Završavam. Pričao sam i ranije da su napravili mnogo štete oko Plavog mosta. Građevinska mafija je izuzetno razvijena na opštini Voždovac. Više puta sam to iznosio u javnost.
Postavljam pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova – da li su bilo šta učinili povodom ovog slučaja i povodom razbijanja stakla na prostorijama Opštinskog odbora Voždovac?

Nema povrede Poslovnika.
Pošto je narodni poslanik Igor Bečić pisanim putem povukao amandman na član 9. konstatujem da smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pre nego što pitam gospođu Dragutinović, ministra finansija, da li želi reč, po Poslovniku se javio Aleksandar Martinović. Izvolite, gospodine Martinoviću. Molim vas, na koji se član pozivate.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Novakoviću, ispuniću vam želju na početku mog izlaganja. Povređen je član 23. i član 36. Poslovnika Narodne skupštine.
Mi smo sada, neposredno, pred početak popodnevnog rada Narodne skupštine dobili obaveštenje koje glasi ovako, inače vizuelno da vidite kako to izgleda, Narodna skupština Republike Srbije, predsednik – ''Obaveštavam vas da povlačim amandman koji sam podneo na član 9. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita,'' narodni poslanik Igor Bečić. To je sve.
Skrećem vam pažnju, gospodine Novakoviću, da narodni poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije deluju preko svojih poslaničkih grupa. Poslaničke grupe su poslovnička kategorija. Član 23. kaže:
''U Narodnoj skupštini obrazuju se poslaničke grupe, po pravilu najkasnije sedam dana od dana izbora predsednika Narodne skupštine.
Poslaničku grupu čine narodni poslanici jedne političke stranke, druge političke organizacija ili grupe građana koja ima najmanje pet narodnih poslanika.''
Ovde se postavlja više pitanja. Pre svega, kojoj poslaničkoj grupi pripada narodni poslanik Igor Bečić? Iz ovog kratkog dopisa se apsolutno ne vidi kojoj poslaničkoj grupi on pripada.
Naravno, moguće je da narodni poslanici samostalno deluju u Narodnoj skupštini.
Dakle, da nisu članovi nijedne političke, odnosno poslaničke grupe, ali vas molim, gospodine Novakoviću, da nas obavestite, vi kao predsedavajući, pošto predsednik Narodne skupštine nije tu, kojoj poslaničkoj grupi, izvinjavam se gospođo Đukić-Dejanović, ipak ste došli, pripada Igor Bečić?
Ako pripada nekoj poslaničkoj grupi, a to nije navedeno u ovom podnesku, odnosno u obaveštenju o povlačenju amandmana, onda zbog procesnih razloga, zbog formalnih razloga ovo obaveštenje ne treba prihvatiti i vi treba da omogućite raspravu o amandmanu.
Inače, gospođo Đukić-Dejanović, mi smo ponovo svedoci jedne potpuno nenormalne političke situacije. Nenormalne u svim demokratskim zemljama, nažalost, normalne u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da jedan poslanik predloži amandman kao član jedne poslaničke grupe, a da onda povlači taj isti amandman ili kao član neke druge poslaničke grupe ili, ja više ne znam u kom svojstvu, pošto se na ovom kratkom dopisu apsolutno ne vidi kojoj poslaničkoj grupi ovaj imenovani narodni poslanik pripada, ako je još uvek uopšte narodni poslanik.
Ovde se otvara jedno čisto formalno pitanje, o moralnim pitanjima neću da govorim, o zakletvama Vojislavu Šešelju na večnu vernost, SRS-u itd, pa se sve to pogazi. To više nije sporno. Za te ljude moral više ne postoji.
Skrenuo bih vam pažnju, u vreme kada je podnet ovaj amandman, on je podnet u ime Poslaničke grupe SRS...
(Predsednik: Vreme)
... evo, završavam za 10 sekundi.
Dakle, obratite pažnju na amandman koji je podneo Igor Bečić. Tamo jasno kaže – Narodna skupština Republike Srbije, Poslanička grupa SRS.
SRS nije povukla ovaj amandman. Ja vas molim da nas obavestite, gospođo Đukić-Dejanović, kojoj poslanički grupi pripada Igor Bečić, da li uopšte pripada nekoj poslaničkoj grupi, da li je uopšte narodni poslanik?
Inače, ako ne dobijemo ta obaveštenja, vi ste dužni da omogućite raspravu o amandmanu Poslaničke grupe SRS.

