Hvala vama.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u skladu sa interesima građana Srbije koje SRS ovde zastupa, imam jednu preporuku za gospođu ministra i za vas gospodine Iliću, s obzirom na to da je do 15. decembra trebalo usvojiti ovaj zakon o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu, a pošto to nismo uradili, danas kada se završi radni dan vi odmah pripremajte rebalans budžeta za 2009. godinu. Naša je obaveza da vas upozorimo na vreme, da se posle mi pojedini poslanici, odnosno šefovi poslaničkih grupa, a i predstavnici Vlade, ne biste pozivali da, tobož, naše priključenje Evropskoj uniji zavisi od narodnih poslanika.
Poštovani građani Srbije, ni od ovih poslanika koji podržavaju Vladu ne zavisi kako ćete vi živeti, a mnogo manje zavisi od poslanika SRS i drugih opozicionih poslanika, ali mi u skladu sa svojim mogućnostima i u skladu sa argumentima koje imamo pokušavamo da izvršimo uticaj na Vladu da ono što je minimum prihvatljivo i za njih, pokušaju da učine da bi se u Srbiji živelo bolje. Podneo sam amandman na član 8. Predloga zakona o izmeni i dopuni Zakona o osiguranju depozita i postavljam pitanje – da li je uopšte član 8. bio potreban, ako se ima u vidu argumentacija koju je iznosio narodni poslanik Zoran Krasić, vezano za član 4. Predloga ili treba prihvatiti amandman koji sam ja podneo.
Ukoliko se ne prihvati amandman narodnog poslanika Zorana Krasića, onda je logično da bude prihvaćen amandman koji predlažem, a izneću argumente koji moraju da budu prihvaćeni, takođe.
Dva su razloga zbog kojih Vlada Republike Srbije predlaže ovaj zakon. Prvi je, proširio se broj, ako mogu tako da kažem, lica na koja se ovaj zakon odnosi, a drugi, jeste povećanje iznosa koji se osigurava. Kada je u pitanju proširenje broja lica, moje kolege iz SRS su govorile o tome, ako se to odnosi pored fizičkih i na pravna lica, da onda u skladu sa odredbama Ustava treba da se primenjuje kako za mala, srednja, tako i za velika preduzeća. Lično mislim da se ovo više čini iz psiholoških razloga nego stvarne potrebe.
Poslanici DSS su pre ovog predloga Vlade podneli svoj predlog zakon o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita. Predložili su da osigurani iznos bude 20 hiljada evra, ako se ima u vidu i odgovor Vlade na moje postavljeno poslaničko pitanje, koliko imamo štednje u poslovnim bankama, više od 3 hiljade evra, onda ne mogu da tvrdim ni da je ovaj predlog koji je dala DSS bio nešto posebno neophodan, ali svakako nemamo ništa protiv da se taj iznos poveća na 20, pa i 50 hiljada. Mi taj iznos ne osporavamo, ali, doduše, druge činjenice koje se pominju u ovom zakonu, svakako, morali bismo da osporimo.
Postoje tri vrste premije koje poslovne banke moraju da uplaćuju na osigurane depozite. Prva je ta početna i svaka poslovna banka je dužna da u roku od 45 dana od dobijanja rešenja od strane Narodne banke Srbije uplati taj iznos. Zatim, postoje te tromesečne ili tzv. redovne premije koje su do sada bile uobičajene i vi ste potpisali prošle godine odluku da on može da iznosi do 0,1%. Postoje vanredne premije, kao treći vid premija, koje poslovne banke moraju da uplaćuju na osigurane depozite. I ima jedan limit, ukoliko se postigne 5% od osiguranog iznosa, onda može da se obustavi i prestaje obaveza poslovne banke da uplaćuje taj iznos na premije.
Onda ste članom 8. kazali – ''Banke su dužne da plaćanje tromesečne premije osiguranja depozita za prvo tromesečje 2009. godine izvrše na osnovu podataka o ukupnim i osiguranim depozitima u smislu Zakona, prema podacima iz četvrtog tromesečja 2008. godine.'' Inače, praksa je da Agencija propiše do 30. septembra tekuće godine kolika je obaveza, odnosno premije na osigurane depozite. S obzirom na to da se menja osnovica, sa tri na 50 hiljada evra, svakako da treba propisati drugi iznos. Intervenisao sam amandmanom, predlažem da se u članu 8. Predloga zakona menja tekst, koji kaže – ''Banke su dužne da plaćanje tromesečne premije osiguranja depozita za prvo tromesečje izvrše na osnovu podataka o ukupnim i osiguranim depozitima u smislu Zakona, prema podacima iz četvrtog tromesečja prethodne godine.'' Vi ste se ovamo vezali, četvrto tromesečje iz 2008, a prvo u 2009. godini.
