Narodni poslanik Zoran Krasić ima reč.

Gospođo Đukić-Dejanović, moram da vam skrenem pažnju na član 27. jer bi bila velika uvreda za Narodnu skupštinu da se zbog izlaganja onog "zumbula" pozovemo na član 104. Zato što je to "zumbul", a ne narodni poslanik. Ali, to je vaš problem.
Zašto ste pogrešili i pogrešno primenili član 27? Morali ste tog "zumbula" da upozorite da ne sme da iznosi neke podatke pošto je bio na čelu komiteta za odbranu Vojislava Šešelja i ne sme da objavljuje te privilegovane informacije. Jer, ako ih objavljuje, ne samo što čini za sebe neki problem, to je njegova stvar, već ugrožava ionako težak položaj Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu.
Mogu da shvatim autora ove knjige, to je gospodin Vukčević, o tome ću malo kasnije da vas informišem. On je mnogo iskreniji od "zumbula". On makar napiše sve, objavi, pa stavi pečat. A ovde imamo jednu podmuklu varijantu, otprilike: branim se, ugrožen mi je život, ugrožena mi je porodica, ugroženo mi je sve - od koga? - od nekoga ko se nalazi šest godina u pritvoru i koji, kada pipne telefon, odmah se sve snima, pa čak i Pretresno veće mora da brani Vojislava Šešelja od Tomislava Nikolića.
Pogledajte koja je to vrsta manipulacije kojoj on izlaže građane Republike Srbije. I, naravno, kada Boris Tadić pipne dugme, on istrči da bi skrenuo raspravu na drugu stranu, da mu ne bismo pričali o Euleksu, da ne bismo pričali o svetskoj finansijskoj krizi, da ne bismo pričali o krađama, da ne bismo pričali o budućem putu Vojvodine, da ne bismo pričali o životu u Republici Srbiji.
Međutim, naročito sam uplašen kada Nikolić izađe za govornicu i kaže nešto ukoliko se ne zakune. Kada bi se zakleo, bio bih siguran u to da neće da mi se desi. Ali kada nešto kaže pa ne završi sa "zaklinjem se", onda je opasno, onda to ostvaruje.
Molim vas, oslobodite nas tog straha. Mi radimo ovde pod stresom, stvarno. Čovek je ''prolupao'', ne znamo šta će kada da izjavi. Molim vas, gospođo Đukić-Dejanović, znate, u takvim situacijama obično se menja terapija.

Ko želi reč po amandmanu?
Izvolite, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne mogu da objasnim želju predlagača zašto ovaj zakon o dopunama Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje baš mora da bude po hitnom postupku, osim ako opet nije želja da se nešto na brzinu završi, da se što je god moguće više od imovine oduzme bankama, a sve u što je god moguće kraćem roku.
Pročitaću član 2. na koji sam podneo amandman, zarad javnosti, a posebno zarad poslanika koji se u ovo malo više razumeju, a glasaće, kada je u pitanju ovaj predlog zakona, da bude usvojen. Kaže u članu 11. osnovnog zakona:
"Agencija i poverioci imaju pravo pobijanja pravnih poslova i pravnih radnji kojima je stečajni dužnik pogodovao poverioce u smislu zakona kojim se uređuje stečaj privrednih društava.
Pravni poslovi i pravne radnje iz stava 1. ovog člana mogu se pobijati ako su izvršeni u roku od šest meseci pre dana nastupanja pravnih posledica pokretanja stečajnog postupka, a u roku od godinu dana ako su ti poslovi izvršeni sa povezanim licem.
Rokovi iz stava 2. ovog člana počinju od dana nastupanja pravnih posledica pokretanja likvidacionog postupka u slučaju kada se stečajni postupak sprovodi na predlog likvidacionog upravnika kada utvrdi da imovina likvidacionog dužnika nije dovoljna da podmiri sva potraživanja poverilaca...".
