Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovana gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama Predlog zakona o budžetu za 2009. godinu, koji u skladu sa čl. 92. i 97. Ustava Republike Srbije definiše prihode i rashode kojima se finansiraju nadležnosti naše države.
Ovaj predlog je izazvao dosta kontroverzi u javnosti i pre samog ulaska u skupštinsku proceduru. Činjenica je da se iz objektivnih razloga kasnilo sa predlogom budžeta, ali je za građane Srbije mnogo važnije da u ovom domu usvojimo zakon o budžetu za iduću godinu i na taj način redovnim putem izvršimo svojevrsnu preraspodelu ukupnog dela društvenog proizvoda.
Struktura ovog predloga zakona sadrži opšti deo – ukupna primanja po izvorima prihoda, dakle poreske i neporeske prihode, ukupne rashode, strukturu rashoda i razliku između prihoda i rashoda, odnosno deficit budžeta.
Poreski obveznici, koji u stvari jesu osnovni izvor prihoda kojima se budžet puni, često su u pravu kada su veoma kritični prema budžetu, pre svega u pogledu obima sredstava koja se izdvajaju za funkcije države.
Međutim, ako se u ekonomskoj politici Vlade prepoznaju namere da se sredstva budžeta upotrebe na optimalan način koji omogućava podsticaje privredi, koji ima razvojnu funkciju, onda se može reći da i sam budžet ima razvojnu funkciju, a ovaj budžet tu funkciju ima.
Ovakav pristup odslikava realna očekivanja da budžetska sredstva dovedu do pozitivnih efekata, kao što su povećanje zaposlenosti, povećanje vrednosti stvorenih materijalnih dobara i, sledstveno tome, povećanju sredstava koja se vraćaju budžetu kroz nove poreze i druge javne dažbine.
Struktura rashoda budžeta ima u pogledu subvencija značajan obim, što pokazuje nameru Vlade da se kroz subvencije doprinese održavanju i razvoju privrednih tokova, čime bi se poboljšala stabilnost u uslovima mogućih negativnih uticaja svetske finansijske krize koja, nažalost, jeste realnost, a ne tema kojom se treba manipulisati i kojom mnogi, nažalost, žele da manipulišu.
Činjenica je da je u okviru raspoloživog ukupnog bilansa javnih prihoda na nivou Republike bilo veoma teško udovoljiti svim zahtevima budžetskih korisnika koji su tražili obezbeđenje sredstava za svoje aktivnosti u 2009. godini, upravo zbog ove specifične situacije u kojoj se našla naša ekonomija, ali takođe i svetska.
Međutim, uočava se da je Vlada učinila napor da u procenjenim uslovima krupnih makroekonomskih kategorija, pre svega stope inflacije, privrednog rasta, uticaja svetske ekonomske krize, predloži jedan budžet u kome ima elemenata i podsticaja privredi u vidu subvencija i namere Vlade da se postojeći obim ukupnih sredstava rasporedi na pojedine funkcije države u okviru budžetskih korisnika kojima se u neophodna sredstva za sprovođenje nadležnosti za koje su i osnovani kao budžetski korisnici.
Veoma je značajno da je u okviru raspoloživog obima sredstava budžeta deo rashoda raspoređen za krupne infrastrukturne projekte, a pre svega za projekat Koridor 10, koji je ocenjen kao kapitalni nacionalni poduhvat u sklopu kojeg će se sigurno pokrenuti više grana naše privrede, obezbeđenjem poslova i angažovanjem raspoložive operative i domaćih resursa. To će se zasigurno višestruko odraziti na ukupan razvoj i poboljšanje uslova i za prihodnu stranu budžeta, ne samo u 2009. godini, nego i u narednim godinama. Značajno je da se realizacijom ovog budžeta u 2009. godini očuva socijalno ekonomska stabilnost, što je veoma težak zadatak u uslovima u kojima se trenutno nalazimo, i da se iz tekućih rashoda optimalno pokriju realne potrebe, pre svega u segmentu socijalne zaštite, obrazovanja, zdravstva, zapošljavanja i penzijskog i invalidskog osiguranja.