Zanimljivo je obrazloženje koje je dala Vlada prilikom razmatranja mog amandmana i zbog čega amandman nije prihvaćen. Moram vas najsrdačnije zamoliti, imaćete mnogo amandmana i na Predlog zakona o budžetu za 2009. godinu, ili osposobite ili mnogo ozbiljnije pripremite one koji čitaju amandmane i koji predlažu. Sigurno je da vi to ne radite, jer da vi radite, mislim da bi veliki broj amandmana morao biti prihvaćen.
Šta ste vi rekli u obrazloženju zbog čega se ne prihvata amandman? ''Amandman se ne prihvata iz razloga što je član 8. nezavistan''.. (Pozivam sve nezavisne sindikate da promene i da ubace jedno veliko "T", ali ovo je možda štamparska greška i ne bih se zadržavao na tome.)
Dakle, ''član 8. je nezavisan član i odnosi se na Predlog zakona, a odredbom ovog člana se utvrđuje obaveza banke da prvo plaćanje premije po izmenjenoj osnovici,'' a izmenjena osnovica će biti kada ovaj zakon bude stupio na snagu, umesto tri, 50 hiljada evra, ''plaća u vreme kada plaća sledeću redovnu premiju po Zakonu o osiguranju depozita – prvo tromesečje 2009. godine.''
Vi biste mene mogli da ubedite da ovaj zakon ima ograničeno dejstvo, ograničenu primenu, mada kolega Ristiću, složićete se, svi zakoni osim možda malog broja, a to bi bilo ono kao 0,1% zakona koji imaju ograničeno vremensko dejstvo, dakle, vi biste mene mogli da ubeđujete da se to odnosi samo na ovaj period početka prvog tromesečja 2009. godine, jer se menja osnovica. Pročitao sam kompletan Predlog zakona i svakako da je to za mene neprihvatljivo, jer u članu 4, neću sad u kvalitativnom smislu da obrazlažem nedostatke tog člana, jer je to na dobar način uradio kolega Krasić, ali se ovde ovlašćuje Vlada Republike Srbije da može povećati osigurani iznos po prethodno pribavljenom mišljenju Narodne banke Srbije, koji je utvrđen članom 2. ovog zakona, na 50 hiljada.
I Vlada to može da poveća sad na neki drugi iznos i Vlada će to da radi sledeće godine u ovom periodu, onda ćemo morati da donesemo jedan zakon, zakon o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita, gde ćemo samo promeniti taj iznos, naravno, očekujem da oni u tom periodu nećete biti na vlasti. I, tako vi pojedinim članovima, pojedinim odredbama pokušavate da zavarate građane Srbije kako ste zabrinuti i kako je vaš pokušaj, ali samo pokušaj, da uradite nešto za njih veoma veliki, a njega u suštini nema.
Neko je ovde rekao da bi trebalo u ovoj situaciji, u ekonomskoj krizi, smanjiti broj ministarstava. Pa, nije ova vlada nastala tako što se prvo odredio broj ministarstava, nego tako što se selo na koalicionom dogovoru, pa se onda pričalo i pokušalo se razrešiti taj problem.
I ovako teško funkcioniše ova vlada, a zamislite da se sada ukine jedno ili dva ministarstva ili da se prenesu nadležnosti, pa tek onda bi nastali veliki problemi i to je nerealno očekivati. Mi želimo da ovu vladu što pre promenimo i naš politički cilj i interes jeste promena režima Borisa Tadića.
U poslednje vreme vi pokušavate, opet, da građanima objasnite, da kažete da ste mnogo zabrinuti za njih, jer oko milion građana neće moći da putuje zbog toga što zakon o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama nije još usvojen u Narodnoj skupštini, a da podsetim građane Srbije, on ima samo jedan član, zapravo ima dva, onaj drugi samo kaže kada zakon stupa na snagu.