Ne bih dalje da čitam, ali samo da objasnim. Znači, reč je o likvidaciji kada stečajni upravnik proceni da imovina lica nad kojim se vrši stečaj ne može da naplati potraživanja. Sve bi ovo bilo u redu da nemamo jedan problem, koji je dosta stariji od samog ovog zakona čiji je osnovni tekst donet 2005. godine.
Čitava ova priča kreće još 2002. godine, ali pre nego što nastavim tu priču iz 2002. godine, da objasnim građanima i poslanicima šta je pogodovanje. Činjenje pogodnih uslova kada su u pitanju banke, kada je u pitanju imovina banaka, kada je u pitanju zakup te imovine, kada je u pitanju prodaja te imovine - to je pogodovanje.
Imamo slučaj pogodovanja od 2002. godine naovamo, kada je u pitanju likvidacija, odnosno stečaj, a sada vidim, po ovom predlogu zakona, i likvidacija četiri najveće srpske banke. Znači, od 2002. godine, četiri najveće srpske banke su zatvorene. Imale su najbolji i najekskluzivniji poslovni prostor u svim gradovima i većim mestima širom Srbije, najskuplji mogući poslovni prostor. Ako pogledate malo adrese tih filijala i ekspozitura, uverićete se da je ovo što pričam potpuno tačno.
Od zatvaranja tih banaka, odnosno od oduzimanja dozvola za rad i pokretanja njihovog stečaja, a sve po nalogu tadašnjeg guvernera Narodne banke Mlađana Dinkića, počinju ove zloupotrebe koje treba da se završe donošenjem ovog zakona, odnosno njegovom poslednjom primenom, kada se bude izglasao.
Počinje da se pravi jedna nova banka, koja se zove Nacionalna štedionica. Vidite slučajnost, takvo ime upućuje građane na to da je reč o državnoj banci. Niko tada, ni iz vlasti ni iz medija, nije hteo da objasni građanima da je država vlasnik samo 30%, po odluci o osnivanju banke, a da sa ostalih 70% raspolažu Vojin Lazarević, Vuk Hamović, ''Sinerdži kapital'' sa vlasnikom Nikolom Živanovićem.
Problem je i u tome - odakle taj osnivački ulog gospodi koju sam nabrojao? Pa, od deviznih rezervi tadašnje SRJ, koje su povučene iz ruske banke i uplaćene ovde kao osnivački ulog našim sopstvenim sredstvima. Da stvar bude još gora, banke koje nazivate društvenim, a mogu slobodno da kažem i državnim, znači koje su u likvidaciji, baš ta Nacionalna štedionica ulazi u njihov poslovni prostor i kao povezano lice pogoduje. Jer je povezana sa 30% osnivačkog uloga.
I to je bilo Mlađanu Dinkiću malo, pa zabranjuje da se obavlja platni promet preko Zavoda za obračun i plaćanje, nego platni promet usmerava na poslovne banke. Oslobađa se veliki poslovni prostor, opet na ekskluzivnim lokacijama koje su pripadale Zavodu za obračun i plaćanje i, gde čuda - ko se useljava u taj ekskluzivan prostor? - opet Nacionalna štedionica.
Kada se završilo sa useljavanjima, kada se pogodovalo, kada su se zaključili posebni ugovori sa povlasticama o zakupu na 99 godina ili o prodaji pojedinih poslovnih prostora Nacionalnoj štedionici, država tada prodaje svoj manjinski deo od 30% po daleko manjoj ceni nego što to kasnije Vuk Hamović, Vojin Lazarević, ''Sinerdži kapital'' zajedno sa Nikolom Živanovićem prodaju grčkoj EFG banci.
Ko je od svega ovoga zaradio? Baš ova trojica. Uz čiju pomoć? Mlađana Dinkića. E, pa, ne možete da me ubedite da je Mlađan Dinkić za njih radio samo na lepe oči, mora da je tu imao i on neku korist.
U neku ruku, prilično sam iznenađen reakcijama nekih svojih kolega političara i reakcijama nekih političkih stranaka kada je u pitanju NIS.
