Gospođo potpredsedniče Narodne skupštine, samo bih nastavio još nekoliko reči i molio bih i tražio obaveštenje od državnog sekretara da nam ipak saopšti da li su tačni ovi podaci koje sam izneo, i još da dodam navode da je Urošević Nenad primio milion dinara, Nadica Mihailović 774 hiljade dinara i Marija Mitić 905 hiljada dinara.
Drugo pitanje za koje tražim obaveštenje, da li ste znali da ''Privredna banka'' posluje nerentabilno, a da su zaposleni šest meseci bili kažnjeni tj. plata im je bila umanjena za 10% prema tvrdnjama radnika.
Gospodine Iliću, državni sekretare, vi ste kao Agencija za ovu oblast imali ingerencije, da li ste znali i da li su preduzete neke mere, da li je Agencija za depozit nešto preduzela, da li je neke mere preduzela Narodna banka? Ako jeste, koje mere? Da li je Narodna banka ili vaša Agencija utvrdila neke nepravilnosti? Radnici ukazuju da su utvrđene brojne nepravilnosti i da je to bio osnov zbog čega je navodno menjan Upravni odbor.
Da li sada Upravni odbor ima ovakva primanja, kao što su primali u prethodnom Upravnom odboru? A shodno onom nalogu što je gospodin Dinkić rekao, vi vršite kontrolu i imate ingerencije prema banci, ako je to tačno, a mislim da jeste, Agencija vrši kontrolu i ima ingerencije nad ''Privrednom bankom'' u Pančevu.
Molim vas, ako su utvrđene nepravilnosti, koje su to nepravilnosti u pitanju, precizno bih molio obaveštenje i koji je postupak pokrenut, ako je bilo šta pokrenuto? Da li ste znali da je radnik te privredne banke u Pančevu, gospodin Kocevski, zbog toga što je osumnjičen da je on izneo u javnost, pa su pisale novine "Pančevac", a navodno i "Blic", to treba proveriti, zbog toga bio kažnjen i to premeštajem iz Pančeva da radi u Alibunaru, inače bio je ložač u ''Privrednoj banci'', stanuje u Kačarevu, a Kačarevo - Pančevo je udaljeno 10 kilometara...
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, navedite član Poslovnika na koji se pozivate.)
... zahvaljujem, završavam, a sada treba da pređe dnevno 100 kilometara, od Kačareva do Alibunara i obrnuto.
Molim vas, tražim obaveštenje, da li ste vi znali za ovo i da li možete to obaveštenje da nam date?
Hvala.

Za reč u raspravi u pojedinostima, a po amandmanu na član 1. javio se narodni poslanik Milan Lapčević, izvinite, narodni poslanik Dragan Šormaz, izvinite, vreme na raspolaganju poslaničke grupe je tri minuta.

To je amandman mog kolege Zorana Nikolića, a koji podržavamo, naravno, svi mi iz DSS. Bilo bi dobro da se usvoji.
On je ovde izneo dosta argumenata, a ja u tri minuta zaista ne mogu baš sve te argumente da ponovim, onako kako je on argumentovano govorio 12 minuta o ovoj temi.
Jedino što želim još da dodam na sve ovo, to je, da bi bilo dobro da kamera fokusira na onog o kome govorim, a naravno, radi se o državnom sekretaru Iliću, koji je sada ovde prisutan, a vezano je i za ovaj član i zakon o Agenciji za osiguranje depozita.
Naime, ponavljam sada, a to su već rekle neke kolege, da je na sednici Odbora za finansije kada je DSS predložila, pa i pre toga, pre nego što je predložila ovaj isti predlog zakona, kao Poslanička grupa, a na šta inače ima pravo i po Ustavu i po Poslovniku svaki poslanik pojedinačno isto koliko i Vlada Republike Srbije, tada smo mi nazivani populistima, a jedna opoziciona stranka, koju inače zovem rezervnom gumom u gepeku ove vlade, i njihovi predstavnici su tada govorili kako je to neozbiljno, kako predlog depozita od 20 hiljada evra u tom našem predlogu zakona previše i da država ne može na takao neozbiljan način da se odnosi. O nama se govorilo kao o neozbiljnim ljudima, o populistima, o tome kako širimo paniku, demagogiju među građanima Srbije. Državni sekretar koji bi inače sada trebalo da sedi ovde i da ćuti, jer nema pravo ni da govori dok ja govorim, a on ponavlja – tačno, da je taj naš predlog zakona potpuno nepotreban, da su te mere nepotrebne, jer je bankarski sistem stabilan.
