Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz. Vreme na raspolaganju Poslaničkoj grupi DSS-a je 10 minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću pokušati ministra da ubedim, da probam da ga ubedim, još jednom, da se prihvate ova četiri amandmana DSS-a na glavu 7 Predloga zakona o uređenju sudova. Mi smo, zaista, dali kompletno rešenje, opet napominjem, ne samo rešenje koje je u zakonima država EU, nego čak i svetski standard, što potvrđuje i odbijanje onog mog prvog amandmana na član 77. Vlada je u odgovoru odbila taj amandman, a kasnije je na isti način odbila i ostale amandmane. To je kompletno rešenje, a ne samo naziv.
Ovde je nekoliko kolega reklo da je to, formalno, naziv, odnosno nije sudska straža, nego je policija. Ne radi se samo o nazivu, nego se radi i o suštini, jer se daju veće nadležnosti, govori se i o pravima tih ljudi, o odgovornosti. Govori se i o tome kako oni treba da budu obučeni. Znate, kada imate čoveka koji dođe obučen u obično odelo, niko ne zna šta je on tu. Uniformisano lice, čak, zna da bude i preventiva. Spominjani su ovde slučajevi iz ranijeg perioda, znate, kada se dođe u sud, obično se dođe pod nekom vrstom stresa. Znači, to nije situacija u kojoj možemo biti opušteni. Uniformisano lice je, čak, i vrsta preventive, i to se dobro zna.
Znači, dali smo predloge kako da bude, odnosno dobili smo i od ljudi koji rade u toj službi predloge oko te opreme koju treba da imaju, ali su kasno stigli, kao i neke ideje koje oni imaju za korišćenje te opreme. U svakom slučaju, to je i o njihovim pravima, pa i o beneficiranom radnom stažu.
Straža. Straža stoji ispred zgrade, to svi znaju. Ako hoćemo unutra da uđemo, straža ne da da se uđe i izađe, čuva objekat, ako hoćemo da gledamo unutra, evo generala Delića, pa, unutra je požarni. Mislim da bi onda možda trebalo da napišemo – pravosudna straža i pravosudni požarni.
Smatram da je ovo daleko bolje rešenje. Ja se nadam da će poslanička većina to razumeti.
U samom obrazloženju, šta je najnelogičnije? Na kraju se kaže da će Ministarstvo pravde uzeti u obzir rešenja predložena u amandmanima narodnih poslanika na čl. 77. do 81. To su ova četiri amandmana, pretpostavljam, koje su dali poslanici DSS-a. Pre toga, kaže se da će obezbeđenje nosilaca pravosudnih funkcija i osoblja u pravosudnim organima biti regulisano posebnim zakonom.
Mi znamo da je praksa da se, uglavnom, u ovakvom zakonu o uređenju sudova i taj deo reguliše, što u ovom trenutku nije moguće, imajući u vidu odredbe Zakona o policiji, kao i o unutrašnjoj organizaciji i ovlašćenju policijskih službenika. Kako god uzmete, opet ćemo biti neefikasni, a priča se o efikasnom radu Parlamenta.
Ako se ne usvoje ovi naši amandmani, znači, biće donet, kako najavljuje Ministarstvo, poseban zakon, gde će biti uređena ova oblast, pa će onda morati da se vrše izmene i dopune Zakona o policiji. Moraće da se vrše izmene i dopune i ovog zakona, jer će onda čitava ova glava 7 biti višak u Zakonu, zbog toga što će sve to biti regulisano drugim zakonom. Onda će ova glava 7 – obezbeđenje suda, biti višak.
