Ne vidim Tomislava Nikolića, pobegao sa megdana ili ga je pozvao Vučić da mu podeli packe, da mu počupa uši. Ne zna šta priča. Ne želim da vređam grobare, ali kao karakterna crta - jednom grobar, uvek grobar. Čega god se lati...
(Predsednik: Gospodine Batiću, molim vas da vodite računa o formulaciji sopstvenih misli.)
Izvinjavam se, gospođo predsednice, ako ste me pogrešno razumeli. Rekao sam da to tretiram kao karakternu crtu, a ne kao zanimanje.
Pominje Tomislav Nikolić ko je pustio teroriste. Čovek ama baš ništa ne zna. On je bio u Skupštini SRJ koja je donela Zakon o amnestiji. On je prijatelj sa SNP Crne Gore, koji je takođe bio saglasan sa Zakonom o amnestiji. On i rukama i nogama nudi partnerstvo Vojislavu Koštunici, pa neka vidi ko je pustio braću Mazreku, Fljoru Brovinu...
Obraća se na pogrešnu adresu. Jer, da nešto zna, on bi se raspitao, pročitao, pogledao sajt, otvorio arhive i video šta je šta. Vlada Zorana Đinđića, niti ja kao ministar pravde u toj vladi, nikada nismo pustili, abolirali niti amnestirali nijednog albanskog teroristu. Naprotiv, borio sam se da se nađu tamo gde im je mesto. To svi znaju. Samo onaj ko hoće da žmuri nad realnošću ili da falsifikuje stvarnost, pokušava meni takvu glupost da spočitava.
Dakle, zna i gospodin Nikolić da nisam organizovao nikakvu hajku protiv Vojislava Šešelja, zna to i Vojislav Šešelj, znaju i poslanici SRS. Ne verujem da bi me štedeli da misle da sam ja to radio. Ja sam se ovde zakleo, neka dođe Tomislav Nikolić i neka se zakune.
(Iz sale: U koga da se zakune?)
Pa, recimo, u pokojnog Sadama Huseina. Da kaže: ''Sadama mi, nisam''.
Dakle, ja sam svoje bitke (Predsednik: Vreme.), a mnogi poslanici su bili protiv Vojislava Šešelja, vodio ovde, licem u lice. Bio sam jedini ministar, ako se sećate, čije je izglasavanje nepoverenja traženo. Nisam bežao. Tri dana sam proveo ovde i polemisao sa istim tim Tomislavom Nikolićem i Vojislavom Šešeljem. Ja nikada ništa ne radim iza leđa. A što se tajkuna tiče, bolje bi bilo da ih Tomislav Nikolić ne pominje. Voleo bih da o tome polemišem sa njim. Prijatno.

Reč ima gospodin Andrić, zatim gospodin Šormaz.

Dame i gospodo narodni poslanici, nećemo više o svojim intimnim osećanjima. Naravno, mi smo bili uvek protiv opstrukcije, pa makar iskazivali emociju.
Javio sam se po čl. 225. i 226. zato što mislim da se desilo nešto važno. Mislim da svi poslanici moraju da budu obavešteni o tome da bi nastavili svoj rad, a delimično u tome vidimo i razlog napada Tomislava Nikolića na nas.
Kao što znate, mi smo 16. septembra 2008. godine podneli inicijativu Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti rusko-srpskog gasno-naftnog sporazuma. Moram da kažem da nismo imali nikakvu informaciju o tome šta se sa tom inicijativom dešava.
Želeo bih da obavestim sve narodne poslanike o tome da, izgleda, postoji tračak nade za ovu našu zemlju i tračak nade da neke institucije rade svoj posao. Naime, danas smo dobili obaveštenje od Ustavnog suda da će se u četvrtak, 18. decembra 2008. godine, na dnevnom redu naći inicijativa za ocenu ustavnosti gasno-naftnog aranžmana između Srbije i Rusije.
Mi i dalje ostajemo na stanovištu da je taj sporazum, koji je usvojen ovde, duboko protivustavan, odnosno da u sebi sadrži protivustavne delove. Apelujemo na nezavisnost Ustavnog suda, na to da donese odluku kojom će opravdati svoje postojanje, a takođe, i ta odluka treba da demantuje sve one navode koji kažu da je to partijski sud.
Ovu priliku želimo da iskoristimo i za to da kažemo predstavnicima Vlade Srbije – da još jedanput od vas tražimo da obustavite sve pregovore i potpisivanje bilo kakvog sporazuma oko prodaje NIS-a do konačne odluke Ustavnog suda. Jedna stvar je naš politički stav koji iznosimo i ovde branimo i razne inicijative koje pokrećemo, a sasvim druga je ocena ustavnosti toga što se radi.
Nemojte dovesti celu zemlju u nepriliku da je, potpisujući nešto što je protivustavno, dovodite do sukoba između Srbije i Ruske Federacije. Sačekajte da Ustavni sud da svoju konačnu ocenu.
Mi tvrdimo da su delovi tog sporazuma protivustavni. Ustavni sud, ukoliko odoli pritiscima, za koje smo sigurni da su usledili i da će tek uslediti nakon ove najave, mora da održi svoju nezavisnost i donese odluku o tome.
Ponavljam još jedanput, sednica na kojoj će se taj predlog naći na dnevnom redu zakazana je za četvrtak, 18. decembar, što je samo dva dana od danas. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima gospodin Šormaz, pa gospodin Maraš.

