Bez namere da polemišem, član 101. Ipak sam pogrešno protumačen. Dakle, ono što želim da kažem, vrlo kratko, mi ne možemo danas govoriti o povlačenju države iz privrednog života, pošto smo svedoci kraha koji je doživeo neoliberalizam u srcu globalne ekonomije.
Ono što je, zaista, u ovom trenutku, jedna od ključnih uloga države, jeste slična onoj koju je već realizovala nakon velike svetske ekonomske krize 1929-32, a to je pokretanje velikih infrastrukturnih projekata. Na kraju krajeva, i plan koji novi predsednik Amerike Barak Obama namerava da realizuje, zasnovan je upravo na velikim infrastrukturnim investicijama.
Mi se danas nalazimo u svojevrsnoj situaciji paradoksa štednje ili tzv. straha koji pogađa realnu ekonomiju. Taj paradoks štednje je poznat u ekonomskoj teoriji, a on se dešava uvek kada nastanu krizna vremena i kada se finansijska kriza prevaljuje na realni sektor, na realnu ekonomiju.
Pogledajte šta se dešava u svetu sa velikim automobilskim gigantima. Problem je upravo u strahu.
Kratkoročno prevazilaženje tog problema je zasnovano, pre svega, na ulozi koju država mora da ima. Kada se kratkoročno taj problem reši, a siguran sam da je sve to pitanje ne godina, nego meseci, siguran sam da nakon prvog oporavka finansijskih tržišta taj strah nestaje, i taj paradoks štednje nestaje. I onda se privreda normalno vraća u svoje tokove, naravno sa mnogo većom, izraženom, rigidnijom regulativnom ulogom koju država mora da ima gotovo u svim domenima, ne samo kada je u pitanju finansijska sfera, nego i sfera realne ekonomije.
Još jednom ponavljam, ne zagovaram nikakav državni kapitalizam, državni intervencionalizam niti želim da država bude u dugom roku generator rasta. Naprotiv, država mora da ima ekspanzivnu ulogu, kada su u pitanju kapitalna ulaganja, upravo onda kada nastaje period velike ekonomske krize kakva danas pogađa čitav svet.
Mere slične onima koje preduzima država Srbija preduzimaju gotovo sve razvijene evropske zemlje, uključujući i one koje ne pripadaju Evropi, Amerika, Japan i Kina, koje su, svaka na svoj način, pogođene finansijskom i ekonomskom krizom.

Reč ima gospodin Čedomir Jovanović, po Poslovniku.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, gospodine Vlahoviću, mi kažemo da je budžet veći od budžeta za 2008. godinu. Razumem da je društveni proizvod veći, gospođo ministarko, ali morate da razumete da, uprkos svemu tome, moramo manje da trošimo. Gospodine Vlahoviću, naučite nešto iz primera takvog razmišljanja. Svako ima svog Jezdu i Dafinu, samo se negde zovu "Leman Brothers". Svako ima 1.000 evra po akciji, ovde kod nas 1.000 evra po akciji, a tamo dobiješ kuću i ako nemaš posao i nemaš čime da garantuješ, pa još tu kuću možeš da staviš pod tri hipoteke.
Šta se promenilo posle stotina potrošenih milijardi u Evropi i Americi? Ništa. Nije to krah liberalizma, to je krah propalog razmišljanja po kojem država bez rezultata pokušava da kratkoročno ostvari korist tako što će kupiti društvo. Pa Klinton izgubi 1994. godine izbore za Kongres, a onda promeni Community investment akt i naredi svakoj kompaniji u Americi koja želi da se spoji s nekom drugom da mora jedan procenat da izdvoji u visokorizične kredite i svaka kompanija koja želi nešto da kupi, mora procenat da izdvoji u visokorizične kredite. To traje od jedne izborne kampanje do druge i na kraju propadne.
Moramo o tome da razmišljamo, da shvatimo da će ova zemlja vredeti onoliko koliko stvara i koliko radi. Ne mislim da vi to ne razumete, samo treba da se kaže - sužena su nam tržišta, i ona na koja možemo da plasiramo robu, koju inače nemamo, i ona na kojima možemo da pronađemo novac, koji sa periferije odlazi u centrale.
Svi vrlo dobro znamo kakav je epilog trenutnih ekonomskih mera koje se povlače u svetu. Te ekonomske mere se preduzimaju a da se ne govori otvoreno o uzrocima problema. Kao što su i ove naše. Uzrok naših unutrašnjih problema je činjenica da mi osam godina krečimo Srbiju. Da smo započeli proces privatizacije, a da ga nismo završili. Da se sada suočavamo ne samo sa činjenicom da nije završen, nego da i oni koji su ušli u proces privatizacije više nisu sposobni da posluju onako kako moraju poslovati. Nama država šalje poruku, preti poslodavcima da ne smeju da otpuštaju radnike.
Pozivate se na automobilsku industriju. Tačno, ali ne prave se automobili samo u Detroitu, prave se i na Floridi, tamo prave "tojotu". "Tojota" ne dobija novac od države, a radnik "Tojote" je jeftiniji i efikasniji. Mi moramo o tome razmišljati. O činjenici da se ovde godinama nerazumno mnogo troši, o činjenici da ovde penzioner ima pravo na penziju u visini 70% plate, a da su nam konkurencija oni koji ili nemaju penzione fondove ili im je penzija u visini 30% plate. Pa, kada smo tako zagledani u Rusiju, hajde da vidimo kolika je penzija u odnosu na platu u Rusiji - 30%.
Hajde da vidimo kako su ljudi došli do penzija - tako što je penzija postala socijalna kategorija. Kad neko nema više posla, oni ga prebace u penzionere. Jednog dana ćemo to rešiti. Sada se sa tim suočavamo. Hajde sad da to uradimo. O tome se radi.
(Predsednik: Vreme.)
I državu vratiti građanima. Ona treba da se povuče u parlament, u Vladu, da izađe iz biznisa, da izađe iz kulture, da se više bavi politikom. Suština politike su međuljudski odnosi, međustranački odnosi, politički odnosi. Tu je država jako neuspešna i zato svi drugi trpe. I zato će ovaj budžet biti u velikom problemu.

Reč ima gospodin Radojko Obradović, predstavnik poslaničke grupe DSS - Vojislav Koštunica.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, gospodine ministre, konačno je na dnevnom redu budžet. Čuli smo jedno odlično objašnjenje zašto je prekršen Zakon o Vladi, zašto je prekršen Zakon o budžetskom sistemu – da bi budžet bio što kvalitetniji. Drugim rečima, da je budžet još malo kasnio ili da smo ušli u privremeno finansiranje, on bi bio još kvalitetniji. Nadam se samo da neće biti takav izgovor za sva kršenja zakona u ovoj zemlji – prekršili smo zakon da bi neka stvar bila urađena mnogo kvalitetnije nego što je bila planirana.
