Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, građani Srbije, javljam se po Poslovniku i to na osnovu članova 225. i 226. i tražim od Vlade Srbije i ministra Vuka Jeremića objašnjenje i odgovor. Znamo da je misija Euleks od 9.12.2008. godine nasilno i protivpravno na KiM.
Pitam Vladu Srbije, i ministra Vuka Jeremića, na osnovu čega je dozvolila prisustvo misije na teritoriji Srbije? Šta to znači da je misija statusno neutralna kada primenjuje propise tzv. države Kosovo?
Međutim, ministar spoljnih poslova, Vuk Jeremić kaže da se misija Euleks razmešta po uslovima koje je jasno definisala Srbija. Gde je to definisala Srbija, kako, kada mi poslanici ne znamo? Još kaže – misija Euleks na Kosovu biće striktno neutralna. Kako neutralna kada sprovodi Ahtisarijev plan? A naš ministar još tvrdi da je Ahtisarijev plan sahranjen u Savetu bezbednosti. Neka mi pokaže gde je to sahranjen!
Vlada Srbije se poziva na saopštenje sekretara UN Ban Ki Muna, u kome se navodi da misija UNMIK-a prelazi u misiju Euleksa. Pri tome, treba imati u vidu da misija UNMIK-a nije bila statusno neutralna, već prema Rezoluciji 1244 potvrđuje suverenitet Srbije. S tim u vezi postavljam pitanje – da li zbog toga Skupština Srbije nije razmatrala Predlog rezolucije koju je podnelo 108 narodnih poslanika? Šta će država Srbija preduzeti kako bi se zaštitio suverenitet Srbije i okončalo protivpravno prisustvo misije Euleks na teritoriji Srbije?
Zahtevam i odgovor državnih organa, kako misija jedne regionalne organizacije čiji nismo član, niti kandidat za članstvo, mislim na Evropsku Uniju, može da ima misiju na teritoriji države koja nije član niti kandidat za člana, a da ista ta organizacija zahteva nekakve uslove od Republike Srbije za prihvatanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju? Hvala.

Reč ima gospodin Pejčić. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministre, javljam se po članu 225. i 226. Poslovnika.
Naime, u 13 časova imali smo Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja. Bio je prisutan državni sekretar, gospodin Zoran Martinović. Inače, razgovarali smo o budžetu. Postavio sam jedno pitanje koje interesuje dvanaest hiljada ratnih vojnih rezervista iz Jablaničkog okruga – kada će Vlada reagovati na njihove probleme, tj. kada će Vlada da im isplati ostatak duga ratnih dnevnica?
Dobio sam šturi odgovor, pošto gospodin Martinović nije znao odgovor na to pitanje. Inače, rekao mi je da Komisija zaseda i da traže rešenje. Znači, predlog je da se nađe sistemsko rešenje za 12 hiljada rezervista iz Jablaničkog okruga. Inače, u slučaju da Vlada ne reaguje adekvatno, tj. da ne pripremi sredstva za iduću godinu, mnogi od njih će doći ponovo pred Vladu i štrajkovati. Dakle, moj predlog je da Vlada ovaj problem reši na jedan sistemski način. Pitanje za gospodina Rasima Ljajića – kada planira da isplati ostatak ratnih vojnih dnevnica? Hvala.

Reč ima gospođica Nataša Jovanović, po Poslovniku.