Javljam se po članu 104. Mislim da je ugroženo dostojanstvo Narodne skupštine. Naravno, ne ovom prepirkom između poslanika, jer je to nešto što je legitimno i u to ne bih želeo da se mešam kao poslanik DSS, nego zbog onoga  što je izgovorila ovde ponovo u, kako sam već danas jednom rekao, tom ''know how'' pristupu Demokratske stranke politici i marketingu malopre predsednica poslaničkog kluba ZES, koja se, eto, branila ćutanjem za sve ovo što se dešavalo. Rekla je - mi ne bismo da se mešamo, mi nećemo da govorimo, mi ćemo samo pustiti da procene o tome šta radimo oni koji će o tome doneti jednoga dana odluku itd.
Voleo bih da znam da li su među onima koji bi jednoga dana trebalo da donesu odluku, recimo, sindikati. Da li je tačno da je pre nekoliko dana ministar Ljajić potpisao sa njima prošireno dejstvo kolektivnog ugovora? Tačno je. Evo, iz PUPS-a javljaju da je tačno. Šta bi onda, gospodo iz PUPS-a i vladajuće većine, sa Predlogom budžeta koji nam je stigao? Šta bi sa regresom i toplim obrocima? Da li je to socijalno odgovorna Vlada? Hoćete li na takav način i dalje da nam držite predavanje, branite se ćutanjem, ne mešate se ni u šta, radite sve suprotno od onoga što ste obećavali?
Evo, tu je sada i predsednik SPS u ulozi ministra unutrašnjih poslova. Da li je to briga o radnicima? Hoće li SPS za takav predlog budžeta da glasa? Očigledno da je glasao na Vladi. Šta je sa regresom, šta je sa toplim obrokom, hoće li biti njegov sastavni deo? Hoće li PUPS za to glasati? Dokle ćete da nas zamajavate i branite se ćutanjem, ne mešate se ni u šta, a radite sve suprotno od onoga što su interesi građana Srbije?
Zaista nema smisla. Maltretirate nas ovde stalno. I stalno je opozicija kriva. Stalno opozicija nešto opstruiše i stalno su poslanici opozicije krivi za sve i svašta što se dešava. RTS-u je važnije to što do 31. neće biti promenjen Poslovnik Narodne skupštine, jer je, bože moj, to ustavna obaveza, iako to nema nikakve veze, i to svi znate. Ustavna obaveza je Zakon o Narodnoj skupštini, a ne Poslovnik. To je problem. Nije problem ovaj zakon koji je dnevnom redu. Nije problem budžet, nije problem što je 40 dana Vlada kasnila sa budžetom.
I onda opet neko izađe ovde da nam drži predavanje o tome kako vodi računa o interesima građana. Evo, danas su tri sindikata bila i razgovarala sa mnom.
I sada poručujem – svi koji žele, neka sami napišu amandmane na budžet. Mi ćemo ih podneti u njihovo ime pošto je socijalno odgovorna Vlada očigledno gluva na njihove zahteve. Zahvaljujem.