Na samom početku moram da odam priznanje gospođi Dragutinović. Ovaj budžet sadrži najviše informacija o strukturi budžeta i najviše podataka o primanjima i izdacima u odnosu na većinu prethodnih budžeta koje sam imao prilike u ovom parlamentu da vidim.
Ono što ćemo pokušati u okviru rasprave u načelu i u raspravi u pojedinostima, to je da govorimo o strukturi ovog budžeta, a i da govorimo o svim pojedinim stavkama.
Čini mi se da je ovaj budžet pun optimizma. Pretpostavka za njegovu realizaciju, ono što je predviđeno Memorandumom, jeste da rast bruto društvenog proizvoda bude 3%, da bruto društveni proizvod bude 3.060 milijardi, inflacija u toku sledeće godine 8%, pad izvoza robe za 4,8%, pad uvoza za 5,4% i deficit tekućeg računa 16,3%. Naravno, to su sve korekcije u odnosu na revidirani Memorandum, korekcije na dole, i to je rezultat ekonomske krize.
Ono što moram da primetim, to je da se u trenutku kada je pravljen Memorandum i u trenutku kada je formirana Vlada već uveliko znalo da je kriza u Americi i da će se ta kriza preliti i u Srbiju. Te pretpostavke smo morali da znamo, to se znalo još 2007.
Kakav je bazni koncept ekonomske politike Vlade? Bazni koncept ekonomske politike je da je to ekonomski odgovorna Vlada, da je ekonomska politika razvojna i da se uvaži balans između tekuće potrošnje i budućnosti države. Osnovni ekonomski ciljevi Vlade su: dinamični rast privredne aktivnosti, rast zaposlenosti i povećanje životnog standarda građana. To je sve rečeno kada je Vlada formirana, pre šest meseci.
Prava pretpostavka je da će rast bruto društvenog proizvoda biti 7% u narednom četvorogodišnjem periodu. To je prvo korigovano na 6,4%, pa je onda korigovano na 4%, pa onda u pregovorima sa MMF, čini mi se, na 3,5%. Prva pretpostavka od pre šest meseci očigledno nije realizovana za više od 50%, ili oko 50% – sa 7% na 3,5% .
U programu te Vlade, o tome smo ovde govorili u parlamentu, bilo je predviđeno da će se otvoriti 200.000 radnih mesta. To su sve bile pretpostavke na kojima je Vlada formirana. Jedna je stvar da li su te pretpostavke bile realne, ali ako govorimo o nečemu što su pretpostavke za naredne godine, onda naravno da nam je baza ono što ste govorili pre šest meseci i što ste tada obećavali. Šest meseci nakon formiranja Vlade broj zaposlenih u Srbiji je 1.994.159, odnosno 0,2% manji nego u istom periodu prethodne godine.
U prethodna tri meseca je zabeležen pad industrijske proizvodnje od 6%. To je najveći pad industrijske proizvodnje od 1999. godine, od kada se to meri.
Vlada je predložila i obećala da će smanjiti deficit tekućih plaćanja sa 13% na 8%. Podaci su iz ekspozea predsednika Vlade, tako da mi možete verovati. MMF tvrdi da je taj deficit 18,3% ili 500 milijardi dinara, što je za 10% više nego što je bilo obećano, a potrošačka korpa je iz meseca u mesec sve veća (tu je i ministar trgovine) i, kako kolege kažu – sve nam je manja, a sve skuplja.
Drugim rečima, ako bismo poslušali šta ste predložili pre šest meseci, i videli šta je urađeno za ovih šest meseci, onda, teško možemo verovati da ovaj budžet može da se realizuje.
Da se vratimo na budžet na bazi ovako realizovanih obećanja. Budžet ima svoju prihodnu i svoju stranu sa izdacima. Što se tiče strane sa izdacima, tu nemam nikakve bojazni, ona će se realizovati u maksimalno mogućoj meri.
Ovaj budžet ima 884 strane. Kao što je moj prethodnik govorio, ako zanemarimo prvu stranu i govorimo o 883 strane, tu ima logike i ima velike doslednosti. Mi ćemo u raspravi o amandmanima detaljno govoriti o te 883 strane, a ja ću se ovde bazirati na strani 1, na prihodima i izdacima budžeta.
Podloga za stranu 1. treba da bude ono što sada imamo i ono što je realizacija za prvih 11 meseci ove godine. Podaci su sa sajta Ministarstva finansija pošto nam niste odgovorili na poslaničko pitanje (izvinjavam se, još uvek ga nismo dobili).
Rebalansom budžeta predviđeno je da prihodi budu 650 milijardi. Za prvih 11 meseci prihodi su 584 milijarde, zaključno sa 2. decembrom. Ukupno nedostaje 66 milijardi. U novembru su prihodi bili 49 milijardi. Ako se taj trend nastavi i u decembru, mada ste vi ovde rekli, u skupštinskoj raspravi, da će biti oko 54 milijarde, to predstavlja manjak od petnaestak milijardi u odnosu na procenu koju smo napravili 1. novembra. Znači, za dva meseca grešimo u proceni za 15 milijardi.
Poreski prihodi su za prvih 11 meseci 526 milijardi, u odnosu na 606 milijardi, koliko je planirano – znači, 80 milijardi su manji. Ako se nastavi taj trend u decembru, poreski prihodi će biti za 40 milijardi manji nego što je predviđeno rebalansom budžeta od pre 60 dana.
Porez od PDV-a, koji je najveći poreski prihod, za prvih 11 meseci je 275 milijardi, u odnosu na 315, koliko je planirano, odnosno biće petnaestak milijardi manji nego što je predviđeno rebalansom budžeta.
U samom Predlogu budžeta kažete da se neće realizovati otprilike 15 milijardi od onih predviđenih prihoda. Glavni problemi u narednoj godini će biti pad izvoza, smanjen priliv kapitala, smanjena kupovna moć. Već sam napomenuo da je pad industrijske proizvodnje 6%.
Zaduživanje je ono na šta posebno treba obratiti pažnju. Značajno su smanjeni pristupi kapitalu u inostranstvu. Primera radi, u prvih devet meseci ove godine preduzeća su se u inostranstvu zaduživala prosečno 458 miliona dolara mesečno. U oktobru je to zaduživanje palo na 13 miliona dolara, a u oktobru prethodne godine je bilo 275 miliona dolara. Toliko o redu veličine.
