Poštovani narodni poslanici, poštovano predsedništvo, mislim da je tema koja je sada na dnevnom redu sasvim dovoljan motiv za sve opozicione stranke koje su uverene da ovaj predlog budžeta nije dobar i da neće doneti dobro građanima Srbije.
Kada je već otvorena i tema oko glasanja i kontroverznog zakona o sedištima sudova, onda i ja imam samo potrebu da kažem nešto je rekao i profesor Šami, a to je da smo bili protiv koncepta tog zakona i da smo dosledno bili u ovoj sali, glasali za sve amandmane koji su tretirali tu materiju da se sudovi iz malih opština širom Srbije ne ugase. U tom kontekstu smo glasali i da ostanu sudovi za koje su bile zainteresovane i nacionalne manjine.
Dakle, moguće je da je ovde neko pogrešno protumačio stav DSS-a. Dakle, nismo podržali zahteve nacionalnih manjina, nego su zahtevi i nacionalnih manjina, i DSS, i SRS, razumeo sam i SNS, bili da se, jednostavno, koncept koji je ovim zakonom predložen u ovoj skupštini ne podrži.
Činjenica je, imali smo tu snagu i mogli smo da imamo dovoljno poslanika da ne dozvolimo da taj zakon - za koji je ovde već rečeno, to želim da potvrdim, siguran sam, ponovo će doći u skupštinsku raspravu i ponovo ćemo sledeće godine raspravljati o setu pravosudnih zakona - mogli smo da izdejstvujemo da taj štetan zakon ne prođe.
Zbog čega to nije urađeno, rekao je profesor Šami i ja ne bih ponavljao, ali želim samo još jednom da kažem da, što se tiče DSS-a, mi smo načelno podržali sve amandmane koji su išli u smislu da koncept koji je postavljen pogrešno i koji je na štetu i koji ide na to da se gase sudovi po malim opštinama, to nije mali broj opština, skoro 130 opštinskih sudova se gasi, mi smo protiv tog koncepta i podržali smo sve amandmane iz bilo koje stranke da dođe.
Da li i zbog čega pojedine stranke nisu učestvovale, ili su učestvovale na način na koji su to demonstrirale danas, o tome nismo govorili niti u to ulazimo, ali je činjenica da zbog takvog postupka nismo uspeli, a mogli smo, kao opozicija, da izdejstvujemo da taj štetan zakon ne prođe.
Samo toliko. Što se tiče pozicije DSS-a, situacija je tu apsolutno čista.

Zahvaljujem. Gospodin Marković se javio za reč, po Poslovniku. Izvolite.

Pošto me je gospodin Nikolić pomenuo po imenu, samo ću dva pitanja da postavim.
Tačno je, gospodine Nikoliću, i vi i svi mi smo naučili sve što znamo o politici od dr Vojislava Šešelja dok nije otišao u Hag. Ko vas je učio ono od kada je otišao u Hag? Jer, ovo što ste uradili i ovo što radite sigurno vas nije on učio. To je prvo pitanje.
Drugo pitanje je vezano za ideologiju, za različitost ideologija i za ponašanje vaše sadašnje stranke. Objasnite građanima Srbije, ne morate meni – kada ste lagali, da li ovih 18 godina ili ste sada počeli? Jednom ste morali, dve istine ne postoje. Siguran sam, pošto Vojislav Šešelj nije ni vas ni nas učio onome što vi sada radite, da su to verovatno uradili engleski ambasador, pošto vam ne izbija iz prostorija i američki ambasador, pošto vi ne izbijate iz američke ambasade. Odredite se prema problemu Kosova i prema svim problemima, izađite za govornicu pa kažite kakav je stav te vaše ''napredne stranke''.

Reč ima gospodin Tomislav Nikolić.

Kad lažete, lažite malo. Engleski ambasador nikada nije bio u prostorijama Srpske napredne stranke, ja nikada nisam bio u prostorijama američke ambasade. Ovo govorim kao čovek čije se kretanje prati, prate ga i neki vaši ljudi.