Reč ima gospođa Donka Banović, po amandmanu. Izvolite. Imate još deset minuta.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, gospodine ministre, malo sam se zbunila, ali mislim da DSS ima još deset minuta po amandmanu. Jesam li u pravu? (Da.) Dobro, hvala.
Ni kraćeg predloga zakona, ni veće buke oko toga. Vratiću se na temu. Dakle, veoma kratak predlog zakona, gde imamo predviđenu, praktično, samo jednu izmenu, i to člana 53, ako se ne varam.
Zakon o putnim ispravama je stupio na snagu 2007. godine kada je ministar unutrašnjih poslova bio gospodin Dragan Jočić i to je zaista jedan dobar zakon, što se vidi i po tome da je bilo potrebno izmeniti samo jedan član. Izmena se sastoji u tome da se u članu 53. broj 2008. zamenjuje brojem 2009, odnosno da se produžava važenje sadašnjih pasoša, službenih pasoša i diplomatskih pasoša, onih koje u žargonu nazivamo starim pasošima, do 31. decembra 2009. godine. Praktično je to jedina izmena.
Kao što reče moj kolega iz DSS gospodin Šami, prvobitni amandman koji je gospodin Buha podneo na ovaj predlog zakona, gde je bio predvideo i duži rok za stare pasoše, odnosno da ti stari pasoši važe čak do kraja 2010. godine. Možda je i ministar, mada je to sada kasno jer imamo ovakav predlog zakona, gospodin Dačić mogao da razmisli o tome da se taj rok ipak produži za 2 godine, zato što je evidentno da postoje određene teškoće pri izradi novih putnih isprava.
Znamo da je letos bilo, barem u štampi, da postoje neke tehničke smetnje. Poslanici koji su članovi Odbora za evropske integracije znaju da su sada te tehničke poteškoće otklonjene, ali ipak postoji veliki broj putnih isprava koje treba uraditi. Da li će fizički to biti izvodljivo, ne znam.
Prema mapi puta za liberalizaciju viznog režima između zemalja Evropske unije i Srbije, prva grupa pitanja se odnosi upravo na bezbednost dokumenata, dakle, pasoša i ličnih karata.
U tom pogledu Srbija je u obavezi, odnosno mora da izdaje biometrijske pasoše, koji su u skladu sa standardima Evropske komisije i Međunarodne organizacije za civilno vazduhoplovstvo, koji uključuju biometrijske podatke za fotografije i otiske prstiju.
Još jedna obaveza koju je država preuzela na sebe je da mora da pojača upravo bezbednost tih dokumenata i da redovno obaveštava Interpol kada dođe do toga da neki građanin izgubi pasoš.
Međutim, sudeći po tome da se rok za zamenu pasoša produžava za godinu dana, i to po zvaničnom predlogu ministra u Vladi Srbije, a bogami i po nekim izjavama, sve je dalji ''beli šengen'', odnosno u narodu su već počeli da pevaju pesme i epove o ''belom šengenu'', dakle - ep o ''belom šengenu'' i Srbiji.
Građani Srbije su se nadali da će u toku 2009. godine moći da putuju bez viza u države ''šengen zone'', međutim to očigledno neće biti tako. Podsećam na neke izjave uglavnom izgovarane u toku predizborne kampanje, a to je da će građani Srbije moći da putuju bez viza do kraja 2008, pa se onda pojavljuje novo obećanje da će moći do kraja 2009. godine, pa je onda ministar Đelić pre par dana izjavio da nije izvesno ni da će to biti 2010. godine, ili – Đekna još nije umrla, a kada će, ne znamo. Dakle, ''beli šengen'' je sve dalje i nemamo nikakve garancije i nikakvih ozbiljnih rokova. Tu zaista nešto nije u redu.
Otkako je formirana Vlada Republike Srbije, nekako se odgovornost za to što Srbija kasni u evropskim integracijama želi prebaciti upravo na Skupštinu. Već je čuvena postala rečenica koju je ministar Đelić dao izgovoriti, i to u Briselu, pa je poručio svojim poslanicima u Srbiji da Skupština predstavlja crnu tačku na putu Srbije u Evropu.
Međutim, juče sam govorila o tome, ali nije zgoreg da ponovim da 52 zakona spadaju u taj paket tzv. evropskih zakona, mada ja smatram da su svi zakoni koje mi ovde izglasamo usklađeni sa evropskim zakonodavstvom. Dakle, 52 zakona čine taj paket evropskih zakona. Članovi Odbora za evropske integracije redovno dobijaju izveštaj od gospodina ministra Đelića i tu vidimo gde je i u kojoj fazi koji zakon. Dakle, u skupštinskoj proceduri je samo 13 zakona iz tog seta. Neki zakoni su u završnoj fazi, neki su u početnoj fazi, a neke zakone ministarstva još uvek nisu ni počela da izrađuju. Kada će stići u Skupštinu, ne znamo.
Građanima se servira priča kako sve to kasni zbog toga što se u Skupštini ne radi dovoljno brzo i efikasno. Ovom prilikom želim građane da obavestim da to, prosto, nije istina. Dakle, na čekanju na usvajanje se u Skupštini nalazi svega 13 zakona.
Takođe, htela bih da pozovem Vladu Republike Srbije i ministre u Vladi da počnu da rade svoj posao malo odgovornije i da za svoj nerad ne okrivljuju druge. Da ne krive ni Skupštinu, a kamoli poslanike iz opozicije koji rade svoj posao.
Posao opozicionog poslanika jeste da pažljivo pročita svaki predlog zakona i da tamo gde smatra da neki član ili neko rešenje nije dobro, dostavi amandman.
Vrlo često se i dešava da samo imate jedan predlog amandmana na član, ali poslanici svih opozicionih grupa žele da obrazlažu takav jedan amandman.
Ono što bi bilo dobro i što u ovom trenutku nije dobro jeste što mi nikada ne čujemo mišljenje poslanika koji čine vladajuću većinu. Bilo bi dobro kada bismo nekad razmenili mišljenja, pa da nam kolege iz tzv. vladajuće većine, ili pozicije, kažu i ubede nas zašto je neko rešenje bolje da ostane takvo i zašto naš amandman nije prihvatljiv.
Dakle, ep o ''šengenu'' – ''bela šengen lista'' je, nažalost, sve dalja. Iskreno kažem nažalost, zato što je dosta ljudi u Srbiji koji putuju u zemlje koje se nalaze u ''šengen zoni'' i njima je zaista veliki problem i nekada dosta dugo traje, a da ne kažem da košta čitava ta procedura dobijanja viza.
Sada se opet čuju izgovori da Srbija kasni na putu za ''belu šengen listu'' zbog svetske finansijske krize, što nije izglasan Lisabonski sporazum ili zbog irskog "ne". Zatim čujete izgovor da je to zbog toga što se 2009. godine planiraju izbori za Evropski parlament. Dakle, i nama i građanima se serviraju neki uopšteni izgovori, da je to, prosto, ponekad smešno. Očekujem sledeći put da čujem da nećemo moći na ''beli šengen'' zbog toga što je globalno zagrevanje veliki problem. Hvala.

