili zloupotrebljeni. Uvereni ste da radite nešto dobro, naravno, ništa od toga nije tako i neće biti tako, a ovaj amandman na član 4. je najbolji dokaz da nema dobre namere kada je u pitanju Vlada Republike Srbije i kada su u pitanju sudije.
Da nije tako, Vlada bi prihvatila ovaj amandman i rekla da plate sudija, između ostalog, treba da zavise i od pokazanih rezultata u obavljanju sudijske funkcije.
Šta je to što može biti kriterijum za utvrđivanje plata sudije ako nije pokazani rezultat u obavljanju sudijske funkcije? Radi se o tome da je vama pokazani rezultat u obavljanju sudijske funkcije, zapravo, stepen poslušnosti sudije u odnosu na izvršnu vlast, u odnosu na razne moćnike, u odnosu na tajkune.
Dokle god je tako, časne i poštene sudije neće moći obavljati svoj posao u skladu sa zakonom.

 Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milutin Jeličić i Radoslav Mojsilović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Radoslav Mojsilović.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministre, predstavnici Ministarstva, članom 6. Predloga zakona o sudijama regulisana je odgovornost sudija za štetu koju prouzrokuju obavljanjem sudijske funkcije. U stavu 1. ovog člana se navodi – za štetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbija.
Predlogom amandmana koji smo zajedno podneli moj kolega iz Poslaničke grupe Nova Srbija Milutin Jeličić i ja, nakon navedenog teksta, treba da se izvrši dopuna stava 1, rečima: ''sa pravom na refundaciju isplaćene štete nastale nezakonitim ili nepravilnim radom od konkretnog sudije''.
Navedena dopuna je neophodna zbog ozbiljnosti u radu, izuzetno potrebne stručnosti, odgovornosti i zakonitog postupanja sudija. Navedeni nosioci sudijske funkcije potpuno bi opušteno postupali u radu ukoliko bi za sve svoje greške imali pokriće od strane Republike Srbije.
Republika Srbija može da bude zaloga za situacije gde je došlo do pogrešnih odluka zbog stava i ubeđenja konkretnog sudije, koji su se u datom momentu razlikovali od sudske prakse i koji mogu da budu diskutabilni, ali ne može da bude zaloga za nezakonit i nepravilan rad sudije.
Prihvatanjem ovog amandmana, umnogome bi se pojačala odgovornost sudije i sama stručnost sudije, ne bi se tako olako donosile nezakonite i nepravilne presude i sigurno bi se smanjio broj ukinutih presuda.
Naglašavam, na kraju, da uvođenjem prava na refundaciju, predviđenog ovim amandmanom, nije generalna obaveza refundacije štete, već pravo da se u pojedinim drastičnim slučajevima primeni refundacija, koja bi bila i neka vrsta kazne za neodgovorno postupanje, a, u najvećoj meri, generalna prevencija koja će doprineti što uspešnijem i kvalitetnijem radu sudija. Hvala.

Da li još neko želi reč?
Da. Ima reč Aleksandar Martinović, pa narodni poslanik Ognjen Mihajlović.

Dame i gospodo narodni poslanici, neprihvatanjem ovog amandmana, Vlada je, s jedne strane, pokazala da se ne ponaša domaćinski u odnosu na budžet Srbije, a, s druge strane, jasno stavlja do znanja samim sudijama da će selektivno da postupa, od slučaja do slučaja, i da će, verovatno, osnovni kriterijum u traženju refundacije od sudije koji je povredio pravni poredak Republike Srbije biti njegova politička lojalnost aktuelnom režimu.
U članu 6. zakona o sudijama, Vlada je, u stvari, preuzela sličnu odredbu koja postoji u Zakonu o državnim službenicima i sličnu odredbu iz Zakona o obligacionim odnosima, kada je reč o odgovornosti države za štetu koja se zbog nezakonitog ili nepravilnog rada pričini građanima, odnosno trećim licima. Ali, Vlada nije vodila računa o jednoj stvari. Daleko je delikatnija pozicija sudije, nego nekog državnog službenika. Pre svega, sudija je visokoobrazovan, sudija mora da ima položen pravosudni ispit. Sudija odlučuje u stvarima koje su u finansijskom smislu mnogo ozbiljnije, nego neki državni službenik u određenom ministarstvu. Ako sudija namerno, ili iz krajnje nepažnje, pričini štetu građanima, odnosno trećim licima, onda on mora da snosi nadoknadu te štete.