Moram da vam kažem i da vas upoznam, putujući od Ljubovije do Beograda vrlo često vozim svoje sugrađane do Loznice, Šapca ili Beograda i ne treba im uopšte pasoš, ne treba ni viza, naravno, verovatno će biti nekih teritorija, takođe, gde neće biti potreban ni pasoš, ni viza, one za koje se zalaže SRS. Zbog čega oni putuju sa mnom? Zato što nastoje da uštede svaki dinar. E, to je suština, a milion građana spremnih u ovom momentu da putuju negde, neću reći u beli svet nego na neke teritorije izvan Republike Srbije, čeka taj zakon o putnim ispravama koji će biti usvojen pre nego što istekne njegov značaj, tako da ne možete da se izvadite na tako jeftine trikove koje pokušavate da predstavite građanima Srbije.
Ima još jedan problem koji niko nije komentarisao, pa čak ni Vlajko Senić, a trebalo je, jer da je on predložio amandman on bi bio prihvaćen.
Predvideli ste da država Srbija garantuje za štedne uloge po srednjem zvaničnom kursu na dan izdavanja rešenja od strane Narodne banke Republike Srbije, a videli ste kakvu smo imali situaciju usled tog vašeg tzv. plivajućeg kursa, da je kurs rastao svakodnevno i to veoma značajno, a bio je predlog da mogućnost naplate tih štednih uloga bude u roku od 30 do 90 dana.
Mislim da je to nekorektno prema onim štedišama o kojima vi sada vodite veliku brigu. Niko nije intervenisao amandmanom. Ne znam na koji način se to može sprečiti. To sigurno nije dobro.
I povlačenje štednje, a povučeno je, iako 35 banaka u Srbiji osigurava štedne uloge jer je to obaveza po pozitivnim propisima, ali nije preko milijardu devizne štednje povučeno iz razloga nesigurnosti, možda značajniji iznos i jeste zbog nesigurnosti, međutim, sigurno je veliki broj štediša povukao svoje štedne uloge iz razloga što su to bila njihova poslednja slobodna sredstva, jer, usled vaše dugogodišnje vladavine koja nije donela ništa dobro morali su ljudi da uzmu ta sredstva da bi preživljavali iz dana u dan.
Na kraju, kada biste pokušali da napravite jednu anketu i da je sprovedete među građanima Srbije da ih pitate sa kojom ocenom oni ocenjuju ovaj zakon videli biste da im je to skoro beznačajno, jer je i u onom iznosu obezbeđenja depozita do tri hiljade evra najveći broj deponenata bio zaštićen. Mnogo veće probleme imaju sa niskom stopom zaposlenosti, sa malim i neredovnim platama i sa privatizacijom, neću reći pljačkaškom ali jednom nezakonitom privatizacijom i jednom privatizacijom koja je nanela, zaista, mnogo i velikih problema građanima Srbije. Hvala vam. (Aplauz.)

Hvala vama.
Na osnovu člana 85. određujem prekid u radu do 15.00 sati. Prvi za reč gospodin Miloš Radulović, u nastavku, po amandmanu.
(Posle pauze –15.10)

Nastavljamo popodnevno zasedanje.
Reč ima gospodin Miloš Radulović, po amandmanu na član 8. Izvolite, gospodine Raduloviću.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministar, imamo sada amandman gospodina Srete Perića koji se sastoji u tome da se član 8. menja i glasi: "Banke su dužne da plaćanje tromesečne premije osiguranja depozita za prvo tromesečje izvrše na osnovu podataka o ukupnim i osiguranim depozitima u smislu Zakona, prema podacima iz četvrtog tromesečja prethodne godine". Taj amandman, u suštini, daje bitnu promenu kod Predloga zakona o osiguranju depozita, jer u članu 8. stoji: "Banke su dužne da plaćanje tromesečne premije osiguranja depozita za prvo tromesečje 2009. godine izvrše na osnovu podataka o ukupnim i osiguranim depozitima u smislu Zakona, prema podacima iz četvrtog tromesečja 2008. godine".