Narodni poslanik podnosi amandman, ako to učini u ime poslaničke grupe, on ima pravo i da povuče amandman. To što gospodin Bečić više nije u Poslaničkoj grupi SRS poznato je i javnosti i vama gospodine Martinoviću. Činjenice su zaista takve. Molim vas da ne vodimo dijalog, odgovor dobro znamo i vi i ja.

Izvolite, ponovo želite po Poslovniku.

Vi kažete, gospođo Đukić-Dejanović da su nam poznate činjenice, nažalost nisu. Samo da vam skrenem pažnju da je na izborima 11. maja učestvovala izborna lista SRS- Dr Vojislav Šešelj.
Vi, ako ste zaista privrženi načelima demokratije i vladavine prava, nijednog dana niste smeli da tolerišete u Narodnoj skupštini postojanje poslaničke grupe, političke partije koja na izborima uopšte nije učestvovala. Takvih primera ni u jednoj demokratskoj zemlji nema.
Vi kažete – opšte je poznata činjenica kojoj poslaničkoj grupi pripada Igor Bečić, a ja, koliko znam, svi građani Srbije su do sada, prateći prenose zasedanja Narodne skupštine, mogli da uoče da Igor Bečić pripada Poslaničkoj grupi SRS. Ako vi smatrate da on pripada nekoj drugoj poslaničkoj grupi, bilo bi lepo da nas obavestite o tome u pisanoj formi, jer ja zaista nikakvo obaveštenje nisam dobio da je Igor Bečić promenio poslaničku grupu, a ako je promenio, da nam objasnite na osnovu kog člana Poslovnika je pristupio nekoj drugoj poslaničkoj grupi, to je jedno.
Drugo, iz ovog dopisa koji je podneo Igor Bečić apsolutno ne vidim kojoj poslaničkoj grupi on pripada. Ako nije samostalni poslanik u Skupštini Srbije i ako pripada određenoj poslaničkoj grupi, ja ne znam kojoj, vi me o tome obavestite, a budući da na ovom podnesku nije navedeno koja poslanička grupa je u pitanju i imajući u vidu činjenicu da je amandman podnet u ime Poslaničke grupe SRS, skrećem vam pažnju, gospođo Đukić-Dejanović da iz formalnih razloga ovo obaveštenje ne treba da prihvatite i da treba da omogućite raspravu o amandmanu koji je podnela SRS.
SRS nikakav amandman na član 9. nije povukla i molim vas da omogućite raspravu o ovom amandmanu, jer se moj kolega, narodni poslanik Dragan Stevanović, pripremio da o ovom amandmanu vrlo studiozno i vrlo argumentovano diskutuje.

Dame i gospodo, zaključujem pretres predloga zakona u pojedinostima.

Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini, a ja ću u toku dana u pismenoj formi još jedanput nakon konsultacije sa sekretarom da vam dam odgovor na pitanje. Izvolite.