Sada je Vlada imenovala za predsednika Upravnog odbora ove agencije na koju se odnosi ovaj zakon, upravo, dotičnog gospodina Ilića, zato sam i rekao da ga kamera dobro snimi i da ga zapamte građani, da se ne bi dogodilo da ponovo čitamo naslove, kao što smo čitali o Krištu ili gospođi Uzelac, čisto da se unapred zna o kome se radi, jer on treba da rukovodi Agencijom koja ima diskreciono pravo da kupuje akcije banaka u Srbiji, a nije znao u oktobru mesecu kakva to kriza udara na vrata Srbije, da li je naš predlog zakona koji smo dali nepotreban ili potreban, a kasnije ta ista vlada predlaže dva i po puta veći depozit nego što smo mi predložili. Čisto, sigurnosti radi, da vodimo računa o tome ko je postavljen na mesto predsednika Upravnog odbora, jer treba da rukovodi tom agencijom i treba da odlučuje koje će se akcije kupovati i koje banke, jer ima to diskreciono pravo.
Zbog toga, to je još jedan argument više za sve one poslanike koji ozbiljno razmišljaju da se prihvati amandman narodnog poslanika Zorana Nikolića. Zahvaljujem.

Vaša grupa ima još tri minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospođo ministre, poslanici NS podržavaju amandman poslanika DSS Zorana Nikolića. Međutim, mi ovde imamo problema sa onim amandmanima i koji se prihvate, jer se oni ne mogu sprovesti. Poslanik Nove Srbije, zamenik šefa Poslaničke grupe, Miroslav Markićević je podneo amandman, koji ste prihvatili.
Mi smo u petak veče ovde imali jednu malu diskusiju sa vama, gde ste vi prihvatili da se to apsolutno realizuje, ali današnji ishod svega toga je da je Udruženje invalida iz Kraljeva naišlo na zatvorena vrata u Ministarstvu za sport, gde im je rečeno da su rokovi istekli. Znači, kraj.
Kako ćemo mi da sprovedemo taj amandman? Molim vas, hitno tražim od vas da pozovete Ministarstvo za sport i da se ispuni ono obećanje koje ste nam dali. Nemojte da zatvarate oči pred istinom! Ljudi sa posebnim namenama, invalidi, imaju pravo, mi smo to za njih obezbedili u ovoj Narodnoj skupštini i želimo da se sprovede amandman u delo. Nemojte mrtvo slovo na papiru, vi pokažete dobru volju, prihvatite amandman i kada treba da se realizuje, od amandmana i od tog novca, koji tim ljudima život znači, nema ništa.
Dakle, još jedanput, u ime Poslaničke grupe NS, molim vas da hitno reagujete, kako bi ono što smo za ovom skupštinskom govornicom, kao poslanici NS, uspeli da izborimo, moglo da se sprovede i da se tim ljudima koji imaju ogromne probleme izađe u susret. (Aplauz.)

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo Odbor za finansije.
Vlada je prihvatila amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 1. amandman je podnela narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Da, reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Poštovane kolege poslanici, građani Srbije, gospođo Dragutinović, i ovoga puta činim izuzetak obraćajući se i prisutnom državnom sekretaru, gospodinu Iliću, jer je on bitan činilac ove priče. Pošto je odavno vođena rasprava o ovom zakonu u načelu, svoju diskusiju ovim povodom ću početi citiranjem gospodina Jelašića.
On je svoje referate počinjao rečima: "sve je počelo od agencije i banaka" i ovo je jedna retka prilika u kojoj moram da priznam da je bio u pravu. Svo zlo je počelo od agencije i od banaka i to 2001. godine, odlukom da se finansijski sistem Republike Srbije uništi privatizacijom, metodom isecanja od slučaja do slučaja, a rezultate imamo priliku da gledamo danas.
I poslednji građanin Srbije, koji je sumnjao koji je značaj finansijskog sistema i domaćeg vlasništva u bankama i posledice tog vlasništva na realni sektor, na privredu, na posao, na zaposlenost, na našu budućnost, sada je imao prilike da to vidi. Svi priznaju da je finansijska kriza nešto što će pokazati svoje negativne efekte na našoj privredi, i to u nedostatku kredita za razvoj. Svi priznaju da naša zavisnost od zapadnoevropskog bankarskog sistema jeste razlog zbog kojeg ćemo trpeti u finansijskoj krizi.
