Treća sednica, Drugog redovnog zasedanja, 15.12.2008.

25. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Treća sednica, Drugog redovnog zasedanja

25. dan rada

15.12.2008

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:05 do 19:35

OBRAĆANJA

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospodin Aleksandar Martinović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Martinović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Gordana Pop-Lazić podnela je amandman na član 3. Predloga zakona, tako da se u članu 3. reči "mala i srednja pravna lica" zamenjuju rečima – "pravna lica". Stav SRS je da u skladu sa članom 84. i članom 86. Ustava Republike Srbije u ovom zakonu o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita mora da se izjednači pravni status i fizičkih lica i svih pravnih lica, i da nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije da se vrši diskriminacija pravnih lica na mala, srednja i na ona pravna lica koja to nisu. Na kraju krajeva, Ustav Republike Srbije po ovom pitanju je sasvim jasan.
Član 84. stav 1. Ustava Republike Srbije kaže da svi imaju jednak pravni položaj na tržištu. Poslednji stav ovog člana kaže da su strana lica izjednačena na tržištu sa domaćim.
U članu 86. Ustava Republike Srbije kaže se da se jemče privatna, zadružna i javna svojina i da svi oblici svojine imaju jednaku pravnu zaštitu.
Narodni poslanici SRS smatraju, da ovo što piše i u članu 1, i članu 2. i u članu 3. Predloga zakona, nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Zanimljivo je pogledati da je Vlada Srbije u obrazloženju zašto ne prihvata amandmane narodnih poslanika Milorada Buhe, Vjerice Radete, Dejana Mirovića i Gordane Pop-Lazić dala potpuno istovetno objašnjenje. Pri tom, neke delove ovog objašnjenja ja, pored najbolje volje, ne mogu da razumem.
Konkretno, gospođo ministar, rekli ste u obrazloženju zašto ne prihvatate ova četiri amandmana, između ostalog i ovo: "Republika Srbija stoji na stanovištu da je u uslovima prisutne krize na finansijskom tržištu neophodno pored fizičkih lica, zaštiti i navedene privredne subjekte, jer bi oni u takvim okolnostima mogli pretrpeti najveću štetu."
Nije mi jasno, gospođo ministar, otkud vam pravo da vi Vladu Srbije poistovećujete sa Republikom Srbijom? Gde to piše? Ko je to utvrdio da Republika Srbija stoji na stanovištu itd?!
Valjda, Vlada Republike Srbije stoji na stanovištu. Vlada Srbije je samo jedan državni organ Republike Srbije, kao što je to i Narodna skupština Republike Srbije. Valjda su i poslanici koji sede u ovoj skupštini, i poslanici vladajućih partija i poslanici opozicionih partija, neka Republika Srbije. Otkud to da je samo Vlada isto što i Republika Srbija? Da vi kažete – Republika Srbija stoji na stanovištu da treba uraditi ovo ili ono. Valjda Vlada Republike Srbije.
Ne znam iz kog člana Ustava Srbije izvlačite potpunu paralelu između države i jednog državnog organa. Nesporno je da Vlada Srbije ima pravo da vodi određenu politiku. Možete da kažete – Vlada Srbije smatra ovo ili ono, ali da kažete, vi kao Vlada, da Republika Srbija ima politiku u ovoj ili onoj oblasti, zaista je skandalozno. Ne znam da li ste pročitali, gospođo ministar, objašnjenje zašto ne prihvatate ove amandmane, ali pogledajte. Pozvali smo se, između ostalog, na član 84. Ustava Republike Srbije. Podnaslov iznad člana 84. glasi ovako: "Položaj na tržištu." Kaže se da svi imaju jednak pravni položaj na tržištu.
I vi sami u obrazloženju Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita na više mesta pominjete reč – tržište.
Recimo, u Razlozima za donošenje zakona po hitnom postupku: "Razlozi za donošenje ovog zakona po hitnom postupku, saglasno članu 161. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, proizilaze...". Samo jedna mala digresija, ne kaže se – proizilaze, nego –''proizlaze'', vi na vrata ne ''izilazite'', nego ''izlazite'', "... iz sagledavanja aktuelnih problema na finansijskom tržištu..." (gospođo ministar, molim vas, imaćete vremena da pričate sa svojim kolegom, ali obratite pažnju) "... iz sagledavanja aktuelnih problema na finansijskom tržištu...", nesporno je da smo mi na terenu finansijskog tržišta, "... i neophodnosti adekvatnijeg uređenja uslova i načina poslovanja svih učesnika na tržištu, kao i usled psihološkim faktorima izazvane potrebe obezbeđenja sigurnosti ulagača i prilagođavanja sistemu osiguranja depozita u zemljama u okruženju i zemljama Evropske unije."
Slušajte kako glasi genijalno objašnjenje Vlade Srbije: "Osim toga, pozivanje na čl. 84. i 86. Ustava Republike Srbije, na koje se narodni poslanik poziva u svom obrazloženju, nije adekvatno, s obzirom da navedeni članovi Ustava Republike Srbije uređuju pravni položaj na tržištu, odnosno ravnopravnost svih oblika svojine."
Gospođo ministar, ne znam o čemu mi govorimo. Šta su banke? Da se bavimo azbukom finansijskog prava i finansijskog poslovanja. Banke su institucije koje trguju novcem. Je l' tako? Gde god ima neke trgovine, postoji neko tržište. Sasvim je logično da se onda narodni poslanici pozivaju na članove Ustava koji propisuju da svi imaju jednak pravni položaj na tržištu. Kad se kaže – ''svi'', misli se na sve pravne subjekte.
Ko su pravni subjekti? Ne samo u Republici Srbiji, svuda u svetu. Fizička i pravna lica. Ako Ustav kaže – svi imaju jednak pravni položaj na tržištu, na svakom tržištu, između ostalog, i na finansijskom tržištu, na bankarskom tržištu, sasvim je logično da se u jednak pravni položaj stavljaju fizička lica i sva pravna lica, da ne bude bilo kakve diskriminacije među pravnim licima.