(Momir Marković, sa mesta: Zakuni se.)
U šta da se zakunem? Samo prtljaš nešto bez veze. Evo, u šta da se zakunem? U tebe? U sebe?
(Predsednik: Gospodine Nikoliću, gospodine Markoviću, nemojte komunicirati među sobom, obratite se parlamentu.)
Ako javno, sa skupštinske govornice, kažem da nikada nisam bio u američkoj ambasadi, onda stojim iza tih reči, a ti sad donesi ovde dokaz da sam bio. To tako ide, Momo, kada neko laže. Dakle, ja ne lažem.
Kad smo već kod ideologije, nama je rečeno da nikad ne idemo sa Koštunicom i sa Tadićem, to je bio testament, pa evo sad je Koštunica ideolog vaše stranke. Išao sam u kampanju da obezbedimo što više mandata, a predstavljao Koštunicu kao predsednika buduće vlade. Da li je to bio nalog iz Haga? Jeste. Da li je to ideologija? Da li je ideologija da sad možemo u vladu pošto je palo Kosovo i Metohija? Je l' to ideologija? Tako je rekao predsednik Šešelj u Hagu – sad možemo u vladu, palo je Kosovo i Metohija. Pa, ja sam rekao – nije, Vojo.
Pitam vas da li je to ideologija. Da li je ideologija to što sam slušao Vojislava Šešelja i na kraju morao da odem? A vi sedite, nemate šta da čekate više. Čekate neki novi nalog, je l' da ? Čekate nešto pred čim ćete i vi da budete zgranuti, ili ja možda lažem, Gordana? Ne može toliko da se luta. Je l' rekao, Gordana, bila si na sastanku – ako prihvate amandmane, glasaćemo za sporazum? Sad ja tebi da kažem - zakuni se. Evo, bila je i Vjerica, ona ne laže nikad.
Znači, ja to više nisam mogao da izdržim, vi možete. I šta ćemo sad? Idite svojim putem, nemojte da me terate da otkrijem sve razloge zbog kojih sam morao da odem. Jesam li nekoga zvao? Jesam li nekog od vas zvao telefonom? Jesam li nekome govorio da treba...
(Srboljub Živanović, sa mesta: Mene si zvao.)
Tebe sam zvao, Srbo, ali si bio zauzet dvanaestom ženidbom, nisi mogao da mi se javiš.
Jesam li ja uticao na vas? Ostanite zajedno. Ja volim da budete i zajedno i jaki, ali da budete ideološki jaki. Ali, vi ne znate šta će da vam naredi kad vas bude gore pozvao u onu kancelariju sa zvučnicima, ne znate šta je novo. Zbog toga sam otišao - da znam šta je novo, šta očekujem od života, šta deca da očekuju od života. A vi nastavite ovako državotvorno, to znači da više nećete reći da sam lupež, šta sam ono sve bio, za vas sam bio pseto, ološ, stoka, izdajnik...
(Sve vreme govora narodnog poslanika Tomislava Nikolića narodni poslanici SRS lupali su o klupe.)

Reč ima gospodin Paja Momčilov, po Poslovniku. Zaista bih vas zamolila da privedete ovaj dijalog kraju. Mislim da ovo nije dobro ni za jedne ni za druge.

Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na član 104. našeg poslovnika i, naravno, na dostojanstvo.
Vidite, gospodin Nikolić, nekada nesumnjiva ikona SRS-a, koja je visoko bila pozicionirana, dozvoljava sebi danas da vodi razgovore sa nama u poslaničkim klupama, da iznosi detalje iz privatnog života i da mu to bude sadržaj političkog delovanja.
Naravno, ja neću upasti u tu zamku. Mislim da i ne treba da upadnemo. Mi raspravljamo o zakonima, raspravljamo o najvažnijem zakonu, a to je budžet.