Kada govorimo da će biti ozbiljan problem da se popuni deficit platnog bilansa, govorimo o ovome. Nema para u inostranstvu do kojih možemo da dođemo.
Prvobitni deficit je bio planiran 1,5%, zato što je i deficit bio manji. To je bilo pre nego što je doneta odluka da se pristupi jednostranoj primeni Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Ako se ne varam, bilo je predviđeno oko 46 milijardi. Primena ovog sporazuma je povećala taj deficit, ali je smanjila i bruto društveni proizvod. Ako ja dobro računam, deficit je 50 milijardi, bruto društveni proizvod je 3.060 milijardi, to nije 1,5%, nego 1,63%.
To naravno nije toliko važno narodnim poslanicima koji će za ovaj budžet glasati, a kako će na ovakve igre sa brojevima i igre sa deficitom reagovati MMF..., a konsolidovani deficit u koji ulazi i Fond za socijalno osiguranje – četiri milijarde je Fond, ako se ne varam, deficit budžeta je 1,63%, a konsolidovani deficit je 1,5%.
Kada se uzme u obzir ovo smanjenje, pošto se budžet ne puni onako kako je planirano, prihodi za narednu godinu su predviđeni za 10% više nego što je predviđeno u ovoj godini, pod uslovom da uvozimo podjednako, pod uslovom da kupujemo podjednako kao u ovoj godini i pod uslovom da sve funkcioniše kao u ovoj godini.
Šta će da se desi ako se uvoz smanji za 10%? Postoje naznake da se uvoz značajno smanjuje i u novembru i u decembru. Šta će se desiti ako se uvoz smanji za 10%? Smanjiće se prihodi od carina. Osnovni prihod koji puni budžet je PDV, porez na dodatnu vrednost. Sedamdeset procenata poreza na dodatu vrednost su prihodi od robe koja se uvozi. Drugim rečima, ako se uvoz smanji za 10%, prihodi budžeta su manji za 30 milijardi dinara. I prethodne i ove godine imamo manji prihod nego što smo planirali, manji su za 1%. Ako sledeće godine ponovimo ono što smo imali prethodne i ove godine, onda će to biti dodatnih 12 milijardi manjka u budžetu, pa sa onih 30, saberite i to je 45 milijardi.
Imali smo obećanje da će Vlada uraditi sve da niko ne živi gore 2009. nego što je živeo 2008. godine. To obećanje može da bude u redu. Međutim, 1.700.000 ljudi će sigurno živeti gore 2009. nego 2008. godine. Kako? Tako što su ove godine penzije povećane, u ova dva povećanja, negde između 17% i 20%. Izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju penzije su zamrznute. Pošto je projektovana inflacija 8%, realna vrednost tih penzija će 31. decembra 2009. godine biti 8% manja nego što je bila 1. januara. Sve pod uslovom da se ostvari ovaj idealni scenario. Znači, penzioneri u Srbiji, 1.700.000 penzionera, 31. decembra će živeti bar 8% gore nego što su živeli 1. januara. Toliko o tome.
Mi potpuno podržavamo ideju ministra finansija i vrlo smo iznenađeni zašto Vlada nije prihvatila taj odličan predlog ministra finansija.
Da podsetim, ministar Dragutinović je predložila da povećanje ne bude linearno, nego da se podjednako rasterete ili opterete fondovi, da penzioneri sa najnižim penzijama dobiju nešto veće povećanje, da, kako se penzije povećavaju, oni penzioneri sa najvišim penzijama, a ima ih sa preko 70.000-80.000 dinara, imaju manje povećanje. Mi smo taj predlog u potpunosti prihvatili. Bili smo vrlo iznenađeni kada je Vlada uradila nešto drugačije.
Takođe smo bili vrlo iznenađeni kada smo videli da nije prihvaćen predlog MMF-a da se penzije povećaju 5% u 2008, a da se povećaju za rast inflacije u 2009. godini. To bi onda bilo povećanje od 13,5%, što je veće nego ovih 10%.
Na kraju ću se osvrnuti samo na još nekoliko stvari iz budžeta. U budžetu kažu da je Vlada izabrala svoje prioritete. To su obrazovanje, nauka, infrastruktura i zaštita životne sredine. Budžet za obrazovanje je povećan 1,5%, budžet za nauku je povećan za 3,5%, budžet za infrastrukturu smanjen za 27%, a budžet za zaštitu životne sredine je povećan za 13,8%. Međutim, kada se pogledaju apsolutni iznosi, to je svega 4,5 miliona evra. Šta bi bilo da ovo nisu prioriteti, ne smem ni da zamislim.
Žao mi je što nema mog kolege inženjera Mrkonjića, pošto u budžetu kaže, u razdelu infrastruktura, da će se na radovima na Koridoru 10 zaposliti 120.000 ljudi. Nikada nisam video autoput na kome radi toliki broj ljudi. To sam video samo u filmovima, odnosilo se na vreme kada su građene piramide.
Još jedan prioritet je poljoprivreda. Budžet za poljoprivredu, odnosno subvencije su smanjene za 25%. Šta bi bilo sa poljoprivredom da to takođe nije jedan od prioriteta?
Nastavićemo priču o budžetu u raspravi o pojedinostima. Što se tiče socijalnog pakta i pakta sa sindikatima i dogovora koji je postignut, trebalo bi pitati gospodina Orbovića, pošto smo mi dobili jedno pismo, kao svi narodni poslanici, gde se insistira da glasamo za amandmane na budžet, jer je ovako predloženi budžet neprihvatljiv. Traži se da se ispune predizborna obećanja i ono što je potpisano pre nešto više od mesec dana, prošireno dejstvo opšteg kolektivnog ugovora. U suprotnom, najavljuju ozbiljne štrajkove.
Vrlo sumnjamo da ovakav budžet može da se realizuje. Siguran sam da ćemo u toku sledeće godine ponovo sedeti ovde i raspravljati o rebalansu ovog budžeta, kada će ti prihodi biti potpuno drugačiji od ovih. Ovakav budžet sigurno nije budžet za koji će DSS da glasa. Hvala.

Zahvaljujem. Ima reč gospodin Velimir Ilić, predsednik Poslaničke grupe Nova Srbija. Posle njega ima reč gospođa Jorgovanka Tabaković.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, evo, konačno je budžet. Počela je rasprava, došao je u parlament sa velikim zakašnjenjem, i evo, kao što vidite, o tome ćemo ovih dana razgovarati.