To je za koaliciju SPS-JS i PUPS jedan od veoma važnih elemenata projekcije ovog budžeta. Smatramo da je to nešto što ovaj predlog budžeta u najvećoj meri i garantuje. Veoma je važno, takođe, da iz ovakve projekcije budžeta u praksi proistekne čvrsta ekonomska i fiskalna politika koju će Vlada voditi i to je ono što očekujemo i nadamo se da će biti u praksi primenjeno.
Naravno da je moguće stavljati razne primedbe i kritički posmatrati ovaj, kao i svaki drugi budžet, ali smatram da je najcelishodnije da se budžet usvoji i da se time pošalje građanima Srbije, srpskoj javnosti, ali i svetskoj javnosti, jasna poruka da smo stvorili osnovni uslov za funkcionisanje države u 2009. godini, čime ćemo na izvestan način poslati poruku investitorima, odnosno potencijalnim investitorima, koji su zainteresovani za ulaganja u projekte u našoj zemlji. Shodno tome, poslanička grupa Socijalistička partija Srbije-Jedinstvena Srbija će u Danu za glasanje podržati u načelu ovaj predlog zakona o budžetu za 2009. godinu i sve prateće zakone koji su inače i predmet ove objedinjene rasprave. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Predsednik poslaničke grupe PUPS gospodin Čolaković ima reč. Izvolite.

Poštovana predsednice, predsedništvo, poštovani ministri, uvaženi narodni poslanici, u skladu sa vremenom u kojem se nalazimo, ja ću večeras kraće govoriti, a molio bih da u završnoj reči dobijem razliku u vremenu koje ne potrošim večeras. Dakle, naša Partija ujedinjenih penzionera Srbije u okviru vladajuće koalicije podržava Vladu Republike Srbije u naporima da uspostavi ravnotežu između ostvarivanja ekonomskih i socijalnih funkcija države. Jedan od osnovnih parametara u tom smislu je i budžet.
U proteklom periodu su socijalne dimenzije države Srbije bile zapostavljene, mi smo svedoci toga, i zbog toga imamo veliki broj onih kojima je, po našoj proceni, pomoć potrebna.
Mnogi su ostali bez posla. Značajan broj radnika, pre svega u proizvodnji, ima male plate. Veliki je broj socijalno ugroženih porodica, a najbrojnija grupacija građana naše države je 400.000 penzionera koji primaju ispod 12.000 dinara svoje penzije.
Zbog toga PUPS smatra da Vlada i država u celini moraju posvetiti veću brigu građanima koji će najviše osetiti svetsku ekonomsku finansijsku krizu u narednoj godini i u narednim godinama.
Mi smatramo i insistiramo da budžet, koji će imati i ima razvojnu funkciju, ima i socijalno pravedniju funkciju, posebno sa aspekta ispunjavanja obaveza prema penzionerskoj populaciji, koja je svoja stečena prava zaradila.
U vezi sa tim, treba imati u vidu da penzioneri ne mogu da čekaju neka vremena da bi bolje živeli jer je njihov životni vek i te kako ograničen. Uzmimo na primer najveći broj penzionera poljoprivrednika, neko je ovde o tome govorio, kojih je preko 220.000, a među njima su uglavnom staračka domaćinstva. Kako oni sa navršenih 70, 80 ili 90 godina svog života mogu da dočekaju bolji život u 2015. ili 2020. godini? Njima se mora obezbediti da sada pristojnije žive i da se lakše i besplatno leče.
Već sam istakao da onih koji imaju tri do 11.000 penziju ima preko 400.000, a onih do prosečne penzije od 22.000 je preko 900.000. Za njih treba imati najviše razumevanja. To su one kategorije naših građana koji žive u siromaštvu ili su na ivici siromaštva. Tu je značajan broj vojnih penzionera, čiji položaj i status treba konačno rešiti.
Zbog toga PUPS insistira da se nađu mehanizmi koji će ovim građanima omogućiti bolji i dostojanstveniji život od onoga koji sada imaju. Mi imamo neka svoja razmišljanja i predloge i ja ću biti slobodan da ih iznesem. Prvi je da se u budžetu za 2009. godinu predvidi mogućnost usklađivanja penzija sa rastom troškova života, i to od 1. aprila i 1. oktobra iduće godine.
