Dame i gospodo narodni poslanici, ja se, za razliku od ministarke, obraćam vama, pošto je ministarka sinoć, imam ovde stenogram njenog kompletnog govora, u dva navrata rekla da ono što govori sa govornice ne govori zbog nas kao narodnih poslanika, nego zbog javnosti.
Podsetio bih je da je ona (mi to već znamo) ministar, a reč ministar je u izvornom značenju sluga naroda, a narodni poslanici, ili kako se nekada u Srbiji govorilo - izabranici, predstavnici su naroda. Oni su za vas narod. Znači, jedina javnost kojoj se vi obraćate je 250 poslanika Narodne skupštine.
Ali dobro, pošto ste vi iz DS-a, i taj "know how" pristup, mislite da je sve marketing. Jednostavno, to mogu da razumem, ali molim vas, zbog toga, ako već želimo evropske vrednosti, da kao ministar poštujete Narodnu skupštinu na način na koji to Narodna skupština zaslužuje, jer ona jeste izraz narodne volje, svidelo se to nekom ili ne. Sve partije koje su ovde ušle sa svojim predstavnicima su izraz narodne volje i ona mora da se poštuje.
S druge strane, mislim da će predsedavajuća uvažiti ovo, bolje nego da se javljam po Poslovniku. Naravno da ću govoriti i o amandmanu, ali sve je vezano za ovo o čemu pričamo. Na primer, evo sada sam gledao, ne znam da li je u prenos išla koleginica koja je govorila o ovom amandmanu ili generalni sekretar Narodne skupštine, jer je RTS izveštavao ovde iz sale, gde je on govorio.
Pridružio bih se pozivima poslanika koji govore da građani treba da gledaju prenos ako žele da budu dobro obavešteni. Neka ne gledaju izveštavanja, neka ne obraćaju pažnju na njih, nego na ono što se govori za skupštinskom govornicom. Jer, ako ćete gledati izveštaje, sinoć je RTS u izveštaju rekao da Narodna skupština do 31. decembra neće usvojiti sve ono što je bila obavezna, a naročito je apostrofirano usklađivanje Poslovnika Narodne skupštine sa Ustavom Republike Srbije.
Svi mi znamo da treba da se donese zakon o Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ako se podvodi Poslovnik pod ono što u Ustavnom zakonu piše - i ostali akti, ako su ostali akti bitniji od zakona, onda zaista ne znam šta radi Javni servis. U stvari se priključuje manipulaciji koju vrši vladajuća većina, koja govori o opstrukciji opozicije, iako mi radimo normalno, po zakonima.
Da li smo mi krivi što Vlada predlaže ovde loše zakone, pa se ulažu amandmani na te loše zakone? Uostalom, to i jeste posao narodnih poslanika. Pa ispadne da zbog navodno lošeg Poslovnika budžet kasni. Četrdeset dana je Vlada Republike Srbije, i nadležna ministarka, kasnila sa predlogom budžeta, a tu sad dolazim i na ovaj amandman, i umesto da je taj isti Javni servis, kao pravi javni servis, upozoravao Vladu svakog dana da kasni sa Predlogom budžeta...
Ne sa budžetom, jer Vlada ne donosi budžet, Vlada donosi samo predlog budžeta, Narodna skupština donosi budžet. Tako je svuda, u svim savremenim, demokratskim državama u svetu. Svi oni koji žele da ponište značaj Narodne skupštine i da je spuste ispod izvršne vlasti u zemlji, kao zakonodavnu vlast i kao zakonodavnu granu, u stvari nisu demokrate, pa mogu da imaju prefiks demokratska ispred imena stranke koliko god hoće. A na taj način i neće Srbiju uvoditi u EU, niti će nas Srbija takve prihvatiti.
Zašto kažem da, iako mi često podržavamo amandmane opozicije, ovaj amandman uvažene poslanice Gordane Paunović-Milosavljević mi iz DSS nećemo podržati? Zato što mi smatramo da reči "ministar nadležan" umesto "ministarstva nadležno" upravo treba da stoje. Neke od ovih stvari koje sam rekao pre, za koje se možda mislilo da nemaju veze sa amandmanom, a zaista imaju, jer treba da se zna ko je odgovoran i pojedinačno.