Ne može Vlada da kaže – može tražiti od sudije da refundira sredstva koja je Republika Srbija na ime štete isplatila građanima, odnosno trećim licima. Šta to znači? To znači da će u nekim slučajevima Vlada da traži povraćaj tih sredstava, a u nekim slučajevima neće da traži povraćaj tih sredstava. U pitanju mogu da budu milionske sume. Šta u situaciji kada Vlada ne traži povraćaj tih sredstava? Znači, budžet Republike Srbije bi morao da plati štetu koju je sudija, namerno ili iz krajnje nepažnje, pričinio trećim licima. Ali, taj iznos sredstava neće biti nadomešten u budžetu Republike Srbije, zato što je neko odlučio da ne traži povraćaj sredstava od tog sudije. Budžet Republike Srbije se puni sredstvima svih građana Republike Srbije.
Kako možete da dajete narodne pare na ime naplate štete trećim licima, a da ne tražite od sudije povraćaj tih sredstava?
Ne daje Vlada svoje privatne pare. Ne daju ministri svoje privatne pare, pa da sada mogu sami da odlučuju o tome da li će tražiti povraćaj sredstava od sudije ili ne. Oni daju narodne pare. Kada dajete narodne pare za štetu koju je pričinio sudija trećem licu, to jest građaninu, onda morate od njega, u svakom pojedinačnom slučaju, da tražite povraćaj tih sredstava.
Dakle, s jedne strane, to je finansijski nedopustivo, a i sa stanovišta domaćinskog raspolaganja budžetom Republike Srbije je nedopustivo da Vlada arbitrarno odlučuje da li će tražiti povraćaj sredstava ili ne. S druge strane, u praksi će ovakva odredba dovesti do čiste političke samovolje.
Sudija koji je lojalan režimu, koji donosi presude onako kako režim to od njega očekuje, ili konkretan ministar, ne mislim, gospođo Malović, konkretno na vas, ali može da dođe neki ministar pravde koji će da nazove sudiju i da kaže – u tom i tom predmetu moraš da postupiš tako i tako, jer ako tako ne postupiš i sutra ili prekosutra pričiniš štetu nekom građaninu, država će od tebe tražiti da vratiš ta sredstva.
Sudiji koji postupa onako kako mu Vlada kaže, verovatno se neće tražiti povraćaj tih sredstava.
Dakle, u nekim slučajevima ćete da tražite povraćaj sredstava, odnosno refundaciju para koje ste dali iz budžeta, a u nekim slučajevima nećete. Gde je sudija politički lojalan, nikome ništa što je budžet Srbije tanji za tri, četiri, pet ili deset miliona dinara. Tamo gde sudija nije politički lojalan, od njega ćete tražiti da izvrši povraćaj sredstava u budžet Republike Srbije.
Kada su u pitanju sudije, kada je u pitanju odnos države prema građanima, onda tu ne sme da bude ovakvih dispozitivnih odredaba, pa da vi kažete – Vlada će da proceni da li će da traži povraćaj sredstava od sudije ili neće.
Sudija koji namerno, ili iz krajnje nepažnje povredi zakon na štetu građana, pa Republika Srbija bude u poziciji da iz budžeta nadoknadi tu štetu, mora u svakom pojedinačnom slučaju tu štetu da nadoknadi.
Ne sme se Vladi Srbije dati slobodna volja da odlučuje da li će tražiti povraćaj tih sredstava ili ne. U praksi će to izazvati haos. U praksi će to dovesti do čiste samovolje. Neće biti, apsolutno, nikakvih preciznih kriterijuma u kojim situacijama sudija mora da plati štetu, a u kojim situacijama ne mora da plati štetu.