Gospođo predsednik, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu čl. 225. i 226. Poslovnika. Moram danas, 15. decembra, dame i gospodo, da postavim jedno od ključnih pitanja u Srbiji.       
Šta će biti sa Ugovorom o strateškom partnerstvu sa italijanskom automobilskom industrijom "Fijat", s obzirom na činjenicu da su, gospodine Krasiću, Mlađan Dinkić i Verica Kalanović danas u Kragujevcu? Ta svita je došla na poziv Veroljuba Stevanovića i poslovodstva automobilske industrije "Zastava" da pokuša da ispegla Markionijevu izjavu da "Fijat" staje u Italiji i morate da znate da je to prvi put, nije samo agencijska vest, nego, zaista, tragična činjenica. Istina je da ta fabrika u svojoj istoriji nikada nije imala toliko radnika na prinudnom odmoru.
Mi, Kragujevčani, naročito mi koji smo na ovaj ili onaj način deo svog radnog veka proveli u fabrici automobila "Zastava", kao što je to moja malenkost, u vreme kada je "Zastava" bila najveći proizvođač u našoj zemlji, sa 220 hiljada jedinica, a kada smo imali samo kooperantski ugovor sa "Fijatom" i naše predstavništvo u Italiji, uvek smo imali zebnju, i što bi rekao vaš stranački kolega i bivši direktor fabrike automobila, gospođo Đukić-Dejanović, gospodin Srboljub Vasović, ''strepnju'' zbog maćehinskog odnosa "Fijata" prema "Zastavi", i to u to vreme kada smo bili na vrhuncu svoje moći kao automobilska industrija, kada smo imali izuzetno razvijenu proizvodnju pratećih delova i programa, i kada nismo imali, dakle, bojazan, realnu, zbog toga ako nam "Fijat" u to vreme, 80-tih godina pre raspada svega, i pored upozorenja nas srpskih radikala da odmah treba da se uđe u privatizaciju iako su počele sankcije, da li je to "Fijat", da li je to bilo ko drugi, vreme je prolazilo.
Vi ste se sada dosetili da 2008. godine u kampanji i to je ono na čemu je lista Za evropsku Srbiju više profitirala u odnosu na Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, čiji ćemo jedan deo jednostranog primenjivanja da osetimo po našim džepovima i po budžetu od prvog januara, dakle, odgovorno tvrdim da su za vašu listu glasali ne samo ljudi iz Šumadije i Kragujevca jer su poverovali da će to glatko da ide. Šta ćemo mi sada posle ovakve izjave Markionija, posle pisanja italijanskih novina, posle činjenice da su radnici zabrinuti, da je ceo Kragujevac zabrinut i da se pokušavaju sačuvati stare proizvodne trake, odnosno da ne idu u staro gvožđe?
Gospođo Đukić-Dejanović, time ću da završim, za proteklih 8 godina od dolaska DOS-a na vlast, mi smo ovde u više navrata imali na Odboru za industriju prezentaciju raznih budućih modela automobila koji će se proizvoditi u "Zastavi". Neka nam sada dođe odgovorno poslovodno rukovodstvo na čelu sa gospodinom Radojevićem, kao što je bio pretprošle godine ovde u zgradi Narodne skupštine, gospodin Buha je spreman da organizuje Odbor za industriju, pa neka nam on kao odgovoran, i Mlađan Dinkić kažu šta će biti sa automobilskom industrijom, da li uopšte ima šanse da se nadamo, a očigledno da ne, da će da se realizuje taj ugovor, pre svega ugovor koji mi nikada nismo imali na uvid, njegovu pravu formu, jer ono što ste mogli da pronađete na internet sajtu, to je samo jedna etapa, odnosno jedna verzija.
Dakle, izuzetno sam zabrinuta kao narodni poslanik iz Kragujevca i celokupna javnost, potrebno je da se što pre pojavi poslovodno rukovodstvo i Kalanovićka i Dinkić, a ne da obmanjuju građane i da peglaju izjave koje su zaista surove i koje su stigle za italijanskog "Fijata". Hvala. (Aplauz.)

Gospodo poslanici, molim vas da ne postavljate poslanička pitanja. Šefovima poslaničkih grupa sam predložila da ova sednica ima posebnu tačku, odnosno poseban dan vezan za poslanička pitanja. To je odbijeno iz razloga što imamo pitanje poverenja Vladi i budžet upravo od predstavnika opozicionih poslaničkih grupa. Dakle, molim vas, da se držimo dnevnog reda i da radimo po dnevnom redu.

Reč ima gospodin Šormaz. Izvolite.

Kao da sam želeo da vas zamolim da  kažete ovo što ste sada rekli.
Javljam se po članu 104. Poslovnika. Naime, puna su nam usta Evropske unije i evropskih standarda, a onda poslanik ovde, konkretno moj kolega Miloš Radulović, postavi pitanje ministarki (evo, sada dok ja govorim i ona i državni sekretar kuckaju na mobilnim telefonima) ona sedi, ne reaguje, ne odgovara mu.
(Predsednik: Gospodine Šormaz, verovatno ste već primetili da gospođa ministar evidentira sva pitanja i da će na kraju dati odgovore.)
Pazite, ovo je sasvim nešto drugo, vezano za ovo što ste vi govorili o poslaničkim pitanjima. On nije postavio pitanje u diskusiji o zakonu, nego je postavio pitanje po čl. 225. i 226. U Evropskoj uniji u većini parlamenata postoji dan za glasanje gde ministri sede i na direktno pitanje moraju da izađu za govornicu i odmah da odgovore. Ovde ako se to ne radi, to znači ili da ministarka ne zna odgovor ili da joj treba vreme da sazna odgovor, što ne znači da je naročito dobar ministar, ako je tako, ili da ne želi da odgovori jer ne uvažava narodne poslanike.
Ako već hoćemo evropske standarde, ja se slažem da u novom Poslovniku stavimo dan za poslanička pitanja, jedan u nedelji, kao što je u većini parlamenata Evropske unije. Kada već kritikujete poslanike za postavljanje pitanja i tražite od njih da ih ne postavljaju, hajde da stavimo jedan dan ali da sedi Vlada ispred, a ne 8 dana pisano.
Ja sam postavio, ponavljam, pitanje, vi niste bili prisutni, treći put postavljam isto pitanje, prošlo je 8 dana a nisam dobio odgovor od predsednika Vlade.
Znači, kao što vi sad tražite da efikasno radimo, ja kažem – dajte da Vlada odgovara pa poslanici neće postavljati pitanja, dajte odgovorite već jednom na neka naša postavljena pitanja. (Aplauz.)