Juče sam u govoru tražio da kamera snimi sadašnjeg predsednika Upravnog odbora Agencije za osiguranje depozita, čisto da se zna ko je čovek. Bilo je juče čak i reči kolika je naknada za to mesto. Po mom mišljenju nije velika, čak se slažem i sa gospodinom Krasićem da je to toliko ozbiljan i odgovoran posao da mi se čini da je naknada mala. Ako hoće ozbiljno da radi posao, trebalo bi da ima bolju naknadu. Za svaki slučaj, da se zna o kom čoveku se radi i da se zna ko je odgovoran.
Kolektivna odgovornost za mene lično nikada nije bila prihvatljiva. Ako napišemo da je ministarstvo nadležno, tu se opet može naći izlaz iz situacije. Može ispasti kriv za određenu grešku neki referent, neki sekretar u ministarstvu. Može biti kriv i pomoćnik ministra, može ispasti medijskom manipulacijom, a vidi se da su ljudi iz ove vlade tome skloni, da onda nije kriv ministar za nešto.
Ne, bolje je da piše da je ministar nadležan. Kad je nadležan, onda je i odgovoran, i za dobro i za loše. Zbog toga, po mišljenju nas iz DSS, ne treba prihvatiti ovaj amandman. Nikada nismo ovakav tip amandmana ni prihvatali. Dobro, mi poštujemo viđenje SRS cele stvari, ali mislimo da individualna odgovornost mora da bude i mora da se zna ko je za šta odgovoran, ko je za šta nadležan, i da se ne sme ni u jednom trenutku niko ne sme kriti iza kolektivne odgovornosti nekog organa, u ovom slučaju ministarstva.
Pošto dolazim iz Smedereva, vezano za ovaj zakon i banke, već je jedan kolega pročitao da je "Sartid" u trenutku uvođenja u stečaj... Inače i dan-danas postoji, pored toga što postoji "Ju-Es Stil Srbija", evo, već peta godina, i preduzeće "Sartid" u stečaju, kao pravno lice. Ne znam da li su to svi poslanici znali. Mi u Smederevu imamo ogroman problem sa "Sartidom" u stečaju.
Imamo i sa "Ju-Es Stilom", zbog zagađenja životne okoline i zbog toga što ne znamo kakav je ugovor. Verovali ili ne, taj ugovor nije nađen u Vladi. Neka se ministarka potrudi da ga nađe. Mlađan Dinkić nije uspeo da ga nađe. Mlađan Dinkić je javno izjavljivao da nije uspeo da nađe ugovor o kupovini "Ju-Es Stila", ugovor koji je napravio, da li Trgovinski sud u Beogradu, Privredni sud, kako li se već tada zvao. Država i "Ju-Es Stil" - taj ugovor apsolutno u Vladi ne postoji.
Tražili su ga i ministar Ilić i ministar Dinkić svojevremeno i nisu ga našli. Mi zbog toga u Smederevu imamo ogromnih problema. ''Sartid'' u stečaju je sada vlasnik neke zemlje, nekog zemljišta, nekog prostora koji je u samom centru grada, stečajni upravnik tim raspolaže, on to prodaje. A znate li kako je došao ''Sartid'' do, čak ne ni do vlasništva, nego prava na korišćenja određenih parcela u gradu?
U centru grada imamo veslački klub, gde se nalaze sportski klubovi, sa jednim veoma lepim zemljištem pored Dunava koji je, očigledno, primamljiv. Stečajni upravnik je više puta pokušavao, ali ko god da je bio na lokalnoj vlasti u Smederevu, uspeo je u tome da ga spreči. Pokušavao je da proda taj deo i da iseli sportske klubove i veslački klub, koji je jedan od najstarijih i najčuvenijih u zemlji, koji je dao mnogo reprezentativaca i medalja ovoj našoj zemlji.
Sve je to nakaradno urađeno, vezano i za ''Sartid'' i za banke. Sećate se da sam pre neki dan, kada smo govorili o područjima sudova, rekao da je Smederevo trebalo i da mora da ima privredni sud. On se za smederevske privredne subjekte nalazi u Požarevcu, iako je Podunavski okrug... Od 10 najvećih izvoznika, ima tri sa teritorije Podunavskog okruga u Srbiji, jedan među njima je i taj "Ju-Es Stil".
Zbog čega je sumnjiv taj posao vezan za ''Sartid''? Prebačen je iz nadležnosti Trgovinskog suda u Požarevcu u nadležnost Trgovinskog suda u Beogradu, pa je onda tako Investbanka, kojoj se dugovalo milijardu dolara, ostala kratkih rukava i likvidirana, Beogradska banka - 180 miliona dolara, Jugobanka – 24 miliona dolara itd.