Kada se usvaja budžet jedne zemlje, to je najozbiljnija stvar u toj godini. Od toga sve zavisi, šta će biti naredne godine, i za to moramo veoma pažljivo razgovarati o svakoj stavci ako mislimo da i ovo malo sirotinje što imamo podelimo onako kako je najbolje za sve nas u Srbiji. Ovih dana imamo utrkivanje pojedinih lidera stranaka, strančica, pojedinih funkcionera koji drže konferencije za novinare i kažu, kao što je gospodin Pajtić - ja sam doneo još 200 miliona evra, iščupao sam od njih da bi glasali, da bi podržali Vladu. Oglašavaju se mnoge stranke i strančice, nacionalne manjine, svi su nešto ušićarili.
Međutim, ko je platio ceh? Ceh je platila ona poštena glasačka mašinerija, platila je Srbija - zapadna, istočna, južna Srbija, a najviši je ceh platila Šumadija – nema investicija. Nije imao ko da ucenjuje, da se bori i, naravno, svi kapitalni projekti koji su bili predviđeni za ovu godinu su izbrisani, oni ne postoje.
Neko će se razbacivati i sa ovo malo sredstava koja imamo, opšivaće svoje centre u mermer, radiće šta mu padne na pamet, a u 21. veku pojedine sredine neće imati vode da piju. Dokaz je da je velika investicija Svračkovo skinuta sa sistema Rzav, i šta će se dogoditi? - opet pet opština, po stoti put, neće imati vode da piju ako bude sušna godina.
Da ne pričam o severnom Kosovu, to se obećava godinama i uvek kada dođe vreme da se izdvoje sredstva - nema para. Zato što treba da se namire neki, jer je ovo budžet pojedinih interesnih grupa koje žele da ostvare i pokažu svoju moć tako što će uzimati sredstva za šta im padne na pamet, a neki kojima sredstva život znače, neće dobiti ništa. Trgovište neće dobiti ništa. Da ne pričam sada o Kuršumliji, o onim nesrećnim rezervistima. Nema ih nigde u budžetu, opet će da dobijaju batine. Oni ljudi traže - ako je nekome dato, mora svima da se da.
Sad bih ja postavio pitanje narodnim poslanicima iz vladajuće koalicije – kako vas nije sramota, gospodo, da glasate protiv autoputa, da ga vaši gradovi, vaše opštine ne dobiju? Kako vas nije sramota da ne dignete svoj glas, da kažete - mi smo opštine žedne u 21. veku, nama treba voda? Kako vas nije sramota da ne kažete - kod nas deca putuju 14 km do škole, učinite nešto?
Ne smete. Stranačka disciplina, ne smete da kažete reč. Ako treba nekome, ima da mu se da, a vi podvijete glavu, gledate u klupu i pregurate tu situaciju. Zašto narod kaže - narodni poslanik iz neke sredine? Za koga se bori? Pa, za svoju sredinu. A šta ćete da donesete vašoj sredini? Opet ništa.
I opet problemi sa budžetom. A ja sam očekivao da će da krene. Prošle godine dobismo ministra finansija, bivšeg, koga neke agencije proglasiše za "najboljeg ministra finansija na svetu". Ja kažem - kakva, bre, ekonomska kriza kod nas? - imamo najboljeg ministra finansija sveta, gde se zemlje otimaju. Znate, to je kao ono nekada Maradona, ko će da ga kupi jer je vredan čovek. Međutim, nama sve gore. Ove godine je najbolji ekonomista u Jugoistočnoj Evropi, a nama problem sve veći od problema.
Prethodne godine smo prodali Mobtel, Robne kuće Beograd i trećeg operatera u telekomunikacijama. Ukupno smo dobili na tome 2.260.000.000. Rečeno je - to ide za koridore, za kapitalne projekte, iz tih sredstava će da se razduže putari, a ne da se to povlači stalno po novinama.
Mi smo zadužili putare i, jednostavno, napravili smo javno preduzeće, jer su MMF i Svetska banka tražili da formiramo javno preduzeće da bismo mogli ove kreditne linije, koje smo ratifikovali nedavno u parlamentu, da koristimo. Tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić je rekao, ovde je govorio - gospodo poslanici, gospodo članovi Vlade, pretvorimo Direkciju, koja je budžetski korisnik, u javno preduzeće za puteve, a ja preuzimam obavezu da ću za mesec-dva iz privatizacije putarskih firmi i od prodaje Mobtela razdužiti putare 10,2 milijarde. To do danas nije urađeno.
Kada je došao ministar Cvetković, preuzeo je 5 milijardi duga koje je ona prethodna vlada izglasala da se da iz privatizacije i zadužio još dodatno 5 milijardi. Na to se plaćaju kamate svakog meseca. Dalje, uveli smo PDV. Zamislite sada da putari moraju da plate PDV na svaki račun koji fakturišu, a njima se ništa ne plaća. Preduzeće cesijama uzima kredit, pokriva njima samo PDV, da bi mogli da fakturišu, i gubitak se gomila iz godine u godinu.
Što ne rešiste to pitanje ove godine u budžetu? Bežimo od razrešenja problema. Kako je moguće da se Direkcija, koja je budžetski korisnik i obavezna je da plati budžetskim sredstvima, prebaci sa budžeta na javno preduzeće, sa tolikim dugom? Da li je neko normalan da napravi javno preduzeće, što se tiče ministra finansija, i da ponudi takvo rešenje i da ga do danas ostavi? Rečeno je pre godinu i po dana - 20 milijardi kredita. Još to nije realizovano. Putari, čitava putarska privreda grca u dugovima. Zašto se to ne razreši? Prenosimo dug kao štafetu. Taj dug se prenosi 15 godina i više. Prema tome, ni u ovom budžetu to nije rešeno i to je veliki problem danas.
Gde su pare od Mobtela, od trećeg operatera, koje su namenjene za koridore? Potrošene od strane vladajuće koalicije (jer je bio njihov ministar finansija) u dve izborne kampanje (predsednička i ova u maju), koje su bile najskuplje kampanje u istoriji. Davalo se šakom i kapom samo da se dobiju glasovi i pričalo o evropskoj Srbiji.
Gospodo, gde je 2.260.000.000 trenutno? Nema, potrošeno je. I vi nam sada nudite jedan budžet koji je veoma loš. Nudite nam budžet na koji je uloženo, vidite koliko, amandmana - zašto? - zato što ne valja. Mislite da nam prodate sveću za rog. Sedamdeset milijardi u ovom budžetu je nedefinisano i piše - to će Vlada naknadno odlučiti.