Reč ima gospođa Janković.

Ja bih da se vratimo na dnevni red.
Podržavam, u ime Poslaničkog kluba NS, amandman narodnog poslanika Zorana Nikolića, koji je podneo na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za osiguranje depozita i predložio da se član 1. briše.
Obrazloženje je sasvim adekvatno, a to je da predloženo rešenje nije dobro, jer Agencija stiče ovlašćenja bez mogućnosti kontrole od strane zakonodavne vlasti. Veoma je važna kontrola od strane zakonodavne vlasti, ali i poštovanje odluka koje je ta zakonodavna vlast donela. Isto tako je važno da izvršna vlast reaguje u skladu sa donetim zakonima i usvojenim amandmanima.
U to ime, ono što je moj utisak, jeste da narod koji nas gleda sasvim ozbiljno počinje da se pita da li njemu nešto fali ili fali njegovim predstavnicima, jer već mesecima se u ovom visokom domu igramo tzv. gluvih telefona.
S jedne strane, Skupština uz porođajne muke donosi zakone, posebno kad tvrdoglava semafor koalicija, trenutno minus G17, treba da prihvati korektne amandmane opozicije.
Da stvar bude gora, kada Skupština porodi zakone, onda stupa na scenu Vlada i njen premijer u senci, a zapravo osoba u ulozi predsednika Srbije koja odlučuje o tome koje zakone uopšte treba uvažiti, a koji su nebitni, jer ne donose marketinške poene.
Jednom sam već govorila o tome da Nova Srbija nije samo stranka sa najlepšim imenom na političkoj sceni, već i stranka koja zaista ima viziju nove, jake, prave demokratske Srbije, koja veruje da se stepen demokratičnosti i odgovornosti države meri upravo odnosom prema ugroženim grupacijama, manjinama i osobama koje su u svojoj različitosti i stanju posebnih potreba čisto zanemarene i diskriminisane.
Problem je samo u tome što je, s obzirom na to kako građane Srbije tretira ova vlast i ovaj predsednik, Srbiji očigledno potrebno ministarstvo za prava većine. Srbija, ne samo da ima marionetsku vlast, nego je ta vlast motivisana isključivo marketinškim potrebama onih koji se na profesionalnom planu, s obzirom na minorne kvalitete, nikada ne bi dokazali da nisu izabrali politikantstvo.
Stoga, sve njihove akcije su usmerene na jednokratno prodavanje magle, rukovanje sa sportistima kojima se obećavaju kule i gradovi kada postanu svetski poznati, poput Čavića, a kada treba da se ispune obećanja, onda nema sredstava i medijski prostor počinje da se ispunjava novim lažima. Šta će plivaču bazen da trenira, baš glupo, a i on je nezahvalan kad je imao prilike da se slika sa takvim političkim lumenima, kakvi se mogu sresti samo u ovom preduzeću podvučeno ''žutim''.
Ako se vlast neodgovorno i lažljivo odnosi prema osobama koje su u punoj snazi i koje imaju kapacitete za postizanje svetskih rekorda, šta da očekuje više od dve trećine Srbije u kojoj se nalaze izraubovani penzioneri, zanemarena omladina, seljaci koji još uvek imaju status građana 13. reda, izbezumljene žene razapete između potrebe da doprinesu skromnom budžetu, tako što će raditi kao konji, a istovremeno biti odgovorne za vaspitanje dece i uopšte atmosferu u porodici.
Vrhunac bezumlja je što u toj opštoj ugroženosti većine građana Srbije postoje oni koji su još ugroženiji, jer imaju posebne potrebe, a tako i posebne teškoće da ostvare elementarnu poziciju egzistencijalne sigurnosti. Mnogi su se 3. decembra, bar na planu marketinških akcija, setili da u Srbiji živi 800 hiljada osoba sa invaliditetom.
Što se aktuelne vlasti tiče, možda ih je na to podsetila činjenica da je reč o međunarodnom danu i pravu osoba sa invaliditetom, a oni rade sve da ispadnu najbolji đaci u EU. To, samo po sebi, ne bi bilo loše da je potrajalo duže od jednog dana. Šta se, zapravo, dogodilo? Napravljeno je par akcija, prošetalo se Adom, održan je Sajam zapošljavanja i to bi bilo sve.
