Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, svedoci smo ovih dana, i o tome želim najpre da govorim, da su poslanici opozicije bukvalno pod medijskim terorom skupštinske većine.
Naime, o čemu se radi? Imam obavezu u ime poslaničke grupe SRS da objasnim građanima Srbije čemu sva ova žurba, ko je odgovoran zbog toga što određeni zakoni nisu doneti u zakonskom roku, pre svega mislim na budžet, ali moram da se vratim na početak ove sednice, koja je u toku.
Za 5. novembar je gospođa Slavica Đukić-Dejanović zakazala ovu sednicu sa 14 tačaka dnevnog reda. U okviru tih 14 tačaka dnevnog reda bilo je sedam zakona na osnovu kojih bi trebalo da se sprovede reforma u oblasti pravosuđa. U okviru tih sedam zakona najavljena je i lustracija u pravosuđu. U okviru tih sedam zakona predviđeno je ukidanje 104 suda u Srbiji. Nije bilo normalno očekivati da ovakvi zakoni neće biti tema rasprave narodnih poslanika i nije bilo normalno da se očekuje da na ove zakone neće biti podneto dosta amandmana, kao što jeste bio slučaj.
U okviru ovih 14 tačaka dnevnog reda su i ovi zakoni, o kojima govorimo juče i danas, a za koje nam ministar kaže da su hitnog karaktera, da otprilike od usvajanja ovih zakona zavisi nečiji život. To su zakoni vezani za osiguranje depozita, za Agenciju za osiguranje depozita, Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje, odnosno zakoni o izmenama i dopunama ovih zakona.
Ali, u okviru ovih 14 tačaka dnevnog reda je i nov zakon o javnim nabavkama i nov zakon o udruženjima. Neverovatno je da je neko mogao da razmišlja o tome da će i ovi zakoni proći bez rasprave u parlamentu i bez velikog broja amandmana, s obzirom da je opštepoznata stvar u Srbiji da su javne nabavke izvor korupcije i kriminala.
Kao što smo pokušali u načelnoj raspravi o Predlogu zakona o udruženjima da skrenemo pažnju na to da ovim zakonom Vlada Republike Srbije zapravo želi da legalizuje mogućnost upisivanja kao udruženja raznih sekti, raznih nevladinih organizacija, koji zapravo rade na podrivanju Republike Srbije i koji ne rade u interesu građana Srbije.
Ovaj dnevni red, sa ovih 14 tačaka, mi smo dobili 5. novembra. Zašto je to bitno? Zato što je po budžetskom kalendaru 1. novembar rok kada Vlada Republike Srbije treba da usvoji budžet. Sada neka neko, ko kaže da su poslanici opozicije ti koji vrše opstrukciju, pokuša da objasni – zar nije bilo zdrave pameti i zdravog razuma u Vladi kada su nam predlagali ovih 14 tačaka 5. novembra da imaju u svesti da će, ako nisu do 1. novembra usvojili Predlog budžeta, to uraditi 2, 3, 5, 10?
Svesno i namerno su nam dali, i skupštinska većina prihvatila, da raspravljamo o ovih 14 tačaka dnevnog reda. Oni jesu bitni, ali nisu, osim ova tri zakona, o kojem govorimo juče i ova dva danas i ovaj o putnim ispravama koji sledi posle, dakle, ovi ostali nisu bili ni vezani za neke rokove, apsolutno nisu bili prioritetni, ali je trebalo da se narodni poslanici bave tim predlozima zakona, a da bi predstavnici vlasti, gospođa Kolundžija, koja opet nije u sali, i to se zove opstrukcija, kada narodni poslanik, šef poslaničke grupe, ne učestvuje u radu parlamenta. Gospođa Grubješić takođe nije u sali. Verovatno sada daju izjave ispred kako poslanici opozicije opstruišu rad parlamenta.
Upravo iz tog razloga želim, pre svega zbog javnosti i građana Srbije, da ovu temu malo razjasnim, da se vratimo na sve ove datume, pa onda neka građani presuđuju ko je taj ko vrši opstrukciju ne samo parlamenta, nego opstrukciju života u Srbiji, a mi tvrdimo da je to vlast u Srbiji i da je to Vlada Republike Srbije.
Dakle, 1. novembra Vlada nije usvojila predlog budžeta da bi mogla da ga dostavi parlamentu. Vlada je usvojila budžet 5. decembra, dakle mesec i nedelju dana posle roka predviđenog budžetskim kalendarom. I sada se očekuje od parlamenta da između 5. i 15. decembra, a 15. decembar je bio juče, i to je bio rok kada je takođe, po budžetskom kalendaru, trebalo ovde da se usvoji budžet, sada neko drugi treba da snosi odgovornost zašto mi nismo u ovom parlamentu usvojili budžet.