I šta Vlada radi? Koristeći izgovor "svetska finansijska kriza", sigurnost štednje i povećanje iznosa depozita za koji država garantuje preko svoje agencije, povećavajući taj iznos sa tri hiljade na 50 hiljada, u stvari pravi dimnu zavesu da bi izmenila zakon o Agenciji za osiguranje depozita, Agenciji koja je započela i nastavlja posao podržavljenje banaka i njihovog uništavanja.
Umberto Eko bi rekao "čitav svet hoda dubeći na glavi". Zaista, vi hodate državom Srbijom dubeći na glavi i pokušavajući da nam kažete da ćete uvesti red stvaranjem haosa. Da objasnim građanima zašto se obraćam baš gospodinu Iliću. Gospodin Ilić je predsednik Upravnog odbora Agencije za osiguranje depozita, ponovo je na tu funkciju imenovan 6. decembra i samo je jedan od članova zamenjen, šef kabineta našeg premijera, gospođica Mirjana Jovašević je zamenjena nekim novim članovima, ali su svi ostali, kao zaslugu za dobar i vredan rad, ostali da budu članovi.
Zakon kaže da se sedam članova bira iz Ministarstva finansija, iz NBS i iz Udruženja banaka.
Gospođo Dragutinović, od vas očekujem da se, za razliku od gospodina Cvetkovića, kao ranijeg ministra finansija, pozabavite načinom rada i namerama koje Agencija za osiguranje depozita ima u navodnom sređivanju finansijskog sistema.
Poštovani građani, Vlada je donela odluku da, na predlog Narodne banke, donese akt kojim će Agencija za osiguranje depozita izvršiti novo podržavljenje banaka, a u proceduri kupovine akcija onih banaka koje remete finansijsku stabilnost.
Prevedeno na razumljiv jezik, to znači – Narodna banka mora da napiše predlog, Vlada ništa ne može da uredi dok joj Narodna banka ne napiše predlog.
Narodnoj banci se osladilo da ima diskreciono pravo, da od nje zavisi sudbina neke banke, u smislu zatvaranje ili daljeg rada, bukvalno da u njenim rukama stoji sudbina.
(Predsedavajuća: ... upozoravam vas da je ne primereno udarati rukama o klupu u sali Narodne skupštine i time omalovažavati i Narodnu skupštinu i govornicu.)
Gospođo Čomić, taj pritisak mogu da izdržim. Mene rukovode mnogo važnije i veće stvari i to me ne može uznemiriti. Građani Srbije ovo mogu da čuju zahvaljujući načinu na koji RTS vrši prenos ove sednice.
Narodna banka Srbije i dalje jeste taj najvažniji činilac koji neće snositi odgovornost za sudbinu ljudi zaposlenih u tim bankama, za depozite, za kredite i za štednju zato što Vlada ovim predlogom pristaje da Vlada donosi akt, a Vlada ne može da reaguje dok joj Narodna banka ne da predlog.
Mojim amandmanom tražim da se pribavi mišljenje Narodne banke, jer znam da vi od ovog zakona nećete odustati ali se trudim u ime Poslaničke grupe Napred, Srbijo da upodobimo u skladu sa zakonom vaše postupanje, znači, da inicijativa bude na Vladi, da Narodna banka dostavi obrazloženo mišljenje i da se kupovina akcija od banaka koje inače nisu u državnom vlasništvu može obaviti u situaciji samo da za to postoje obrazloženi razlozi koji su navedeni u nekom aktu, na primer, rešenju.
Na takav amandman meni Vlada odgovara da ako se pribavi mišljenje ili donese rešenje, što inače Zakon o bankama propisuje, da bi to bio dug postupak u kojem bi se tražila sudska zaštita, a u kratkom roku se ne bi mogli sanirati kao negativni efekti takvog postupanja.