Ovo je, takođe, jedan prikriven vid pritiska na sudove. Možda vi, gospođo Malović, toga niste svesni, ali oni koji su pisali nacrt zakona o sudijama i koji su vam taj nacrt poturili da ga prezentujete Narodnoj skupštini Republike Srbije, imali su skrivenu nameru – da ovakvom odredbom, u praksi, vrše pritisak na sudije. Očigledno je da Vladi Srbije nije iskreno stalo do toga da sudija zaista bude samostalan i nezavisan. Sud je samostalan i nezavisan samo u situaciji kada se unapred zna da li će sudija morati da plati štetu koju pričini građanima, a ne da Vlada samovoljno odlučuje, pa će da kaže – taj sudija će da plati, a onaj sudija neće da plati.
Gde vam je tu pravna sigurnost samih građana? Na kraju krajeva, i sudija je građanin Republike Srbije. On očekuje da postoji neka izvesnost u pogledu nekog budućeg njegovog postupanja. Ovde te izvesnosti nema. Nekog sudiju ćete amnestirati od odgovornosti za štetu, a na neke sudije ćete da svalite teret pričinjene štete. Prosto, to odudara od elementarnih pravnih principa, koji su sadržani i u Ustavu Republike Srbije.
Ono što piše u obrazloženju, zašto se ne prihvata ovaj amandman, nema nikakvog smisla. Dakle, vi kažete – u ostalim stavovima ovog člana navedeno je kada i pod kojim uslovima sudija može da odgovara za štetu koju pričini građanima.
Suština ovog amandmana je i suština onoga što smatra SRS – da sudija mora u svakoj situaciji da snosi odgovornost, finansijsku odgovornost, materijalnu odgovornost, za štetu koju, zbog svog nezakonitog i nepravilnog rada, pričini građanima. Ovako ćete vi, opet, sudije stavljati na svojevrsnu političku probu. Ovo je, takođe, jedan vid lustracije sudija, ovo je vid pritiska na pravosuđe – skriven pritisak, ali vrlo perfidan.
Apsolutno, ovo što ste napisali u članu 6. stav 1. Predloga zakona odudara od onih principa za koje se vi deklarativno zalažete. Ništa neće biti od nezavisnosti sudija, ništa neće biti od njihove stručnosti, ništa neće biti od pravne sigurnosti građana, ukoliko ovaj član zakona ostane onakav kakvog ste ga predložili.

Reč ima narodni poslanik Ognjen Mihajlović. Vreme na raspolaganju Poslaničkoj grupi SRS-a je šest minuta i 30 sekundi.

Poštovani, u svetlu činjenica koje je upravo izneo moj kolega Martinović, zaista bi trebalo ponovo da Vlada razmotri ovaj amandman koji su podneli Milutin Jeličić i Radoslav Mojsilović.
Mislim da je kolega Martinović lepo ukazao da neusvajanje ovog amandmana daje sudijama odrešene ruke, da ih, na neki način, čuva, štiti i daje mogućnost da budu neodgovorni. Ne mislim pri tom samo na ono – pravda ili nepravda, pravedno ili nepravedno, pod pritiskom donesena neka odluka. Mislim i na to što oni, kada osete da je pravo na nekoj njima suprotnoj strani, jer su dobili nalog da presude tako i tako, imaju mogućnost da otežu sa sudskim procesom.
Konkretno, moja porodica i ja učestvujemo 12 godina u jednom procesu koji se vodi pred jednim opštinskim sudom u Beogradu. Namerno neću da kažem o čemu se radi, zato što neću da privatizujem ovu govornicu. U tih 12 godina, promenilo se četiri ili pet sudija. Odluka do dan-danas nije donesena. Sistem po kojem oni beže od odgovornosti je sledeći – jedno ročište u junu, sledeće u decembru, i tako iz godine u godinu.