Znate, voleo bih da su te moje kolege koje su tada bile u izvršnoj vlasti, G17 doduše nije postojao, ali je imao potpredsednika savezne vlade zaduženog za ekonomska pitanja, pa guvernera NBS, pa je neka druga stranka koja se sada ovde nalazi imala potpredsednika Vlade Republike Srbije, imamo jednog usamljenog poslanika, koji je tada bio ministar pravde, da ne nabrajam dalje.
Samo ću ponovo da pročitam građanima Srbije, nadam se da će ovo da počnu da brane i ovi koji brane NIS, da je Trgovinski sud u Beogradu formirao, na predlog stečajnog upravnika, Odbor poverilaca kada je bio u pitanju stečaj i likvidacija Sartida. Kaže se da Odbor poverilaca sačinjavaju – pod jedan, Investbanka u stečaju (a znamo ko ju je gurnuo u stečaj), ukupno priznato potraživanje u svim valutama - preko jedne milijarde američkih dolara. Čitam zvanične podatke koji se nalaze u sudskim spisima.
Pod dva - Beogradska banka, ukupno priznato potraživanje u svim valutama 180 miliona dolara; zatim Jugobanka, ukupno priznato potraživanje u svim valutama 24 miliona dolara; NIS Energogas - 910 miliona dinara; ŽTP Beograd - 551 milion dinara; Tehnogas Beograd - 275 miliona dinara; EPS Beograd - 237 miliona dinara; NIS Jugopetrol Beograd - 183 miliona; NIS Novi Sad - 122 miliona; Metaleks Beograd - 99 miliona; Dunav osiguranje - 74 miliona; Deferko - 64 miliona; PIO fond - 470 miliona, Fond za razvoj Republike Srbije - 44.685.000. To su bili dugovi Sartida, dame i gospodo, kada je pokrenut stečajni postupak.
Kako je završen stečajni postupak? Na krajnje sumnjiv i nezakonit način. Sartid je prodat za 23 miliona. Da vidimo kako je to, makar formalno, napravljena zakonska mogućnost da se napravi šteta državi za preko dve milijarde dolara.
Stečajno veće mora pre odluke o prodaji da se konsultuje sa poveriocima. Kada su u pitanju tri banke koje sam maločas pročitao, Investbanka - milijardu dolara, Beogradska banka - 180 miliona dolara i Jugobanka - 24 miliona dolara, pošto su u stečaju, saglasnost mora da da tadašnja nekakva agencija osiguranja depozita, stečaja i likvidacije banaka. I gle čuda, Miroljub Labus, tadašnji potpredsednik savezne vlade za ekonomska pitanja, daje saglasnost da se Sartid proda za 23 miliona dolara ''Ju-Es Stilu'', i to u ime Investbanke, kojoj Sartid duguje milijardu dolara.
Da pogledamo dalje, ista agencija, isti potpis Miroljuba Labusa - u ime Beogradske banke u stečaju da se za 23 miliona dolara proda Sartid koji duguje toj istoj Beogradskoj banci 180 miliona dolara. Ista je priča i kada je Jugobanka u pitanju, s tim da je, eto, Sartid prodat za milion dolara jeftinije.
Dame i gospodo, pitam vas – dok je takva ekipa u manje-više promenjenom ili nepromenjenom sastavu na vlasti, ko bi bio lud da glasa za jedan ovakav zakon? Baš me interesuje koja su to lica povezana, a koja su poslednjih godinu dana pogodovala kod ove četiri banke u stečaju. Neću ni najmanje da se iznenadim ako su u pitanju Vojin Lazarević, Vuk Hamović, Nikola Živanović, a koji su opet povezani sa Mlađanom Dinkićem. Neće me nikako to iznenaditi i sve više i više verujem da je tako.
(Sve vreme govora narodnog poslanika Veroljuba Arsića narodni poslanici poslaničke grupe SRS lupali su o klupe.)

Zahvaljujem.