Kao otvorene stavke ste nam ovde stavili samo plate prosvetnih radnika, zdravstvenih radnika, subvencije na železnici i ono što je neophodno. Sve ostalo ste zakukuljili, zamumuljili i sakrili. Kako je moguće da u NIP-u stoji 12 milijardi i kaže - o tome će se naknadno odlučiti? Pa, koji mi zakon o budžetu ovde donosimo, šta im mi izglasavamo? Izglasavamo ono što je nesporno, plate budžetskih korisnika, a sve drugo ste stavili "da Vlada odluči".
Je l' to vi očekujete izbore, pa da se opet rasipate, da imate milijarde čiju potrošnju parlament ne može da kontroliše? Znate i sami da je nerealno punjenje budžeta. Mi smo ga ovih godina punili iz privatizacije, prodajući preduzeća. Privatizacija je prišla kraju. Nema šta da se proda, a sve je potrošeno. Novih radnih mesta nema.
Vidite, gospodo iz vladajuće koalicije, vi kažete da ste uspešna vlast. Slažem se. Uspešnost jedne vlasti se ceni po tome koliko zaposli radnosposobnog stanovništva. Čuli smo od prethodnog kolege da se ljudi otpuštaju, smanjuje se taj broj svake godine. Kako ste uspešni? Pa, neuspešni ste. Smanjio se broj radnika koji rade.
Kako rešavate preduzeća koja se restrukturiraju, odlaze u privatizaciju? Penzionišete koga stignete. Jednog dana će, čim diplomira, čovek otići u penziju. Svi ćemo biti penzioneri. A ko će da plaća penzije, od čega, iz kog fonda, kako, na koji način?
Prema tome, veoma loše ste to rešili i nema šanse da se to može završiti. Rekli ste: koncesija - ništa, imamo mi para, mi ćemo sve to rešiti, napraviti koridore. I ugasili ste najbolji projekat, koncesiju. Svi autoputevi u svetu se grade koncesijom. Gde su vam u budžetu pare za autoput Beograd-Požega, koji ste najavili? Nemate za projekte, nemate za eksproprijaciju, da bi mogli da koristite kredite. Ili ste to negde sakrili da mi ne vidimo, ili je to nešto malo, sitno. Nema od toga ništa.
Opet idete na jednu prevaru. Pošto ste uništili ovo preduzeće puteva i mnoge građevinske firme, gde smo bili najjači, razbili sa PDV, naplatom itd., i šta sad pravite? Sad pravite novo putarsko preduzeće, izdvojili ste ovde sredstva, početni kapital - putevi, koridori - Koridor 10.
Da li vas u putnoj privredi interesuje samo Koridor 10, da se dodvorite Evropi, ili želite ovo preduzeće puteva koje imamo da pošaljete u likvidaciju? Jer, možete da izigrate sve one kojima se danas duguju pare.
Kako je moguće da pravimo još jednu putarsku firmu pored postojeće, a postojeću smo zalivadili jer smo bili neodgovorni, ministar finansija nije ispunio zadatak? Sledeći ministar Cvetković je obećao, imamo zapisnik sa skupštinskog odbora, da će rešiti za par meseci. Nije rešio do danas. On je danas premijer i sad se danas pravi novo preduzeće. Mi samo idemo iz prevare u prevaru, a cenu će da plati - ko? Naravno, svi građani Srbije.
Prema tome, molim vas da se uozbiljite, da pokušate da napravite jeftiniju državu. Država je preskupa, gospodo. Kažete da smanjujete troškove. Zašto šef države ima tri rezidencije? Šta će mu tri rezidencije? Koga prima u tri rezidencije? Zašto svi vaši funkcioneri, ministri, imaju po dva-tri kabineta? Doveli ste i neke savetnike, dali im kabinete kao da su predsednici Vlade, da im se dodvorite. Neću da ih imenujem, vi to znate.
Dali ste im bulumentu. Evo, jedan čovek, potpredsednik Vlade, ima 41 čoveka u kabinetu. Ja sam vodio kapitalne investicije, u kabinetu sam imao četiri zaposlena, sa vozačem - možete da proverite. Otkud Krkobabiću 41? Šta će mu 41, pobogu, ljudi? Šta radi s njima tamo? Znate li koliko je to kancelarija, automobila, opreme, ručkova, toplih obroka? Da li je to normalno? To je ušteda?
Pogledajte Dinkića. On je za samo šestoro ljudi povećao broj od prošle godine, a pogledajte plate u njegovom ministarstvu, dva i po do tri puta će se uvećati. Zašto? Čovek gradi stranačku infrastrukturu preko kancelarija za ravnomerni regionalni razvoj.
U Trsteniku Kalanovićeva otvara (a niti je Trstenik regionalni centar) kancelariju, i kaže - niko ne može dobiti sredstva dok ne dođe u kancelariju. Za šta služi Vlada, za šta služe ministri? Hajde da u svakom gradiću imamo mini ministarstvo i da prave neke regionalne centre, da se dodvore Kragujevcu, pa neki veliki regionalni centar, pa mini centri, pa veliki centri, pa mali...
Tako ste napravili skijalište na Staroj planini, sa dva zaposlena - napravili gubitak za godinu dana 80 miliona. Ko će da ga pokrije? Gde god je imalo brdašce, vi napravili javno preduzeće za skijanje - Skijališta Srbije. Doveli i onog prevaranta za direktora, pa ga sad jurimo, menjamo, šta sa njim ne radimo, onog Nedeljkovića, koji je zalivadio i Aerodrom i gde god je stigao. Pa, to nema nigde na svetu.
Pričate nam o jeftinoj državi. Nije to jeftina država. Morate povesti računa kako i šta razmišljate da radite. Ne može, gospodo iz vladajuće koalicije, da se puni budžet dok vam ne rade giganti. Znate da vam ne radi ni "Majdanpek", ni "Bor", da vam ne radi "Elektronska industrija", "Jumko", "Koštana", "Viskoza", "Magnohrom", "Zastava", "Rakovica", "Rekord", "Zmaj", "Lola", "Prva iskra" Barič.
Od čega da punite budžet? Od PDV-a? Da onima koji rade uzmete i to malo, a ove da pokrijete subvencijama, da ne izađu na ulice i da ih listom šaljete u penziju? To što radite ne vodi na dobro. Zato morate da promenite taktiku, da se uozbiljite. Inače, ova država dolazi u velike probleme, u ogromne probleme.
Žao mi je što nije ovde gospodin Vlahović. Pustite vi te ekonomske analize koje on pravi. Život je nešto drugo. Onaj u Sartidu vam zatvori fabriku, gospodo. I drugu peć, ostaše ljudi na ulici, a dali ste mu sve.