Zato, dame i gospodo, što Vlada to ne želi, zato što je Vlada već pripremila privremeno finansiranje. Jer, da Vlada to zaista želi i da skupštinska većina koja podržava Vladu to zaista želi, onda ste mogli da prekomponujete ove tačke dnevnog reda onog dana kada smo dobili, 5. decembra, Predlog budžeta. Onda ste mogli da se dogovorite sa predsednikom parlamenta da neke tačke, od kojih ne zavisi život nikom u Srbiji, budu skinute sa dnevnog reda, da se raspravlja samo o onome što je toliko bitno, o čemu smo ovih dana slušali, i da onda već krenemo u raspravu o budžetu.
Ne, vi to nećete. Vi ste svesni da budžet ne možete da donesete (zapravo, gotovo je već, rok je bio juče) i vi sada treba narednih nekoliko meseci za svaki problem, za svaku malverzaciju, za svaki nedostatak sredstava u budžetu, za svako kašnjenje plata onih koji se finansiraju iz budžeta, za nemogućnost povećanja penzija koje ste obećali, za sve to ćete da prozivate nekoga ko vam navodno nije dozvolio da usvojite budžet u roku.
Građani Srbije treba da znaju istinu i ne mogu samo da slušaju one koji im se obraćaju preko njima naklonjenih medija i da optužuju narodne poslanike koji ovde rade u interesu građana i po dnevnom redu. To što u okviru dnevnog reda, u međuvremenu, raspravljamo o nekim izuzetno bitnim stvarima, zato što vi nećete o tome da govorite, to je opet vaš problem.
Znate, kada bismo mi čekali Vladu i skupštinsku većinu da ovde raspravljamo o korupciji i kriminalu u vrhu vlasti, u javnim preduzećima, Bojan Krišto bi još bio u Aerodromu, i dalje bi primao po 11.000 evra platu. Ali, mi smo pokrenuli tu inicijativu, izašli smo ovde sa podacima i naterali smo Vladu, bar tako nam je u javnosti rečeno, da se smanje zarade, ili kako se to već zove - nadoknade, članovima i predsednicima upravnih odbora u javnim preduzećima. To smo mi izvojevali, izdejstvovali na osnovu čl. 225. i 226. Poslovnika Narodne skupštine, na koji se vi iz vladajuće većine ježite.
Od juna meseca smo čekali da se na dnevnom redu nađe Predlog rezolucije 108 narodnih poslanika koji se odnosi na probleme na KiM. Vi niste dozvolili da se to stavi na dnevni red. Mi smo morali da koristimo Poslovnik, da upozoravamo građane Srbije, da objašnjavamo građanima Srbije šta se sprema na KiM.
Nažalost, u međuvremenu ste vi omogućili da se tamo instalira misija Euleks, na taj način ste priznali da je deo Srbije okupiran, ali mi smo, kao poslanici opozicije, poslanici SRS koji su uvek građanima govorili istinu, bili u obavezi da javnost obavestimo o onome što radi Vlada Republike Srbije i o onome što radi Rod Blagojević sa Andrićevog venca.
I to se dešavalo u ovom parlamentu, otimani su mandati, nisu vraćeni. O tome smo morali da govorimo i ako je to nešto što mislite da nije u skladu sa Poslovnikom, to je vaš problem, ali mi tvrdimo da to jeste u skladu sa Poslovnikom.
Danas je bilo interesantno tumačenje gospođe predsednika Narodne skupštine kada je pokušala da skrene pažnju jednom od narodnih poslanika, mislim Nataši Jovanović, da ne može da govori na osnovu čl. 225. i 226. jer kaže da to nema veze sa obaveštenjem koje je Nataši Jovanović potrebno da bi mogla da učestvuje u raspravi o Predlogu zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje.
Tada se nisam javila da intervenišem po Poslovniku, ali to je zaista bilo drsko od strane predsednika parlamenta, jer u tom članu 226. piše da su informacije potrebne narodnom poslaniku da bi obavljao funkciju narodnog poslanika, a ne da bi učestvovao u raspravi po nekoj tački dnevnog reda.
