Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 1. i predložio da se reči "malih i srednjih pravnih lica" zamene rečima "pravnih lica".
U obrazloženju ovog amandmana naveo sam da je predlagač ovog zakona prekršio odredbe člana 84. i 86. Ustava Republike Srbije, koje garantuju ista prava i istu pravnu zaštitu na tržištu, bez obzira na oblik organizovanja ili oblik svojine. Pravna lica moraju imati isti oblik zaštite, bez obzira da li su mala, srednja ili velika. U slučaju kada predlagač zakona izostavlja iz zaštite velika pravna lica ili velika društva kapitala, pravi diskriminaciju i krši odredbe Ustava Republike Srbije.
U odgovoru zašto ne prihvata ovaj amandman, Vlada je rekla sledeće: ''Amandman se ne prihvata iz razloga što se predloženom izmenom Zakona o osiguranju depozita u velikoj meri proširuje predmet uređenja ovog zakona. Naime, dosad važeći Zakon odnosio se samo na osiguranje depozita fizičkih lica, dok se predloženim izmenama njegovo dejstvo proširuje i na preduzetnike, mala i srednja preduzeća. Republika Srbija stoji na stanovištu da je u uslovima prisutne krize na finansijskom tržištu neophodno, pored fizičkih lica, zaštititi navedene privredne subjekte, jer bi oni u takvim okolnostima mogli pretrpeti najveću štetu.
Osim toga, pozivanje na čl. 84. i 86. Ustava Republike Srbije, na koje se narodni poslanik poziva u svom obrazloženju, nije adekvatno, s obzirom da navedeni članovi Ustava Republike Srbije uređuju pravni položaj na tržištu, odnosno ravnopravnost svih oblika svojine.''
Suština mog amandmana jeste u tome da ne smemo praviti razliku i mislim da se, bez obzira na stav i mišljenje Vlade, krši Ustav, odredbe čl. 84. i 86, koji je stavio u isti pravni kontekst mala, srednja i velika preduzeća.
Ako znamo činjenicu da u okviru velikih preduzeća imamo najveći broj javnih preduzeća, preduzeća koja obavljaju poslove od opšteg interesa, državnih preduzeća koje je osnovala država zbog značaja u poslovima koje obavljaju, obaveza države je da zaštiti velika preduzeća, svoja preduzeća. Čudna je odredba zakonodavca da isključi velika preduzeća. Opredeljenje je takvo, mislim da je to greška, i verovatno ćemo posle izvesnog vremena imati izmenu, a to je čest slučaj, u situacijama kada vi propustite određene stvari.
Kada govorimo o osiguranju depozita i povećanju osiguranog iznosa, moramo uočiti određenu nedoslednost aktuelne vlasti. Naime, do pre mesec dana aktuelna vlast je govorila da na našim prostorima nema krize, da se ekonomska, finansijska kriza, koja je uzdrmala gotovo ceo svet, ne oseća na prostorima Republike Srbije.
Međutim, odjednom smo, pre mesec dana, dobili izmene i dopune u Predlogu ovog zakona, i drugih zakona u ovom setu zakona; Zakona o osiguranju depozita, Zakona o Agenciji za osiguranje depozita, kao i izmene i dopune Zakona koje se odnose na sistem zaštite banaka i osiguravajućih društava.
Moramo upozoriti aktuelnu vlast da ne vodi dovoljno računa o zaduženosti građana, privrede i preduzetnika. Moramo upoznati javnost da je zaduženost ogromna. Treba da zabrine aktuelnu vlast i sve nas zajedno, jer prema podacima koje možemo videti na sajtovima Narodne banke, privrednih asocijacija koje se bave ovom problematikom, da je zaduženost stanovništva ovog trenutka oko 310 milijardi dinara, pretvoreno u evre to je 3,8 milijardi evra. Zaduženost privrede je oko 650 milijardi dinara ili oko 8 milijardi evra. Zaduženost preduzetnika je oko 40-tak milijardi dinara, odnosno oko 475 miliona evra.
Zaduženost stanovništva je, prema tumačenju guvernera Narodne banke, premijera Vlade, oko 450 evra. Prema njihovom mišljenju, ne treba da nas brine zato što i zemlje u okruženju, a i zapadnoevropske zemlje imaju daleko veću zaduženost.
Međutim, mislim da, s obzirom na nivo zarada u Srbiji, ovaj iznos od 450 evra po stanovniku treba da nas zabrine, uz kompletnu zaduženost koju imamo u društvu, spoljni dug koji je ovog trenutka veći od 30 milijardi dolara, kao i ogromna zaduženost privrede.
Ono o čemu aktuelna vlast ne vodi računa i vodi pogrešnu ekonomsku politiku, jeste aktuelna referentna kamatna stopa. Ona je u toku 2007. godine, sa 14% skinuta na 10%. Ovog trenutka je 17,75%. Ovaj procenat treba da nas zabrine. U zapadnoevropskim zemljama ona se kreće između 4 i 6%, u srednje razvijenim negde do 10%. Ovoga trenutka, mi imamo najveću referentnu kamatnu stopu u Evropi. Zajedno sa referentnom kamatnom stopom u politici kamata, banke primenjuju ovu referentnu stopu kao baznu stopu i nadograđuju sve svoje kamatne stope u okvirima ove stope, tako da imamo vezanu politiku u oblasti kamata i kamatnih stopa, koja se trenutno kreće između 25 i 30%.