Jednostavno, ono što želimo da kažemo, i mislim da se time zaokružuje ova naša priča i rasprava, jeste da su gospodin Nikolić i njegova grupacija omogućili danas da se ne donese čitav niz amandmana koji bi obezvredili jedan štetan zakon. Zašto štetan? Bilo je preko 100 amandmana. Ko je upućivao amandmane? Svi su ih upućivali, i iz opozicije (ne takozvane, nego realne opozicije) i iz pozicije.
Nismo mi glasali za grupu Mađara, nacionalnih manjina. Mi smo glasali za nešto što smo prepoznali da je interes građana Srbije. Građana Srbije kao što su u Adi, kao što su u Beloj Crkvi, kao što su u vašem Kniću. To je ono što je nas rukovodilo, a nikako neki čudan, već i pomalo morbidan stav, da ne treba izaći čak ni Mađarima u susret, jer, eto, Srbi su nešto uskraćeni. To je sve što imam da kažem u vezi s tim.
Činjenica je, možete sada da kažete šta hoćete, ali vi danas niste bili opozicija.
Jer, ne postoji konstruktivna opozicija. Jednom opozicija je uvek protiv pozicije - to je osnovni element engleskog parlamentarizma, a taj parlamentarizam je i dan-danas na snazi u svetu i vi ste, jednostavno, danas bili pozicija. To je realnost.
Možete sada da prizivate razne priče. Možemo mi pričati o nekim ličnim stvarima koje ne interesuju ni ovaj parlament ni naše građane. Sramota je onoga ko istinu zamenjuje nekim drugim šablonskim pričama koje apsolutno ne interesuju ni građane ni parlament. Prema tome, mi vam ništa nećemo odgovarati, a vi izvolite, uveseljavajte, ako mislite da je to potrebno, i auditorijum a i građane Srbije. Hvala vam.

Gospodin Buha ima reč, kao predstavnik poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pred nama je najvažniji akt koji usvaja ova skupština i aktuelna vlast je morala daleko ozbiljnije da prione pripremi za izradu ovog akta i da se drži kalendara koji je predviđen Zakonom o budžetskom sistemu.
Za ovaj zakon, zakon o budžetu, moramo reći da je ''papirnati'' zakon, da iza sebe nema ni finansijsku ni materijalnu podlogu, da će prihodi koji su predviđeni budžetom biti jako teško ostvarivi, da je finansijska podloga na kojoj se baziraju prihodi i rashodi ''papirnata'' i mislimo da ćemo vrlo brzo u ovim klupama imati rebalans budžeta, korekciju budžetskih prihoda i rashoda i temeljitu izmenu, shodno realnom stanju.
SRS smatra da je ovaj budžet rasipnički, trošadžijski, da nema razvojnu komponentu, da je inflatoran i neće glasati za njega. Kada sam spomenuo Zakon o budžetskom sistemu, zbog građana Srbije moram napomenuti, članom 14. Zakona o budžetskom sistemu predviđeno je da Vlada usvoji budžet do 1. novembra tekuće godine, dostavi ga na usvajanje Skupštini do 1. novembra, a Skupština je dužna usvojiti budžet do 15. decembra tekuće godine.
U ovom slučaju Vlada je ovaj zakonski projekat dostavila 7. decembra, van zakonskog roka, a poslanici u ovom parlamentu su počeli danas sa raspravom i jako teško mogu da okončaju raspravu po ovom zakonskom projektu i po svim propratnim aktima koji idu uz ovaj budžet.
Moramo spomenuti vrlo značajan akt, Memorandum o budžetu, ekonomskoj i fiskalnoj politici, koji ide uz budžet, kao i tri finansijska plana i set fiskalnih i carinskih zakona koji je sada trenutno u skupštinskoj proceduri.
Znači, moramo se kritički osvrnuti i kritikovati vlast, da nije ispunila zakonom predviđen uslov - 1. novembar i 15. decembar, za usvajanje.