Zahvaljujem gospođi Donki Banović.

Pošto se veći broj poslanika javio po Poslovniku, očigledno je da ćemo danas raditi mnogo kraće nego što smo se dogovorili da radimo.

Gospodin Zoran Krasić, po Poslovniku.

Gospođo Đukić-Dejanović, opet moram da se pozovem na član 27, ali pravim neku gradaciju povrede člana 27, jer se, u suštini, radi o povredi člana 104. koju je gospođa Nada Kolundžija izvršila ovde.
Prvo, rekla je nešto, nikom živom nije jasno šta je rekla. Apsolutno nikome nije jasno šta je rekla. Stičem utisak da je ona izašla samo da bi kupila vreme, da bi izvršila najteži oblik opstrukcije rada Narodne skupštine, a znate i sami da kasnimo u Evropu. A onda će da izađe na televiziju ili će za vikend da izmeri ko je koliko puta izašao i da kaže – e, vi koji postavljate pitanje KiM, Vojvodine, ekonomskog stanja, socijalne bede, krađe mandata, haosa u državi, vi vršite opstrukciju.
Tražim da se u Danu za glasanje glasa o tome da je Nada Kolundžija izvršila tešku povredu Poslovnika. Izašla je, rekla je - mi smo za neku politiku... I mi svi onako, hajde napokon da čujemo, posle 15 godina, koja je to politika DS-a, kad – ćorak. Naša politika ''lepo, lepše, jul'', naša politika je da živimo dobro, naša politika ovo, naša politika u Evropu, naša politika ovamo...
Sve to se mi slažemo s vama, ali kakve veze to ima? To su lepe želje, svaki građanin ima lepe želje, ali gde je ono vaše – real-politika?
A real-politika je: odraz primitivizma, glasanje iz Bodruma, glasanje iz Soluna, odraz prostakluka, da se preko noći uhapsi nekoliko hiljada ljudi i odraz nečega što pokazuje da DS nije kompatibilna za višestranački sistem. Oni prosto uživaju ovde kada se neki prepiru oko političkih stavova, a oni mudro ćute.
Zakuvali, zamuvali i lepo ćute. Ili poput Nade izađu ovde – ''lepo, lepše, jul''. Mi smo za Evropu, mi smo da svi imaju pare, mi smo da svi lepo žive. Pa, ko u ovoj sali nije za to? A ovamo ''drp sistem'', upravni odbori, Aerodrom, rekonstrukcija. Kako beše kod one Rašete - 2.000 dinara fikus? Kašičica, koliko beše? Nemojte više, molim vas.
Zato, dragi gledaoci, kada vidite ove iz DS ili kad vidite onog Vučića kad uhvati ovako ili kad napravi onako, hoće da vas prevare. Hoće da vas prevare ovi što se tri puta dnevno tuširaju.
Imali ste na delu Nadu Kolundžiju. Ispričala nam je nešto samo da nam uzme vreme, da ne bismo otišli u Evropu. Najveću opstrukciju prave baš ovi što ćute, jer se oni slažu sa ovim zakonima gde morate hiljade i hiljade amandmana da podnesete da malo nešto liči na normalno.
Molim vas da se u Danu za glasanje glasa o tome da li je Nada Kolundžija sprečila Srbiju da ide u Evropu izlazeći i pričajući nešto, a ja sam siguran da ne zna da ponovi to što je rekla.

Gospođa Milica Vojić-Marković ima reč, po Poslovniku. Izvolite.