Reč ima gospodin Zoran Krasić, po amandmanu.

Dame i gospodo, dobro je što smo imali prilike da čujemo ovako temeljno obrazložen amandman. I vama je jasno i građanima Republike Srbije je jasno koliko moje srce krvari kada treba da podržim Vladu Republike Srbije. Nemojte da se smejete, sada ćete da vidite kako je to ozbiljna situacija.
Vlada Republike Srbije je dala vrlo kvalitetan odgovor povodom ovog amandmana. Vi znate da je on podneo dva amandmana na član 2. Prvim je tražio da se član 2. briše, pa je to povukao, pa je onda tražio neku inovaciju sa ovim drugim. Ne postoji bolji dokaz od ovog amandmana kako se štite tajkuni i kriminalci.
Da li ste razumeli šta hoću da vam kažem? Predložili ste da se produži rok za povezana lica kako bi stečaj i likvidacija imali smisla zbog stečajnih poverilaca, a princip je da treba da se sačuva stečajni poverilac. Ovde se traži skraćenje roka amandmanom kako bi onda u sudu završila ova povezana lica i kako bi stečaj, u krajnjem slučaju, bio nepravedan prema stečajnim poveriocima.
Vi ste tražili produženje roka, on je tražio da se briše taj rok od godinu dana. Je l' tako? Tako je. Znači, ja vrlo objektivno sa ove govornice iznosim, kad treba da vas pohvalim, hvalim vas, kad treba da vas kudim, kudim vas. Kamo sreće da je taj rok dve godine, pa da vidimo koja su ta povezana lica.
Da sad to prevedem, pošto mi se ovi iz Vlade malo više sekiraju nego što treba. Sad ćete vi da shvatite o čemu se radi.
''Amandman se odbija iz razloga što se zakonom prihvata opšti rok za pobijanje pravnih radnji u roku od šest meseci pre dana nastupanja pravnih posledica pokretanja stečajnog postupka, a ukoliko su poslovi obavljeni sa povezanim licima rok se produžava za godinu dana''.
Da li je to u funkciji zaštite poverilaca? Jeste. Da li je naš zadatak da se na objektivan način borimo za pravičnost? Jeste. Da li to treba da podržimo? To stoji u vašem predlogu. A šta je ovaj tražio? Da se baš to izbriše. Je l' tako? Ako se to izbriše, šta ostaje onda? Šest meseci. Zašto on traži šest meseci? Da ovi tajkuni, ovi koji su im kupili kola, budući prodavci oružja, koji finansiraju dolazak na vlast (polako, priča ima svoj veseli kraj, nemojte da se sekirate)...
Jeste, tajkuni vrše uticaj i kod te agencije. Vi ste novi sastav te agencije. Tamo su bili razni ljudi, i Kolesar je bio tamo, sećate se?, i Labus je bio, i Vesna Džinić. Znate koji su ti likovi, znate kako se tu šta završavalo. Ali, o tom potom, i to će da se otvori. To ćete vi da otvorite. Vi imate potrebu da to otvorite. Kao što imate potrebu da otvorite i isplatu naknade štete za paljevinu Narodne skupštine, za zatvore itd. To još nije zatvoreno, da znate. To ne može da se zatvori.
Šta su povezana lica kod banaka? Pa, regulisao je Zakon o bankama. Je l' tako, gospođo ministar? Zakon o bankama je regulisao šta su povezana lica. Banka u svom poslovanju ima specifičan odnos sa povezanim licima. I Zakon o preduzećima, kako ga sada zovete, o privrednim društvima, takođe ima posebne odredbe o poslovanju sa povezanim licima.
Da ne bi bilo zabune, dobar primer poslovanja sa povezanim licima jeste BK. Sećate se? Dobar primer poslovanja sa povezanim licima su neki od ugašenih osiguravajućih društava. Samo da vas podsetim, neka osiguravajuća društva su vodila u knjigama vrednost kvadratnog metra stambenog prostora i po 20.000 evra. Naravno, to je sve bila fikcija, knjigovodstveno, da bi se prikazala pozicija osiguravajućeg društva i prikrilo pranje para i izvlačenje gotovine.