Kažete – ne sva pravna lica, nego samo ''mala'' i ''srednja''. Ustav ne kaže tako, ne kaže Ustav – fizička lica, mala i srednja pravna lica imaju jednak pravni položaj na tržištu, a ostali, oni imaju neki specifičan položaj koji će se urediti nekim zakonom, nekim drugim propisom. Ne, nego kaže – ''svi''!
U svakom pravnom sistemu pravni subjekti su fizička i pravna lica. Ako Ustav kaže – svi, zaista ne razumem gde ste pronašli osnov da pravite razliku kod pravnih lica na ''mala i na srednja pravna lica''.
Gospođo ministar, hteo bih da kažem nekoliko rečenica o ovoj čuvenoj poruci koju nam upućuje Vlada Srbije, da građani, usled velike svetske finansijske krize, treba da stežu kaiš. Svaki dan možemo da čujemo od pojedinih ministara u Vladi Srbije kako građani da stežu kaiš, pa, između ostalog, i na primeru samih ministara. Kao što ste čuli od gospođe Vjerice Radete, neki gase svetlo kad izlaze iz stana. Malopre sam čitao u nekim novinama da gospodin Radovan Jelašić ne kupuje, on, njegova supruga i njegova deca, firmiranu garderobu, jer je to, kaže, malograđanski, ne voze se u skupocenim automobilima, voze male automobile koji malo troše itd. Znači, to je recept kako građani treba da stežu kaiš.
Ako hoćete, gospođo ministar, vi lično i vaša Vlada u kojoj sedite, da odgovorite zahtevima vremena u kojem živimo, vreme u kojem živimo je teško, vreme krize na evropskom nivou, na svetskom nivou i ta kriza polako ali sigurno, nažalost, zapljuskuje i Republiku Srbiju, šta je trebalo da uradite ako zaista hoćete da stežete kaiš.
Ovo što vi pričate da gasite svetlo kad izlazite iz stana, da vam bojler u kupatilu ne gori ceo dan itd, to su priče za malu decu – šta je trebalo da uradite vi, kao odgovorni ministri i kao ljudi koji vode Vladu Republike Srbije, da ste mene pitali ili da ste pitali SRS, da ste pitali svakog čoveka koji zna šta je domaćinsko poslovanje? Nemate samo vi decu, imam i ja decu i znam kako je voditi jedno domaćinstvo.
Šta je trebalo da vi uradite, ako hoćete da budete stvarno domaćinska Vlada? Da u Narodnu skupštinu Republike Srbije, između ostalog, uneste Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, da smanjite broj ministarstava. Tako se steže kaiš, gospodo ministri, ne tako što se građanima poručuje – nemojte da kupujete šporete, nemojte da nosite firmiranu garderobu. Ko od ovih ljudi koji su protestovali ovih dana ispred Vlade Srbije i ispred Narodne skupštine nosi firmiranu garderobu?! Vi se smejete tim ljudima u lice. Država treba da steže kaiš, gospođo ministre. Smanjite broj ministarstava. Šta će vam 24 ministarstva u Republici Srbiji?!
Samo da vas podsetim, od 1862. godine, kada je donet prvi Zakon o ustrojstvu centralne državne uprave pod knezom Mihajlom, pa do 1918. godine, u vreme najvećeg procvata srpske države, političkog, ekonomskog, kulturnog, vojnog, Srbija je imala, gospođo ministar, sedam ministarstava. Nisu se svaki put formirala nova ministarstva kad god se formirala nova vlada, kao što vi sada radite, pa pre nego što se formira vlada vi stavite na dnevni red Skupštine zakon o ministarstvima. Pa svaka vlada ima različit broj ministarstava. U jednoj dobro uređenoj državi, kakva je nekada bila Srbija, nije se broj ministarstava menjao svake godine. Tada je Srbija znala kako se steže kaiš. Ne izmišljaju se svake godine nova ministarstva.
Morali ste da unesete u skupštinsku proceduru Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima ili da predložite potpuno novi zakon o ministarstvima, da smanjite broj ministarstava. Morate da kažete vašim kolegama u Vladi Srbije, šta će im po 10 i 15 raznih savetnika, državnih sekretara, pomoćnika ministara itd.? Ispada da u ovoj vladi, koja poručuje građanima da stežu kaiš, niko ništa ne radi, nego svi jedni druge savetuju. Ne znam o čemu se savetujete.
Dalje, na naše oči se stvara, ponavljam po ko zna koji put i SRS na to neprestano ukazuje, u vreme kada se navodno ruše granice u Evropi, kada nema granica, kada se putuje slobodno od Velike Britanije do Grčke, neko na Savi i Dunavu pravi granicu između tzv. uže Srbije i Vojvodine. Da li znate, gospođo ministar, koliko ima pokrajinskih sekretarijata u toj vašoj demokratskoj, evropskoj i ko zna kakvoj sve ne Vojvođanskoj vladi, koju vodi Bojan Pajtić? Znate li koliko ima pokrajinskih sekretarijata? Koliko ima raznih zamenika?
Koliko ima raznih pomoćnika? Koliko ima raznih pametnjakovića koji ne rade ništa, sem što prodaju maglu da će građani Vojvodine živeti bolje kada se odvoje od ostatka Srbije?!
Izdvajamo silna sredstva iz budžeta Republike Srbije, po Ustavu, za budžet AP Vojvodine. Ovde ima mnogo narodnih poslanika iz Vojvodine. Pitajte ih – da li građani Vojvodine bolje žive zato što imaju šesnaest pokrajinskih sekretarijata, zato što postoji silna pokrajinska administracija? Umesto da se taj novac iz budžeta Srbije odvaja za potrebe građana Vojvodine, za potrebe privrede u Vojvodini, za potrebe ove naše jadne i rasturene poljoprivrede, koju ste doveli do prosjačkog štapa, vi finansirate novosadske mangupe koji ništa u životu drugo nisu radili, nego se, što bi rekao jedan bivši ministar, bavili politikom od najranijeg detinjstva. Zato služi budžet Republike Srbije.
Gospodo ministri i vi gospođo Dragutinović, ako hoćete da se steže kaiš krenite od vas samih. Lako je stezati kaiš siromašnom čoveku koji je gladan i žedan, koji je željan svega. Stežite kaiš onima koji imaju, pa kada stegnete kaiš onima koji imaju, lako ćemo mi sa onima koji nemaju ništa. Onda i taj koji nema ništa imaće nešto. Ovako, država je sve deblja i deblja, a narod je sve siromašniji i siromašniji. Verujte mi, gospođo Dragutinović, to je najbolji dokaz, najbolji indikator, da sa ovom vladom, zaista, ozbiljno nešto nije u redu. (Aplauz.)