Pošto je ostalo još svega tri minuta i pitanje je da li ću se dotaći konkretno ovog amandmana, ali ne mogu da propustim priliku... Ne znam, gospodine Stanimiroviću, šta je smešno. Verujem da ste vi ubeđeni da ja govorim istinu, kao i uvek što govorim istinu, a vi čitate novine i dobro se ubacujete, kolega, između redaka, da pratite i šta se govori sa ovog mesta.
Moram da pomenem da je gospođa Diana Dragutinović sinoć, uz saglasnost gospođe Slavice Đukić-Dejanović, a to je zapravo greh Slavice Đukić-Dejanović i povreda Poslovnika, člana 104, od strane predsednika parlamenta, jer je dozvolila gospođi ministar da ovde narodnim poslanicima drži politički čas.
Gospođo Dragutinović, trebalo je neko da vas upozna sa Poslovnikom Narodne skupštine, sa vašim pravima i obavezama kada ste u parlamentu. Narodnim poslanicima ne možete da držite politički čas. To možete u Subotici, na vašem stranačkom plenumu. Ovde morate da odgovarate na pitanja narodnih poslanika. Ne smete da se izrugivate sa inteligencijom narodnih poslanika, da upućujete narodne poslanike da na sajtu Vlade čitaju šta vi tamo pišete, odnosno šta predstavljate na sajtu.
Umemo mi to i bez vas, ali insistiramo da ministar odgovara i vi zato ovde sedite, da biste učestvovali u raspravi o konkretnim predlozima zakona, koje ste vi predložili. Vlada Republike Srbije je nama nametnula ove zakone i mi raspravljamo upravo o ovim predlozima zakona zato što je to Vlada htela i skupštinska većina usvojila kao dnevni red. Nemate pravo da izlazite iz ovih okvira i o tome je u obavezi da vas obavesti predsednik, odnosno predsedavajuća.
Potrošila sam 15 minuta. Hvala lepo.

Reč ima poslanik Miloš Radulović.
Uobičajeno vreme za pauzu, koje je po pravilu u 14.00 časova, biće nakon što završimo raspravu u pojedinostima, jer se radi o poslednjem amandmanu na zakon čija je rasprava u toku.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministar, u prilog ove diskusije gospođe Vjerice Radete, pre nego što krenem sa obrazloženjem amandmana, želeo bih da kažem da su pripadnici opozicionih stranaka u toku jučerašnjeg dana bili izuzetno konstruktivni, jer su pre svega i isključivo diskutovali po osnovu predloženih amandmana. To činimo i danas i uopšte ne stoji bilo kakva osuda od bilo koga da opozicija vrši destrukciju rada parlamenta.
Takođe, hteo bih da kažem da je posledica ovakvog stanja i ovakvog kašnjenja, pre svega, nedostatak strategije, koju vladajuće stranke moraju da imaju da bi se normalno funkcionisalo u parlamentu i donosili zakoni shodno rokovima koji postoje. Shodno Zakonu o budžetskom sistemu, trebalo je da imamo ovde već 1. novembra Zakon o budžetu. Da ispravim gospođu Radetu, nismo ga dobili 5, nego smo ga dobili 7. decembra, još dva dana kasnije. Obaveza je bila po Ustavnom zakonu da mi ovde dobijemo negde oko 50 zakona o kojima je trebalo da raspravljamo do 1.1.2009. godine, a mi još ni o jednom zakonu nismo raspravljali.
Toliko o predstavljanju parlamenta u javnosti, odnosno radu narodnih poslanika. Mislim da je, pre svega, to loša poruka ne samo prema onima koji to žele da urade, ne samo prema poslanicima opozicionih stranaka, nego i prema poslanicima vladajuće koalicije. Jer, parlament je mesto gde svi mi treba da radimo ono što od nas očekuje narod, jer mi smo, pre svega, ovde predstavnici građana.
Sada da se okrenem amandmanu gospodina Mirovića. Taj amandman se odnosi na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje.
Gospodin Mirović je u članu 9. stavio da se reč "narednog" zamenjuje rečju "osmog". To je u skladu sa opštom praksom da zakoni koji se donesu u Skupštini stupaju na snagu osmog dana od objavljivanja u "Službenom glasniku".
Interesantno je obrazloženje koje je dala Vlada na ovaj amandman. U njemu stoji da ''se amandman odbija iz razloga što se predloženim izmenama predviđa da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja, a radi potrebe da se preduzmu efikasne i blagovremene mere usmerene ka stabilnosti bankarskog i finansijskog sistema...''