Zato su interesantna povezana lica. I vrlo je teško ući u to. Ne može stečajni upravnik, likvidacioni upravnik za šest meseci da uđe u sve te varijante. Kao što ja ne mogu da uđem u sve varijante onih vaših stavki. Ne vaših, gospođo Dragutinović, nego to je izmislio još Đelić, ono - usluge po ugovoru, znate, da nisu bili materijalni troškovi.
(A nisu bile usluge po ugovoru, to samo da znate. Deo materijalnih troškova, ali nisu bili posebna klasifikacija. Kontrolisaćemo za koji mesec u sudu, zapamtite. Pošto vode postupak protiv mene zbog nekih knjiga sad ćemo sve knjige da iznesemo. Zaboravio sam ovu knjigu, Vukčevićevu, ali javiću se kasnije da i nju objasnim.)
Znači, povezana lica, da bi se njihov uticaj, njihovo poslovanje sa bankom sagledalo, pošto se ti poslove rade perfidno, tu mora dubinska kontrola. Jer, povezano lice može da se pojavi i kao poverilac, pa da prijavi svoje potraživanje, a moguće je da je banka u redovnom poslovanju preko povezanog lica isisala kapital, veštački stvorila insolventnost.
Eto, vidite kako se neko bori za tajkune. A onda ovde krene priča, manje ili više dobra priča. Stvarno je za osudu ovo što je bilo sa Sartidom, i da ne ređam ove druge privatizacije. Međutim, privatizacija Sartida, odnosno stečaj Sartida kao privrednog društva, nema baš neke veze sa stečajem banaka. Posredno ima veze, jer se i banke javljaju kao poverioci, ali to nije eminentno bio stečaj banke, nego je bio stečaj privrednog društva, čeličane.
Ali, šta vredi? Kada čovek ne zna koja je razlika između sekretarice i kompjutera, on ovakve stvari može da napravi. (Pa, ne zna čovek ništa.) Ali, podnosilac tog amandmana je bio drugo lice ovlašćeno za potpisivanje izveštaja o finansiranju izborne kampanje. I čim je zapalio Nikolić, prvi koji potpisuje, odmah je i ovaj drugi zapalio. I poveli knjigovođu. Sad smo mi ostali bez finansijskog sektora u stranci.
Zar vam to nije, gospođo Diana, simptomatično? Zar vam to malo ne miriše na neki kriminal? Jeste, ali o tom potom, to ćemo da rešavamo. Na tihoj vatri ima da ih pečemo, nemojte da se sekirate. Polako, sa uživanjem, mic po mic. Sada 2%, pa sledeći put 2%, da ih detaljno, znate, kao kada se gasi pikavac, ne samo da se ugasi nego mora još i da se okrene. Tako će to da bude završeno. (Aplauz.)
Sada da shvatimo neke stvari. Zbog specifičnosti bankarskog poslovanja, kao stečajni upravnik, likvidacioni upravnik (to se, u krajnjem slučaju, svodi na isto, ima samo nekih neznatnih razlika), i kada je u pitanju dobrovoljna likvidacija, i kada je u pitanju privremena likvidacija, i kada je u pitanju stečaj, sve je to, u principu, isto - vodi ka tome da nestane banka. Posledica je to. To mora da radi agencija. Zašto? Zato što niko drugi nije toliko specijalizovan za tu vrstu posla.
Međutim, sa gledišta postupka apsolutno je neprihvatljivo da toliko dugo traju ti stečajni postupci. Kad kažem stečajni postupci, mislim i na likvidaciju, i na stečaj itd. To što koštaju, to je druga dimenzija, ali takođe za osudu. Zašto? Zato što se u međuvremenu svašta dešava sa imovinom.