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala gospodine Martinoviću. Po amandmanu reč ima narodni poslanik Milan Dimitrijević.

Milan Dimitrijević

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Gospodine predsedavajući, gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, gospođa Pop-Lazić je u članu 3. ovog zakona o osiguranju depozita podnela amandman, gde je predvidela da se umesto reči "mala i srednja pravna lica" stave reči "pravna lica". O čemu se radi? Verovatno je gospođa Pop-Lazić čitala Ustav i videla da ta ustavna kategorija "mala i srednja pravna lica" u Ustavu ne postoji. O tome nam govore čl. 83. i 84 Ustava. Gde ste vi našli u Ustavu da postoje "mala i srednja pravna lica"? Hajde da umesto tih prideva, recimo, stavimo imenice, pa da budu recimo "žuta i crvena pravna lica".
Hajde da stavimo da budu građani veliki, kao što je direktorka Centralnog registra, čija je plata 14 hiljada evra ili Bojan Krišto, i da oni budu velika pravna lica ili veliki građani, pa srednja lica koja imaju, recimo, 300-400 hiljada, pa mala pravna lica koja imaju platu od 100 hiljada, pa se onda dolazi do onog najmanjeg pravnog lica koje se zove gladni narod.
Kada je reč o ovom zakonu DSS je pre dva meseca podnela jedan zakon koji se odnosi na osiguranje depozita. Šta je Vlada uradila? Bacila ga je sa stola i rekla – ne, to ne treba, jer ne postoji kriza.
Onda smo čuli od pojedinih predstavnika Vlade kako je kriza nama dobrodošla, kako će Srbija da profitira iz te svetske ekonomske krize. Ceo svet leže i ustaje sa brigom kako prebroditi ekonomsku krizu, a zvaničnici naše Vlade kažu kako je nama kriza dobrodošla i kako će Srbija da profitira iz toga. Dakle, vrlo, vrlo interesantna stvar.
Kada govorimo o svemu tome prosto je prilika da se osvrnemo i na neke stvari koje se dešavaju u ovoj državi, a da bismo mogli da se osvrnemo na to valja poći od nečega što je bazni dokument.
Bazni dokument se zove ekspoze predsednika Vlade, gospodina Mirka Cvetkovića. Tu ste imali šest tačaka, a četvrta tačka je jačanje socijalne odgovornosti Vlade. Sve poslaničke grupe, a nadam se da ste i vi, gospođo ministre, dobili pismo Saveza samostalnih sindikata Srbije, od 12.12.2008. godine, odnosi se na jedan dokument, na potpisivanje proširenog dejstva Opšteg kolektivnog ugovora. Na šta se odnosi taj ugovor? Na pomoć zaposlenima u visini od 15% od prosečne lične plate, a njih ima otprilike dva miliona u Srbiji i isplaćivanje jednokratne pomoći od 85% prosečne plate u Srbiji, na ime regresa i toplog obroka. Kada to sve sračunamo to izađe oko dve milijarde evra.
Kada smo govorili o rebalansu budžeta ovo pitanje sam postavio, jer se pojavila sumnja da tih para nema. Pitao sam vas – da li imate te pare da isplatite? Nemamo! Ministar potpiše taj ugovor sa sindikatima o proširenom dejstvu, kaže ljudima – biće vam isplaćeno po tom proširenom ugovoru, a vi kažete – nema para. I šta sada da radimo? Ko je napravio problem? Opozicija napravila problem?! Opozicija je obećala?! Opozicija koči evropske integracije, ne da raspravu u Skupštini?!
Mi podnesemo zakon, a zakon se ne razmatra. Mi kažemo da ne postoje realne okolnosti u vezi proširenog Kolektivnog ugovora, ministar potpiše, a mi vas sada pitamo – imate li pare, a vi kažete da nemate pare. Je l' tako, gospodine Ćiriću, rekli ste – nema para. To ćete vi objasniti građanima Srbije. To je lepo potpisano 6. novembra 2008. godine. Prošireno dejstvo Opšteg kolektivnog ugovora se odnosi na sve poslodavce u Srbiji. Šta će sada poslodavci da rade u Srbiji, kada nema tih para? Kako da reše taj problem?
Pa, rešavaju, evo već desetak hiljada ljudi je otpušeno, pa ćemo sledeće godine da otpustimo još pedesetak, sto hiljada ili možda i više, pa nećemo imati toliki broj zaposlenih, pa neće moći da se primeni prošireno dejstvo Opšteg kolektivnog ugovora, eto, rešen problem. Socijalno odgovorna Vlada rešila problem!
Socijalno odgovorna Vlada hoće jednostrano da primeni Prelazni trgovinski sporazum. Da li tu postoje neka šteta za državu? Svi ekonomisti kažu biće štete od, nekih, 300 miliona evra. Neće biti para u budžetu.
A kako ćemo da rešimo, da nadoknadimo taj manjak? Tako što će akcize, tako što će porezi, tako što će struja da ode gore, pa osnovne životne namirnice, poskupela je registracija vozila 20%, a vi ste rekli da će biti ko zna kolika za one kategorije preko 3 hiljade kubika, itd. Znači, šta je to? Socijalno odgovorna Vlada zavlači ruku u ionako već prazan džep polugladnog stanovništva, ne bi li nadoknadila i taj manjak u državnoj kasi zbog jednostrane primene Prelaznog trgovinskog sporazuma.