Nadalje, kada govorimo o razlozima zbog kojih aktuelna vlast to nije učinila, nekoliko je bitnih elemenata, a najznačajnije je to što unutar vladajuće koalicije ne postoji dogovor o svim bitnim elementima koji se definišu budžetom. Zbog toga je pozvan finansijski policajac, imenom i prezimenom MMF, koji je trebalo da miri zaraćene političke partije koje su tražile što veći kolač i učešće u budžetu za 2009. godinu. Finansijski policajac je obigravao po Vladi i ministarstvima 25 dana. Tek kada je finansijski policajac dao zeleno svetlo, ušlo se u izradu konačnog Predloga budžeta, o kome mi danas raspravljamo.
Inače, za aktuelnu vlast moramo reći da do pre mesec dana nijedan od zvaničnika aktuelne vlasti nije spomenuo reč "kriza", uglavnom smo se kretali u makroekonomskim ciljevima koji su definisani budžetom za 2008. godinu i rebalansom budžeta, a ti ciljevi makroekonomske politike su makroekonomska i finansijska sigurnost i stabilnost, dinamičan privredni razvoj i rast investicionih aktivnosti, rast zaposlenosti i standarda života, ubrzano sprovođenje ekonomskih reformi, ubrzan proces stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji, ravnomerniji regionalni razvoj itd. Otprilike, onakvi ciljevi kakve danas imaju Norveška, Luksemburg i visokorazvijene zemlje.
Svi državni čelnici su govorili o određenim problemima koji će, uglavnom, proći pored nas. Čak jedan od njih, potpredsednik Vlade Đelić reče - možda bi bilo i dobro da ta ekonomska kriza prođe kod nas, da će to imati pozitivne efekte na našu ekonomiju. Ne reče, ne objasni šta u stvari iza svega toga stoji.
Ali, da se vratimo na surovu stvarnost u kojoj mi živimo, na monetarne, ekonomske i finansijske agregate u kojima žive naše stanovništvo i naša privreda, a to je - zaduženost građana je na nivou 368 milijardi dinara ili 4,3 milijarde evra; zaduženost privrede kod banaka je 798 milijardi dinara ili 9,2 milijarde evra; a zaduženost malih privrednika je 69 milijardi dinara ili oko 800 miliona evra.
Predlogom budžeta predlagač je išao sa određenim korekturnim faktorom u odnosu na Memorandum iz 2007. godine, kada je bio predviđen rast od 7%, pa korekcija rebalansom budžeta od 6%. Međutim, sada vidimo, u ovoj projekciji je to 3%. Ali, ako uzmemo inflaciju koja je 8% projektovana ovim budžetom, onda ćemo videti da ćemo mi stvarno u 2009. godini imati daleko manji zalogaj nego što je to projektovano ovim budžetom i nego što je to stvarno potrebno ovom napaćenom narodu.
Deficit tekućih plaćanja se kreće na nivou 2008. godine, negde oko 7,5 milijardi evra. Spoljni dug je 23,1 milijardi, a javni dug je 8,9 milijardi evra. To su podaci sa desetim mesecom ove godine. Privatni dug je 14,2 milijarde evra, što znači ukupno 23,1 milijarda evra.
Spoljni dug je (ovde smo čuli neke druge podatke, međutim ovo su zvanični podaci koji su dati od guvernera Narodne banke) na nivou 62,1% bruto društvenog proizvoda. U 2009. godini možemo očekivati i dalji rast spoljnog duga, posebno privatnog duga. Zaduživaće se država, međutim biće, u smislu obezbeđenja kreditnih linija, određenih teškoća, s obzirom da i u svetu imamo ogromne probleme u smislu obezbeđenja kvalitetnog novca.
Dalje, spoljnotrgovinski deficit u privih osam meseci ove godine je na nivou 10,4 milijarde dolara, a do kraja godine se očekuje da bude između 12 i 13 milijardi dolara. Deficit budžeta prema ovoj projekciji je 50 milijardi dinara, odnosno blizu 600 miliona evra. Međutim, podaci koje dobijamo od Vlade govore o tome da mi već imamo čak i veći deficit u ovoj poslovnoj godini i da ćemo negde na kraju godine imati negde oko šezdesetak milijardi dinara deficita. Samo je pitanje iz kojih sredstava ćemo mi namiriti ovaj deficit.