Znam da vi niste pristalica onoga što se dešavalo sa Nacionalnom štedionicom, znam da niste. Niko nije pristalica toga što se desilo sa Nacionalnom štedionicom, niko nije pristalica čak ni toga kako je krčmen taj prostor koji je nekako došao u državinu Narodne banke Srbije pa posle dat bankama itd. Tu je ona priča o zapošljavanju bankarskih službenika. To je izmišljena priča. To je priča bez pokrića. Navodno su dali poslovni prostor nekoj stranoj banci, a ona je preuzela obavezu da zaposli neki broj iz SDK itd. To je krajnje prazna priča, da budemo iskreni.
Neke specifičnosti postoje u tom postupku stečaja. On sigurno mora da traje duže nego kad je u pitanju stečaj običnog preduzeća, ali ne ovoliko dugo, da budemo načisto. Zašto?
Jer, mi onda praktično nemamo bilans, nemamo podvučenu crtu, a sve naše banke koje su ... Pazite, ovaj zakon ima dve dimenzije - postojeći stečajevi i budući stečajevi. Mislim da ste vi ovo više radili zbog budućih stečajeva. Jer, po logici stvari, od dana donošenja zakona prođe neki rok, pa počinje da se primenjuje zakon, pa i ta odredba koja je promenjena, ona ne može retroaktivno da se primenjuje, ne bi smelo, zabranjeno je.
Međutim, ovde je jasna poruka. Samo ne znam koliko će ta agencija uspeti da završi posao prema ovoj poruci. Ovde imamo jednu poruku koja je zakonita, što se tiče konkretno ovog člana, koja je prihvatljiva, i imamo drugu poruku, sa gledišta prakse kakva će biti. Ako praksa bude izigravanje ovoga što je ideja zakona, onda radimo pogrešan posao, da budemo iskreni.
Koliko imate kontrolu nad Agencijom da za buduće likvidacije i stečajeve ovih ''nazovibanaka'' koje su kod nas došle mogu da sprovedu ovo što se sada menja? Ako to možete, svaka pohvala. Ako ne možete da obezbedite takvu vrstu efikasnosti Agencije, onda ovo stvarno džabe radimo. Jer ćemo samo poslati poruku da smo ovim zakonom zaštitili potraživanja deponenata, banaka, a u praksi će to da se izvrne u nešto sasvim drugo. I onda će ova odredba o stavljanju i povezanih lica u ovaj postupak da deluje kao ohrabrenje za građane, a u praksi ima da se pretvori u suštu suprotnost. Ja sumnjam u te sposobnosti Agencije, da ona može biti toliko operativna da završava ove poslove.
Neuporedivo će biti lakši posao kada su u pitanju postojeće banke, u odnosu na Beogradsku banku itd. Zato što je startna pozicija čista kod ovih banaka, sa gledišta knjiga. Koliko je ona prljava sa gledišta osnivačkog kapitala, to je druga dimenzija. Sve su te banke pro forme osnovane kapitalom iz inostranstva, nešto iz Beča, nešto iz Sarajeva, nešto odavde, nešto odande. U prvoj godini poslovanja oni naprave taj kapital i vrate te pare onome koji im je omogućio da se banka osnuje. Tako je bar bilo sa Rajfajzen bankom, prvom koja je ovde kod nas krenula.
Znači, ovo produženje roka mi podržavamo ukoliko to možete da završite. Ukoliko to ne možete da završite, onda džabe menjamo ovaj propis. To je ono što sam hteo da kažem povodom ovog amandmana. A ako neko izađe, pa vam kaže da je podnet amandman da biste i povezana lica završili u roku od šest meseci, kažite mu neka se zakune. Ja sumnjam.

Zahvaljujem.
Gospodine Arsiću, imate još dva minuta u okviru vremena za svoj amandman. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da primetim da prethodni govornik nije baš najbolje razumeo suštinu mog amandmana.
Mi, koji ne razlikujemo neke stvari, kako je on to rekao, ovde razlikujemo šta je godinu dana unapred i šta je godinu dana unazad. U tome i jeste problem gospodina Krasića, što on to nije razlikovao.