Pa vi divno radite, prosto, čovek onako kada izađe na ulicu čuje opšti jauk i kuknjavu, i paniku zbog socijalno odgovornog rada Vlade Republike Srbije! Ko zna koliko smo mi pitanja vama ovde postavljali? Rok za odgovor na postavljeno pitanje je bio osam dana, prođe i po mesec dana, a nikakvog odgovora nema. A, zašto ga nema? Zato što nemate odgovor, ili ga ne znate.
Pokazao sam na primeru ovog zakona o depozitima. Objasnite vi nekome ko čita zakone gde ste vi našli mala i srednja pravna lica. Gde to piše u Ustavu? U kom to zakonu piše?
Zašto ne pročitate prvo osnovne akte, kapitalni zakon kako određuje određene stvari, pa da tek onda uđete u proceduru pisanja i donošenja zakona? Istovremeno, kada vam se dostave zakoni, kada se upozorite na određenu vrstu problema za vas ti zakoni ne važe i ne postoje. Šta radite sa njima? Bacite ih, je li?
Mi smo i predsednici skupštine dostavljali određene zahteve i zakone, ja sam raspravljao o važnim temama, bitnim za državu i za narod, pa smo dobili odgovor – pa, taj zakon nije bio kada sam ja postavljena da budem predsednica Skupštine. Pa smo pitali šta ste uradili sa tim predlogom, je li to bačeno, je li problem rešen? Pa, nije rešen problem! Niz pitanja, stotine, nijednog odgovora, bar ne suvislog.
A onda čujemo od šefa Poslaničke grupe Za evropsku Srbiju, kada izađe za govornicu, kako kaže da opozicija blokira rad Skupštine, jer važni zakoni, a jesu važni, ne mogu da dođu na red, o njima se ne raspravlja, a oni su od interesa za građane Republike Srbije. Kad god se postavi jedan problem o kome treba ozbiljno raspravljati uvek neko napravi toliku galamu u ovoj državi, digne toliku prašinu o nekim nevažnim stvarima, da se ne raspravlja o onome što je bitno za ovaj narod. Lepo smo čuli od predsednika Vlade, i ja ću ponoviti, šest tačaka.
Dakle, ponesite jednom sa sobom taj ekspoze pa vidite šta je čovek rekao: opredeljenje za evropsku budućnost Srbije, neprihvatanje nezavisnosti Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, neophodnost jačanja ekonomije, jačanje socijalne odgovornosti Vlade, pooštravanje borbe protiv kriminala i korupcije, poštovanje međunarodnog prava. Šta ste vi ispunili od tih šest tačaka? Nijednu! Od svih šest tačaka, ma, ni pedalj, ni santimetar.
Jačanje ekonomije. Kako ste ojačali ekonomiju? Tako što je otpušteno desetak hiljada ljudi u Srbiji. Zar je to jačanje ekonomije?! Jeste li ojačali ekonomiju time što ste doveli ''Fijat'', a ''Fijat'' otpušta radnike? Jeste li sačuvali nezavisnost Kosova i Metohije?! Doveli ste Euleks. Pa, je l' čitate vi, je l' pratite vi šta govore strani zvaničnici o misiji Euleks? Koja je to jedna od ovih šest tačaka gde ste vi napravili bilo kakav ozbiljan pomak? Nijedna!
Dakle, svaki dan sa vama je, za ovaj narod i za ovu državu, gubitak vremena. Svaki dan i svaki sat sa vama je put u siromaštvo, u beznađe. Kada se u jednoj državi desi takva vrsta skandala, a tih skandala je bilo nekoliko u poslednjih dvadesetak dana, taj ministar izađe pa podnese ostavku, pa kabinet onda razmišlja da li će cela Vlada da padne ili neće, a po svoj prilici i po svoj logici i treba da padne Vlada, jer je neodgovorna, jer je neozbiljna.
Izmislili ste paket zakona o pravosuđu, a imamo neke zakone koji čekaju, kao što je vizni režim, mi govorimo o setu pravosudnih zakona koji će da se primene od 1. januara 2010. godine, a nismo rešili problem pasoša, po hitnom postupku. Raspravljamo već deset dana o tome i kompletno izlaze poslanici opozicije i pozicije i govore – zakon ne valja, povucite ga i ne valja Predlog za Visoki savet sudstva. Mi se time bavimo deset dana, gubimo vreme na tome, a ima važnijih zakona, onda izađete i kažete opozicija je kočila Skupštinu.
Kako vas nije sramota da to govorite? Ko gubi vreme na nekim nevažnim stvarima? Pa, nemušta većina. To je razlog zbog čega to ne može više da opstane. To je razlog, zato što jedanaest stranaka ne može da vodi ovu državu, zato što je rezultat jedne takve koalicije namirivanja ličnih interesa, a to smo pokazali ko zna koliko puta na ko zna koliko primera. Evo, sačekaćemo da se povede pitanje poverenja Vladi.
Sačekaćemo, gospođo ministre, i ovaj novi budžet. Videćete koliko ima tu nelogičnih stvari. I sve ćemo argumentovano to iznositi. Ali, da ne bude kao sa rebalansom, kada vam budemo ukazali na neke stvari u budžetu, ne želimo da dobijemo odgovore koji nemaju veze sa tom materijom. To su ta pitanja koja mi vama svakodnevno postavljamo, a na koja vi nemate odgovor. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala vama.
Na član 4. amandman je podne narodni poslanik Arsen Đurić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik gospodin Miroslav Petković.