Mislim da je amandman gospodina Srete Perića jedan sasvim razložan amandman i smatram da bi Vlada ovaj amandman trebalo da prihvati, pre svega, iz razloga što on u suštini daje jedno pravo da neće doći do promena u 2009. godini, upravo iz razloga velike finansijske krize koja je zahvatila svetsku globalnu ekonomiju, a polako zahvata i Republiku Srbiju. Upravo, u obrazloženju, u stavu 3. stoji da su banke dužne da plaćanje tromesečne premije osiguranja depozita za prvo tromesečje 2009. godine izvrše na osnovu podataka o ukupnim i osiguranim depozitima u smislu Zakona, prema podacima iz četvrtog tromesečja 2008. godine. Lično mislim da neće doći ni do kakvih promena nabolje u toku iduće godine da bismo mi prosto morali, kako ste vi ovde obrazložili, ukoliko se ne usvoji ovaj amandman gospodina Srete Perića, da imamo neke promene, jer upravo ovaj amandman ukazuje da će iduća godina u suštini biti takva da ne daje uopšte mogućnost za eventualno povećanje osiguranih depozita na koje se daje garancija.
Za to nam daje za pravo upravo posledice i trajanje finansijske krize. Prema procenama najeminentnijih svetskih ekonomista, koji ukazuju na ovu globalnu ekonomsku krizu, oni ne oročavaju njeno trajanje na godinu dana, nego je pretpostavka da ova ekonomska kriza može da ima jedno posledično dejstvo u jednom dužem vremenskom periodu. Upravo iz razloga racionalizacije i efikasnijeg rada Parlamenta, nije dobro da mi sada donosimo zakon koji će da važi samo za 2008. godinu, odnosno 2009, a da onda iduće godine donosimo zakon, gde bi se menjala ova odredba u članu 8, jer je jasno da se ona odnosi samo na 2008. godinu.
Kada se već izašao da pričam o ovom amandmanu, hteo bih da građane Srbije, a i narodne poslanike, podsetim da je DSS ukazala na opasnost koja preti od finansijske krize i koja polako počinje da zahvata i određene slojeve u našoj državi Srbiji. DSS je još 8.10. izašla sa predlogom da se poveća osigurani depozit na iznos od 20 hiljada evra. Međutim, iznenađujem se što je gospodin Ilić uopšte našao za shodno da ima hrabrosti da dođe, da prisustvuje, i da vama pomaže da branite ovaj amandman, jer je on na Odboru za finansije napao inicijativu DSS i Predlog izmena Zakona o osiguranju depozita rečima da DSS širi paniku među građanima ovim predlogom i da je ovaj predlog zakona defetistički.
U međuvremenu, mi smo došli do novog predloga zakona kojim se taj osigurani depozit povećava na 50 hiljada evra. Znači, jasno je svakome da, u suštini, ova kriza ima veliku opasnost, ne samo za naše građane, fizička lica, nego i za privatne preduzetnike, vlasnike malih, srednjih i velikih preduzeća, što pokazuje da u svetu praktično pucaju veliki sistemi, a kod nas se isto to dešava i reperkutuje, na neki način, time što imamo, za početak, da se u velikom broju firmi otpuštaju radnici ili se šalju na prinudni odmor.
Mislim da je na ovaj način izgubljeno vreme, kasna reakcija, i da kao posledicu neblagovremenog reagovanja na situaciju sa kojom se suočila Srbija i građani Srbije i svi preduzetnici imamo da je u prvoj nedelji, kada je narod shvatio da imamo jednu krizu koja zahvata našu zemlju, povučeno iz banaka između 600 hiljada i 700 hiljada evra kao štednih uloga, da bismo u nedelji štednje (a znamo kakav je efekat bio prošle godine od te nedelje štednje kada se povećao broj štediša i povećao se ukupan ulog, štedni ulog građana Srbije) ovog puta imali, iako je bilo najavljeno niz, da tako kažem, ''stimulativnih mera'', još 300 miliona evra povučeno, tako da otprilike imamo minimum da je milijarda evra povučena iz banaka od strane građana.
Ono što sam već jedanput rekao u izlaganju ovde, kao posledicu toga imamo da su se građani opredelili, pre svega, za čuvanje novca u sefovima, da su sefovi praktično, pojedinih banaka, postali najtraženija roba.
Više puta sam ovde iznosio i posledice povećanja referentne kamate jer u momentu kada smo prvi put otvorili priču referentnih kamata, kamate su iznosile oko 15,75%, a sada su trenutno kamate 17,75%. To je za nepunih mesec dana povećano oko 2%, iznos tih kamata, što ima za posledicu da se povećava cena kreditnog novca, da tako kažem, jer sada privredni subjekti ukoliko uopšte žele da se zaduže, oni preuzimaju, odnosno zadužuju se po kamati koja iznosi od 25 do 30%, pa čak ide i preko 30%.