Ako sada prihvatimo ova četiri amandmana, sve što treba da se uradi, jeste da se naprave izmene i dopune Zakona o policiji, što Ministarstvo može da uradi, i ništa više. Ovako, ako pravimo poseban zakon, moraćemo da menjamo još dva zakona. Kako hoćete. Mi stojimo na stanovištu da je ovo kompletno rešenje, koje potpuno sve to reguliše – pričamo o efikasnijem radu Parlamenta, pričamo o manjem trošenju novca. Ovde se priča o Parlamentu kao o nekoj crnoj rupi. Mi kažemo – evo vam jedno rešenje koje je potpuno proevropsko, potpuno po standardima kakve imamo svugde u svetu. Vi kažete – ne, mora poseban zakon. U redu, donesite ga, ali ćemo raditi više i trošiti više novca poreskih obveznika.
Ovo je rešenje koje je potpuno prihvatljivo. Znači, od dana stupanja na snagu, u sudovima će biti bolja situacija, moći će bolje da se obezbedi sud, biće više mogućnosti za efikasniji rad suda i za efikasniji rad sudija. Ovako, imaćemo i dalje neku nazovipravosudnu stražu, imaćemo i dalje ne baš prijatne situacije u sudnicama, dok jednog dana ti zakoni ne dođu na red. Mislim da je bolje da prihvatimo ove amandmane, pa da izmenimo Zakon o policiji. Posle toga će biti sve uređeno onako kako treba.
Još jednom vas pozivam da prihvatite ova četiri amandmana DSS-a.

Da li još neko želi reč? (Da)
Reč ima gospođa ministarka Malović, pa narodna poslanica Donka Banović. Vi želite reč povodom povrede Poslovnika. Onda, prvo narodni poslanik Petar Jojić, pa narodna poslanica Donka Banović.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, ja se u potpunosti slažem s vama da je  pitanje uređenja sudske straže jedno od, možda, najznačajnijih pitanja što se tiče organizacije rada samih sudova. Nažalost, negativni primeri u prošlosti, koji se odnose na ubistvo dvojice sudija, jedan od njih je bio i predsednik suda, zatim brojne dojave bombi koje su se dešavale u sudovima širom Srbije, bekstva koja su se, takođe, dešavala u sudovima Srbije, s pravom su stavili ovo pitanje u fokus.
Ministarstvo pravde je dosta radilo na ovom pitanju. Nažalost, moram da kažem da smo na neki način bili i dalekovidi, jer smo još u budžetu, rebalansu budžeta za 2007. godinu tražili dodatna sredstva za finansiranje sudske straže i pribavljanje određene opreme koja im je potrebna.
Od 2007. godine se štošta uradilo na tome. Prvo, izvršeni su lekarski pregledi, jer, nažalost, sudski stražari se nisu primali uz adekvatne lekarske preglede. Zaključen je ugovor sa MUP-om. Nažalost, moram ovom prilikom da vas obavestim da se do 2007. godine, od ukupnog broja sudskih stražara koji su primljeni, ustanovilo da 10% njih ima psihopatska oboljenja. Sada, bilo koji od njih da se primi, mora da prođe određenu lekarsku kontrolu koja važi i za pripadnike MUP-a.
Takođe, pribavljena je određena oprema koja je potrebna za sudske stražare, rendgen vrata, da ne nabrajam sve što se podrazumeva, da bi se vršila kontrola ulaska.
Zašto ove amandmane nismo prihvatili i zašto je obrazloženje Vlade ovakvo kakvo ste dobili?
Ministarstvo pravde razmišlja da uvede posebnu službu, da li će se ona zvati sudska policija, ili će biti drugačiji termin, ne mogu ovom prilikom da se izjasnim, ali svakako razmišljamo da ovlašćenja te buduće organizacione jedinice budu mnogo šira nego da se svode na to da obezbeđuju ulaz u sudsku zgradu. Ovlašćenje će se odnositi, ono o čemu sad razmišljamo, na obezbeđenje samih sudija i tužilaca, nosilaca pravosudnih funkcija i sudskog osoblja.