Dovodite truli "Fijat" i pričate da je najveći krah sada u ekonomskoj krizi u automobilskoj industriji. Najgora firma u Evropi je "Fijat" i vi mu dajete 14 milijardi da dođe. To je 105 hiljada evra po zaposlenom radniku. Šta će da vam radi ovde? Gde su vam studije? Hoćemo da raspravljamo ovde da li je ta studija vredna da se tolika sredstva ulože ili nije vredna. Garantujem da nije vredna. Imaćemo velike probleme i to ćete sami videti.
Naravno, troškove morate smanjiti. Ako znate da nešto napravite u poljoprivredi, napravite. Smanjili ste budžet za poljoprivredu. Selo će biti uništeno. Još ako jednostrano počnete da primenjujete Sporazum sa EU, seljak je propao i nema života. Ponavljam još jednom, vreća veštačkog đubriva je 2.800 dinara. Ponavljam i ono - dva ara najbolje šumadijske zemlje za džak đubreta. Kako može seljak da krene?
Dali ste krave, gospodo iz poljoprivrede, sa 2.300 evra uvezene, avioni spuštali, dovozili i šta je sad? Mleko sa 34 dinara, gospodine bivši ministre poljoprivrede, sad 20 dinara, a biće i 17, najavljuju još tri dinara da ide dole. I šta će seljak, da se obesi? Gde će krave, gde će junice, kako da plati kredit? Uvezli meso, uvezli mleko u prahu... Da li ste normalni, ljudi? Zaštitite ovo tržište! Srbija je postala ograđena avlija, u nju uvozi ko šta stigne i radi se sa njom šta se stigne.
Prema tome, morate nešto uraditi, jer ovako ne ide. Pričali smo o klizištima. Bilo je dugovanja, nije vraćeno, nije plaćeno ono što je urađeno. To je elementarna nepogoda. Ništa niste platili. Dolaze ljudi, obilaze, mole, preklinju da im se plati. Ništa od toga nema. Pričate o ekologiji, smanjili ste sredstva. Vidite i sami šta se događa.
U zdravstvu 4,5 hiljade ljudi čeka na operaciju srca, bez šanse da se operišu. Hiljade ljudi čeka druge intervencije, nema šanse. Gde je preventiva? - nema ništa od toga. Prvi smo po oboljenju od karcinoma u Evropi.
Gde su vam filteri za Obrenovac, za Lazarevac? Ljudi propadoše, nemaju šanse da prežive, bela kuga vlada. Šta se tu uradilo? Ništa. Kolika su sredstva? Nikakva. Dato je tamo nekim opštinama da se hvale kako su nešto uradile i stvorile.
Gde su vam stanovi za beskućnike? Dinkić je najavljivao jeftine stanove, da opštine daju džabe lokacije, a država će da ih izgradi. Nema od toga ništa, gospodo. Gde su naselja za Rome? Ni od toga nema ništa u budžetu, kao što vidimo.
Ne možemo podržati ovakav budžet. Ne možemo ga podržati jer je budžet nerealan i ove stavke ćemo amandmanima sve razbiti do kraja, da pokažemo da neki projekti mogu da se urade, a ne da ministri i Vlada raspolažu sa ogromnim sredstvima.
Šta znači realno punjenje budžeta? Ovo što smo vam mi ovde nudili da se usvoji – gasni sporazum. A zašto? Da krenu investicije, da je ostala koncesija, da se ljudi zaposle, da dobijemo sredstva. Uzmite, tri godine je bio rok po ugovoru za rekonstrukciju Rafinerije, koja trenutno proizvodi 3,5 miliona tona nafte i naftnih derivata, a posle rekonstrukcije i poštovanja gasnog sporazuma proizvodila bi 7.000 tona. Vi znate da je punjenje budžeta, pored PDV-a, najveće iz NIS-a. Imali bismo dupla sredstva, a NIS trenutno puni budžet negde ispod 20%.
To su realne stvari u koje treba ići. Sve što donosi pare, sve što je dobro vi godinama krčkate i nikako da dovedete u red i da krenemo. Nikako Srbiji da krene.
Molio bih gospođu Dragutinović da bude ministar finansija koji će konačno preseći nešto. Ova dva prethodna ministra ništa nisu uradila. Samo su prenosili dugove i probleme kao štafete i skrivali ih u budžetu. I - napredovali. Kako su više skrivali i Srbiju dovodili u veći problem, sve su više napredovali. Mirko Cvetković je posle svih problema sa putnom privredom i građevinarstvom postao premijer, umesto da neko kaže – ej, bre, čoveče, bio si ministar finansija ...
(Predsednik: Vreme.)
Dinkić – već da ne pričam, došao je do najboljeg ministra sveta, a vi, gospođo Dragutinović, ako nešto ne uradite, mrka kapa.

Predstavnik poslaničke grupe ''Napred, Srbijo'' gospođa Jorgovanka Tabaković. Izvolite.
Od predstavnika i predsednika poslaničkih grupa prijavili su se još gospoda Milorad Buha i Branko Ružić. Predlažem da večeras završimo sa ovim delom i da sutra nastavimo rad. Zamolila bih šefove poslaničkih grupa da sutra u 9.15 časova budu na sastanku kod mene.

Poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, gospođo Dragutinović, obraćam vam se kao ministru finansija. Poslanički klub Napred Srbijo i Srpska napredna stranka neće glasati za ovaj budžet. Ne zato što je po definiciji opoziciona stranka, već zato što je ovaj budžet svojevrstan adapter ili ispravljač odnosa snaga u koaliciji. Sve ono što je gospodin Tadić napravio kao ustupak, vešto formirajući koaliciju posle republičkih izbora, treba nadoknaditi načinom raspolaganja sredstava u ovom budžetu.
I suviše mnogo nadležnosti nad novcem, koje je prepušteno poslaničkoj grupi G17 u okviru poslaničkog kluba Za evropsku Srbiju, treba sada ispraviti i to tako da se povrati moć onom ključnom koalicionom partneru.
Da bi se to prihvatilo od strane G17 bez protivljenja i ucena, poslužila je afera Bojana Krišta kao paradigma zloupotrebe javnih sredstava u privatne svrhe, ali moram priznati da je iz toga izvukao korist ne samo Boris Tadić već i celokupna srpska javnost. Izražavam iskreno saučešće onima koji su se borili za mesta u upravnim i nadzornim odborima koja su bila vredna po stotinu i nešto hiljada dinara, a sada se moraju zadovoljiti republičkim prosekom od 34.000 dinara.