Drugo, da za sve penzionere, sve građane sa najnižim primanjima ili penzijama, obezbedi besplatno lečenje i besplatni lekovi. Treće, da sve lokalne samouprave u opštinama i gradovima obezbede deo sredstava za pružanje pomoći najugroženijim penzionerima, mislimo na prevoz, solidarnu pomoć, ogrev, zimnicu i drugo. U tom pravcu mislimo da su veoma poučni i dobri primeri opštine Jagodina i grada Beograda.
Ovakvim i sličnim merama uspešnije bismo ostvarivali princip socijalno pravedne i odgovorne države prema onima koji su zemlju gradili i stvorili sva njena materijalna i kulturna dobra.
Takođe, PUPS se zalaže za budžet koji će označiti opredeljenja za efikasniju državnu funkciju i ujedno opredeljenje za smanjenje državnog aparata i maksimalnu štednju na svim nivoima.
Naša je procena da za to u ovom predlogu budžeta ima još prostora, a posebno u nekim ministarstvima, državnim službama i agencijama. Takođe, to se odnosi na sva javna i državna preduzeća od opštine do Republike.
Ukazao bih i na još jedan problem, a to je poštovanje Ustava i zakona. Postala je navika i praksa da se zakoni krše i ne poštuju. Sve je više kako državnih i privrednih subjekata, tako i građana koji ne plaćaju obaveze državi. Posebno se to odnosi na penzioni i zdravstveni fond. Pomenuću cifre koje smo dobili od državnih organa. Na primer, Penzionom fondu se duguje 128 milijardi, a nedavno smo u ovom našem parlamentu usvojili Zakon o otpisu duga ili raznim olakšicama po osnovu zdravstvenog osiguranja, oko 42 milijarde dinara.
Još jedan problem, o kome je ovde bilo reči, mi takođe mislimo da se obaveza u vezi sa poštovanjem Opšteg kolektivnog ugovora zaključenog između socijalnih partnera mora poštovati. PUPS smatra da se mora ispoštovati sve ono što je dogovoreno u socijalnom dijalogu i to treba učiniti nespornim. U tom smislu bi primena Opšteg kolektivnog ugovora sa proširenim dejstvom uticala na bolji materijalni i socijalni položaj radnika i veći stepen ostvarivanja njihovih radnih prava. Zbog toga dajemo podršku nastojanjima sindikata da se to ispoštuje.
Mi smo predložili rešenje, gospodine Markoviću. Na Predlog zakona o budžetu za 2009. godinu PUPS gleda kao na kompromis u razvojnoj i ekonomskoj funkciji, sa jedne strane, i socijalnoj funkciji, sa druge strane, i ocenjuje ga prihvatljivim. Ali, isto tako smatramo da treba učiniti dodatni napor kako bi bio još bolji i prihvatljiviji i da može približiti realne mogućnosti i realne potrebe, pre svega imajući u vidu ono na šta mi ne možemo da utičemo, a to je ekonomska i finansijska kriza u svetu. Smatramo da će rasprava u ovom parlamentu i amandmani koji su pripremljeni ponuditi kvalitetne predloge, bar iz onoga što smo do sada videli, i rešenja koja bi Vlada mogla prihvatiti i te predloge ugraditi u budžet.
Na kraju, iz navedenih razloga, naša partija i naša poslanička grupa daje podršku Vladi i podršku budžetu i glasaće u Danu za glasanje za ovakvo opredeljenje. Hvala lepo.

Zahvaljujem, gospodine Čolakoviću.
Uvažena gospođo Dragutinović, gospodine Milosavljeviću, gospođo Stojiljković, uvaženi dame i gospodo narodni poslanici, posebno predstavnici i predsednici poslaničkih grupa koji ste aktivno učestvovali u radu, zahvaljujem vam na učešću.
Nastavljamo rad sutra u 10.00 časova.
Još jedanput molim šefove poslaničkih grupa da dođu na sastanak u 9.15 časova ujutru.