Ranije smo to mogli kroz privatizacione prihode. Međutim, ove godine završavamo postupak privatizacije. Nema je više. Ostaju velika preduzeća, pre svega veliki javni sistemi. Ne isplati se ovoj državi u periodu krize, nemogućnosti obezbeđenja adekvatnih ino kredita, prodavati sve ono što mi imamo sada trenutno u velikim sistemima.
Nadalje, mi u ovoj poslovnoj godini, a posebno u devetom, desetom i jedanaestom mesecu, a to će biti verovatno još do kraja godine, imamo drastično smanjenje devizne štednje, povlačenje dinara iz banaka, a time slabimo bankarski sistem. Mi smo početkom devetog meseca ove godine imali 5,7 milijardi evra devizne štednje, koncem jedanaestog meseca to je palo na 4,8, što znači da je oko 900 miliona evra povučeno iz banaka.
Imamo naglašenu neproduktivnu potrošnju, prema projekciji budžeta za 2009. godinu. Naime, ovim budžetom je predviđeno finansiranje 260.000 radnika u državnoj administraciji i oko 450.000 ukupno građana koji se finansiraju iz budžeta.
Prema podacima određenih međunarodnih institucija, imamo ozbiljnu kritiku korumpiranosti državnih službenika, moramo tu spomenuti razne mafije - carinsku, stečajnu, prosvetnu, zdravstvenu itd. i otvorene prigovore međunarodnih organizacija.
Ono što je bitno u monetarnom smislu, to je da smo imali jako veliko kolebanje dinara u periodu od 45 dana. Moneta je za 45 dana izgubila vrednost 25%, a sa današnjim danom to je negde oko petnaestak posto. Verovatno će se dirigovanom politikom ići do pravoslavnog Božića, a posle toga će naša moneta ponovo krenuti u nebesa, onako kako je krenula pre petnaestak dana.
Predlagač zakona kaže za ovaj zakon da je on razvojni, investicioni, reformski itd.
Međutim, niti jedan od ovih ciljeva, koje je projektovao predlagač zakona, ne stoji. Moramo ukazati i reći građanima Srbije da su subvencije koje su predviđene za one za koje je neophodno, gde su naglašeni prioriteti, posebno u oblasti poljoprivrede, 24% manje Predlogom budžeta u odnosu na 2008. godinu.
Cifarski rečeno, u 2008. godini imali smo 25 milijardi dinara, ono što je uloženo u subvenciju poljoprivrede, a za ovu godinu oko 18 milijardi. Za ''Železnice'' smo imali u 2008. godini 11,1 milijardi dinara, a u 2009. godini, pod uslovom da punjenje budžeta bude adekvatno, nekih 10 milijardi. Subvencije u privredu u 2008. godini su nešto više od 4 milijarde dinara, a za 2009. godinu nešto više od 3 milijarde dinara. Sve to treba da nas zabrine.
Zatim, morali smo imati još i kapitalne izdatke. U 2008. godini bile su u vrednosti od 59 milijardi dinara, a sada smo smanjili, u ovoj projekciji za 2009. godinu, na 40 milijardi dinara.
Ono što treba da zabrine građane Srbije jeste mir i tišina aktuelne vlasti kada se govori o kontroli javnog sistema, javnih preduzeća.
Za ovom govornicom je SRS, unazad godinu dana, govorila o visokim zaradama u javnim preduzećima. U ovih godinu dana su se iskristalisali podaci. Nisu to samo zarade, to su i razni bonusi, to su i razne naknade, to su i ugovori koji obezbeđuju predsednicima upravnih odbora, direktorima javnih preduzeća da čak i posle odlaska sa funkcije dve do tri godine imaju visoke zarade, onakve kakve su imali u javnim preduzećima.