Ekonomista sam, nisam pravnik, ali svaki građanin zna pravo u toj meri da zna da ne postoji čovek ili institucija kome nije omogućena sudska zaštita. Ovo je preki sud za banke gde se pokušaj podržavljenja ili oduzimanja vlasništva ili raspolaganja vlasništvom, potpuno je svejedno, ponavlja i to je repriza onoga što je rađeno u 2002. godini, u vreme kada su se zbog otpisa, Pariskog i Londonskog kluba, podržavile banke i među njima ih je bilo 16 banaka, od kojih ni za jednu postupak stečaja ili likvidacije još nije završen, a neke su prodate, a novac od tih privatizacija je netransparetno trošen i to je posebna priča, ali jeste razlog zbog kojeg Vladi ne treba omogućiti da postupa ovako.
U čemu je poseban problem kad kažem vi hoćete da sprečite haos, a ustvari ga stvarate? Da li postoji ijedan postupak, da li postoji ijedno činjenje na kugli zemaljskoj u kojoj možete, vi ste u Agenciji koja će sprovoditi ovaj zakon, vi ste član Vlade koja će doneti akt koji će, jeste posredno ste član Vlade sa mogućnošću uticaja, omogućiti da se na predlog Narodne banke, a tražim na obrazloženo mišljenje i velika je razlika, pokrene jedan takav postupak. Šta će ovo imati za rezultat? Tamo gde nema problema vi ga možete stvoriti. Primeri postoje u našoj stvarnosti. Tamo gde nema problema Narodna banka ga može stvoriti zloupotrebom svojih diskrecionih prava i kontrolnim mehanizmima.
Poštovani građani i kolege, iako postoji Zakon o bankama koji u čl. od 101. do 120. reguliše i preventivnu kontrolu i kontrolne mehanizme upozoravanja, rešenja za ispravku određenih nepravilnosti i iako postoji 141 mesečni izveštaj koji dostavlja svaka poslovna banka Narodnoj banci, Narodna banka će se odjednom iznenaditi kad neka poslovna banka krene da svojim postupanjem remeti finansijsko tržište.
Nije tačno da Narodna banka nema uvid u poslovanje, način rada i nepravilnosti! Narodna banka treba da takve probleme stvori ako neko proceni da mu to odgovara. A zašto? Zato što imamo 2001. i 2002. godine otvorene stečaje nad četiri velike banke u kojima do sada, ni u jednoj od njih, nije završen stečaj ali je za te četiri velike banke naplaćeno preko 11,5 milijardi dinara potraživanja.
Dokument o tome postoji u odgovoru na pitanje koje je Vlada Srbije dostavila 28. decembra 2007. godine.
Ono što ovde ne piše jeste da je na desetine miliona ostvareno prihoda od prodaje umetničkih slika, ono što svi znamo, a još nije procesuirano, jeste da je poslovni prostor tih banaka dat bez naknade ili po izuzetno povoljnim cenama nekim bankama koje su se samo predstavljale kao državne i mi danas nećemo moći da proverimo kako je svojevremeno gospodin Dinkić, onda prisutan, danas prisutan i u Vladi i u Agenciji, pogodovao povezana lica, odnosno bivše vlasnike Poštanske štedionice u kojima je država gubila a pojedinci zarađivali.
Gospodine Iliću, poštujem vas, ali vi mene ne zanimate kao persona, zanimate me kao predsednik Upravnog odbora Agencije koja je ovoj skupštini, iako je to zakonska obaveza, poslednji put dostavila izveštaj za 2006. godinu. Najmanje jednom godišnje ste dužni da nam pokažete kako gazdujete državnom imovinom, da li ova država od toga ima koristi ili nema, odnosno kome se pod firmom očuvanja državne imovine i rada u interesu Republike Srbije, u stvari, omogućuje da zarađuje dok država Srbija gubi.
Odgovornost i obaveza koju će imati ministar finansija je da nikada ne dozvoli da se ponovi situacija u kojoj je kao septembra 2002. godine SRJ, čitam deo zakona, prenela Republici Srbiji svojinu nad akcijama stečenim po osnovu konverzije potraživanja prema bankama, prema poveriocima Pariskog i Londonskog kluba. Tada je dato 16 banaka na prodaju ili u stečaj sa zabranom da se mogu pojaviti domaća pravna lica kao kupci.
