Gospođo predsednice Skupštine, dame i gospodo poslanici, dame i gospodo ministri, moram da priznam da je lepše vas slušati, nego čitati budžet. Naime, neko ko nije čitao budžet, pa sluša šta vi pričate, rekao bi da je to što vi pričate sve u redu. Samo što iza vaše priče, gospođo Dragutinović, nažalost, ne stoje brojevi, koje vi toliko volite.
Dakle, na Odboru za nauku sam izdvojio mišljenje u odnosu na budžet za nauku i na Odboru za prosvetu sam izdvojio mišljenje u odnosu na budžet za prosvetu. Dozvolite mi da koliko-toliko to objasnim. Naravno, moje kolege iz DSS će kasnije, u toku rasprave u načelu, a i kasnije, po amandmanima, imati prilike da to mnogo detaljnije urade.
Budžet za nauku iznosi 8,9 milijardi dinara. On je u odnosu na prošlogodišnji budžet za nauku veći za 3,5%, a podsećam da su rashodi ovoga budžeta u odnosu na prošlogodišnji budžet veći za oko 7,5%. Dakle, negde smo pravili malo veće rashode, a na nauci smo, po ko zna koji put, ponovo pokušali da štedimo.
Pri tome, ja bih to čak i razumeo u ovim vremenima kada bismo mi već sad imali izdvajanja za nauku na nekom nivou koji bi bio bar približan zemljama naše snage u EU. Međutim, to, naravno, nije tako. Decenijama već mi nauku tretiramo kao nužno zlo, a ne kao, ako hoćete, jedan relativno jeftin način za napredak i dobrobit naše zemlje.
Znate, lepo je to kada se mi pozivamo na finansijsku krizu. Neću podsećati kako su nas neki zvaničnici iz Ministarstva finansija, doduše ne gospođa ministar, još pre dva meseca ubeđivali kako je ova finansijska kriza velika šansa za Srbiju. Ne znam na osnovu koje pameti je to izrečeno, ali velika pamet svakako nije. Ali, s druge strane, ima nekih stavki u budžetu koje to direktno opovrgavaju.
I na Odboru za finansije sam rekao, gospodin Đelić je to čuo, da kada vi, recimo, saberete sume koje su ostavljene Vladi na slobodno raspolaganje, da ih Vlada svojim internim odlukama raspoređuje, suma tih sredstava je 70 milijardi dinara ili, da budem precizan, 69.959.000.000.
Kad prođete kroz ceo budžet i saberete eksplicitno samo stavke u kojima decidirano piše da će se te stavke deliti posebnim odlukama Vlade, vi dakle našoj vladi dajete pravo da 10% budžeta, 70 milijardi dinara, raspoređuje na osnovu svojih internih odluka. Da ne bi bilo zabune, to je nešto više od 800 miliona evra ili, ako vam se više dopada, negde oko 30 miliona evra po glavi stanovnika, odnosno po glavi člana Vlade.
Možda bismo mogli da probamo za neki od sledećih budžeta da dobijemo samo polovinu prve stranice, gde piše: ukupni rashodi su takvi, ukupni prihodi su takvi, a o ostalom će da odlučuje Vlada. Možda može i to. Jeste da to nikada nije probano u svetu, ali možemo da probamo i to, što da ne.
Kad smo već kod budžeta za nauku, na Odboru za nauku sam ga uporedio i rekao sam da cela naša nauka i tehnološki razvoj vredi koliko 178 kabineta ovde prisutnog gospodina Krkobabića. Uzeo sam njega kao primer zato što od svih potpredsednika on ima najmanji budžet. Dakle, pomnožite 178 puta onoliko koliko troši Kabinet potpredsednika Krkobabića i dobijete budžet za kompletnu nauku i tehnologiju. I to je interesantan podatak. Doduše, nešto malo manje bi se dobilo za prvog potpredsednika, koji ima nešto veći budžet, ali mrzi me sada da vam izvodim tu računicu.
Što se tiče budžeta za prosvetu, on je u odnosu na prošlu godinu manji za 0,3%. Dakle, hajde da kažemo da je isti. (Govorim o ukupnoj masi: 107 zarez nešto milijardi ove godine i 108 zarez nešto milijardi prošle godine. Verujte mi, to je tačno.) Tu je interesantan sledeći podatak.