Najnovije zamešateljstvo koje je doživela moja porodica je bilo u sledećem – zakazano je sudsko veštačenje; naime, bez njega sudija, verujem, zaista nije mogla da donese neku odluku. Kada je plaćeno preko 100 hiljada dinara, kada su veštaci izašli na teren, kada su se pojavili u sudnici, nisu znali šta da kažu. Sudija i svi prisutni u sudnici videli su čoveka koji je bio na terenu, jer i ja sam bio na terenu kada je vršio ta merenja, koji je gledao u taj papir i nije znao to ni da pročita. Rekao je – moj kolega je to pisao, računao, a on sada nije ovde. Naravno, ročište je odloženo.
Međutim, šta očekivati od Vlade koja uopšte ne razmišlja o posledicama zakona koje donosi, koja ne razmišlja praktično, nego samo teoretski, ili onako kako joj se to prosledi iz Brisela? U toj istoj vladi, npr., sedi jedan Tomica Milosavljević, dežurni ministar. Naime, ja sam gospodinu, a upotrebiću njegov primer kao opis, jer verujem da to važi za veći deo naše sadašnje Vlade, uputio jedno pitanje s ove govornice. Zbog tog pitanja sam bio kažnjen dva puta. Administrativni odbor Skupštine Srbije danas je potvrdio tu kaznu i ja i još sedam radikala kažnjeni smo solidnim novčanim sredstvima.
Nije problem u tim parama, ali mi je malo čudno i nelogično da Tomica Milosavljević odgovara na ovo pitanje, a prisutna gospođa Čomić me je upravo kaznila zato što sam postavio to pitanje.
Radi gledalaca u Srbiji, naših cenjenih građana, ponoviću ovo pitanje, ali ne onako kako ga je napisao Tomica Milosavljević. Ja sam, kao laik, izrazio jednu dilemu, pitao sam se da Aleksandar Vučić nije, možda, bolestan od šizofrenije, jer ono što izjavljuje u ovoj zemlji može da izazove građanski rat. Izjavljivao je da su srpski radikali pripremili oružje, da su naše vojvode podigle svoje borce, dovele ih u Srbiju i da se svi spremaju da ga ubiju. Takve stvari mogu, u najmanju ruku, da izazovu uličnu tuču, a, ne daj bože, i nešto gore. Zbog toga sam pitao – da li je moguće da ova skupština sazna postoji li neka medicinska dijagnoza koja potvrđuje moje razmišljanje?
Naravno, gospodin Milosavljević je, prvo, ublažio ovo moje pitanje, u odgovoru koji mi je poslat pod rednim brojem 9009/08-02. Rekao je ovako, pokušao je da me citira, ali nije uspeo – da li postoji ikakva mogućnost da se iz političkog života Srbije, radi boljitka (boljitak sigurno nije moja reč), iz zdravstvenih razloga ukloni neko ko je opasno oboleo? Sa sledećim citatom se slažem, jer je, zaista, moj, pretpostavljam, nisam stručan, ali mislim da se u slučaju Aleksandra Vučića radi o šizofreniji. Skratiću ovaj odgovor i preći ću odmah na konkretno, ceneći vreme ove skupštine, pa ću da preskočim prva dva pasusa, u kojima cenjeni ministar navodi odredbe zakona, službene listove u kojima su objavljene ove odredbe i na osnovu kojih on meni odgovara, pa ću da pređem na ovo konkretnije.
''Ustavom Republike Srbije utvrđeno je, kao jedno od osnovnih ljudskih prava i sloboda, i pravo na zaštitu podataka o ličnosti. Zabranjena je i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni, u skladu sa zakonom. Shodno navedenom, Zakonom o izboru narodnih poslanika'', akcentiram – ''o izboru narodnih poslanika, nije utvrđena obaveza narodnih poslanika da pribavljaju uverenja o zdravstvenoj sposobnosti, a propisima iz oblasti zdravstvene zaštite nije propisan način i postupak ocene zdravstvenog stanja narodnog poslanika'' itd.
Sve u svemu, dva-tri puta, za gospodina Tomicu Milosavljevića Aleksandar Vučić je narodni poslanik.