Zaboravljate da je finansijski sistem krvotok ove privrede, da nemamo domaću proizvodnju zato što nemamo domaće bankarstvo, da je tržište raščišćeno da ovde uđu strane banke i nije dovoljno što situacija jeste takva kakva je, što zavisimo od stranog novca, što je domaća štednja uložena u strane banke, da pomažemo njihov razvoj, nego se uporno trudite da jednim potpuno nezakonitim, nezamislivim načinom omogućite sebi, preko Narodne banke a da to radi Agencija, da nastavite postupak razrušavanja i domaćeg bankarstva tamo gde ga još ima i uništavanje domaće industrije koja od tog bankarstva zavisi, a kog u tom postupku dobija dok svi mi gubimo. Mislim da ćete vi jednog dana za ovom govornicom odgovarati. Hvala. (Aplauz.)
(Za vreme govora narodne poslanice Jorgovanke Tabaković narodni poslanici SRS sve vreme lupaju o klupe.)

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospođo Čomić, samo je falila zakletva da se napiše na ovom amandmanu pa da poverujemo kao u sve ove zakletve što se zaklinju neki.
Gospođo Dragutinović, ako biste usvojili ovaj amandman onda biste stvarno oprali sve ono loše što je u vašem predlogu zakonu. Gori amandman nisam mogao ni da pročitam ni da vidim. Sada ću da vam objasnim zbog čega. To je, otprilike, kao Vlada predloži nešto, pa kaže, evo, palimo ovu sobu, a onda dođe amandman pa zapali ne samo zgradu nego tri ulice.
Gospođo Dragutinović, gospodine Iliću, neću da vas prozivam, ne bi bilo korektno, pošto ne možete da mi odgovorite po Poslovniku, pa je iluzorno da pominjem vaše ime. Bilo bi nekorektno sa moje strane.
Želim da vam skrenem pažnju da članom 1. Predloga zakona, koji sada, ako bi to prošlo što ste vi predložili, itd. on je u prvom stavu izgubio poziv na član 7, gde se pravi veza sa bankama gde je država prisutna sa svojim kapitalom. Pošto toga nema, onda se ovo odnosi na sve banke. To je ideja.
Nije ni celishodno, ni opravdano, ni ustavno, ni zakonito ovo što vi predlažete. Znači, u izvornom tekstu, znači postojeći član 9. Zakona je prihvatljiv pod nekim uslovima. Kada je donet ovaj zakon, ovaj član je bio sporan, jer Agencija za osiguranje depozita treba da radi vrlo konkretne poslove. Primarni posao je da obezbedi depozite, dodat je posao u vezi stečaja i likvidacije banaka. To je posao koji postoji od 1993. godine po saveznim propisima. Ništa novo tu nije bilo, zato što je vrlo specifičan postupak likvidacije i stečaja i funkcija likvidacionog i stečajnog upravnika kada je u pitanju bankarski sistem u odnosu na preduzeća, radne organizacije, itd. Onda je u članu 9. ostalo bukvalno rečeno ono što je posao od interesa za Republiku Srbiju.
Kada se kaže – posao od interesa za Republiku Srbiju, izvršna vlast sprovodi te poslove. To je Vlada. Pitanje je šta je u ovom zakonu moglo da se preda Vladi, Agenciji i da to predstavlja izvršne poslove? Zato kažem, pod nekim uslovima, onakav član 9. je mogao da ide zato što se odnosio na intervenciju države prema bankama, gde postoji državni kapital. Kada to proširite na sve banke, neću da ulazim u to da li je potreban predlog NBS, da li je potrebno mišljenje NBS ili ova najgora varijanta – rešenje. Pitanje je šta bi se utvrdilo tim rešenjem? Koja je svrha tog rešenja? Kakva je pravna snaga tog rešenja?
Vi ste, s pravom postavili pitanje, ako se donosi rešenje, onda mora da se vodi upravni postupak, upravni spor u krajnjem slučaju. Zato taj deo uopšte neću da komentarišem. Ali, postavlja se centralno pitanje – da li vi u ime Republike Srbije i da li NBS, u koaliciji sa Vladom Republike Srbije, to su dva organa izvršne vlasti, Vlada je malo više, NBS ima neku samostalnost, ali formalnopravno pripada izvršnoj vlasti, da li dva organa izvršne vlasti mogu da intervenišu kod svih banaka?