Pošto nije stranka vođena marketinškim, već državotvornim principima, Nova Srbija je davno pre ovog međunarodnog dana, u okviru rasprave o rebalansu budžeta, 31. oktobra 2008, podnela amandman sledeće sadržine: "Predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije, na osnovu čl. 145. i 163. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podnosimo tehničku ispravku amandmana na član 5. Predloga zakona o budžetu, koji je zaveden 23. oktobra 2008. pod brojem: 014. itd, tako da amandman glasi – brišu se st. 1, 2. i 3. podnetog amandmana, a stav 4. menja se i glasi: u članu 5. glava 22. stav 1. budžetski fond za finansiranje sporta, ekonomska klasifikacija 511, zgrade i građevinski objekti, u koloni 6 uneti u iznosu od 12 miliona, u koloni 8 iznos od 100 miliona zamenjuje se iznosom od 112 miliona.".
Zvuči nerazumljivo, ali srpski rečeno, gospođa ministar finansija je kroz naš amandman, Nove Srbije, prihvatila kao sastavni deo rebalansa budžeta da se osobama sa invaliditetom obezbedi 12 miliona za izgradnju novih otvorenih sportskih terena. Sve po redu i zakonu, a sada u nadležnosti izvršne vlasti.
Ne treba ni da vam spominjem koliko se raznih udruženja osoba sa invaliditetom, a ima ih preko 50, javilo, ne samo da nam se zahvali, već da nam pošalje svoje zahteve, ideje i projekte.
Između ostalog, stigli su dopisi Udruženja distrofičara Moravičkog okruga, Udruženja disleksične dece, slabovidih i slepih, osoba oštećenog sluha.
Umesto da, po slovu zakona, nadležno ministarstvo uradi svoj posao, naš zamenik šefa Poslaničkog kluba Nove Srbije i glavni podnosilac amandmana, gospodin Markićević, dobio je 4. decembra dopis, bez ikakvog pečata i potpisa, od Odbora za finansije ove skupštine. U tom bezličnom papiru koji se, u ime službe Odbora za finansije, niko nije udostojio da potpiše, kaže se: "U zakonu o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu, razdelu 22, Ministarstvo omladine i sporta, glava 22.1. budžetski fond za finansiranje sporta na ekonomskoj klasifikaciji 511, zgrade i građevinski objekti, obezbeđena su sredstva za novih 12 miliona dinara prema zahtevu iz amandmana narodnih poslanika Nove Srbije od 31. oktobra 2008. Sredstva koja su obezbeđena rebalansom budžeta za 2008. godinu mogu biti iskorišćena za izgradnju novih sportskih terena za lica sa posebnim potrebama."
Pošto smo mi iz Nove Srbije uporno insistirali da se odobreni novac i dobije, 4. decembra 2008. godine usledio je telefonski razgovor sa predstavnicima Ministarstva finansija zaduženim za budžet, pri čemu se ne zna ni ko je razgovarao u ime Odbora za finansije, niti sa kim iz nadležnog ministarstva.
Rezultat razgovora je zaključak u ovom dopisu, iskucan krupnim, boldiranim slovima: "Kako imamo saznanje da povlačenje, tj. korišćenje ovih sredstava zavisi od podnetih zahteva i projekata za izgradnju igrališta za lica sa posebnim potrebama, Ministarstvo omladine i sporta. Ministarstvo omladine i sporta,'' kako dalje piše u ovom bezimenom dopisu, ''treba što pre da razmotri podnete zahteve i projekte i da ih dostavi Trezoru Ministarstva finansija najkasnije do 12. decembra radi naplate.''
Pored upornosti gospodina Markićevića da u više navrata postavi pitanje – šta se događa sa odobrenim novcem za lica sa specijalnim potrebama, dobru volju i profesionalnost pokazali su i potpredsednica ove skupštine, gospođa Gordana Čomić i predsednica, dr Slavica Đukić-Dejanović, tako što su ministru finansija dostavile stenogram izlaganja Miroslava Markićevića i tražile da se na njegovo pitanje odgovori istog dana. Gospođa Slavica Đukić-Dejanović je čak svojeručno dopisala da se insistira na urgentnosti. No, izgleda da za Vladu autoritet nemaju ni narodni poslanici, ni potpredsednik i predsednik Skupštine, a još manje su važne osobe sa invaliditetom kojih se ministarke sporta i finansija sete eventualno u predizbornoj kampanji.