Miroslav Petković

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo Dragutinović, niste poslušali moj predlog od pre nekoliko dana, državni sekretar gospodin Ilić i dalje sedi pored vas.
U decembru mesecu mi smo u ovoj skupštini došli u poziciju da raspravljamo o prvoj meri Vlade Republike Srbije za suzbijanje ekonomske krize. Da vas podsetim, i narodne poslanike i građane Srbije, da je DSS pokrenula ovu temu još prilikom načelne rasprave o rebalansu budžeta.
Naime, od svih onih najavljenih mera, mi smo dobili neke predloge, ali pitanje je kada će se oni naći na dnevnom redu. Podsetiću vas da je najavljeno i ukidanje poreza na štedne uloge, ukidanje poreza na kapitalnu dobit, ukidanje poreza na prenos apsolutnih prava i još niz mera, ali o tome očigledno da u ovoj godini mi nećemo raspravljati.
U međuvremenu, prekršen je Zakon o budžetskom sistemu. Danas je 15. decembar, trebalo je danas da usvajamo budžet Republike Srbije za 2009. godinu. Nakon tri nedelje pregovora sa MMF, prilikom kojih ste čuli sve primedbe koje su vam iznosili poslanici DSS i poslanici opozicionih stranaka, dobili smo pre neki dan informaciju da će MMF raspravljati o predloženom sporazumu tek polovinom januara meseca.
U međuvremenu, mere je preduzimala samo NBS, na taj način što je pokušavala da održi vrednost dinara i što je samo u novembru mesecu više od 400 miliona evra prodato na međubankarskom tržištu. Prema nekim podacima, u toku ove godine je više od milijardu evra iskorišćeno u tu svrhu.
Ali, idemo redom. Poslanici DSS su 8. oktobra 2008. godine podneli Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o osiguranju depozita. U tom predlogu smo predložili da se ovaj osigurani iznos sa 3 hiljade evra podigne na 20 hiljada evra. Pri tom smo imali u vidu da je praksa u zemljama EU bila da taj iznos bude 20 hiljada. Nakon početka ekonomske krize, mnoge zemlje su taj iznos podigle na 50 hiljada evra, neke zemlje su, poput Nemačke, stavile neograničen taj depozit. Imali smo u vidu mogućnosti koje naša država može da ispuni i sa kojim iznosom može da garantuje sve štedne uloge onih ljudi koji imaju uloge u bankama.
Podsetiću vas još jednom, 9. oktobra je održana sednica skupštinskog Odbora za finansije, gde su poslanici DSS na najstrašnije mogući način optuženi da šire paniku, unose nemir među građane Srbije i da nema opravdanja za povećanje osiguranog depozita, da nije sprovedena pravna analiza, da taj iznos nije onaj koji bi trebalo, praktično, da garantuje. Čuli smo procente, čuli smo podatke, čuli smo da je to samo lepa priča i da je to, praktično, čista demagogija.
Ono što zovem naknadnom pameću, setio se premijer Srbije gospodin Mirko Cvetković 20. oktobra, kada je na konferenciji za novinare izneo prvi put da će iznos od 3 hiljade evra biti povećan na 50 hiljada evra po jednom ulogu i da će privremeno ukinuti porez na štedne uloge.
Gospodin Cvetković je tom prilikom najavio da će biti razmatrano povećanje osiguranog štednog uloga i na 100 hiljada evra, ukoliko bude potrebe za tim. Takođe je najavio da će biti ukinut porez na kapitalnu dobit, kao i porez na prenos apsolutnih prava. Možda smo prespavali, ali siguran sam da u "Službenom glasniku RS" nijedna od ovih predloženih mera nije objavljena. Takođe, tom prilikom su najavljena i povećanja akciza na gorivo za 4 dinara po litru.
Nakon toga, DSS već 31. oktobra daje predlog da Narodna skupština formira komisiju za praćenje svetske ekonomske krize i preduzimanje mera u cilju ublažavanja negativnih uticaja na ekonomiju i privredu Republike Srbije. Podsećam vas da je i MMF izneo istovetan predlog.
Naime, mi smo ovom odlukom hteli da predložimo da se u ovu komisiju biraju predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, predsednik Vlade Republike Srbije, ministar finansija u Vladi Republike Srbije, guverner NBS, predsednik Komisije za hartije od vrednosti, po jedan predstavnik svake poslaničke grupe u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Znači, trebalo je da svi oni funkcioneri i sva ona odgovorna lica mesecima provode svoje radno vreme i u ovoj Narodnoj skupštini i na odborima za finansije, da raspravljamo o ovim problemima i da pokušamo da nađemo rešenje. Očigledno, nismo imali razumevanja za to.
Usledio je, nakon toga, poziv predsednika Vlade gospodina Cvetkovića opozicionim poslaničkim grupama da se obave neki razgovori. Koliko je meni poznato, kafa ili čaj koji su popijeni na tim razgovorima, nisu dali nikakve rezultate, građanima Srbije nije ništa bolje, jer sve one sugestije koje su, pre svega, poslanici DSS iznosili ovde, nisu uvažene.
Niste dozvolili formiranje ove komisije, tako da smo mi pokušali, u formi poslaničkih pitanja, koja smo pismenim putem dostavili početkom ovog meseca, da dobijemo odgovore na najznačajnije teme koje su, pre svega, vezane i za usvajanje budžeta za 2009. godinu, ali i za mnoge mere koje je trebalo da budu već usvojene u ovoj skupštini. Nažalost, danas je 15. decembar, dan kada je trebalo da se glasa o budžetu Republike Srbije, a ove mere još uvek nisu predložene i od toga nemamo ništa, nemamo nikakvu povratnu informaciju, tako da insistiramo da pre rasprave o budžetu dobijemo odgovore na naša poslanička pitanja, kako bismo mogli na adekvatan način da raspravljamo o svim ovim temama.
Takođe, Poslanička grupa DSS podnela je niz zakonskih predloga, da bi se što pre reagovalo na to: zakon o porezu na dohodak građana, izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci. Ništa od toga još uvek nije došlo na dnevni red, ali ima dana, i o tome ćemo razgovarati.
Da vas podsetim, 14. novembra, znači pre mesec dana, počela je rasprava o ovom zakonu o kojem danas raspravljamo u pojedinostima. Tada je gospođa ministar Dijana Dragutinović rekla u svom uvodnom izlaganju da država mora da reaguje brzo, ali kako naš narod kaže "što je brzo, to je i kuso". Sve što smo uradili u ovom zakonu, praktično, jeste povratak poverenja, odnosno želja da se povrati poverenje, ukoliko je delimično to poverenje izgubljeno. Poverenje je sigurno izgubljeno, ali izgubljeno je i gotovo milijardu evra koje je uloženo da bi se to poverenje veštački kroz medije održalo.
Nakon toga, imamo raspravu o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita, koji ima devet članova, na koji je uloženo 12 amandmana, od kojih su tri prihvaćena. DSS je podnela amandman na član 4. Naime, ovim zakonom se predlaže upravo ono što smo predlagali 8. oktobra 2008. godine, da se osigurani iznos poveća sa 3 hiljade na 20 hiljada Vlada je, iako neopravdano, iako bez pokrića, utvrdila izmene i dopune Zakona, da se iznos poveća na 50 hiljada.
Ono što stoji u članu 4, na koji smo podneli amandman, glasi: "Osigurani iznos utvrđen ovim zakonom, Vlada Republike Srbije može povećati po prethodno pribavljenom mišljenju Narodne banke Srbije o tome da je to povećanje neophodno radi očuvanja finansijske stabilnosti". To bi značilo i da se u nekim pregovorima između Vlade i NBS, bez odluke Narodne skupštine Republike Srbije, može menjati ovaj iznos. Smatramo da je to apsolutno nedopustivo. Ukoliko postoji potreba za ovim merama, to mora proći kroz Narodnu skupštinu i može biti doneto samo u formi zakona.
Ono što je naša najveća primedba, koja vlada i kakva vlada treba da razmatra o povećanju osiguranog depozita? Videli smo pre neki dan, na zajedničkoj sednici dva odbora, da dva ministra pričaju potpuno različitu priču, kao da predstavljaju dve različite vlade, kao da predstavljaju dve različite države. Podsećam vas, ova vlada ima 25 ministarstava, jedno je bez portfelja, ova vlada ima 62 državna sekretara. Ne mogu dva ministra da se dogovore, a 62 državna sekretara će da sednu i da donesu mere za oporavak privrede u Srbiji.
Ono što je ključno pitanje: iz kojih izvora, gospođo Dragutinović, naš narod kaže "go se ne skida", a ne samo "što je brzo, to je i kuso", jer ni za 50 hiljada evra nemate pokriće, bar ga nisam pronašao ni u Predlogu budžeta za 2009. godinu, ni u nekim drugim izvorima, u budžetu tih sredstava nema. Siguran sam da je ovo lepa priča za građane Srbije, ali ne daj bože ako se to desi, siguran sam da neće moći da budu ispunjeni ovi predlozi koji su uvršteni u ovaj zakon.
Naime, ono što je još začuđujuće, prihvaćen je amandman iz jedne vladajuće stranke, kojim se rok smanjuje sa 90 na 30 dana. To je gospodin Senić podneo.
Znači da bi banke trebalo u roku od 30 dana da ispune svoju zakonsku obavezu. Podržavam to, ukoliko neko izađe ovde i objasni mi iz kojih sredstava i na koji način će moći to u tako skraćenom roku da ispuni. Gospođo Dragutinović, još jednom vas podsećam, to sam rekao i u raspravi o rebalansu budžeta, danas je prilika da se iz ove bruke izvučete na dostojanstven način i da već danas podnesete ostavku na mesto ministra finansija, jer nakon rasprave o budžetu, verujte mi, neka vam je gospod Bog u pomoći. Hvala vam najlepše. (Aplauz.)

