Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednice, gospodo ministri, mislim da nam je svima jasno da je neophodno da se produži rok važenja postojećih putnih isprava, odnosno pasoša, jer je to u interesu građana Srbije, s tim što zaista nije trebalo da se dođe u potpuni cajtnot. Ljudi koji su planirali da putuju već za Svetog Nikolu ili za katolički Božić ili uoči praznika, to će jedva moći da učine, a neki će morati za nekoliko dana da odlože ta svoja putovanja. Ali, šta je, tu je.
Očito je da eksperiment prethodne vlade nije urodio plodom, a i postojeća Vlada je, pre svega kroz usta potpredsednika Đelića, davala olaka obećanja.
Sećate se da je obećano da će početkom godine, odnosno u martu, krenuti novi pasoši, pa smo onda prisustvovali onoj dodeli prvih 50 novih pasoša našim mladim, talentovanim, perspektivnim ljudima, pa se ispostavilo da ti pasoši tehnički nisu u redu, pa su onda po drugi put uručili prvih 50 pasoša, Đelić je sedeo negde u ćošku, a pasoše je uručio direktor policije gospodin Veljović, pa je onda obećavan tempo do kada će pasoši biti urađeni i obezbeđeni za sve one građane koji žele da zamene putne isprave, pa su ljudi izloženi raznim šikaniranjima, pa je dokazano da je tih novih pasoša premalo i da možda jedan ili dva procenta građana još uvek nema pasoš države Srbije.
Paralelno s tim išla su obećanja da ćemo do kraja godine biti na beloj šengenskoj listi. To neće biti građani Srbije, nego će biti građani Crne Gore. Zato sam jutros zamolio predsednicu parlamenta da, u ime Skupštine Srbije, čestitamo Skupštini Crne Gore aplikaciju za kandidaturu za članstvo u EU, da priznamo da su ljudi uspešniji od nas, ma šta mislili o njima, da nam i to bude podsticaj i motiv, a ne da se ljutimo i durimo.
Sad se više ne obećava bela šengenska lista ni za iduću godinu. Sad se ćuti, jer je neizvesno da li ćemo biti kandidati za članstvo u EU do kraja 2009. godine.
Ovde imamo još jedan paradoks. Kakvu mi to putnu ispravu i koji mi to pasoš produžavamo?
(Predsednik: Vreme, gospodine Batiću.)
Nije, niste dobro tumačili Poslovnik.
Ako bismo se striktno držali neke pravne procedure, po kom to osnovu Srbija produžava pasoše pretprošle države? Mi čak nemamo ni pasoš SCG, nego pasoš SRJ. To je već teatar apsurda. Znam, možda će se pojaviti neki vajni pravni stručnjak da kaže da je Srbija pravni sledbenik SRJ. S tim se slažem, ali govorim o normativi, o pravnom regulisanju određenih statusnih prava.
Ipak, dobro je da smo dočekali da se, makar i sa zakašnjenjem, makar uz sva ova neispunjena obećanja, pasoši produže, da ne bismo naše građane pretvarali u građane drugog reda. Hvala vam.