Uradili smo analizu izvršenja i videli da su postupci izvršenja dosta usporeni, upravo zbog odsustva asistencije MUP-a, naravno, i zbog drugih razloga. Razmišljamo da jedno od ovlašćenja te buduće organizacione jedinice bude i pitanje izvršenja.
Drugo je pitanje dovođenja okrivljenih. Ako govorimo o racionalizaciji troškova, a danas je o tome bilo mnogo reči, Ministarstvo pravde razmišlja o tome da prilikom dovođenja okrivljenih, upravo, i to bude nadležnost te buduće organizacione jedinice, jer, za sada, sudovi to plaćaju zatvoru. Tako je urađeno, to je birokratija, ne može da se promeni, ali nam je sve to motiv da na jedan dalekosežan način uredimo pitanje sudske straže, ili sudske policije.
Sve primedbe koje su iznete i amandmani koji su predloženi na ovu glavu Zakona o uređenju sudova biće razmatrani od Ministarstva pravde i u toku naredne godine ćemo imati propis za koji mislim da će na daleko bolji način urediti ovo pitanje. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Donka Banović. Vreme na raspolaganju Poslaničkoj grupi DSS-a je četiri minuta.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, poštovana ministre Malović, hoću da vam zahvalim na obrazloženju, a vaše obrazloženje je bilo povodom amandmana koje su poslanici DSS-a podneli na glavu 7, a to je obezbeđenje suda. U toj glavi ima ukupno pet članova, a mi smo podneli četiri amandmana, dakle, predviđamo izmenu četiri člana od ukupno pet.
U obrazloženju stoji da ćete vi, prilikom izrade tog novog zakona o obezbeđenju suda, uzeti u obzir i ove amandmane i naše primedbe, što je za pohvalu. Međutim, nisam razumela zbog čega to sada nije moguće uraditi, u okviru ovog zakona. Ako već i sam zakon nosi naziv ''uređenje sudova'', a svi smo se složili da je bezbednost u sudu jedna od najvažnijih stvari trenutno, zbog silnih problema, zaista treba urediti i tu oblast. Opet, mi iz DSS-a ne vidimo zbog čega se ovo ne može urediti i ovim zakonom. Ako kasnije, vi i MUP, odlučite ili smatrate da ovo nije dovoljno sveobuhvatno rešenje, ne vidim smetnju da, eventualno, izađete pred Skupštinu s novim predlogom zakona koji bi se zvao – obezbeđenje suda.
Konkretno sam se javila povodom amandmana kolege Aleksandra Pejčića, i to je član 81.
Radi ilustracije zašto je Aleksandar Pejčić podneo ovaj amandman, pročitaću član 81, pa ćemo videti da je taj član prilično uopšten i veoma pojednostavljen. Član 81: "Na zasnivanje radnog odnosa i na prava, obaveze, ocenjivanje i odgovornost pravosudne straže primenjuju se propisi koji uređuju radne odnose državnih službenika i nameštenika, ako ovim zakonom nije drugačije određeno".
Dakle, veoma važna oblast, koja se odnosi na zapošljavanje i pravo pripadnika sudske policije, od trenutka kada zasnuju radni odnos, pa do toga da se mora doprineti, ali kroz zakon, i to mi predlažemo ovim amandmanom, njihovoj većoj socijalnoj sigurnosti.
Šta sve sadrži amandman kolege Pejčića? Upravo one stvari o kojima ste vi ovde govorili, da se u državnu službu za službenika sudske policije može primiti lice koje, osim opštih uslova za prijem, ima i posebnu zdravstvenu sposobnost. Sad ste nam rekli, zaista verujem da ste na osnovu istraživanja došli do podatka da je preko potreban lekarski pregled, koji se, očigledno, ranije nije radio. Pretpostavljam da takvi ljudi nikad ne bi bili primljeni u službu, pa, da se to ne bi događalo do donošenja tog novog zakona, možda bi bilo dobro da prihvatite ovaj amandman.