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Po Poslovniku, reč ima gospodin Jovan Palalić, pa ako bude sve kako treba, gospodin Srboljub Živanović, po amandmanu.
...
Srpska narodna partija

Jovan Palalić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Čl. 225. i 226. Poslovnika. Pitanje za predsednika Narodne skupštine, a objasniću zašto za predsednika Narodne skupštine. S obzirom na to da smo dobili informacije da je u Skupštini grada Beograda došlo do velikih problema i da je sednica prekinuta, jer je predsednik Skupštine, gospodin Belić, ponovo podneo ostavku, sećamo prošle godine, i nema ko da predsedava, a znamo kakve su posledice bile kada se to isto događalo 2007. godine, i kakvi su svi problemi bili u Narodnoj skupštini.
Molim, ovom prilikom, predsednika Narodne skupštine da narodnim poslanicima da obaveštenje i da, naravno, skupštinska većina u gradu Beogradu poštuje zakon, kako opet Narodna skupština ovog puta, zato što je to bilo voljom vladajuće većine, ne bi došla u situaciju da raspravlja o nezakonitostima u Skupštini grada Beograda, i da nas opet neko ne optuži da opstruišemo skupštinu.
Molim vas da učinite sve napore da se poštuju zakon i opšta akta Skupštine grada Beograda, da se tamo regularno nastavi rad, da ne bi Narodna skupština morala da raspravlja o problemima u Skupštini grada Beograda, a svi se sećamo u kojoj meri je to bio predmet rasprave u toku 2007. godine. Informacije kažu da u Skupštini grada Beograda ima velikih problema, da je u toku pauza i pitanje je kako će se sve to na kraju završiti. Apelujem ovde da se poštuje zakon i da se sve učini kako problemi u gradu Beogradu ponovo ne bi bili predmet rasprave u Narodnoj skupštini. Hvala. (Aplauz.)

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala vama. Vaše pitanje će svakako  biti prosleđeno predsednici skupštine, čim dođe u Skupštinu.
Reč ima gospodin Srboljub Živanović. Izvolite.