Meni se čini, gospođo Đukić-Dejanović, u sve moje dužno poštovanje, da vi niste shvatili suštinu mog javljanja po Poslovniku. Nas toliko ne zanima politička sudbina Igora Bečića, on je svoju političku sudbinu otprilike opredelio svojim postupkom, to je pre svega pitanje morala, pitanje časti, pitanje date reči, itd.
Ovde se radi o sudbini amandmana, da li mi i dalje imamo amandman na član 9. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita ili ga nemamo, i može li se amandman povlačiti na ovaj način. Ja vam kažem iz formalnih razloga, o ovim moralnim razlozima, zaista, neću više o njima da raspravljam, oni su potpuno jasni, ali iz formalnih razloga se ne vidi u ime koje poslaničke grupe je Igor Bečić povukao ovaj amandman. Samo da vas podsetim, podneo ga je u ime Poslaničke grupe SRS.
Vi kažete, vi ćete me u toku dana obavestiti kojoj poslaničkoj grupi on pripada, ali mi sada treba da utvrdimo sudbinu ovog amandmana, a ne za pola sata, sat vremena, ili u 19 časova, nego sada pre nego što se zaključi rasprava o amandmanima.
SRS smatra da ovaj amandman u pravnom smislu još uvek postoji, da je u Skupštinskoj proceduri i da Poslaničkoj grupi SRS apsolutno treba omogućiti da o ovom amandmanu raspravlja. Dakle, mi tražimo odgovor odmah. Kojoj poslaničkoj grupi Igor Bečić pripada, kada je promenio poslaničku grupu, na osnovu čega i da li može da se raspravlja uopšte o podnesku na kome apsolutno nemate obaveštenja ni kada je napisan, kojeg datuma, ni u ime koje poslaničke grupe je sastavljen? To su vrlo važna pitanja. Znači, nas ne zanima Igor Bečić, kao Igor Bečić, nas zanima sudbina amandmana Poslaničke grupe SRS.

Nastavljamo rad.

Prelazimo na 10. tačku dnevnog reda: – Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o Agenciji za osiguranje depozita (pojedinosti)

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Zoran Nikolić, mr Jorgovanka Tabaković, Momir Marković i Milorad Buha, kao i amandmane Odbora za finansije.

Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pre nego što pređemo na raspravu po amandmanima, dozvolite da vas obavestim da ćemo danas raditi i nakon 18 časova, po tački dnevnog reda koja bude u tom momentu na dnevnom redu.

Na naziv Zakona amandman je podneo Odbor za finansije.

Vlada je prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman prano moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 1. amandman je podneo poslanik Zoran Nikolić.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Gospodin Zoran Nikolić želi reč, izvolite.

