Ovde ipak treba da se objasne neke stvari, kada je već došlo do ovakvih replika između ove dve grupe poslanika. Istini za volju, DSS jeste imala amandmane na taj Zakon o mreži sudova. Podneli smo toliko amandmana upravo zbog toga što smo smatrali da je taj zakon loš, da je napravljen mimo svih dogovora sa strukom i širom stručnom javnošću, da je izazvao polemike unutar same vladajuće koalicije. Toliki broj amandmana i ove okolnosti ukazuju da je taj zakon trebalo da bude povučen iz procedure, umesto da smo 10 radnih dana izgubili u jalovoj raspravi o njemu.
Zatim, vladajuća koalicija, koja nije htela da povuče jedan jedini zakon koji je ona produkovala, a ostali su, praktično, za ostatak iz ranijeg vremena, valjda radi očuvanja dostojanstva ministarke, ostavila je na silu taj zakon na dnevnom redu ove sednice, a zatim optuživala opoziciju da je ona opstruirala rad parlamenta time što je raspravljala o tom zakonu toliko dana. Mi smo se nadali da će taj zakon biti povučen. To se nije dogodilo. Jedna grupa u vladajućoj koaliciji, za koju je možda i prirodno da se nalazi u vladajućoj koaliciji s obzirom na njihove interese, ili da je neka druga politička konstelacija bila, pretpostavljam da bi ta grupa, a reč je o Poslaničkoj grupi manjina, verovatno podržavala Vladu Republike Srbije.
Ta grupa je očigledno iskazala interes, kao i svi drugi narodni poslanici kojima je stalo do toga da se na ovakav drastičan i grub način ne menja mreža sudova u Srbiji (a svi smo govorili ovde otvoreno i javno u čemu su štetne posledice svega toga), ta grupa je istrajavala u svom zahtevu i pokazala i demonstrirala svima da nije bila spremna da da kvorum za to glasanje, niti je bila spremna da taj zakon prođe.
Ono što treba ljudi ovde da čuju, bez obzira na to kako će se koja poslanička grupa opredeljivati, ja za razliku od prethodnika, bilo koga koji je ovde o tome govorio, neću da govorim nekome šta je trebalo da radi. To je njegova stvar, zaista samo njegova stvar. Ali, istini za volju, mora se znati da smo svi iz opozicije, ako smo to, prisustvovali glasanju i da smo glasali onako kako je to Poslanička grupa manjina htela. I ne samo zato što je to Poslanička grupa manjina, nego zato što se to valjda poklapalo sa onim stavovima koje smo izlagali za vreme rasprave. U tome nije bilo bitnih razlika.
Taj zakon ne bi prošao. Desilo bi se da to bude prvi zakon ove vladajuće koalicije koji ne bi dobio većinu u parlamentu. Čak i samo i pod uslovima da su usvojeni amandmani gospodina Balinta Pastora i ostalih, čak i tada, i da takav zakon da prođe, on bi u potpunosti srušio koncept samog zakona i izvrgao bi ruglu sve ono što je vladajuća koalicija htela.
Čak i tada i pod tim okolnostima, da je postojao neki razlog iza svega toga, on bi se s vremenom razotkrio i onda bismo znali ima li ili nema to veze sa statutom Vojvodine, ima li razgovor o svemu tome veze sa onim nekim dodatnim ucenama koje bi se tražile kada je reč o poziciji Vojvodine u našem društvu budućnosti. Sve bi se to s vremenom otkrilo. Ovako, to ostaje samo za nagađanje.
Dakle, nema potrebe i nikome neću da kažem šta je morao ili nije morao da uradi, to je njegova stvar, on se time legitimiše, ali je vrlo bitno da građani čuju da su ovo činjenice.
I to je sve što sam hteo da kažem. Naravno, da su amandmani DSS-a prihvaćeni, sigurno bi stvar sa ovim bila potpuno drugačija, ali šta vredi, većina odlučuje.