Sada bismo hteli da se okrenemo hronologiji svih ovih dešavanja koja su uslovila donošenje ovog paketa zakona koji se odnosi na stabilnost bankarskog sistema. Mi smo više puta ovde u Skupštini upozorili na opasnost koja nam preti od finansijske krize. Tražili smo da Vlada blagovremeno reaguje. Još sredinom leta imali smo da se u zemljama Evrope, a i sveta, pojavljuju posledice finansijske krize.
DSS je, ovo je radi javnosti, još 8. oktobra podnela Narodnoj skupštini predlog zakona o povećanju depozita sa 3.000 na 5.000 evra. Prosto mi nije jasno kako gospodin Ilić, državni sekretar, ne šef poslaničke grupe NS, ima uopšte morala da bude ovde, da brani ovaj zakon, da pomaže ministarki, jer kada smo mi predložili taj zakon, gospodin Ilić je na sednici Odbora za finansije optužio DSS da širi paniku i da praktično vrši destrukciju rada, da plaši građane, a vi ste posle toga krenuli sa mnogo većim iznosom od onoga koji smo mi dali - nije više 20.000 nego 50.000.
Toliko o opravdanim zahtevima i proceni opasnosti od ekonomske krize od strane onih koji su morali prvi da uoče ovu opasnost i blagovremeno reaguju, a ne da osuđuju svaki dobronameran predlog opozicionih stranaka. Svedoci smo da je svet zahvatila kriza i da je paket ovih finansijskih zakona preko potreban. Ja sam još 4. novembra postavio Vladi pitanje koje se odnosilo na to šta ona preduzima, koje mere, da bi se sprečili loši efekti finansijske krize? To sam ilustrovao povećanjem referentne kamate, povećanjem kamata na kredite i na potencijalnu opasnost koja preti građanima od toga.
U odgovoru sam dobio da je Vlada praktično preduzela sve raspoložive mere u cilju neutralisanja štetnih uticaja globalne finansijske krize na ekonomski sistem Srbije, kao što su - imenovala je radnu grupu za praćenje globalne finansijske krize i njen uticaj na Srbiju, održani su sastanci sa predstavnicima subjekata iz finansijske industrije i realnog sektora u cilju sagledavanja trenutnog uticaja globalne finansijske krize na ove sektore u Srbiji.
Ako su ti sastanci bili u kontekstu onih sastanaka koji su predstavnici političkih stranaka imali kod premijera, mislim da uopšte nije bilo potrebno da se drže ti sastanci jer se tu, manje-više, popila kafa i proćaskalo.
Vlada i Narodna banka Srbije donele su prvi paket mera. Vlada priprema novi paket mera koji će biti usmeren ka ublažavanju uticaja krize na realni sektor. U skupštinskoj proceduri se nalazi prvi set zakona. To su upravo ovi zakoni o kojima mi raspravljamo.
Mi smo juče u izlaganju gospođe ministra Diane Dragutinović imali, citiraću nešto što je ona rekla - najefikasnije sredstvo protiv visoke inflacije jeste visoka kamatna stopa. Ona se ne sviđa svakome, ali se sviđa nekome. Znači, visoka kamatna stopa odgovara onima koji štede, a ne odgovara onima koji pozajmljuju.
Banke, pre svega, nisu samo mesto gde građani ili bilo koji subjekti treba da polažu novac. U normalnom svetu svi poslovni zahvati se vrše na taj način što se pozajmljuje novac (kada kažem pozajmljuje, mislim na to da se uzimaju krediti) od banaka i privredni subjekti pomoću tog novca pokreću, pomažu u procesu proizvodnje. To je neki realan sled i ne postoji nijedan privatni preduzetnik ili vlasnik bilo koje firme da samo drži novac na računu, nego upravo od banaka vrši pozajmicu.
Sada mi dolazimo do toga gde se kaže - u okvirima makroekonomske politike za iduću godinu predviđa se stopa inflacije od 12%. Osam posto, ali da postoje očekivanja i da je moguće da ide i do 12%. Nije mi jasno kako je moguće uopšte braniti tu inflaciju ako imamo da se sredstva koja uzimaju privredni subjekti plaćaju u nekom iznosu gde je kamata na ta sredstva 25-30%.
Kako će to bilo koji privatni preduzetnik, vlasnik bilo koje firme da istrpi a da ne poveća cenu, a kada poveća cenu, onda imamo upravo kontraefekat, povećanje inflacije. Skup novac sa takvim uslovima pod kojima ih podiže upravo je razlog za povećanje inflacije 25-30%, a plašim se, kojim smo trendom pošli, da će bez obzira što nas neko ubeđuje u siguran bankarski sistem kamatna stopa da ide i više. Jer, samo za mesec, mesec i po dana mi smo referentnu kamatnu stopu sa 15,75 doveli na 17,75.