Dakle, pored opštih uslova, neko ko konkuriše da postane službenik sudske straže mora da ispunjava i zadovoljava uslove posebne zdravstvene sposobnosti, i to na osnovu nekog pravilnika koji bi Ministarstvo pravde i MUP izradili.
Onda, službenici sudske policije se postavljaju u posebna zvanja, obeleženi su odgovarajućim oznakama, a za vreme službe nose posebnu odeću, službenu legitimaciju i značku. Onda, da se službenicima, zbog težine i prirode posla, svakih 12 meseci provedenih na radnom mestu računa kao ...
(Predsedavajući: Četiri minuta i 30 sekundi.)
... 16 meseci staža osiguranja, da imaju i beneficirani radni staž.
Svi imate ovaj amandman kolege Aleksandra Pejčića, tako da možete videti koliko su on i DSS nastojali da se ovde precizno definiše položaj službenika sudske straže.
Opet ponavljam, ne želim da prekoračim vreme, mislim da nema nikakvih smetnji da usvojite ova četiri amandmana i tako tu oblast, već u ovom zakonu, precizno definišete. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 82. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović i Nebojša Ranđelović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodna poslanica Judita Popović.

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, pre svega bih vas podsetila na dva amandmana koja je Vlada usvojila.
Prvi amandman je kolege Saše Maksimovića, koji glasi – sudska vlast pripada sudovima i nezavisna je od zakonodavne i izvršne vlasti. Drugi amandman je podnela LDP, putem Kenana Hajdarevića, Slobodana Maraša i Judite Popović, koji glasi – zabranjen je i svaki drugi uticaj na sud i pritisak na učesnike u postupku.
Ukoliko se uzme u obzir da su ovi amandmani usvojeni od strane Vlade, onda čudi zašto nije usvojen amandman LDP-a koji smo podneli kolega Nebojša Ranđelović i ja. Amandman glasi ovako: ''U članu 82. stav 2, reč "treba" zamenjuje se rečju "moraju".
Kada se pročita taj član 82, pojasniće se zašto je taj amandman celishodan i zašto poboljšava ovaj član Zakona, odnosno njegov stav 2. Kaže se – sredstva za rad sudova treba da obimom i prilivom održavaju nezavisnost sudske vlasti i omogućavaju uredan rad sudova.
Dakle, mi smo samo ovu reč "treba" zamenili rečju "mora". Velika je razlika između toga da li nešto treba da se uradi, pa ako ne mora, onda se ne uradi, nego kada se nešto mora, onda je to sasvim neka druga priča. Na ovaj način mi smo, faktički, ostavili mogućnost izvršnoj vlasti da svaki put ceni da li ima dovoljno sredstava koja bi usmerila na rad sudova.
Zašto je to veliki problem? Zato što je, mislim da ćete se svi složiti sa mnom, ekonomska sigurnost bitan preduslov za nezavisan i samostalan rad sudova.
Podsetila bih vas na jedan period rada sudova, odnosno rada kompletnog pravosuđa, devedesetih godina, kada je položaj sudija zaista bio na niskim granama, kada je izvršna vlast delila sredstva sudovima kako je našla za shodno, u skladu s ovom rečju "treba", kada su sudije, što se plata tiče, bile u rangu policajaca pozornika. Ta situacija se u međuvremenu promenila.
Dakle, sudije sada imaju relativno dobra primanja. Međutim, ne iscrpljuje se nezavisnost i samostalnost rada sudova samo u primanjima sudija. Ima tu daleko više činilaca koji utiču na nezavisnost i samostalnost rada.
Podsetila bih da je to i onaj deo radnika, službenika, koji opslužuju rad sudija, bez kojih nema pisanja odluka na vreme, bez kojih nema tačnosti, bez kojih nema neke preciznosti koja se zahteva u radu sudija, pa onda imamo situacije da se odluke pišu sa zakašnjenjem od više meseci, da se gube sudski predmeti, da sudske pisarnice ne rade ono što im je u opisu poslova, da overe ne rade, jer, jednostavno, nemaju dovoljno radnika, da je zemljišna knjiga, faktički, paralisana.