Pitam vas i pitam aktuelnu vlast, da li naši građani imaju mogućnost da plaćaju ovako visoke kamatne stope u uslovima socijalne bede i siromaštva našeg stanovništva? Nemaju mogućnost. Međutim, aktuelna vlast ih je prisilila da plaćaju ovako visoke kamatne stope. Kamatne stope koje plaćaju naši građani su trenutno među najvećim kamatnim stopama u Evropi. I to treba da zabrine. Aktuelna vlast, ništa ne čini, a posebno preko referentne kamatne stope i preko politike kamatnih stopa u bankarskog sistemu.
Reći ću vam samo jedan podatak, u 2007. godini Narodna banka Srbije je ima ukupno 21 kontrolu u 35 banaka u Srbiji. Podnela je 15 prijava za prekršaje, za banke, i 21 privredni prestup.
Nedovoljno, i to nije adekvatna kontrola. Narodna banka ne čini ono za šta je zadužena prema Zakonu o narodnoj banci, prema Zakonu o bankama. Iza te nekontrole stoji vrlo ozbiljna pozicija u kojoj se nalazi Narodna banka. Moramo reći da Narodna banka i ne sme da ode da kontroliše. Koga? Strane banke. Nisu one strane, figurativno kažem strane banke. To su banke čiji su osnivači, odnosno čiji je kapital došao iz inostranstva. Radi se ukupno o 21 banci čiji su vlasnici iz inostranstva.
Nedovoljna kontrola Narodne banke, visoka referentna kamatna stopa, visoke kamatne stope, to je onaj kamen i teret koji leži na stanovništvu, privredi, preduzetnicima i nemogućnosti za uredno vraćanje kredita.
Mi možemo reći, prema podacima koje ima Narodna banka Srbije, da je urednost vraćanja kredita zadovoljavajuća. Zadovoljavajuća je bila do desetog meseca, ove godine. Sada počinje kolaps. Takva praksa je i u drugim zemljama u okruženju i u zemljama koje su nedavno ušle u EU.
Stanovništvo i privreda su gladni kredita. Krediti su uzimani, na primer u Češkoj, u 2007. godini banke su oduzele prinudnim izvršenjem 200 hiljada stanova i kuća. Mora da zabrine aktuelnu vlast taj podatak.
S druge strane, imamo podatak da je u Hrvatskoj preko 15 hiljada automobila, koji su uzeti na lizing, vraćeni u posed onima koji su dali lizing, odnosno to su lizing kuće. To treba da zabrine aktuelnu vlast. Međutim, vas to ne brine. Ne činite ništa.
Aktuelna vlast ne čini ništa da ukaže stanovništvu, privredi, na sve potencijalne štetne poslove koji mogu proizaći iz ovakvih poslova u kojima imamo ovako visoku referentnu kamatnu stopu. U poziciji smo da plaćamo najveće kamatne stope u Evropi. To treba da nas zabrine.
Zaduženost koju imamo treba da nas brine. I pored toga što smo od 2001. godine ušli u reformu u smislu privatizacije državnog i društvenog kapitala, gotovo sedamdesetak posto, onoga što je bilo u vlasništvu države i društvene imovine, privatizovano je, inkasirali smo oko 4 milijarde evra. Ta sredstva smo upumpali u javnu potrošnju, umesto da smo, izvršili ono što nam nalaže Zakon o privatizaciji, uložili u fondove za razvoj, ponovo investirali u određene projekte, pomogli malim i srednjim preduzećima, digli privredu, pre svega, mala i srednja preduzeća i od dobiti tih preduzeća živela bi država. Ovako, upumpali smo sve u javnu potrošnju. To smo potrošili i možemo reći da smo gotovo završili postupak privatizacije, bez ikakvih pozitivnih efekata, a poraznu politiku privatizacije ćemo osetiti u idućoj godini i u sledećim godinama.
Da se vratimo na član 1. Predlagač zakona je morao prihvatiti ovaj amandman i zaštititi ono što je državno vlasništvo. Unutar sistema velikih preduzeća nalaze se javna preduzeća, državna preduzeća koja obavljaju poslove od opšteg interesa.
Čudno je da ne štitimo svoje, država ne štiti državna preduzeća. To je sigurno jedinstven primer u svetu, a evo, mi ga imamo ovde na delu. Društvo je moralo ustati u zaštitu i pomoći i malim komunalnim preduzećima i velikim javnim sistemima, evo, i na ovaj način. Moramo ukazati još i na određenu pojavu u društvu koju možemo videti u bankarskom sistemu, a to je kontrola i upravljanje državnim bankama. Sada trenutno imamo osam banaka sa većinskim kapitalom države i gotovo svih osam su gubitaši.
Najeklatantniji primer gubitaša je Poštanska štedionica, koja je u 2007. godini ostvarila gubitak od 2,8 milijardi dinara, a već je u prvih šest meseci 2008. godine ostvarila gubitak od 2,5 milijarde. Ovde su slušali od predstavnika SRS-a i poslanika u Skupštini kolike su plate upravo u ovim i ovakvim bankama i onda dobijamo podatak da su to plate od 200, 300 itd. hiljada dinara, a ovde vidimo iskazan ogroman gubitak. Šta čini država da to spreči? Ništa.