Jer, ovde se ne radi o tome da u što kraćim rokovima od kada nastupi stečaj i likvidacija banke neko u roku od šest meseci nešto ''zamulja'', nego se radi na retroaktivne rokove - godinu dana unazad, da neko ako je potpisao ugovor u stečaju, nema pravo taj ugovor da primenjuje u likvidaciji. To je problem što neko ne razlikuje šta će biti za godinu dana i šta je bilo pre godinu dana. Ali, to sada nije moj problem.
Što se tiče računovodstva i finansijskog sektora u stranci, znam da je tu mali problem, ali se ne sekiram. Ima SRS i Zorana Krasića, rešiće on taj problem.
(Sve vreme izlaganja narodnog poslanika Veroljuba Arsića narodni poslanici SRS lupaju o klupe.)

Replika, gospodin Krasić, a zatim Željko Tomić, po amandmanu.

Gospođo Đukić-Dejanović, verovatno kod sebe imate ovaj predlog zakona. Ne znam kako da objasnim ovo. Čovek ne zna da čita. Sve je lepo napisano. Ne poništavaju se poslovi od dana otvaranja stečaja pa godinu dana unapred, nego unazad. To piše u zakonu, aman. I tužbe kada se podnose u stečajnom postupku odnose se na pravne poslove pre otvaranja stečaja. Ali, šta zna čovek? Jadnik, traži sponzora, itd.
E, sad sam se setio ove knjige. Vidite, Tužilaštvo za ratne zločine je izdalo monografiju, na izuzetno kvalitetnom papiru, sa mnogo lepih slika. Galerija likova - na koga god da stavite prst, možete da ga optužite. Hoćete Vukčevića, Stankovića, Dilparića, Karlu del Ponte... Gospođo ministre finansija, pitam vas – da li Vlada Republike Srbije zna za ovu monografiju? Izdavanje monografije omogućila je Misija OEBS-a u Srbiji, uz finansijsku podršku Ambasade Holandije. Ej, Holandija nam ne dozvoljava da idemo u Evropu, ali dozvoljava Vukčeviću da se iživljava pljuvanjem po Srbiji i Srbima!
Za Vukčevića mi je sve jasno, ali mene sada interesuje – sa koje budžetske stavke su isplaćeni troškovi ove knjige? Nije vam jasno? Čitam vaš rebalans - Tužilaštvo za ratne zločine, Razdeo 58, gledam plate, gledam ovo, gledam ono, ima nekih usluga po ugovoru, pet miliona sa strane, 1.800.000 izvorno iz budžeta, ukupno 94 miliona za ovu godinu, za sledeću godinu, gospođo ministar, vi ste njemu planirali 107 miliona. Da li je ovo namenski potrošeno?
Pazite, pola je na srpskom, pola na engleskom. Slike, ima i štamparija, tiraž je samo 1.000 primeraka, kaže ovako: koma dizajn, fotografija Aleksandar Anđić, izdavač Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije. Od kada oni imaju registrovanu izdavačku delatnost? Kako oni mogu da budu izdavači?
Trebaće mi za ovaj moj postupak što vode zbog nekih knjiga, sabranih dela Laze Kostića. Vode postupak protiv mene, kažu da sam nenamenski nešto radio. Ne znam šta je to bilo nenamenski. Ajde da proverimo ovo, pa da uporedimo. Da ja malo gonim Tužilaštvo za ratne zločine zbog nenamenskog trošenja sredstava.
Inače, goniću ja još puno njih. Skupljam ja dokumentaciju za nenamensko trošenje sredstava za sve one koji su sa pozicije budžeta isplatili za izbor za mis, za "početak za imetak", one bilborde, da vidimo da li postoji precizna budžetska stavka da može "početak za imetak", to podsetite Vlahovića, on je bio u to vreme ministar.
Znači, pustite ovo što je pričao, ne verujte ništa, dobar vam je ovaj član.