Kao primer, navela bih, recimo, zrenjaninski Opštinski sud. U vreme ranijeg ministarstva pravde, dakle, od aprila, zrenjaninski Opštinski sud je ostao bez 40 radnika. Naime, više godina unazad zrenjaninski Opštinski sud je primao radnike na određeno vreme. Dakle, ti ljudi nisu bili na stalnom radu u Sudu i nekim novim merama tzv. štednje, neke linijske, dobro neosmišljene štednje, ti ljudi su ostali bez posla, a to je dovelo do neke vrste paralize rada Opštinskog suda u Zrenjaninu.
Imamo situaciju da u pisarnicama nema dovoljno radne snage, da u pisarnicama rade pripravnici, umesto da rade ono za šta su primljeni kao pripravnici, da ''zemljišna knjiga'' u Zrenjaninu već danima ne otvara Veliku salu u kojoj stranke mogu da izvrše uvid u zemljišno-knjižne uloške. Imamo situaciju da se na overu bilo kog akta, ugovora, sporazuma, u Sudu čeka satima. Imamo situaciju da se predmeti ne izvršavaju, iz tog razloga što je pisarnica izvršnog odeljenja prenatrpana, a isto se odnosi i na ostale pisarnice.
Dakle, to je primer jedne neskladne, neuviđajne, neprimerene štednje, koja je nedopustiva. Ukoliko zaista postoji ozbiljna namera da se pravosuđe, kao treća grana vlasti, pojavi kao samostalno, nezavisno, ne bismo smeli da dozvolimo da izvršna vlast ima diskrecionu ocenu da li će i kako će sredstva iz budžeta da usmerava prema sudovima, tužilaštvima i ostalima. Konkretno, sada govorimo o uređenju sudova. U stvari, onaj ko ima vlast nad novčanim sredstvima, ima vlast i nad onim kome se ta sredstva usmeravaju. Prema tome, ovom jednom rečju: "moraju", mi bismo izbegli svaku moguću, neželjenu situaciju da se u jednom momentu neka sredstva uskrate sudu, s obrazloženjem da u budžetu nema sredstava.
Malopre smo čuli veoma iznenađujuće cifre koje, upravo, govore o tome kolika je javna potrošnja u Srbiji, i to neracionalna javna potrošnja, pa ne bi trebalo da pravosuđe, odnosno sudovi snose posledice te neracionalne javne potrošnje. Ne bi trebalo da postoji dilema između toga da li izvršna vlast treba ili mora da usmeri sredstva prema sudovima, a posebno bih napomenula da ni sudovi nisu paraziti, sudovi zarađuju putem taksa, koje nisu toliko male, pa se i tim taksama puni budžet.
Iz tog razloga, smatram da je celishodno i potrebno da ta nezavisnost o kojoj pričamo ne bude deklarativna, nego sadržinska. Mislim na sudove.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, posle njega narodna poslanica Vjerica Radeta, pa narodni poslanik Dragan Šormaz.
Da li još neko želi da učestvuje u raspravi u pojedinostima povodom ovog amandmana?

Samo mogu da nastavim gde je gospođa Judita stala. Naravno, podržavam ideju, zamisao i sve što je ona rekla, ali, da bi se realizovalo ono o čemu je ona pričala, nije dovoljno da se samo jedna reč zameni, da se izbaci reč "treba", a ubaci reč "mora". Mislim da je problem daleko veći. Mi već nekoliko godina oštro zastupamo stav da ukoliko želimo da nam sudovi budu samostalni i nezavisni, da bi to bio uslov da rade po Ustavu i zakonu, onda mora da postoji nešto što se zove pravosudni budžet, nad kojim neće ni Vlada, niti bilo ko da drži ruku i da određuje, na kašičicu, koliko će da ide.