Dva tehnička aspekta zaslužuju da im ovde posvetimo posebnu pažnju. Jedan je vezan za kašnjenje budžeta. Zaista molim da u Skupštini ovom prilikom usvojimo zakon o budžetskom sistemu, koji će, pored ostalih problema, rešiti i odgovornost države ako bude kasnila u donošenju budžeta pred poslanike i srpsku javnost i da, jednostavno, u takvu situaciju nikada više ne dođemo. Ne samo zato što je to primereno odgovornoj državi, nego zato što odgovornost možete da tražite samo ako je nudite.
Drugi deo se tiče tehničkog aspekta uređenja budžeta i, gospođo Dragutinović, zaslužuje pohvalu. Na 884 strane budžeta prvi put imamo navedeno 88 zakona koji regulišu budžetske prihode, 39 pobrojanih zakona koji regulišu kako se troše sredstva iz sopstvenih izvora prihoda i prvi put u jednom budžetu, ja kao poslanik SNS ne moram da nosim kontni plan, Zakon o budžetskom sistemu i klasifikacioni okvir da bih znala šta koja stavka znači. Znači, svaka pojedinačna ekonomska klasifikacija je objašnjena. Računam da će to biti samo početak onoga što se zove javnost budžeta.
Moram da priznam da je to samo tehnički deo i ono što se zove javnost prikupljanja sredstava, njihovo raspolaganje, nadzor nad trošenjem je još uvek i suviše veliki minus i ne samo da za ovaj budžet SNS neće glasati, zato što ne može ni jedan od ovih 88 zakona da promeni u ovom kratkom roku, ne možemo da ukinemo budžetsko pravo ni jednom od korisnika, jer mu je ono zakonom dato, zakona je mnogo, već zato što suštinske stvari u ovom budžetu nisu rešene.
Kažete da je budžet deficitaran, ali nije mnogo rasipan, restriktivan je.
Samo hoću da podsetim građane, osnovni cilj svakog budžeta je da bude uravnotežen, da trošimo koliko imamo, ali nije svejedno kada je ravnoteža postignuta na 800 milijardi dinara ili je deficit na 500 milijardi dinara.
Za državu i građane je bolje da ima manju budžetsku potrošnju, pa makar i u takvom budžetu prikazivala deficit, nepokrivenost rashoda prihodima, nego da nam osnovni kriterijum bude uravnotežen budžet, a u njemu potrošnja tako velika da ću ja, štiteći autora izjave, vrlo odgovornog čoveka, koji je rekao (molim građane da mi ne zamere na morbidnoj proceni upoređenja sredstava i korisnika) da je ovaj budžet - čaša krvi izneta pred vampire.
Čaša krvi zaista odslikava koliko je malo sredstava moguće ponuditi državi za ono što ona inače radi. Dakle, čaša krvi u sredstvima anemičnog privrednog organizma.
Neću ministarstva nazvati vampirima, jer je to zaista neprimeren termin, ali ću 9.532 korisnika nazvati pijavicama, koje u iznemoglom ili anemičnom privrednom organizmu i praznim džepovima građana traže pravo da troše novac, koji je oskudan i kod privrede, pa i kod kredita koje oni treba da koriste, ali i kod banaka u njihovim zaradama i svim drugim primanjima.
Moja osnovna primedba je, gospođo Dragutinović, što se vi prilikom pravljenja budžeta ponašate potpuno neprimereno vašem znanju i moći, kao knjigovođa kome su budžetski korisnici poslali svoje zahteve, spisak želja, onih 25 ministarstava i mnogo organa uprave, agencija, svih onih paradržavnih institucija i taj spisak želja vama je postao kao krov kuće koja treba da stoji obrnuto.
Ne može se budžet praviti od želja, nego od mogućnosti privrede. Vi ste, ne znam iz kojih razloga, verovatno koalicionih, stabilnosti unutar Vlade ili sličnog, što ja ovde, kao politički konkurent, kao opozicioni poslanik SNS, kritikujem, ali verujte, građane ne zanima kojim se vi razlozima rukovodite kada pristajete da nečije želje pakujete u budžet koji je nepodnošljiv za stanje privrede i za njihove poreske mogućnosti.
Pitanje je da li ste vi kao ministar finansija i vi kao Vlada dali svim tim budžetskim korisnicima okvir za te želje, pa ste im rekli koji će devizni kurs biti kada obračunavaju cene svojih potreba. Da li ste im rekli šta su prioriteti ove Vlade?
Da li ste im napravili bilo koje usmerenje kada su vam dostavili zahteve za budžet? Znači, svako iole ozbiljno preduzeće, kada planira budžet za narednu godinu, dostavi minimum neophodnih podataka kao okvir u kojem će se kretati oni koji po zakonu imaju pravo na budžetska sredstva. Zašto nisu date smernice budžetskim korisnicima, već su se oni ponašali kao 9.000 pijavica na toj čaši krvi koja se zove budžetska sredstva?
Gde je u svemu tome Narodna banka, ako sam namerno pošla od deviznog kursa, kao osnovne cene?
Jer, mere koje Narodna banka preduzima, počev od kursa, od mera obavezne rezerve, jesu mere koje pogađaju direktno sve nas, privredu kad izvozi, kad uvozi, kad realizuje svoje planove, građane kad primaju plate, kad otplaćuju kreditne rate, znači, svi koji imamo obavezu da državi plaćamo poreze, doprinose, takse, sve obaveze prema državi - mi smo izvor prihoda za državu.
Te mere Narodne banke nisu nekakva mistifikovana monetarna politika koju, pobogu, zna samo gospodin Jelašić. To su mere koje se tiču života građana, standarda, zaposlenosti i budžeta. U tom smislu, celovitost mera koje vi u ovom budžetu predlažete pravljenjem izvora i načinom trošenja tih para, jednostavno moraju da uključuju jednu odgovorniju monetarnu politiku.
Samo ću nekoliko podataka izneti koji govore o tome da Vlada koja je pravila budžet na projekciji rasta bruto društvenog proizvoda od 7%, danas na 3,5%, ne može da tvrdi da ima restriktivan budžet koji je veći od prošlogodišnjeg, a za inflaciju.
Znači, ako bazirate svoje procene na 7% rasta društvenog proizvoda, pa kažete da će biti 3,5%, ne možete reći da je ovaj budžet restriktivan. Ne možete da tvrdite jer je štednja stanovništva (govorim o preciznim podacima iz Narodne banke i onim analizama koje se iznose najjavnije i možete ih proveriti) smanjena za 922 miliona evra, dok je stanje duga stanovništva povećano za 18 miliona evra. Taj devizni kurs, o kojem Jelašić odlučuje rukovođen ko zna čime, vidite kako pogađa građane.