Evo, vidite, ovo je srpski brend i ovo bi trebalo izvesti, prodati. Ovo je intelektualna svojina. Ovo moramo patentirati i izvesti. Ovo nigde nema, sigurno nigde nema. A još manje ima činjenice da vlast o svemu tome ćuti. Otprilike je to G17 plus, to su njihovi direktori, a DS se ograđuje od toga. Ma, vi učestvujete u svemu tome, to su vaši ljudi. Jer, podaci koji govore o isplatama, sada su to desetine javnih preduzeća - 250 hiljada, 280 hiljada, 320 hiljada, 530 hiljada, milion i 200 hiljada itd. O tome ćutite.
Ne smete o tome ćutati. S jedne strane se zalažete za štednju i kažete otvoreno, zvaničnici na vlasti kažu - štednja, mi moramo stegnuti kaiš, moramo podeliti ovaj teret, podeliti ravnomerno. Kako da podelimo? Onaj koji prima penziju 13.000, onaj koji prima invalidski dodatak od 7, 10, 12 hiljada itd., a poljoprivredne penzije su u nivou 6, 8 i 12 hiljada dinara – kako, na čemu on da štedi, u odnosu na rasipanje na drugoj strani?
Ovo ozbiljno govorim, patentirajte i izvezite i unovčite, ovo je intelektualna svojina, koja se u svetu plaća.
Postavljam pitanje, po drugi put, ministru finansija – da li ste se ikada setili, kada ste izabrali predsednike i članove upravnih odbora, direktore javnih preduzeća, da im date nalog i kažete - odlazite u firmu, hoćemo u roku od 30 dana da sagledate stanje i informišete nadležno ministarstvo? Da li ste zatražili informaciju o tome da li ima problema u tom preduzeću? Izađite i recite. To je uslov svih uslova. Ako konstatujemo činjenice i vi, kao nadležan organ... Svaka isplata u svakom javnom preduzeću dolazi na vaš sto ili nekog od vaših referenata, sve isplatne liste nalaze se u vašem ministarstvu i vi se pravite ludi, ne znate ništa. Kako ne znate? Referenti u vašem ministarstvu znaju, overavaju te liste itd. Znači, svesni ste činjenice da se otima, krade, da je to pljačka, uzimanje itd. Šta ste učinili? Niste učinili ništa.
Idemo dalje. Pitanje putara. Evo, pre neki dan ministar za infrastrukturu izađe i reče - isplatiće 20 milijardi do kraja godine. Iz kojih sredstava? Iz budžeta? Zašto niste uneli ta potraživanja putara u budžet? Vi to morate uneti. To mora biti sastavni deo ovog budžeta. Mora ući u ovaj budžet 30 milijardi duga putarima. Tu neko laže, ili ministar infrastrukture, ili vi kada projektujete budžet. Pred medijima izađe i reče - 20 milijardi će biti isplaćeno do kraja godine.
Nadalje, ministar rada i socijalne politike je potpisao Opšti kolektivni ugovor negde u oktobru, potpisao je i aneks tog ugovora kojim se garantuje isplata 15% visine prosečne zarade na ime mesečne ishrane koja pripada radniku, 75% na ime regresa i 0,50% za svaku godinu radnog staža. To je ukupno, na nivou budžeta, oko 69 milijardi dinara.
Zakonom o radu je predviđena isplata. Opštim kolektivnim ugovorom je predviđena i potpisana isplata. Država tu ne može da ćuti, ne može da ne prihvati. Potpišemo, slikamo se, medijski itd., a kad treba da obezbedimo sredstva, onda nemamo sredstva. Sredstva morate naći, morate obezbediti. Nalaže vam to Zakon o radu, Opšti kolektivni ugovor, to vam je obaveza. Niste isplatili 42 milijarde dinara državnoj administraciji, lokalnoj samoupravi devet milijardi i organizacijama u oblasti socijalnog osiguranja 18 milijardi.
SRS smatra da je ovaj budžet ''papirnati'', da nema realnu ekonomsku i finansijsku osnovu, da je rasipnički, da je bez jasnih prioriteta, da nije restriktivan, da nije razvojni, da je trošadžijski, da je inflatoran i neće prihvatiti i neće glasati za ovakav budžet. Hvala.

Zahvaljujem. Predsednik poslaničke grupe SPS-JS gospodin Branko Ružić, izvolite.