Stičem utisak da se neki pokušaji u tom pravcu prave preko Visokog saveta sudstva, ali mislim da to u ovih nekoliko odredaba, od člana 82. do 86, nije na dovoljno precizan način izraženo.
Moram, radi javnosti, da otklonim jednu dilemu koja može da se pojavi, s obzirom na odgovor koji je povodom ovog amandmana dala Vlada. Naravno, svi u ovoj zemlji treba da dele sudbinu ekonomske situacije i socijalne krize, ali imali ste prilike malopre da slušate gospodina Todorovića i videli ste da ovi o kojima je iznosio podatke nemaju nameru da dele situaciju i da na neki način saučestvuju u raspodeli, ako bi se moglo reći, tereta ove krize.
Još ne znamo šta je to svetska finansijska kriza u Srbiji, a nadam se da ćemo taj odgovor dobiti do kraja 2009. godine, jer, koliko vidim, vi od tih nekoliko reči pravite propagandni hit, po sistemu – imamo karatistu - crni pojas sedmi dan, imamo karatistu - crni pojas peti dan i imate mene, koji imam samo kaiš, i sada ja treba s njima da se bijem. Eto, to je ta priča.
Todorović vam je čitao o ovim karatistima sedmi dan crni pojas – po stotine miliona, 50, 60 miliona za reprezentaciju, jadnici ne mogu da se najedu pljeskavice, a ovamo ljudi nemaju ni za hleb.
Ta priča o podeli socijalne krize itd. i ekonomske situacije, ne stoji, to moram da vam kažem. Ta priča, apsolutno, ne stoji, a nije ni čudo, pošto se vi ničega ne stidite. Možete da glasate iz Soluna, iz Bodruma, možete da kradete mandate, što vam je problem da ukradete pare!? To je najmanji problem.
Kako obezbediti tu ekonomsku, ne mogu čak ni reći nezavisnost, niti samostalnost, nego primerenu udaljenost pravosudnog budžeta u odnosu na opšte stanje u društvu?
Verovatno tako što bi se pronašao odgovarajući procenat učešća pravosudnog budžeta u javnoj potrošnji. Kako se javna potrošnja pomera, tako da se pomera i taj iznos, primenom tog procenta učešća, uz sve rizike koje nosi takav način određivanja ukupnih sredstava.
Međutim, moram da vam skrenem pažnju, malopre ste nam pričali o čemu ćete da razmišljate povodom ovih amandmana. Mislim da ne bi bilo dobro da razmišljate, nego bi bilo dobro da nešto uradite. Ako mislite da ta vaša buduća pravosudna straža, u novom konceptu, pravosudna policija ili pravosudno obezbeđenje, asistira prilikom izvršenja van suda, onda ste pogrešili. Za primenu sile i obezbeđenja, da ne bi došlo do nekih nemira, jedino je ovlašćena prava policija.
Sada ću da vam kažem koliko se vi ne uklapate u te evropske standarde. Vidite kako je u Hagu. U Hagu postoji pritvorska jedinica u Ševeningenu i postoji Sud, nalazi se na Čerčilovom trgu. Tamo je straža UN-a, u sudu je straža UN-a. Kada voze pritvorenika, to radi holandska policija, ne radi straža.
Morate da shvatite da je zgrada suda svojevrsno eksteritorijalno područje, kao i svi koji rade rade na tom prostoru, i vi taj prostor treba da obezbedite, da bi se normalno odvijalo suđenje. Tu završite posao, nemojte da širite dalje, dobićete onda i drugu situaciju, da ćete putem tendera da ustupate poslove obezbeđenja.