Naravno, na stranu što ja godinama pričam da način finansiranja prosvete treba menjati. To sam pričao ne jednom, i sadašnjem predsedniku Vlade dok je bio ministar finansija i na raznim sastancima sa članovima Vlade. Dakle, druga je stvar da mi već godinama 96-97% prosvetnog budžeta trošimo na plate. Jednom sam, ne baš u šali, rekao da, kada dođemo na 100%, onda možemo Ministarstvo prosvete i da ukinemo. Dovoljna su dva službenika, gospođo Dragutinović, da samo beleže izdatke.
Ono što ne valja, to je da su plate u prosveti porasle za 1,1%. Dakle, neće pokriti ni najelementarniju inflaciju. A inflacija je već vidljiva, predviđa se povećanje akciza na goriva. Potpuno je jasno, ne morate vi da vozite kola da biste tu nešto potrošili, da vam je cena benzina uračunata u cenu krompira, mleka, mesa, hleba itd. Dakle, sasvim je izvesno da će inflacije biti. Daj bože da bude onih projektovanih 8%, bojim se da će to biti malo više ili malo malo više. Drugim rečima, već je viđena priča da ćemo imati problema sa radom prosvete.
Drugo, i dalje stoje moje primedbe. I prošle godine sam, kada je moja stranka bila na vlasti, i na rebalans budžeta i na budžet stavljao amandmane na to koliko malo novca odvajamo za talentovanu decu. Ove godine smo opet odvojili ''celih'' deset miliona dinara, što, pod pretpostavkom da u zemlji Srbiji ima, samo na nivou srednjeg školstva, hiljadu talentovane dece, a tvrdim da ima više, to je ''velika'' svota od deset evra mesečno po glavi deteta. Dakle, staviću amandman na to, ali to je jedan primer koliko nećemo ni najmanji trud da uložimo za nešto za šta bi ova država morala da ima pare. Nisu to milijarde evra koje treba uložiti.
Inače, kada smo kod plata u prosveti, još samo to da kažem, podsećam da je povećanje 1,1%. Na nivou celokupnog budžeta povećanje za plate je 8%.
Kako se došlo do ovog 1,1% (ovo je jedan od najvećih potrošača, da kažem, na nivou plata) – prosveta 1,1%, a na nivou Srbije 8%? Jednostavno. Fond za plate, recimo, u Kabinetu predsednika Vlade povećan je za 43,5%.
(Predsednik: Vreme.)
Zahvaljujem.
Dakle, to su sve razlozi zbog kojih sam izdvojio mišljenje, a naravno, da bih nabrojao sve razloge, trebalo bi mi mnogo više od ovih deset minuta. Hvala lepo.

Gospodin Đelić, potpredsednik i ministar u Vladi Republike Srbije.

Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, evo nekoliko elemenata koji se tiču budžeta za nauku, za mlade talente i za prosvetu.
Teško je da se neko ne složi s ključnim tezama onoga što je izneo profesor Šami. Tačno je da naša zemlja i dan-danas ne izdvaja dovoljan iznos sredstava za ono što je ekonomija znanja i ono što treba da kvalifikuje našu naciju za godine koje dolaze.
Zapravo, ovo nije samo pitanje našeg poređenja sa Zapadom, nego je to danas već i pitanje poređenja sa Istokom, Bliskim istokom, Kinom, Indijom i mnogim drugim zemljama sveta koje uveliko investiraju u ono što je ekonomija znanja.
Ako danas sagledamo izdvajanja za prosvetu, ukoliko uračunamo sve nivoe vlasti, koje se nalaze na 4,5% bruto domaćeg proizvoda, a treba ovom budžetu dodati i one transfere, jer se jedan deo plata za prosvetne radnike nalazi u transferu budžeta preko Ministarstva za KiM, dolazimo do ukupne cifre od 4,5% bruto domaćeg proizvoda, što je i dalje daleko ispod željenih 6% bruto domaćeg proizvoda, koji je jedan od ciljeva cele EU.