Upozorili smo u četvrtak, 11. decembra, da rok za povlačenje sredstava ističe 12. decembra, ali je sasvim očigledno da se gospođa, od milja zvana ''balerina'', posebno s obzirom na to da iz ove šifrirane stranke na koju se pre može odnositi ime G17 minut nego G17 plus, imala značajniji posao da zajedno sa kolegama učestvuje u akciji miniranja Gasnog sporazuma i dodatnog prikucavanja za vruće fotelje u Vladi. Ovakva neodgovornost samo je poslednja u nizu destruktivnih akcija Ministarstva omladine i sporta za koje se ne zna u čemu se više izbrukalo, organizaciji Univerzijade, fantastičnoj brizi za omladinu ili u rasterivanju vrhunskih sportista koji su dostojno prezentovali svoju državu, ali država nije imala sluha da uvaži njih.
Ne samo da ministarka nije bila u stanju da zadrži domaće, vrhunske sportiste u zemlji, nego je svojim pogrešnim akcijama i odsustvom konstruktivnog pristupa direktno dovela do njihovog rasejanja po svetu, što najbolje dokazuje i nedavni primer Milorada Čavića. Sem telegrama podrške i njemu i ostalim vrhunskim sportistima nedostaju uslovi za zahtevne treninge, a ne tapšalice po ramenu.
U svakoj normalnoj zemlji zbog ovakvih rezultata i notorne nesposobnosti zbog koje se ljudi šale da je Ministarstvo omladine i sporta u Srbiji kao ministarstvo mornarice u Češkoj, usledila bi ostavka.
Poslednja kap jeste ova nebriga za lica sa invaliditetom, kojih u Srbiji ima 800 hiljada.
Taman da ih ima i osam, ako je Skupština usvojila amandman NS, kojim se obezbeđuju krajnje skromna sredstva, s obzirom na to kolike su potrebe, onda nadležna ministarka ne može da se bavi svojim stranačkim problemima i rešavanjem enigme, kako Mlađu zadržati u Vladi, nego mora malo da se umeša u svoj posao, i ona i ostali egzemplari iz Vlade.
Dobili smo informacije od raznih predstavnika udruženja osoba sa invaliditetom da su se nadležnom ministarstvu obratili sa projektima i osmišljenim konceptima, ali im je rečeno da su zakasnili, jer je rok da se pare iz Trezora naplate istekao 12. decembra. Baš me zanima da li će nadležni ministar i ostali ezgemplari iz Vlade biti veoma ažurni kada su njihove plate u pitanju i da li će uspeti da ne izvade pare iz Trezora, jer su zakasnili sa rokom. Možda smo vam mi iz NS dosadni, jer stalno insistiramo na sprovođenju zakona, ali ovakvim stavom vi iz vlasti jasno pokazujete da ste najbolji učenici pokojnog najvećeg sina svih naroda i narodnosti u SFRJ, koji je kao putujući pedagog izrekao čuvenu, poučnu rečenicu – bogami, ljudi, ne treba se držati zakona kao pijan plota.
I u vašem, ne, Tito, vi to dobro znate, gospođo Kolundžija, verujem, vi ste fan. Ne priliči jednoj dami da dobacuje. Ne znam, gospođo predsednice, da li je ovde reč o psihološkim ili psihijatrijskim problemima, ali bih vas molila da mi omogućite atmosferu u kojoj bi završila sa amandmanom, koji se odnosi na osobe sa invaliditetom. Da li može sada gospođo Kolundžija?
Ponavljam, vi iz vlasti jasno pokazujete da ste najbolji učenici pokojnog, najvećeg sina svih naroda i narodnosti u SFRJ, za kojim jako žalite, koji je kao putujući pedagog izrekao čuvenu, poučnu rečenicu – bogami, ljudi, ne treba se držati zakon kao pijan plota. I u vašem i u njegovom slučaju postoji napomena – naročito ne zakona svoje države! (Aplauz.)

Narodna poslanica Vjerica Radeta želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.