Onda dolazimo na još jednu stvar koju je gospođa Dragutinović rekla, citiraću - vi ste često ismevali grupu koja treba da prati finansijsku krizu, ali je ta grupa stvarno radila, mogu reći i imena tih članova ako vas to zanima.
Radi javnosti da kažem da se u toj grupi, ne volim da polazim od sebe, ali nalazi gospodin Ilić. Neću druge ljude da navodim, ali sam kredibilitet gospodina Ilića, zbog reakcije na ono na šta je upozoravala DSS, ukazuje da njemu nije mesto u toj radnoj grupi i da ta radna grupa kod svih nas izaziva sumnju da li je uopšte kadra i sposobna da iznese bilo koji zahtev i da se suoči sa opasnošću sa kojom se susreće Srbija.
Vlada, evidentno, nema ekonomski program. Država i svi privredni subjekti u državi se suočavaju sa potpunom nelikvidnošću. Privredni subjekti uopšte nisu u stanju da servisiraju obaveze prema trećim licima. Pri tome, država ih uslovljava da moraju da plate porez na dodatu vrednost 15. dana od momenta fakturisanja. Znači, u tom pogledu nemaju nikakve olakšice, a pitanje je kada će da naplate svoje obaveze. Krenite, pre svega, od državnih firmi, kako one izmiruju obaveze. Dođite do lokalnih samouprava, pa ćete da vidite u kojim su oni problemima sa izmirivanjem obaveza.
Mi pričamo sada i širimo lažni optimizam. Treba da budemo, pre svega, iskreni prema građanima, da kažemo šta građane očekuje i da ih pripremimo.
Ali, na pravi način, a ne na način na koji vi to činite, gde jedan ministar kaže jedno, a drugi ministar kaže drugo, gde gospodin Đelić kaže - mi smo pusto ostrvo, nas neće da zakači pošast finansijske krize, svi će da pohrle ovde da finansiraju i da investiraju, a onda sledeći ministar, gospodin Milosavljević izađe i kaže doslovce - mi nismo pusto ostrvo i Srbiju će da zahvati ekonomska kriza.
Imamo gospodina premijera koji kaže - nećemo da budemo gladni. Znamo da Srbija neće da gladuje, nismo gladovali ni u najtežim uslovima, ali tražimo jedan normalan život, koji je prihvatljiv i koji svi očekujemo, a pre svega Vlada treba da stvori ambijent da takav život imamo. Imamo ministre koji daju oprečna mišljenja i koji iznose oprečne stavove. U jednom trenutku kažu jedno, a u drugom trenutku kažu drugo.
Kada im se sviđa, nije prihvatljiv međudržavni sporazum koji je Srbija potpisala (završavam, izvinjavam se, dozvolite mi desetak sekundi, samo da završim misao), gde isti ministar, gospodin Dinkić, kaže - neprihvatljiv je međunarodni sporazum o gasno-naftnom aranžmanu, a s druge strane kaže posle toga - na osnovu usmenih garancija koje sam dobio od potpredsednika kompanije "Fijat", budite sigurni, građani Srbije, da će "Fijat" da uloži u ovu zemlju. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta. Želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Dame i gospodo, javila sam se na osnovu člana 101. Poslovnika zbog citata gospodina Radulovića kada sam govorila o datumima vezanim za budžetski kalendar. Verujem da niste bili zlonamerni, kolega Raduloviću. Nisam rekla da smo mi u parlamentu dobili Predlog budžeta 5. decembra, već da je 5. decembra Predlog budžeta usvojen u Vladi Republike Srbije, i tačno je ono što ste vi rekli, da smo ga mi u parlamentu dobili tek 7. decembra.
Da ne bude nesporazuma, još jedanput da podsetim javnost Srbije na deo budžetskog kalendara i na obaveze Vlade Republike Srbije i skupštinske većine. Vlada Republike Srbije bila je u obavezi da usvoji Predlog budžeta do 1. novembra ove godine. Vlada Republike Srbije je trebalo da Predlog budžeta 1. novembra dostavi u skupštinsku proceduru. Skupština je bila u obavezi da usvoji budžet do 15. decembra, a to je bilo juče. Mi smo od strane Vlade Republike Srbije dobili predlog dnevnog reda koji je skupštinska većina usvojila i u kojem je bilo predviđeno 14 tačaka dnevnog reda, predviđenih za početak sa radom 5. novembra.