Što se tiče nauke, tačno je da je izdvajanje 0,3% bruto domaćeg proizvoda. Time Srbija ne može da se pohvali. Ruku na srce, ove godine smo uspeli da izbegnemo da se to izdvajanje smanji, u smislu učešća bruto domaćeg proizvoda, ali niko ne može biti zadovoljan time.
Sa ovakvim izdvajanjem naša zemlja već danas izdvaja prema svom nacionalnom dohotku, recimo, dva puta manje od naših suseda. Hrvatska je blizu 0,9%, Slovenija je već prešla 1% bruto domaćeg proizvoda, a cilj Lisabonske agende Evrope je da se ukupno izdvajanje za nauku i tehnologiju do 2010. godine nađe na nivou od 3% bruto domaćeg proizvoda, 1% izdvajanja iz budžeta i 2% iz privatnog sektora.
Zbog svega što se desilo u našoj zemlji, izdvajanja za nauku i tehnologiju u privatnom sektoru su minimalna, tako da u godinama koje dolaze treba očekivati da inicijalna kapisla dolazi iz javnih sredstava.
Nekoliko elemenata pokazuju da ova situacija ipak nije toliko loša koliko bi neko hteo da je prikaže.
Prvi element je da će plate naših prosvetnih radnika nastaviti da rastu, i to u iznosu od 8% za sledeću godinu. Isti je slučaj za naše naučnike.
Istovremeno želim da kažem da je ono što je bio jedan od angažmana koji smo imali prema naučnim radnicima ispoštovan. Počevši od oktobarske plate koja je isplaćena u novembru, svi naučni saradnici koji rade u naučnoistraživačkim organizacijama i koji su doživeli da u poslednje dve godine postepeno njihove plate bivaju mnogo niže za istu kvalifikaciju, isto vrednovanje radova i iste godine naspram njihovih kolega na fakultetima, taj jaz je zatvoren i u proseku su plate za tih 3.500 ljudi povećane za 30%, režijski troškovi za naučne institute su povećani za 20% i to je jedno usklađivanje koje je pravično, koje je urađeno, koje će biti održano i to je moguće i u ovakvom budžetu za sledeću godinu.
Želim i da privučem pažnju poštovanim narodnim poslanicima na jednu stavku u članu 3. ovog budžeta, a tiče se nečega što je tradicionalno bilo u razdelu Ministarstva nauke i tehnologije, mada se to striktno ne može gledati kao izdvajanje za nauku.
Radi se o veoma važnom projektu dekomisije Instituta Vinča, koji je bio funkcionalan od 1959. do 1984. godine, a od onda je prisutna serija nagomilanih problema, od izdvajanja i izmeštanja onog živog goriva, sada do velikog projekta izmeštanja istrošenog goriva, gde je naša zemlja usaglasila međudržavni ugovor sa Ruskom Federacijom.
Uveren sam, pošto smo se usaglasili oko teksta, i prema informacijama kojima raspolažem u posebnim fazama je usvajanje i na Vladi Ruske Federacije, da će biti potpisan tokom prvog kvartala sledeće godine, tako da i taj veliki posao završimo na jesen 2010. godine.
Primetićete, poštovani narodni poslanici, da se za te namene nalazi novi instrument, a to je državna garancija za Vinču u iznosu od 25 miliona dolara, koji omogućava da prvi put jedna takva namena bude finansirana ali da ne opterećuje direktno budžet nauke.
Istovremeno želim da kažem i da smo uspeli da učlanimo našu zemlju u rang zemalja super-računara. Posle činjenice da je bivša Jugoslavija bila osnivač Cerna u Ženevi 1954. godine, iz koje je sopstvenom voljom istupila 1961. godine, na upravnom odboru ovog meseca ćemo i formalno pokrenuti ponovno učlanjenje naše zemlje u tu prvoklasnu instituciju, gde na najvećem naučnom eksperimentu imamo učešće 40 naših naučnika koji su pokazali da su sa veoma ograničenim sredstvima bili u stanju da učestvuju ravnopravno sa njihovim kolegama koji dolaze iz zemalja sa mnogo lakšom materijalnom situacijom.