Srboljub Živanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo poslanici, poštovani građani Srbije, vidite kako Skupština i kako Vlada o vama misli. Misli, jer ako se setimo u predizbornoj kampanji kako je, da kažem, DS, nažalost, ova evropska DS, mislila o vama, i kako je sada, odjednom, postala i slepa i gluva – sve je zaboravila šta je obećala u predizbornoj kampanji.
Obećala vam je jedno blagostanje, obećala vam je da nećete ostati bez posla, obećala vam je da ćete primati, oni koji budu radili, redovne plate, obećala je izvoz, obećala je da će se uvoziti samo ono što budemo morali da uvozimo, odnosno što ne budemo mogli da proizvedemo u našim fabrikama. Šta se u stvari desilo?
Evo, i mi koji nismo ekonomisti ponekad se pitamo, a ovde su eksperti, pa oni verovatno mogu da daju određeni odgovor. Pitam, šta je sa dinarom, za ovih osam godina koliko je dinar devalvirao? Ako pogledate cene kakve su bile u odnosu na marku u to vreme, pre osam godina, a koliko je danas kada je evro, nemojte samo pričati o jednocifrenoj inflaciji, a ona je u stvari prevazišla trocifrenu, četvorocifrenu, pa možda je i 50% prešla devalvaciju svoje vrednosti.
Ako pogledate, dame i gospodo, za ovih osam godina, koliko je ljudi ostalo bez posla. Sećate li se one lažne floskula određenih vaših ekonomista, eksperata, koji su govorili – što pre ostanete bez posla, onda ćete brže početi da radite. Pitam vas, da li su ti ljudi koji su ostali bez posla, preko milion, počeli da rade?! Pogledajte, iz meseca u mesec sve veći broj ljudi ostaje bez posla!
Nemojte da lažno prikazujete, zbog čega stalno varate građane? A kada ova vaša nestabilna vlast počne da funkcioniše vi se okreće ka opoziciji gledajući u opoziciju kao jedini spas za ono što ste vi u predizbornoj kampanji obećali. Pogledajte, ako se samo osvrnete na nešto što je nekada bila budućnost ove Srbije, a to je naučnoistraživački rad, videćete na kom je on nivou sada? Na kojoj se stepenici danas nalaze ti ljudi iz nauke?
Zbog čega se ne zapitate – gde su za ovih osam godina oni mladi ljudi koji su završili fakultete, gde se nalaze, gde su zaposleni? Nigde! Morali su da napuste. Zbog toga je onaj metod o belim šengen vizama jedinstven metod koji je primenjivala svaka režimska vlast kada nije bila u mogućnosti da obezbedi posao mladim ljudima ili građanima zemlje. I vi tome pribegavate, toj metodi, da biste mogli da ih pošaljete u beli svet. Ali, gde da ih pošaljete, kad ni u belom svetu više nema mogućnosti da bi ljudi mogli da zarade za sebe. To vam govorim, jer su mnogi od vas, većina, radili u neproizvodnim preduzećima.
Pogledajte gde se danas nalaze ta proizvodna preduzeća. A neproizvodna preduzeća jesu javna preduzeća ili određene društvene institucije koje se ne bave proizvodnjom. Tu ste vi pokušali, u stvari, da zaposlite vaše političke istomišljenike, odnosno ljude kojima ste verovatno obećali određena zaposlenja i koji vam nešto znače u toj vašoj političkoj kampanji.
Govorim u ime hiljade radnika, kojima su u predizbornoj kampanji...(Da li ja mogu da pričam?)
(Predsedavajući: Izvinjavam se. Molim vas da se saslušamo.)
...predstavnici vlasti, a naročito G17 plus, dali mnoga razna obećanja. Sećate se, kako se onaj Mlađan Dinkić, na ovom poslednjem odboru i sučeljavanju između ministra privrede i ministra energetike gospodina Škundrića, uvaženog profesora, probudio posle osam godina. Probudio se posle osam godina, dame i gospodo, da kaže kako privatizacija ''Naftne industrije Srbije'' nije rentabilna!
Pitam vas, kako se nije probudio da kaže za privatizaciju mnogih srpskih privrednih subjekata, firmi koje su proizvodile i koje su zapošljavale ovih milion radnika.
Što se nije pokazao koliki je patriota kada je ''Sartid'' ukraden, i kada, i kako, i na koji način jedna od najprofitabilnijih i najnovijih fabrika u Evropi, a to je ''Fabrika belih limova'' u Šapcu, kako se tada nije probudio ''mlađani'' Mlađan Dinkić?! Nije, dame i gospodo, zato što je verovatno svih ovih osam godina spavao.
Probudio se onda kada je trebalo uništiti privredne banke, uništiti one banke koje su stvorili mali, sitni, tako da ih nazovem, privrednici, zanatlije, a banke koje su bile likvidne, on ih je tada uništio, doveo ih je do ruba propasti i te male, sitne zanatlije.