Dakle, Vlada je to namerno uradila i skupštinska većina je to namerno prihvatila kako ne bismo mogli da raspravljamo o budžetu (kojeg, zapravo, što se Vlade tiče, nije ni bilo) umesto 1. novembra tek 5. decembra.
Sećate se da tog četvrtka (kada je uobičajeno sednica Vlade) pre tog 5. decembra nije bilo sednice Vlade, da je tada bila najžešća moguća svađa, o kojoj smo u medijima uspeli da saznamo, unutar same Vlade, od predstavnika ministarstava i ministara koji su mislili da su dobili malo ili da nisu dobili dovoljno, naravno za zadovoljavanje svojih potreba i potreba svojih saradnika, a ne u interesu građana Srbije.
Pa je onda održana vanredna sednica Vlade (je li tako kolega Raduloviću?, s tim smo se upoznali u javnosti), na toj vanrednoj sednici je usvojen budžet i vi ste u pravu kada ste rekli da smo mi u Skupštini, kao narodni poslanici, budžet dobili tek 7. decembra. Nikako nije bilo moguće, poštujući Poslovnik, čak i da nismo imali sve ovo na dnevnom redu, da se budžet usvoji juče, zato što to nije htela skupštinska većina i Vlada Republike Srbije. Hvala.

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li  predstavnica predlagača, ministarka Diana Dragutinović, želi da da završnu reč? (Da.)
Reč ima Diana Dragutinović, ministarka finansija u Vladi Republike Srbije.

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, kao svuda u svetu, građani Srbije se plaše za svoju štednju, poslove i kupovnu snagu.
Zato je Vlada Republike Srbije na svojoj sednici 23. oktobra, da podsetim, usvojila predloge tekstova sledećih zakona: Zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita, Zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za osiguranje depozita.
Rasprava o njima je danas završena i samo bih još jedanput želela da ponovim da je ovim paketom zakona, ali ne samo njim, država garantovala za sigurnost štednje svojih građana.
Na početku sam, mislim, delimično dala odgovor na pitanje gospodinu Tomiću. Poslanik Tomić je postavio pitanje zašto građani Srbije izvlače štednju iz banaka. Iz straha, gospodine Tomiću, kao što izvlače svoju štednju iz banaka građani Nemačke ili građani Austrije. Dakle, iz straha, bez obzira što u tim zemljama država garantuje štednju neograničeno.
No, daleko važnija za građane Srbije jeste činjenica da nijedan građanin nije ostao bez svog uloga i da sama ta činjenica, možda više i od ovog zakona, garantuje sigurnost i kontinuitet devizne štednje.
Pokušaću delimično da odgovorim na različita poslanička pitanja. Najveći broj pitanja mi je postavio poslanik Jojić. Nažalost, ne mogu baš na sva pitanja u ovom trenutku odgovoriti, ali ću se truditi.
Mislim da su poslanik Jojić i poslanica Jorgovanka Tabaković postavili identična pitanja, nebitno je kojoj poslaničkoj grupi pripadaju..
(Vjerica Radeta, sa mesta: Ne mešaj se u politiku, ministre.)
Inače, ne držim političke govore i nemam političkog iskustva, što je očigledno. Samo hoću da odgovorim na pitanje kad odgovor znam istog trenutka.
Znači, poslanike su zanimale plate direktora, članova upravnog odbora i predsednika upravnog odbora u Agenciji za osiguranje depozita.
Raspolažem tim podacima za period 2006-2008. godine. To znači da će ovde sada vama biti poznati podaci pre nego što je Vlada dala preporuku kolike da budu naknade članovima i predsedniku upravnog odbora.
Prosečna plata po zaposlenom u Agenciji 2006. godine je bila 56.000 dinara, 2007. godine 75.000 dinara i 2008. godine 79.000 hiljada dinara (zaokružujem). Predsednik upravnog odbora, od jula meseca gospodin Ilić, koga pominjete, u periodu 2006, 2007. i 2008. godine imao je 34.000 dinara naknadu. Znači, nije se menjala u tom periodu. Takođe, članovi upravnog odbora u čitavom ovom periodu imali su u proseku naknadu 28.000 dinara. Dakle, i 2006. i 2007. i 2008. godine.
Što se tiče direktora Agencije, 2006. godine je imao, opet zaokružujem, 238.000, 2007. godine 283.000 i 2008. godine 305.000.
Tražili ste od mene podatke i ja sam vam podatke dala.