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, nije zgoreg podsetiti javnost, još jedanput, da smo načeli raspravu o ovom setu zakona, pa između ostalog i o ovom zakonu, govorili 14. novembra, a danas je, ako se ne varam, 15. decembar. Dakle, mesec dana po vođenju načelne rasprave danas raspravljamo o amandmanima na Zakon o Agenciji za osiguranje depozita.       
Pažljivo smo tada slušali izlaganje ministarke i ona je rekla da je ovaj set ekonomskih zakona, a radi se o izmenama i dopunama tri zakona, faktički, objektivni i jak odgovor odgovorne države na nastupajuću finansijsku krizu. Da li je baš to slučaj kada govorimo o svim ovim zakonima? Ovde je bilo dosta reči o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita.
Želim još jednom da podsetim javnost da je DSS još 8. oktobra izašla sa Predlogom zakona uvećanja osiguranog depozita sa 3 hiljade na 20 hiljada i da je tada rekao državni sekretar Slobodan Ilić, a vrlo je važno za ovu priču zato što se ona direktno tiče i Agencije za osiguranje depozita, da su te mere apsolutno nepotrebne.
Mesec dana kasnije suočili smo se sa predlogom Vlade koja je sumu od 20 hiljada evra, koju smo mi predložili kao repernu sumu, povećala na 50 hiljada evra, a dva meseca kasnije, mi još uvek raspravljamo o tim zakonima.
Ono što jeste poenta i što želim da kažem, da je bilo konstruktivnog pristupa i od strane Vlade onda bi ona morala da zna da postoje opozicione stranke u Parlamentu, da i one imaju pravo predloga zakona, da su iako opozicione stranke odgovorne pred građanima, i da smo u najboljoj mogućoj nameri predložili na vreme taj predlog zakona. Sada je sasvim evidentno, pokazalo se da je Vlada trebalo da prihvati tadašnji predlog. Taj zakon bi verovatno već bio izglasan pre mesec i po dana i danas bismo raspravljali, recimo, o budžetu Republike Srbije, što je i najvažniji dokument koji dolazi u ovu skupštinu.
Mi smo tada dobili odgovor od državnog sekretara da te mere apsolutno nisu bitne i da je finansijsko i bankarsko tržište apsolutno stabilno u Srbiji. Zašto je taj odgovor državnog sekretara gospodina Slobodana Ilića bitan i kada govorimo o zakonu o izmeni i dopuni Zakona o Agenciji za osiguranje depozita? Prosto, zato što postoji Upravni odbor ove agencije, na čijem čelu ste, ako se ne varam, upravo vi. Pazite, kada ovim predlogom zakona dajemo takvo diskreciono pravo jednoj Agenciji za osiguranje depozita da kupuje akcije određenih banaka koje budu ugrožavale finansijski i bankarski sistem, vi ćete o tome odlučivati i biti najodgovornija ličnost, a predsednik ste Upravnog odbora i predstavnik ste Vlade koja će imati većinu u tom upravnom odboru.
Samo do pre dva meseca vi niste bili svesni činjenice da nam kriza kuca na vrata. Tada je već ozbiljno zahvatila naš finansijski i bankarski sistem. Ali, dobro, Vlada se odlučila da upravo budete vi. Samo se plašim da ne budu bile pogrešne procene tog upravnog odbora, jer će tek onda biti jedan veliki problem – šta, ako pogrešno procenite i otkupite akcije određenih banaka, čime biste, recimo, samo kratkoročno mogli da rešite određeni problem, odnosno konkretan problem, a da, recimo, usled nekog novog talasa krize, ta banka od koje biste otkupili akcije kao država, dospe u neke dodatne probleme. Onda se postavlja pitanje ko će biti odgovoran?
Kada se raspravljalo u načelnoj raspravi o ovim zakonima, upadljivo je bilo da ministarka nije nijednom rečju spomenula zakon o izmenama Zakona o Agenciji za osiguranje depozita. Pažljivo sam pročitao stenogram, vi to apsolutno niste spomenuli. Sklon sam mišljenju da poverujem da vi iza tog predloga i ne stojite. Ne mogu da poverujem da stojite iza Predloga zakona koji daje diskreciona prava ovoj agenciji, kojoj se daje pravo i mogućnost kupovine akcija od određenih banaka, naravno, na predlog Vlade, uz saglasnost NBS, a da se to čini na tako netransparentan način.
Skupština apsolutno neće imati nikakvu mogućnost kontrole. Mi ćemo naknadno biti obaveštavani, eventualno, koje ste akcije kojih banaka kupili, pa ćemo posle sagledavati pozitivne ili, ne daj bože, štetne efekte takvih transakcija.
Dakle, ubeđenja sam da ste to namerno prećutali, zato što ste svesni da taj način funkcionisanja Agencije za osiguranje depozita nije transparentan način. Ovde ste se pozvali i na kriterijume EU. Da li se u drugim državama EU ovako radi? Da li se u SAD ovako radi? Neka ostane zabeleženo da državni sekretar Slobodan Ilić klima glavom i kaže "da".