Napokon, da zaključim, ni ovaj budžet nije u punom iznosu onaj koji je potreban da pripremi našu zemlju za žestoku konkurenciju, koja nije samo konkurencija zapadnih zemalja, i to u situaciji gde jedna Nemačka veoma zvanično najavljuje da će joj biti potrebno u sledećih deset godina 400.000 naučnika, inženjera i visokokvalifikovanih radnika, kada će mnoge zemlje, zbog demografske situacije i ekonomskog razvoja, biti neto uvoznici mozgova, mi moramo u godinama koje dolaze odvajati više sredstava.
Ali, i u ovom i ovakvom budžetu, uz dodatne napore i mnogobrojne druge izvore koje u ovom momentu aktiviramo, mi uspevamo da održimo ovaj sistem, da nastavljamo reforme. Kao što je pokazao nedavno završeni Festival nauke, koji je bio posećen od strane 15.000 mladih i njihovih roditelja za nepuna tri dana, gde se čekalo i po sat vremena, glad, žeđ, želja da se upoznaju sa modernim dostignućima, tehnologijom i te kako je prisutna u našoj zemlji.
Poštovani narodni poslanici, nadam se da ćemo naići i na vaše odobravanje, na vašu podršku kada u mesecima i godinama koje dolaze predstavimo i nove izvore finansiranja, što iz Evropske investicione banke za naše obrazovanje i za našu nauku, što od pretvaranja ''Muzeja 25. maj" u jedan moderan, interaktivni centar za tehnologiju i inovacije.
Da, ovo je mogao biti i bolji budžet za ekonomiju znanja, za prosvetu i za nauku, ali u ovakvim okolnostima, uz aktiviranje svih resursa mi ćemo uspeti da nastavimo progres i u ovom ključnom domenu za našu državu.
Ne može se reći da je za mlade samo deset miliona. Podsećam poštovane narodne poslanike da se u razdelu Ministarstva za omladinu i sport nalazi značajno pojačana pozicija od 500 miliona dinara, koja predstavlja aktivnosti ne samo za nagrađivanje, već isto tako, za stipendiranje naših mladih talenata.
Pre par dana je prvi put 1.000 naših mladih najboljih studenata treće ili četvrte godine dobilo mesečnu stipendiju 23.000 dinara neto. Ministarstvo nauke ponovo je počelo stipendiranje talentovanih studenata, uključujući one koji pohađaju našu Matematičku gimnaziju.
Želim da privučem vašu pažnju i na novu poziciju u razdelu Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja. Radi se o 200 miliona dinara, koje predstavljaju začetak ključnog programa u saradnji sa Ministarstvom prosvete. Radi se, naravno, o doktorskim studijama, koje su za sada manjkavost u našem sistemu, gde posle završenog fakulteta, a nekada i magistrature, naši mladi talenti nemaju dovoljnu podršku da mogu u kontinuitetu da završe doktorat i nekada ih i mi, zbog toga, guramo u emigraciju.
U ovom momentu postoji dosta apetita oko jedne parcele na Novom Beogradu. Radi se o onome što je već nekoliko godina zacrtano za izgradnju stanova za mlade naučnike i za naše radnike u domenu kulture. Za sada su izgrađene dve lamele.
Želim samo da kažem da, uprkos naporima raznih, ni Ministarstvo prosvete ni Ministarstvo nauke neće odobriti da to ode u neku drugu namenu, već ćemo u godinama koje dolaze nastojati da obezbedimo novac da se izgradi tih preostalih pet lamela i da ta parcela na Novom Beogradu bude primenjena onoj njenoj pravoj nameni, a to je da tu budu stanovi za mlade naučnike i našu buduću intelektualnu elitu. Hvala puno na vašoj pažnji.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Replika, izvolite.

Mogu da razumem da se mi ovde u nekim političkim stvarima slažemo ili ne slažemo, ali ne mogu da razumem, gospodine Đeliću, kada mi kategorički kažete kako ćete povećati plate prosveti za 8%, a predviđene pare za to su 1,1% više.
Dozvolite, pročitaću vam brojeve. Npr. za srednju školu – 14.840.000.000 ove godine, 14.672.000.000 prošle godine. Transferi drugim granama vlasti – 6.648.000.000 ove godine, 5.582.000.000 prošle godine. Podelite, izdelite, opet dođete na tih nekih jedan i nešto posto.