Što se tiče izveštaja o radu Agencije za osiguranje depozita, on je, u skladu sa zakonom, u propisanom roku, dostavljen Skupštini. Znači, Vladi, NBS i Ministarstvu finansija dana 11. jula 2008. godine.
Mislim da je takođe gospodin Jojić postavio dosta pitanja vezanih za nadoknadu privatizacionih savetnika u različitim privatizacijama ( A, to ste vi postavili? Izvinjavam se.), povodom privatizacije velikog broja banaka u državnim rukama. Posebno su vas zanimale nadoknade koje je primao ''Citadel'', kao privatizacioni savetnik.
Naravno, mogu da vam odgovorim na to pitanje, ali možda, javnosti radi, nije loše da znamo o kojim bankama se radi, ko su bili privatizacioni savetnici i kolike su bile nadoknade, s obzirom da se nadoknade sastoje iz dva dela, dakle, fiksnog dela i procenta vrednosti obavljenog posla. Ovo će, naravno, sve biti poslato i u pisanoj formi.
Dakle, Jugobanka a.d. Beograd, privatizacioni savetnik BNP, najpovoljniji ponuđač je bila Alfabanka iz Grčke, fiksna naknada je 150 hiljada dolara, postoji naknada koja je vezana za procenat ugovorenog posla, posao je 152 miliona evra, a to je 1,95% te sume. Dakle, ukupna naknada jeste 2,9 miliona evra.
Kontinental banka - opet isti privatizacioni savetnik, znači BNP. Fiksna naknada je bila 60.000 dolara i naknada po uspešnoj transakciji 1,95%, znači 960.000 evra.
Novosadska banka - isti privatizacioni savetnik, BNP, fiksna naknada 90.000 dolara, procenat od obavljenog posla je 1,95%, ukupno 1,4 miliona evra.
Niška banka a.d. Sada ono što pretpostavljam da poslanika Buhu najviše interesuje, to je ''Citadel''. Moram samo da vas obavestim da je, praktično, privatizacioni savetnik bio ING, koji je uzeo ''Citadel'' kao potprivatizacionog savetnika, tako da se znaju iznosi koliko je dobio ING, a on je onda platio ''Citadelu'' koliko je mislio da mu pripada. Fiksna naknada 100.000 dolara, procentualno 1,9%, sve zajedno 270.000 evra, na vrednost od 15,87 miliona.
Vojvođanska banka - privatizacioni savetnik ''Nomura'', nije bilo fiksne naknade, nego samo po procentu izvršene transakcije, a transakcija je bila vredna 368 miliona evra. Znači da je privatizacioni savetnik dobio 4,45 miliona evra.
Panonska banka - tu je takođe ''Citadel'', kao neko koga je angažovao ING, nema fiksne naknade, samo procenat izvršene transakcije, a taj procenat iznosi 1,40%, znači to je 1,7 miliona evra.
Kredi banka, Kragujevac - privatizacioni savetnik je ''Epik'', ima samo fiksnu naknadu i ona iznosi oko 35.000 evra.
Što se tiče Privredne banke Pančevo, sada mogu samo da kažem da će sve zakonske mogućnosti biti upotrebljene. Znači, znam za slučaj, znam da je bila kontrola Narodne banke Srbije i ono što mogu da kažem je da će sve zakonom dozvoljene mogućnosti biti upotrebljene.
Što se tiče odgovora na pitanja o troškovima stečaja četiri banke i koliki su gubici prihoda po osnovu zakupa zemljišta, kako je neko rekao, a da su tajkuni ti koji zakupljuju zemljište, moram da priznam da ne znam taj odgovor u ovom trenutku, ali ću pokušati da se raspitam.
Takođe, gospodin Buha je hteo da podseti Vladu koje sve mogućnosti stoje pred državom kada je u pitanju borba protiv finansijske krize. Htela bih da vas podsetim da sam rekla šta čini paket mera i da se u tom paketu mera nalaze i poreski zakoni, ali ako treba, da ponovim: Zakon o osiguranju depozita, garancija za novo zaduživanje banaka, garancija države, različiti oblici intervencije države koje podrazumevaju kapitalnu injekciju, a o kojoj ću nešto kasnije reći, podrazumevaju samo kao krajnju meru, poreska oslobođenja, ali takođe i različite oblike intervencije države iz budžeta sektoru privrede.