Dakle, da li je bez odluke zakonodavnih vlasti SAD podeljeno 700 milijardi bankama, ne zna se kojim, ne zna se u kojoj količini novca i ne zna se na osnovu kojih kriterijuma? Recimo, da li je određena banka pre nekih mesec i po, dva dana, na osnovu povlačenja depozita od jednog državnog organa, da li je njeno poslovanje bilo ugroženo, odnosno jeste ugroženo? Neću da kažem o kojoj banci je reč, ali siguran sam da možete pretpostaviti. Jedan značajan državni organ u ovoj državi povukao je svoj depozit iz te banke i ta banka je ušla u grdne probleme.
Jedna druga domaća banka ima akcije u toj banci. Samom činjenicom da je ova banka ugrožena i ova druga banka koja je imala akcije u toj banci, takođe je ugrožena. Čije ćete akcije tada kupovati? Šta su to kriterijumi po kojima ćete vi, kao Vlada, odnosno kao država, intervenisati u tom slučaju? Mi o tome apsolutno ne znamo ništa, niti je to predmet ovog zakona.
Ostavlja se diskreciono pravo vama da o tome odlučujete. Kada se nekom ostavlja diskreciono pravo, bez mogućnosti kontrole, onda se i otvara mogućnost da dođe i do zloupotrebe tog diskrecionog prava. Zbog čega bismo mi to vama dozvolili i zbog čega ta potvrda da sami sebe ovlastite da, bez obaveštavanja Skupštine i bez učešća Skupštine, odnosno na jedan netransparentan način obavljate te transakcije, ostaje jedan veliki znak pitanja.
Dakle, mi ne znamo na osnovu kojih kriterijuma ćete vi intervenisati u bankarskom sektoru, kada, eventualno, banke dođu u taj problem, ili određena banka dođe u taj problem da ugrožava finansijsku stabilnost.
Posebno pitanje za vas jeste gde se nalaze ta sredstva, gde su ta sredstva deponovana, da li su ta sredstva u ovom rebalansu budžeta o kojem smo raspravljali pre nekih mesec dana? Da li je postojala stavka vezana za ovu namenu i ovu svrhu? Da li se ta sredstva nalaze u Predlogu budžeta koji ste predložili za 2009. godinu? Voleo bih da znam tačno gde su ta sredstva.
Gledao sam budžet, nisam mogao da pronađem stavku gde se nalaze ta sredstva. Ako se nalaze u budžetu i ako klimate pozitivno glavom i tvrdite da to postoji u budžetu, onda bi bilo dobro da vidimo u kom iznosu su ta sredstva, da vidimo sa kojim novcem raspolaže država.
Dakle, moj predlog i moj amandman se sastoji u tome da se u ovoj izmeni i dopuni zakona član 1. briše, iz prostog razloga što nije logično, ako hoćete, nije ni evropski, jer nije transparentno, da Agenciji za osiguranje depozita damo to dodatno diskreciono pravo da, na bazi neutvrđenih kriterijuma, interveniše u bankarskom sektoru, da otkupljuje u ime države određeni broj akcija, na način na koji ona odredi da je to zgodno i da tako svu odgovornost prebacimo na Agenciju za osiguranje depozita, a da Skupštinu lišimo te odgovornosti.
Ako ste želeli javnost u radu i ako ste želeli da podelite odgovornost i sa Skupštinom, onda je trebalo da predložite zakon koji je mogao da se usvaja po hitnom postupku, koji, kada bi postojala potreba da otkupite akcije određene banke, dođete pred ovaj parlament i da donesemo odluku da se u roku od 24.00 sata ovaj parlament o tome izjasni. Tako bismo, pre svega, brzo mogli da reagujemo, ali biste i podelili odgovornost sa ovim parlamentom, odnosno, da tako kažem, bili biste pokriveni odlukom Parlamenta.
Mada, moguće je da se Parlamentu ne bi dopale moguće intervencije koje ćete vi, sasvim sigurno, u narednom periodu preduzimati, ali bi to bar proizvelo jednu zdravu i normalnu raspravu u Parlamentu, pa ako ništa drugo, bar bismo saznali na osnovu kojih kriterijuma se vi odlučujete da otkupljujete akcije određene banke, a druge ne.
Ovako, dakle, bez ikakvih kriterijuma, ovaj zakon apsolutno nema smisla, iz prostog razloga što se ovaj parlament lišava svake odgovornosti, odnosno svake mogućnosti da pratimo šta će se dešavati u ovoj oblasti u narednom periodu. Verujte mi, unapred najavljujem da se ovde zaista otvara jedan veliki prostor, da ćemo se u narednom periodu suočavati sa ovim problemom – kako je i na osnovu kojih kriterijuma Agencija za osiguranje depozita intervenisala i da će to biti predmet spora i među ekonomskim stručnjacima i među političkim strankama u narednom periodu.
Da bismo to izbegli, da bismo uspostavili pravila igre, da bi ovaj proces bio transparentan, da bi se podelila odgovornost, predlažem da se član 1. izmena i dopuna Zakona o Agenciji za osiguranje depozita briše i apelujem na skupštinsku većinu da ovaj amandman podrži.

Zahvaljujem, gospodine Nikoliću. Gospodin Lapčević, po Poslovniku. Izvolite.