To je jedna od prvih posledica recesije koja je zahvatila naše društvo. Prosto treba objasniti građanima ko je u stanju, privredni subjekat, da se zaduži sa kamatom od 25 do 30%, a da se to ne odrazi na poslovanje tog preduzeća u smislu ili da smanji broj zaposlenih, ili da na drugi način to ugradi u cenu. Kao posledicu takve jedne politike imamo i povećanje cena i istovremeno otpuštanje jednog broja radnika.
Naveo bih primer par firmi: ''Remontni zavod'' iz Čačka, "Vital", "Rubin". Mi smo u ovom vremenu, u ovom razdoblju imali oko 5 hiljada ljudi koji su ostali bez posla, a neke projekcije za iduću godinu, iako je predsednik države i predsednik DS-a na sednici glavnog odbora zdušno rekao – branićemo radna mesta, pitanje je na koji način će moći da se brane radna mesta, ili je to jedna demagoška poruka građanima bez nekog jasnog pravca i globalne strategije kako to učiniti.
Mi smo se u međuvremenu susreli i čuli sasvim oprečne izjave pojedinih ministara iz Vlade, jedan od ministara kaže da Srbiju treba shvatiti kao pusto ostrvo, to je rekao gospodin Đelić, da će nas da zaobiđe globalna kriza, da će investitori da pohrle u našu zemlju. Međutim, znamo kako su pohrlili i koliko mi imamo nekih novih, da tako kažem, grinfild investicija.
Gospodin Milosavljević je u jednom intervjuu rekao sasvim suprotno, da mi nismo pusto ostrvo i da nas zahvata kriza. Znači, potrebno je, pre svega, da vi usaglasite vaše stavove u samoj Vladi. Vlada je očigledno bez kormilara i dosta me podseća na ''Titanik''. Plašim se da za sve one koji se nalaze na tom brodu vođenje takve vlade može da ima nesagledive posledice.
Bilo je tu još nekih, da kažem, ispraznih, demagoških priča za koje se ne zalažu ni narodni poslanici, ni građani, jer svi smo mi za neki bolji život. Gospodin Milosavljević je izjavio da građani neće da budu bosi i goli. Predsednik Vlade, gospodin Cvetković, rekao je da neće da budu gladni.
Prosto, mislim da svaka vlada koja teži i stremi ka nekim evropskim integracijama i nekim vrednostima, a vama su puna usta Evrope i evropskih standarda, u Evropi to trenutno nisu standardi – znači, ni goli, ni bosi, ni gladni.
Vlada, u suštini po ovome ne zna šta hoće. Mi smo imali i suočavamo se ovih i prethodnih dana sa jednom akcijom, kampanjom koju je vodio i guverner Narodne banke Srbije koja je bila usmerena u pravcu odbrane kursa. U više navrata je Narodna banka intervenisala sa određenim sredstvima, koja su se kretala od 10 do 50-60 miliona evra za jedan dan, da bi odbranio kurs. Međutim, znamo da je početkom septembra kurs bio oko 75 dinara, a sada je 86, a dostizao je i 90 dinara. Prosto, pitanje je šta leži iza toga i ko je u suštini kupovao te devize koje su iznošene na tržište da bi se branio kurs?
(Predsedavajući: Vreme.)
Još samo par reči.
Prosto, mislim da ta sredstva nisu kupovali obični građani, nego su kupovali tajkuni, pripadnici uvozničkog lobija. Na taj način je njima omogućeno da uzmu, cirka, oko milijardu evra, da tako kažem, od privatizacije, od građana, da građani osiromaše i da mi nemamo sada... (isključen mikrofon).

Povredu Poslovnika reklamira narodni poslanik Dragan Šormaz.

Član 225. i 226. Poslovnika, mada mislim i da je povređen član 104. jer prođe osmi dan, a ja odgovor od predsednika Vlade nisam dobio. Znate da sam rekao da ću svakog dana postavljati to pitanje, pa nisam, samo sam postavio dva puta u toku prethodne nedelje i nisam dobio odgovor.
Da li postavljam pitanja na koja Vlada ne zna odgovor ili ne želi da ih da, ali u svakom slučaju, sad imam novo pitanje za predsednika Vlade, da li će generalni sekretar da odgovori ili neko nadležno ministarstvo, sasvim je svejedno.