Zašto bi država, Republika Srbija, čitam ovo što ste vi ostavili, pokrivala potencijalne gubitke ''Rajfajzen'' banke, ili bilo koje druge banke, ili Banke ­''Inteza'', gde su se ovi eksperti nafatirali. Kažite mi, koji je interes kada one rade sa građanstvom? Vrlo su skromni plasmani kada su u pitanju pravna lica. U tim poslovima sa građanstvom donet je Zakon da se osiguraju depoziti. Šta rade sa pravnim licima? Zašto biste vi sanirali neki loš plasman te banke? Zašto biste vi čuvali tu banku? Zašto poreski obveznici da čuvaju ''Rajfajzen'' banku? Vi znate kako oni posluju sa građanima, odraše građane!
Kaže: "Preuzeti, kupiti ili na drugi način steći lošu aktivu". Država da kupuje lošu aktivu ''Rajfajzen'' banke? Izvinite, molim vas, vas ili treba zatvarati ili treba na drugo mesto smestiti. Odakle? Kojim sredstvima? Pravite deficit u budžetu, sada kažete – kupovaćemo nešto što je loše u bankama sumnjivog kapitala. Mi ne možemo to da vam dozvolimo. Ovamo pričate – svetska ekonomska kriza.
Što bi Republika Srbija, što bi poreski obveznici Republike Srbije, preko budžeta intervenisali sa sredstvima da se kupi nešto što je loše? Šta se spasava? Neki plasman nekog preduzeća. Koji plasman? Da vam ne čitam podatke o strukturi društvenog proizvoda, sa 20 i nešto posto učešće poljoprivrede, a sada je došlo na 11%. U realnom sektoru je bilo milion zaposlenih, za sedam godina ste spustili na skoro 600 hiljada, sudeći po ovome što ima 500 preduzeća, nad kojima treba da se zatvori stečaj u 2009. godini i što će da se izgubi 200 hiljada radnih mesta i još 100 hiljada mesta zbog ovog lošeg bankarskog sistema Šta će nam ostati u realnom sektoru, trista hiljada zaposlenih? Trista hiljada zaposlenih koji treba da stvore dohodak da živi 7,5 miliona. Koja to ekonomija može da izdrži?!
Vi ćete intervencijom preko Agencije u ime Republike Srbije, kupovinom loših plasmana banaka, da sačuvate privredu, nemojte molim vas. To možete da pričate ovim zumbulima, nemojte meni da pričate. Još se samo zakunite da će tako da bude. Tadić se zakleo, pa je prodao Kosovo. Zakunite se da će ovako da bude.
Poreski obveznici treba da spasavaju banke na čijem čelu se nalaze ljudi koji su pali iz inostranstva, nadam se da delite moje mišljenje, gospodine Batiću, poput Pitića. Imate ovog Đelića, ima u banci 11,5 miliona. Nema toliko, ima više? I mi da spasavamo njegovu banku, gde je on genije, postigao za godinu i po dana u opoziciji 11,5 miliona evra u akcijama. Nisu znali kako da mu isplate bonuse tom geniju. Nemojte vaše genijalne poteze da plaćaju siromašni građani Srbije. Za to ne smem da dignem ruku. A vi se zakunite. Imamo ovde ove zakletnike.
Dalje, kažete: "Upravljati lošom aktivom i prodati tu aktivu u banci". Kako to možete? Tek, kao četvrta mera, da se kupe akcije.
Kako možete bez kupovine akcija da se u bilo kojoj banci javljate po ovim pitanjima? Možete komercijalno. Zašto bi ulazili u komercijalni rizik povodom nečega što u startu znate da je loše? Ne može.
Dalje, najspornije je ovo, tu ima sledeći amandman, gde se traži brisanje. "Kupiti u ime i za račun Republike Srbije akcije banaka koje svojim poslovanjem ugrožavaju finansijsku stabilnost". Molim vas, ako je ugroženo poslovanje neke banke, finansijska stabilnost države, znači da banka nije, pre svega, likvidna. Ne može uredno da se obavlja platni promet preko njenih računa. U drugoj fazi – insolventnost banke. Ako je insolventnost, zna se – ide na stečaj. Što bismo mi to čuvali?
E, sada ste vi digli nogu zato što su Amerikanci ljuljnuli stotine milijardi da spasavaju bankarski sistem. Što to nisu uradili 2000-te, 2001, 2002. godine, onda ne bi sa 60 na 40% pao uticaj našeg realnog sektora u bruto društvenom proizvodu. Ne, nego ste svesno uništili, sve na rasprodaju.