E; to je ono šta je učinio Mlađan Dinkić, i ne samo G17 plus, već i ova vladajuća koalicija DS, jer DS je svih ovih osam godina bila na vlasti. Pokušavala je nekad kao i da izađe iz vlasti, ali je indirektno ipak vladala ovom Srbijom.
Dame i gospodo, pogledajte i zamislite se, kakav je danas život jednog običnog građanina. Kada jedan građanin ujutru ustane i treba da nahrani svoju decu – odakle i kako? Pa, to je u stvari ono o čemu treba da misli domaćin jedne kuće, a domaćin Srbije jeste Boris Tadić. On je i predsednik Republike i predsednik Vlade. On je u predizbornoj kampanji, zajedno sa Mlađanom Dinkićem i sa svima ostalima sa kojima je sada u koaliciji, govorio da će u ovoj zemlji, u ovoj napaćenoj Srbiji, ipak poteći med i mleko.
Dame i gospodo, ako pogledate, još jednom vam kažem, gde je poljoprivreda, gde su ti veliki giganti koji su radili za poljoprivredu, kad kažem radili, koji su proizvodili te određene resurse, pa njih više nema.
Pogledajte kako ste uništili one firme koje su proizvodile semensku robu, najkvalitetniju semensku robu u svetu, a šta je danas?
Danas se na srpskom tržištu uništava ono što se vekovima stvaralo genetskim potencijalom u Srbiji, zbog boljitka, ali vi danas nećete to da priznate – taj naučnoistraživački rad koji je trebalo da se nađe na jednom većem stepenu svog razvoja i da se na njega više obrati pažnja, to je bilo ono zbog čega se Srbija nekada ponosila zato što je proizvodila velike stručnjake, stručnjake svetske klase.
Vi znate gde se nekada nalazila ''Vinča'', a gde se danas nalazi, gde je ono sudbonosno s čime je Srbija raspolagala, ali uništenjem svega i svačega, uništenjem onog najvećeg, najjačeg, vi ste doprineli da je Srbija i srpski narod došao do prosjačkog štapa. Stalno u predizbornoj kampanji vi govorite kako je onaj prethodni period bio toliko težak, da je Srbija vrlo teško živela i da je onaj put kojim je Srbija išla vodio Srbiju u propast, navodno, samo je vi vodite u budućnost. I šta se na kraju desilo? Vi sada pokušavate setom određenih zakona, određenim transakcijama, da optužite opoziciju zbog čega se danas u Srbiji bolje ne živi, zato što opozicija Srbija vrši opstrukciju ovog najvećeg zakonodavnog tela.
Ali, ovo zakonodavno telo, dame i gospodo, ono je samo na papiru. Srbijom vladaju tajkuni, Srbijom vladaju kriminalci, Srbijom vladaju oni koji su se obogatili na sumnjiv način, pa sada pokušavaju ili u ovom vremenu su pokušali da operu svoj novac. To je, dame i gospodo, danas prisutno u Srbiji. To je ono zbog čega treba da funkcioniše borba protiv korupcije i kriminala.
Vi donesete sve te zakone kako to treba da funkcioniše, ali nijedan zakon ne nađe svoju implementaciju, vrlo brzo posle toga on se stavi u korpu, a zbog čega, pa zbog toga što pojedinci među vama treba da se nađu na udaru. Pogledajte ove ljude koji stoje ovde ispred predsedništva već nekoliko dana, na vetru, na ovoj košavi, na kiši, očekujući odgovor. To su ljudi koji su radili u tim "Robnim kućama", rekli su mi da je jedan i preminuo. Niko neće da izađe da im odgovori na postavljene zahteve, sigurno ti zahtevi nisu beznačajni. To je njihova borba za njihov opstanak.
A Vlada ne misli, ministarstva uopšte ne misle na građane Srbije. Bitno vam je, dame i gospodo, kada dođe do raspodele mesta u ministarstvima, ko će i na koji način određena ministarstva da zauzme.
Vidite kako se vi između vas preplićete, pa Rasim Ljajić hvata one velike heroje umesto da se okrene ka socijalnoj strukturi građana, da vidi kako u tim socijalnim institucijama žive deca koja su bez roditelja, kako i na koji način da li može da im se obezbedi hrana ili bolji uslovi života? Ne, njega interesuje da sačuva Vladu, njega interesuje da ono što je obećao tamo u Haškom tribunalu ili određenim haškim zlikovcima da im dostavi ili da im dopremi naše najveće heroje, a to je, i čini mi se, ono što je i glavni faktor ove vlade.
Zapamtite da među ovih 12 hiljada ljudi, ima mnogo siromašnih. Kad pogledate sa juga pa prema severu Srbije gde su se ti veliki giganti nalazili, videćete koliko je siromaštvo danas pogodilo Srbiju. To vas uopšte ne interesuje, bitno je da mi ovde primamo lepe plate, bitno je da ovde primamo lepe dnevnice, bitno je da nam je klima, ne razmišljamo o onima koji treba preko ovog znoja i preko krvavog znoja da nam obezbede da može država, a verovatno i mi ovde da ih pljačkamo. Hvala vam. (Aplauz.)