Hvala Bogu, nije i neće biti narodni poslanik.
Na Drugom programu televizije Srbije gledamo nastavak serije, od nazad glasi – ''normalan'', to bi trebalo da budem ja, ''zbunjen i lud''. Zbunjen je ministar, očigledno, ja se trudim da budem normalan, ali ne znam koliko će da mi uspe uz ovakvu vladu i ovakve odgovore, a ko je lud, još ne znamo precizno. Neki podaci, izgleda, postoje, ministar ih ima, ali ne sme da kaže. Ja mu sad kažem – gospodine ministre...(isključen mikrofon).

Šest minuta i 30 sekundi.
Zahvaljujem, narodni poslaniče. Niste poštovali član 103. Poslovnika Narodne skupštine koji vas obavezuje da govorite o onome što je na dnevnom redu. Zahvaljujem.
Molim i vas i druge narodne poslanike da ne zloupotrebljavate Poslovnik Narodne skupštine. Član 103. je vrlo jasan. Govornik može da govori samo o onome što je na dnevnom redu i razjasnili smo da se, u vezi sa članom 106. koji je osnov za izricanje kaznenih mera, u vremenu koje je na raspolaganju vašoj poslaničkoj grupi niste potrudili da govorite o dnevnom redu.
Želite da govorite o povredi Poslovnika?
Izvolite, reč ima narodni poslanik Ognjen Mihajlović, želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Po osnovu čl. 225. i 226, pravo na informaciju. Gospođo Čomić, niste mi dozvolili da završim rečenicu. Činjenica je da je vreme naše poslaničke grupe isteklo. Međutim, nisam uspeo da završim svoju misao i iz toga ste izvukli zaključak da se nisam povinovao članu 103.
Ako se možete setiti, razgovarao sam, objašnjavao sam jedan amandman. Složio sam se s tim amandmanom. Pokušao sam da objasnim kakav gard vlada u našoj vladi, međutim, nisam došao do poente. Sada ću da iskoristim priliku za nešto drugo.
Zanima me – kako je moguće da me Administrativni odbor kazni na osnovu vaše preporuke, na osnovu vaše dve opomene, a da pri tom ministar uvaži moje pitanje i odgovori – nesuvislo, nelogično, neobično, ali za njega, izgleda, normalno, za njega i samo za njega normalno?!
Gospođo Čomić, koristim ovu priliku da uputim dva pitanja. Kako je moguće da budem kažnjen, kad nisam napravio nikakav prekršaj? Pri tom, izneću još jedan primer. Gospodin Nikola Savić je kažnjen žešće nego moja malenkost, a da je pri tom samo jednom, pre mesec i po dana, opomenut. Ja sam dobio dve opomene i meni je moja kazna jasna, ali njegova kazna, kazna Nikole Savića, njemu nije jasna. Izaći će on za ovu govornicu da vas to upita.
Drugo je ono moje staro pitanje – da li je Aleksandar Vučić oboleo od šizofrenije i pošto, da razjasnim, nije narodni poslanik, da li će gospodin Tomica Zdravković, pardon, Milosavljević, toliko je u zdravstvu da, zaista, može da promeni prezime, ovaj put da mi odgovori?
Još jedno pitanje za gospodina Milosavljevića. Da li se ova oznaka 02 u broju odgovora koji je meni upućen odnosi na kabinet ili na neku službu koja umesto njega odgovara, a on samo potpisuje?
Ovaj put bih voleo da mi gospodin Milosavljević lično odgovori, a ne preko nekih trećih lica, koja nisu u obavezi da znaju ko se nalazi u Skupštini Srbije. Hvala.

Osnov za izricanje kaznenih mera možete videti uvidom u stenogram sednice koja je bila u toku kada su kaznene mere izrečene, kao što uvidom u stenogram svako može da vidi da se, gledajući tok današnje sednice, ostavi bez izrečene kazne za nepoštovanje člana 103. i za zloupotrebu Poslovnika u javljanju po povredi Poslovnika.
Narodni poslanik Miloš Radulović želi da govori o amandmanu.