Vi kažete da država nema tih sredstava ili da su ta sredstva mala. Sve je pitanje mere. Kažem vam, 10% budžeta jesu diskrecioni rashodi. To je reda veličine 74 milijarde. U okviru tih 74 milijarde moraju da se nađu kapitalni izdaci i moraju da se nađu krediti države. Svi krediti države jesu krediti pod povoljnijim uslovima. Znači, kapitalni izdaci u okviru tih 74 su 40, a to što su krediti pod povoljnijim uslovima, koji uključuju kredite Fonda za razvoj, jesu otprilike 25 milijardi dinara u budžetu za 2009. godinu.
Tih 25 milijardi uključuje 5 milijardi iz budžeta direktno Fondu za razvoj, ali ne treba zaboraviti da Fond za razvoj ima vlastita sredstva, koja su reda veličine 16 - znači, 16 plus 5 je 21 milijarda.
Htela bih da nešto napomenem o često izricanom apelu da država ne radi dovoljno i da su baš u ovom trenutku neophodna velika poreska oslobođenja. Stvarno bih htela da apelujem na vas, kao narodne poslanike, da se ne može u istom trenutku tražiti od države veća podrška, veća pomoć, a da nema ili da se odriče poreskih prihoda. Prosto, račun morate platiti.
Takođe, htela bih podsetiti da najvažnije poreske stope u Srbiji, koje su ovde toliko puta kritikovane, jesu relativno niske. I ne samo to, nego su velika poreska oslobođenja. Kada, recimo, hoćete da izvedete kolika je efektivna poreska stopa na porez na dobit, videćete da je ona samo 5% i da je nema takve na svetu.
Znači, carinske stope su visoke, ali poreske stope u Srbiji, to se može uporediti, spadaju u red nižih poreskih stopa. Posebno akcize, posebno PDV, posebno porez na dohodak i posebno porez na dobit. Ja ne volim da uzimam Hrvatsku kao primer, ali tamo je recimo PDV 22%, u Mađarskoj je 23%. Naša poreska stopa, sa izuzetkom 4-5 zemalja, ima najnižu stopu PDV.
Nisam sasvim razumela narodnog poslanika Zorana Nikolića, ali bih pokušala da na njegovo pitanje odgovorim na sledeći način. Mislim da se pitanje odnosi na postupak kupovine akcija banaka koje svojim poslovanjem ugrožavaju finansijsku stabilnost, ali sa aspekta činjenica da država, odnosno Narodna banka, tu ima previše slobode i da tu slobodu treba ograničiti.
Na to pitanje mogu samo da odgovorim da ne postoji ni narodna, odnosno centralna banka u svetu, ni država, koja nema izvesna diskreciona prava.
Lično, više volim pravila, ali ako mi neko nađe zemlju u kojoj možete samo na osnovu pravila da vodite fiskalnu i monetarnu politiku, volela bih da mi to kaže. U ovom slučaju jeste diskreciono pravo države. Objašnjava se činjenicom da država, odnosno narodna banka, nekada mora biti fleksibilna i brzo reagovati. Ali, opet podsećam da je ovo samo u krajnjoj nuždi.
Za mene je najkorisniji podsticaj koji sam dobila od parlamenta i od vas svih insistiranje na kontroli trošenja javnih sredstava, pre svega mislim na zarade javnih preduzeća, akcionarskih društava, agencija u kojima država ima svoje vlasništvo. Taj problem očigledno postoji duži niz godina i za mene će, recimo, biti lični izazov da pokušam da ga rešim. Vi ćete to na kraju oceniti.
Na kraju bih predložila poslaniku Markićeviću, ako je još uvek tu, sastanak koji ću organizovati zajedno sa predstavnicima Trezora, Ministarstva sporta i mojom malenkosti, jer zaista mislim da, kada postoji dobra volja i novac, svaki problem možemo rešiti. Hvala.

Narodni poslanik Miloš Radulović. Da li želite da govorite o povredi Poslovnika? To je potpuno neuobičajeno. Znate da je, po Poslovniku, na kraju rasprave u pojedinostima, a pre završetka pretresa, na predstavniku Vlade da da završnu reč i nakon toga se zaključuje pretres, ali izvolite. Naravno, izvolite.

Pozivam se na član 104: ''Narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine''. Zarad javnosti i građana Srbije želim da kažem da je u trenutku kada je ministarka davala završnu reč u sali Skupštine na početku njenog izlaganja bilo je prisutno 19 poslanika vladajuće koalicije. U ovom trenutku ih ima 24. Nijedan šef nijedne poslaničke grupe vladajuće koalicije nije bio u sali kada je ministarka Diana Dragutinović davala završnu reč. To najbolje pokazuje kakvo mišljenje pripadnici vladajuće koalicije imaju i kakvu podršku daju ministarki Diani Dragutinović.