Prema tome, da me ne bi iko pogrešno razumeo, bilo bi normalno da se ne samo prosveti, nego svim zaposlenima u državi obezbedi povećanje, i to ne neko realno povećanje, nego povećanje koje će bar da pokrije onu najosnovniju predviđenu inflaciju. Ali, tih para nema.
A ne može ni da ih ima kada 70 milijardi Vlada deli kako joj se bude neka vizija ukazala. Podeliće ih svako u svom ministarstvu kako bude hteo. Kako će da se povećaju plate ako je fond plata u Kabinetu predsednika Vlade veći za 43,5%? Piše u ovom budžetu, nisam ja izmislio. Hvala lepo.

Zahvaljujem. Gospodin Jojić, po Poslovniku.
Gospodine Jojiću, izvinite, prednost ima gospodin Ilić, po Poslovniku, kao šef poslaničke grupe.
Može gospodin Jojić, pošto je već ovde, hvala. Izvolite.

Iskoristio bih priliku, pošto je to retka prilika, da gospodina Milosavljevića, ministra u Vladi Republike Srbije, pitam – koliko hrvatskih firmi posluje u Srbiji, tamo gde je on bio ministar, posebno sa aspekta izdavanja i prodaje poljoprivrednog zemljišta hrvatskim kompanijama?
Drugo pitanje – kada će u Zagrebu da otvori jedno trgovinsko predstavništvo Republike Srbije, jer je prekjuče (ili u četvrtak, koliko se sećam) otvorio jedno trgovinsko predstavništvo i jednu kompaniju u Srbiji, tj. između Pančeva i Beograda sa 44.000 kvadrata?
Čiju to robu prodaju u toj kući? Da li je to roba naših, srpskih proizvođača ili je to roba iz Hrvatske, posebno kada se ima u vidu da se neke carinske olakšice daju onima koji, kao tajkuni, u Srbiji posluju?
Treće, gospodine Milosavljeviću, vi ste potpisivali, dok ste bili ministar poljoprivrede, ugovore o davanju u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta. Da li znate koliko milijardi duguju tajkuni i oni koji bespravno uživaju i koriste to poljoprivredno zemljište, a naši individualni proizvođači nisu imali priliku da se isparcelišu određena područja i gazdinstva pa da se omogući da svi građani konkurišu? Koliko je gospodin Todorić i „Agrokor“ u posedu zemljišta u Srbiji? Koliko milijardi nije naplaćeno? Vi odgovarate za to.

Zahvaljujem.
Reč ima gospodin Milosavljević, ministar. Izvolite, gospodine ministre.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, tačno je da mnogo više hrvatskih firmi posluje u Srbiji nego što ima srpskih firmi u Hrvatskoj. Takođe je tačno da imamo problem sa određenim srpskim kompanijama koje žele da otvore svoja predstavništva i da počnu svoje poslovanje u Hrvatskoj.
Međutim, pre nekoliko dana je na Pančevačkom putu otvoren tržni centar hrvatske trgovinske kompanije „Pevec“. To je investicija od negde oko 40 miliona evra, objekat koji zapošljava negde oko 400 ljudi u 40.000 kvadratnih metara poslovnog prostora.
Kao ministar trgovine, mogu samo da poželim investitore iz svih zemalja, kao i domaće, da otvaraju nove tržne centre, da zapošljavaju ljude i da nude bolji kvalitet i niže cene domaćem tržištu.
Dobio sam informaciju da je 80% roba koje se nalaze u tom prvom i jedinom objektu kompanije „Pevec“ na teritoriji Srbije domaćeg porekla. Znači, 80% proizvoda je domaćeg porekla.
Na kraju, vrlo kratak odgovor na pitanje vezano za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta. To je u ingerenciji lokalnih samouprava. Znači, lokalne samouprave sprovode tendere po osnovu Zakona o zemljištu. One sprovode proceduru, a Ministarstvo daje saglasnost na ono što su sprovele lokalne samouprave. Svi oni koji ne plaćaju zakupninu koju su izlicitirali dolaze pod udar zakona i mora da se izvrši ili raskidanje ugovora ili naknada svih troškova koje su dužni prema državi. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima gospodin Ilić, pa onda gospodin Todorović.