Da bi se sistem očuvao i održao, zbog čega? Zbog stranaca koji su ovde ubacili svoj kapital. Sada će svi građani Republike Srbije da saniraju. Šta da saniraju? Kome da pomažu? Da pomažu one bogate koji ne znaju šta da rade.
Da li znate za prvih šest meseci, a znam da znate, Udruženje banaka je iznelo podatak, strane banke u Srbiji zaradile su 300 miliona evra. Šta su vaši komentari iz okolnih država? Naravno da finansiramo, naravno da smo prisutni na bankarskom tržištu Republike Srbije. Te pare i taj profit nikada ne bi zaradili ni u Grčkoj, ni u Nemačkoj, ni u Austriji, ni u Francuskoj!
E, pa, gospodo, ako ste zaradili te pare, ostavite ih ovde, držite svoju likvidnost, čuvajte svoju solventnost, a ne izneli pare i sad će poreski obveznici Srbije, šta da stabilizuju – lizing kredite. U čiju korist – u korist banaka?! Na čiju štetu – građana Republike Srbije?! Ovo je jedina država gde poreskom politikom građani finansiraju svoju propast. To nigde na kugli zemaljskoj nema. Nigde!
Molim vas, 60% prihoda budžeta koji vi planirate za sledeću godinu je po osnovu uvoza. Zašto? Zato što je kukuriknuo ovaj što je dobio šamarčinu u Briselu, "ajmo, ajte, jedva nas čekaju", dobio šamar, vratio se i kaže – ne, mi ćemo jednostavno da primenimo". Dupla šteta.
Gde je naša proizvodnja? Nema je. Šta ste napravili za ovih osam godina? Ima li neki most, ima li neka zgrada, ima li neka termoelektrana? Šta ste napravili? Jedino onaj što su ga finansirali, srpski kongres u Americi, da navodno kao Fulbrajtov stipendista nešto nauči. Taj Jelašić, došao je ovde pa nam prosipa mozak. Onakav guverner može svako da bude, kao što je Jelašić.
Nadam se da ćete da prozovete Milivojevića pošto se javlja, a sramota ga da digne ruku. Javi se, ovde ćemo da postavimo ogledalo, kao kod kuće kad vežbaš. On kod kuće vežba, ima jedno ogledalo, stavi u veličini čoveka i vežba na ogledalu kako da ispadne lep. Stavite mu ovde ogledalo, zato nosi ovaj laptop.
(Predsednik: Nemojte upućivati takve rečenice gospodinu Milivojeviću, molim vas.)
Izvinjavam se, nisam znao za ovu leteću izmenu. Stvarno se izvinjavam, da sam znao za ovu izmenu ne bih ovako prokomentarisao, ja sam mislio da je tu moja Gordana Čomić, ona mi toleriše.
Uostalom, uključite se vi u ozbiljnu raspravu o ovome. Nemojte vi da se branite ćutanjem. Brani se Vlada ćutanjem, brani se Poslanička grupa DS ćutanjem i onda čujemo u Subotici samo pretnje. Kako koji dan pretnja, nemojte, morate da me slušate – u zatvor. Nemojte, morate da me slušate – u zatvor. Pajsere u ruke čuvajte radna mesta – oni, tap, šator ispred njegove kancelarije. Oni ozbiljno shvatili, oni ne znaju da su to laži i prevare, i ovaj zakon je i laž i prevara.
Ako ste mislili da Republika Srbija može da uđe kao akcionar, da otkupi akcije i da bude vlasnik kapitala po izboru u svim bankama, onda morate da znate da je to dvostrani pravni posao i da je to materija koja treba da se reguliše Zakonom o Narodnoj banci Srbije i Zakonom o bankama. To su dva propisa gde ova odredba treba da bude, a nikako u zakonu o Agenciji za osiguranje depozita.
Međutim, ne, vi imate 126 i verovatno ćete ovo da progurate i onda ćete da kukuričete po medijima – građani, vaši ulozi su zaštićeni do 50 hiljada evra, niko vam ne može ništa, a onda će zumbuli sa ovakvim "zaklinjem se amandmanom" da vas plaše i onda, naravno, vi ispadate cvećke. Kad zazumbule ovi što se zaklinju, nema drugo, ali računam da se i vi zaklinjete, pa se nadam da ćete vaše zakletve da ispunjavate.

Gospodin Vladan Batić ima reč. Izvolite.