''Sartid'' je prodat, rekao sam, za samo 23 miliona dolara, iako je „Diloit i Tuš“, čuvena kuća koja je procenjivala NIS - podsetiću vas, sa procenom da će u decembru cena sirove nafte na svetskom tržištu biti 130 dolara, ona je pala skoro na 40 dolara, toliko im je bila dobra procena šta će se desiti u decembru - pa je onda tako izračunato da NIS vredi dve milijarde evra, umesto 50%, pa milijardu i sto, pa je onda na osnovu toga izmišljena priča od 400 miliona evra kao maloj ceni za NIS, ali to smo valjda prošli. Ali, isti taj „Diloit i Tuš“ je procenio vrednost ''Sartida'' na 470 miliona dolara, a prodat je za 23 miliona dolara.
Što se mene tiče, mogao je da bude prodat i za jedan dolar, nije morao ni za ovih 23 miliona dolara, ali je neko morao da vodi računa o ovim dugovima. Verovali ili ne, svi ti dugovi su prebačeni na javni dug države Srbije, na svakog od nas, svakog građanina Srbije pojedinačno su prebačeni dugovi i plus su ove četiri banke likvidirane. Jedan od razloga je sasvim sigurno i pritisak koji je vršen da se na takav način, preko stečajnog postupka, a ne tendera, ''Sartid'' proda "Ju-Es Stilu", jer je ''Ju-Es Stil'' imao veliku konkurenciju u nekim drugim kompanijama u svetu.
Sami znamo da je pokojni premijer Đinđić prvo putovanje kao predsednik Vlade načinio upravo u Nemačku, ''Tisen Krupu'', i da je upravo razgovarao o prodaji ''Sartida'' ''Tisen Krupu''. Bila je jedna indijska kompanija sa sedištem u Londonu, koja je daleko jača od ''Ju-Es Stila'' na svetskom tržištu čelika, zainteresovana da učestvuje na tom tenderu i da kupi smederevsku železaru. Inače je pobedila ''Ju-Es Stil'' na tenderima u Poljskoj i Bugarskoj te godine u nadmetanjima za železare.
Tako da je sve ovo što se dogodilo oko ''Sartida'' veoma sumnjivo. I likvidacija tih banaka i na koji način je učinjena prodaja. Sasvim je sigurno da su te naše banke i likvidirane zbog toga da bi se napravio prostor za ove druge banke, koje su došle iz inostranstva, jer ko bi... Ako bi Investbanka uspela kroz prodaju ''Sartida'' da naplati barem pola od ovoga što joj je dugovao ''Sartid'', ili Beogradska banka, koja je sigurno mogla ovih 180 miliona dolara da naplati da je to rađeno na transparentan, pravi način ili da su one učestvovale u prodaji ''Sartida'', sigurno ne bismo imali danas ovakvu situaciju i u bankarskom sektoru.
Sigurno bismo imali domaće jake banke, ili sada već privatizovane od strane nekih stranih banaka, ali sa mnogo jačom pozicijom i mnogo jačim uticajem na privredna događanja i na tržišta u Srbiji. Ovako, dolazi 2009. godina, preliva se ekonomska kriza na Srbiju. Iako su neki ministri u Vladi govorili da će nas zaobići, ne zaobilazi nas. Dolaze problemi.
Ističe petnaesti minut, želeo sam samo da pitam – koliko „Zastava“ iz Kragujevca duguje nekim bankama? Da li i „Zastava“ iz Kragujevca na takav način duguje? Da li će banke i zbog toga što sada država postaje preduzetnik i ulaže novac da bi se napravio posao sa „Fijatom“, a „Fijat“ šalje na prinudni odmor 48.000 radnika u Italiji, videćemo šta će i od tog posla na kraju biti.
Smatramo da ova vlada zaista teško može da se odupre izazovima koje imamo, bez obzira na onaj nadahnuti govor ministarke od sinoć, koja se, podsećam, nije obraćala nama.
Zamolio bih je da se ubuduće obraća nama, znali mi nešto ili ne, jer nismo mi ovde bitni, nas 250, nego je bitna institucija Narodne skupštine, koju svi moramo da čuvamo, i ministri, i poslanici, a najviše poslanici, to se slažem, i Javni servis, i mediji, ako već želimo da imamo kredibilnu državu i ako želimo da idemo na ozbiljan način u EU. Zahvaljujem.