Priliv stranih direktnih investicija, iz kojeg se očekuje da se podmiri deficit od 49,6 milijardi u ovoj godini, imaju neočekivano nizak trend priliva i on je mesečno 115 miliona dolara. Ne evra, dolara. Po toj projekciji mi ćemo godinu završiti sa 1.380.000 dolara, a niko nije očekivao da će taj priliv biti ispod tri miliona.
Nema podataka koliko je evra stanovništvo prodalo pri onim izuzetno bitnim oscilacijama kursa, ali ima podataka da su prosečne zarade u Srbiji iznosile 34.311 dinara, s tim što je po kursu na kraju meseca to iznosilo 404 evra (govorim o stanju u decembru) ili 517 dolara. Tokom novembra su oscilacije koje smo imali u to vreme činile da je ta zarada iznosila manje od 400 evra one prosečne zarade. Još samo jedan podatak, vrlo bitan, o kojem ćemo mnogo pričati prilikom razgovora o amandmanima, jeste stanje spoljnog duga. Molim vas, dali ste jedno lepo obećanje u budžetu da će Uprava za javni dug početi da funkcioniše.
Gospođo Dragutinović, obećanje je lepa stvar, izvinjenja su simpatična, ali postoji Zakon o javnom dugu, postoji Uprava za javni dug koja mora da radi svoj posao i spoljni dug koji je na kraju oktobra iznosio 27,5 miliona dolara, dok su devizne rezerve iznosile 11,9 miliona, a u odnosu na oktobar, vrednost deviznih rezervi je smanjena 14%, a spoljni dug je povećan za 12,5%, što znači da je neto spoljni dug povećan za 47,6%.
Zaista bih volela da podatak koji je izneo kolega Vlahović bude sedativni, umirujući kada nam kaže da naša zaduženost u odnosu na bruto društveni proizvod jeste još uvek ispod 60%, ali drage moje kolege, poštovani građani, da li mi zaduživanja treba da primerimo mogućnostima budžeta iz koga vraćamo dugove ili da se zavaravamo da je odnos dugova i bruto društvenog proizvoda onaj koji će nas izvesti iz krize?
Znači, prilikom zaduživanja Uprave za javni dug, mi moramo dobiti procenu rizika zaduživanja, efekata zaduživanja i da na neki način vežemo vraćanje dugova za naše realne mogućnosti.
Podsetiću na moju tvrdnju, nemojte izdvajati podatak šta je javni dug. To što javni dug iznosi 8,9 milijardi evra i u okviru njega je jedan deo unutrašnjeg, jedan deo spoljnog, 4,8 je ino dug, a unutrašnji 3,17, on nije dovoljno realan. Zašto? Vi nećete da shvatite da je ono što je ukupan spoljni dug, znači kros border krediti, zaduživanja građana za koja država nije direktni garant, oni su takođe problem države onog trenutka kada radnici "Tigra", kada radnici iz Čačka, iz Sombora i Kruševca dođu ispred Vlade.
Nije bitna samo metodologija i tehnika obuhvata, već način na koji se država odnosi prema svojim obavezama. Znači, budžet nije restriktivan. Vi tvrdite da kriza pogađa ono što su naši ekonomski odnosi sa inostranstvom. Poštujem vaš način izražavanja i nije to netačno, ali je to eufemizam za probleme platnog deficita i za probleme spoljnog zaduženja. To jeste to što ste vi rekli, ali nije dovoljno realno i upozoravajuće.
Očekujem rebalans početkom iduće godine i to zato što se prihodi neće realizovati i mislim da o tome niste vodili dovoljno računa. Mislim da je prevremena primena Sporazuma o pridruživanju koja smanjuje carine za 250 miliona evra i suviše skupa poruka Evropi da je taj put poželjan, da je nedopustiva u trenutku ekonomske krize.
Ono na šta najviše želim da skrenem pažnju i molim vas, ne dozvolite da u pokriću deficita, u štampanju trezorskih zapisa, država Srbija i Narodna banka konkurišu jedna drugoj u trgovini hartijama od vrednosti. Svi oni koji prate ovu materiju znaju o čemu pričam. Znaju zašto ne dajete završne račune, jer finansijski tokovi i zloupotreba tih finansijskih tokova su razlog zašto ne raspravljamo o završnim računima i razlog su zašto Državna revizorska institucija ne radi svoj posao.
Takođe insistiram da sopstvene prihode budžetskih direktnih i indirektnih korisnika, takse i ostale naplate koje vrše i raspolaganje sredstvima koje ima Agencija za privatizaciju i sanaciju banaka stavite pod kontrolu.
Jer, osmogodišnje poslovanje van uvida javnosti, mimo budžeta, pouzdano znam, ne samo ono što zakonom mogu sebi da zadrže takse i neprenošenje tih sredstava i oročavanje sredstava fondova i budžetskih korisnika u vreme kad privredi treba novac, omogućuje da zarađuju pojedinci, da oročavanje kod zapadnoevropskih banaka tim bankama poboljšava likvidnost, ali našim preduzećima i građanima "omogućuje" preskupe kredite.
Kao pripadnik opozicione stranke, član poslaničkog kluba "Napred, Srbijo", tvrdim da je ovaj budžet na neki način odraz arogancije ili kratkovidosti vlasti koja nam je izašla sa ovakvim predlogom. Da li je ova vlast nesposobna? Ne, ne verujem. Mislim da ste nespremni da položite račun, verujući da vam to neće biti naplaćeno na izborima oduzimanjem pozicije upravljanja i odlučivanja o novcu.
Sad se ja pitam otkud vama ta samouverenost. Jednostavno, vi mislite da ne može bolje, vi ste uvereni da ne može bolje. Vi mislite da niko neće hteti drugačije da raspolaže novcem ili da neće umeti. Vi mislite da je narod uveren da smo svi isti od trenutka kad dođemo na vlast. E pa, gospodo iz vlasti, mislim da ste u zabludi. Za vas je krajnje vreme da se odgovornije odnosite prema onome što se zove ekonomska politika i budžet, kao način za njeno vođenje, jer će građani u najskorije vreme zaista proceniti da neko to ume da radi bolje od vas.
Srpska napredna stranka i poslanički klub "Napred, Srbijo" ne može da glasa za ovaj budžet, iz razloga koje sam iznela. Hvala.
(Sve vreme govora narodnog poslanika Jorgovanke Tabaković narodni poslanici SRS lupaju o klupe.)

Zahvaljujem.
Po Poslovniku, gospođa Pop-Lazić.