Kada DS pokušava da bude mnogo pametan, onda strada narod. Primenite rešenja koja već postoje i koja su prihvatljiva. Isto tako, pošto neću da se javljam povodom sledećih amandmana, u vezi s troškovima, pa, molim vas, sve troškove suda možete da svedete na takse, na sudske takse, a ne da ministar propisuje posebne troškove za aktivnosti suda. Po meni je to neprimereno. Za sve može da se pronađe matematika, kako putem taksi da se iskaže, ili putem paušala, što nije problem.
Samo da vam skrenem pažnju na još jednu stvar. Teško onoj državi u kojoj sudski pisar falsifikuje. Samo da vas podsetim, meni se čini da ste vi član RIK-a, pa, RIK je podneo krivičnu prijavu protiv ljudi koji su tokom prethodne izborne kampanje overili izjave nekih lica koja podržavaju neku izbornu listu, a kasnije se ustanovilo da su to umrla lica. Molim vas, ako se to dešava u sudu, o čemu onda mi pričamo? Ako sudija Vrhovnog suda presudi i onda, posle dva dana, čuje da je iz pisarnice izvađena njegova presuda, da su se drugi potpisali i otišlo dalje, o čemu onda mi pričamo? O putu u Evropu?
O tom putu u Evropu pričajte vašoj deci itd., na vašim marksističkim kružocima, ali nemojte nas da lažete. Tako nešto ne vodi u Evropu, ni u Atlantik, ne vodi nigde, a nama je potreban red, ni zbog Evrope, niti zbog Atlantika, nego zbog normalnog života u Srbiji.
Ako želite da regulišete pravosuđe, dajte normalne odredbe. Malopre ste nas zamajavali s nekim podacima o tome da ste postojeću stražu pregledali, pa je 10% pokazivalo neke psihičke probleme. Koliko sudija pokazuje psihičke probleme? Što njih ne vodite na preglede? Šta da pričamo o ovim sudijama koji donose telefonske presude? Oni imaju psihičkih problema, ili imaju materijalnih problema?
Šta bi sa ''stečajnom mafijom''? Veliki broj sudija je na slobodi sada. Beše i onaj "halo, ljubavi" na suđenju, diže mobilni telefon i kaže – halo, ljubavi, imam trenutno neko suđenje i boli me zub, šta već reče. Sada taj sudija treba da bude neki autoritet. Ko može njemu da zaštiti autoritet, ako je on, kao pojedinac, srozao svoj autoritet? Zašto bi neko u nekoj sredini poštovao nekoga zato što je on, navodno, sudija, a on pokazuje te sklonosti? Gde sam tu ja? A gde sam tu ja, kako reče onaj?
Molim vas, ako hoćete da rešavamo probleme, hajde da rešimo, prvo, pitanje uzroka, a ne da se bavimo posledicama. Mi se osam godina bavimo posledicama, a nikako da otklonimo ono što je uzrok.
Zbog toga, nemojte da se čudite. Znam da se vi ničega ne plašite, ali se ničega i ne stidite. To je problem. Sve može kod vas, i krađa mandata, i preglasavanje, i Bodrum, i Solun, i reprezentacija, i ovo i ono, terate vi to sve.
Ovim zakonom nećete obezbediti samostalnost sudstva. Zašto? Zato što će o sredstvima za rad donositi odluku Vlada. Kako će ona da donosi odluku? Činjenicom što će da predloži neki budžet i činjenicom da će nekritička većina da podigne ruke, doduše, sad je nova elektronika, da pipne zeleno dugme i rešen je problem, ali nije rešen problem sa gledišta uzroka, a sa gledišta uzroka vi i ne želite da rešite problem, nego da sudija bude zavisnik. Od koga? Od sedišta DS-a, i kraj priče.