Naime, ovih dana je krenula i reklama, ako ste videli, u elektronskim medijima, na televizijama, ja je viđam na RTS-u, ''Javnom servisu'', gde je počela kampanja, očigledno Vladina, ''kupujmo domaće'', kao što su radili Hrvati pre par godina. Interesantno je da se reklama završava time da kupovinom domaće robe branimo radna mesta, baš onako kako je predsednik Republike završio govor na svom poslednjem glavnom odboru DS-a, kada je rekao da je njemu sada posao da brani radna mesta, a ne da obezbeđuje nova radna mesta.
Moje pitanje je sada, pretpostavljam da se radi o Ministarstvu trgovine i usluga, a nažalost ne i turizma, a tako bi trebalo da izgleda to ministarstvo – koja je marketinška agencija unajmljena da uradi taj spot, tu reklamu? Koliko je za to novca iz budžeta odvojeno? Jer, kada budemo znali koja je agencija uradila, onda ćemo znati da li je ista agencija koja je, recimo, radila kampanju za predsednika Republike, a opet vezano za istu temu. To je prvo pitanje.
Drugo pitanje, ponavljam treći put, i nadam se da će mi ovaj put odgovoriti predsednik Vlade, shodno merama koje je Vlada spremila za 2009. godinu o stabilizaciji, o tome kako ćemo se odupreti svetskoj ekonomskoj krizi, koja je očigledno stigla i u Srbiju, bez obzira što su ministri najavljivali da će je zaobići – koliko će novih radnih mesta (ne pričamo o onome što postoji i što je valjda logično da svaka vlast mora da odbrani, nego ako želimo prosperitet) od obećanih 200 hiljada u 2009. godini zbog povoljnije privredne klime biti u Srbiji obezbeđeno? Nadam se da će mi ovaj put, posle trećeg pokušaja, predsednik Vlade odgovoriti na pitanje. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Molim službu da prosledi ova pitanja Vladi. Po Poslovniku, gospodin Bojan Mladenović.

Javljam se po čl. 225. i 226, Poslovnik, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, u noći između subote i nedelje razbijena su stakla na prozorima prostorije Opštinskog odbora SRS Voždovac, u ulici Rada Končara 1a, na Lekinom brdu. U prostorijama je pronađena cigla kojom je to učinjeno. Ne znam zbog čega se to desilo. Vi znate šta se sve dešavalo u prethodnom periodu na opštini Voždovac, više puta sam iznosio u javnost, kupovina odbornika, problem sa kvorumom i sve ostalo.
Moraću opet da postavim pitanja, pre svega, MUP-u da li su preduzeli neke mere? Napomenuo sam da je došlo do pretnji i ugrožavanja života pojedinih odbornika, koji nisu hteli da učestvuju u radu SO, odnosno da daju kvorum većini, koja tog momenta nije imala potreban kvorum za rad.
U prostorije visokih funkcionera SO Voždovac pozivani su pojedini odbornici koji su prešli u SNS. Pre svega, Zdravko Pršić iz Ripnja, koji je prisustvovao tom sastanku duže od sat vremena, nuđena mu je novčana pomoć. Nisu uspeli da se dogovore oko cifre. Nisu uspeli da se dogovore koliko košta obraz i koliko košta davanje kvoruma.
Nudili su takođe Milanu Todoroviću, odborniku SRS, da će za uzvrat da urade sve što je potrebno u njegovom mestu Rakovica-selo. Mladen Vodalov, njega sam već spomenuo, takođe je prešao u SNS. Bio je okružen naprednjacima, odbornicima i zaposlenim licima iz DS-a koji su ga i odvojili od odborničke grupe SRS i terali da diže ruku onda kada je potrebno, a sve zarad dobijanja posla i drugih usluga od strane opštine Voždovac.
Zaposleno lice u opštini Voždovac, Ljubivoje Popović, koji radi kao inspektor, pretio je odborniku Ljiljani Tomić. Poslao joj je preteću poruku sa njegovog službenog telefona, reći ću i njegov broj, 064-8787-859, jer nije pristala da im pravi kvorum, sledeće sadržine –napraviću ti pakao od života. U potpisu Pop.
To su sve stvari koje su obeležile prethodni period na opštini Voždovac. To je ono što će obeležiti tamošnju vlast, koju čini DS, SPS i LDP. Vrše non-stop pritisak na odbornike. Nemaju često kvorum.

Isteklo vam je vreme.