Zašto Petrović nije ministar pravde sada? Zato što je završio posao puštanja ''stečajne mafije'' na slobodu. ''Stečajna mafija'' je na slobodi samo zahvaljujući njemu, zato što je on uslovljavao. Dobar broj primeraka ''stečajne mafije'' se učlanio u neku novu stranku, koja im garantuje da neće biti u zatvoru, da će sve ići kako treba. Naravno da znam, jer imam informacije iz ćelije gde su ležali. Ležali su u ćeliji i znam šta su pričali, znam da je onaj Kljajević, kako beše, maltene, vežbao na vratima, gađao moju sliku, kao, ja sam kriv što je on u zatvoru. Nisam ja kriv, krive su epske pesme koje je pisao. Svima nam je slao epske pesme, sećate se.
Molim vas, kako vi taj problem možete da rešite? Vi možete samo da ga zamaglite. Eventualno, neko ko prati ovaj prenos, ili ovi koji prate prenos, znaju sve to, ali, verovatno, računate na one koji će da pročitaju novine. Ili, sinoćni Dnevnik. Sinoć je na Dnevniku bilo priče o nekim stvarima o kojima Skupština nikada nije ništa progovorila, ali vi ste napravili prilog kako da se dezavuiše Skupština, a da terate vaše kako hoćete preko medija.
Zapamtite jednu stvar, građani u Srbiji sve više gledaju Drugi kanal, gledaju prenose sednica Narodne skupštine, zato što je to jedan mali ventil gde može da se čuje šta se dešava u Srbiji. Toga nema u novinama, nema u drugim televizijskim emisijama, ima samo ovde, i Skupština Srbije je najveći utisak, i to bolni utisak građana Republike Srbije.
Nije nama baš tako lako da iznosimo ove mračne podatke i mračna predskazanja koja su se nadvila nad Srbijom. Ne radimo mi to iz zadovoljstva, nego da upozorimo građane, da shvate šta radi Demokratska stranka, koja se ničega ne stidi, apsolutno ničega, nema stida. Znate šta kažu poslanici DS-a – ne odlučuje na izborima to ko kakav program ima, nego mediji, koliko je ko lep, da li je odelo od 1.500 evra ili 250 evra, da li su cipele od 500 evra ili od 150 evra.
Mi ovde pričamo i molimo sve građane da gledaju Drugi kanal, prenos iz Narodne skupštine, da shvate, kada se pojavi ''Špirtosanin'' na televiziji, uglađen, umackan, pa skupi ručice, pa ovako, onako, pa, blagi osmeh itd., laže vas, građani. Treba da dođe prirodan, onakav kakav jeste, prema svom guberu, koji se razvukao, a taj guber treba da odgovara potrebama i prilikama u Republici Srbiji, jer jedino tako možete da shvatite – sit gladnom ne veruje. Zapamtite, građani Republike Srbije – sit gladnom ne veruje.
Svi ovi lepi, namazani, doterani, koji pričaju na engleskom jeziku o elementarnim stvarima, to rade da bi vas prevarili po ko zna koji put. Onda reče ovde – mi smo pobedili. Jeste pobedili, ali narod nije pobedio, narod nam osiromašio, ne zna gde mu je granica, ne znamo ništa, svi su zbunjeni.
Znam da vas iritira moja rasprava, ali upravo pričam da bi narod video kako vas to pogađa, kako vi kažete da je sve lepo, mazno, fino. Idite u narod, pa kažite da je mazno i fino, vi iz DS-a; nemojte da im se obraćate preko novina i preko televizije, idite u sud, pa objasnite sudijama kako će biti bolje stanje kada se donese ovaj zakon.
Neće, sudije, biti bolje stanje, nego treba da vas uplaše ovim zakonom, sve će da zavisi od DS-a. To je poruka ovog predloga zakona.
Zato nećemo da podržimo ovo. Zato kažem gospođi Juditi, amandman je, u pogledu razloga zbog kojih se predlaže, opravdan, ali ''treba'' i ''moraju'' nije izmena koja će DS da natera da poštuje nezavisno i samostalno sudstvo. Neće. Pa, oni se po hodnicima hvale, šta ćete vi, radikali, na sudu, naši su sudovi. To treba građani Srbije da znaju. Ničega se ne stidi DSS.