Reč ima narodni poslanik Ljubiša Petković. Želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih samo da dopunim onaj deo iz prepodnevnog mog izlaganja i pitanja koja sam postavio pre pauze. Želeo bih samo da kažem građanima Srbije da DS, koja je na vlasti od 2000. godine do današnjeg dana, nije vršila depolitizaciju armije, što bi inače bilo u skladu i sa Zakonom o vojsci Jugoslavije, u skladu sa Ustavom, a i načelima koje sve političke partije imaju u svom programu.
Nama, na primer, ostaje nejasno kojim se kriterijumima vodila DS pri postavljanju lica na ključne dužnosti u Ministarstvu odbrane. Kako objasniti izbor npr, Bojana Dimitrijevića na dužnost pomoćnika ministra za ljudske resurse. Imenovani je po profesiji istoričar, dakle, profesionalno je orijentisan ka prošlosti, a postavljen je na dužnost na kojoj treba kreirati kadrovsku vojsku u budućnosti.
Zatim, koristeći pogodan vetar DS-a odjednom je visoko uzleteo i Zoran Jeftić, aktuelni državni sekretar, kućni prijatelj Zdravka Ponoša. U prethodnoj podeli vlasti, sa dužnosti referenta je uzleteo na dužnost pomoćnika ministra za ljudske resurse, sa koje je smenjen nakon nezakonitog postavljanja i penzionisanja velikog broja oficira, najpre generala iz 2006. godine.
Među izabranim kadrom ostao je iz prethodnog perioda Aleksandar Stojanović, samoproklamovani ekspert iz G17+, koji se brine o finansijama u Ministarstvu odbrane.
Oficiri, starija generacija, znaju ga kao prosečnog iz perioda dok je bio u Vazduhoplovnom zavodu "Moma Stanojlović" i iznenađeni su njegovim iznenadnim vaskrsnućem u svojstvu eksperta.
Prema našim saznanjima, svi pokušaji da se uspostave kriterijumi za vođenje oficira u službi, pa i penzionisanje, pali su u vodu dolaskom Šutanovca na dužnost ministra odbrane. U odsustvu jasno definisanih kriterijuma, ostavio sam mogućnost da se sve svede pod diskreciono pravo trojice ključnih u lancu odlučivanja - načelnika Generalštaba, ministra odbrane, predsednika Republike. Ako nam je poznata politička pripadnost navedene trojke, da li možemo govoriti o depolitizaciji vojske.

Reč ima narodni poslanik Slađan Mijaljević. Želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Član 226. Mene je iznenadila zaista konstatacija i kontrapitanje načelnika Generalštaba Zdravka Ponoša, kada je juče na Odboru za odbranu i bezbednost rekao kako se narodni poslanici ne interesuju dovoljno za život i rad i organizovanje u vojsci, kako ne postavljamo određeni broj pitanja da bi dobili i određeni broj odgovora, da bismo preko tih odgovora mogli da donosimo prave zaključke, nego je morao on da se eksponira.
Ne znam da li neko prati rad Skupštine Srbije, ali ukoliko mene sećanje ne vara, u protekla dva meseca postavio sam 12 pitanja. Osam pitanja sam postavio povodom sporazuma SOFA, koji je predsednik Srbije Boris Tadić, inače glavnokomandujući naše vojske, potpisao sa Kondolizom Rajs. U tih osam pitanja sam definisao određenu zabrinutost, i to vrlo ozbiljnu zabrinutost predstavnika opozicije, mojih kolega iz SRS-a, zbog onoga u šta nas uvodi politika Borisa Tadića.
Ako se setimo da smo samo do pre par godina imali brojno stanje u vojsci između 80.000 i 100 hiljada, a da je sada stanje u vojsci svedeno na 19,5 hiljada, a da se stanje Ministarstva odbrane povećalo na 10 hiljada članova, dolazimo do cifre od 29,5 hiljada, sa tendencijom još nižom u broju ljudstva u vojsci. Postavlja se pitanje, kako jedna država od nekih 7,5 miliona stanovnika može da bude zaštićena u određenim slučajevima agresije, pretnjom terorizma i sličnim stvarima sa svega 20 i nešto hiljada ljudi?
Imamo izjave ambasadora Vordsvorta, koji najavljuje upravo ono što se i dešava kroz ugovor SOFA, odnosno ono što se obrazlaže kroz ugovor SOFA, da nama naša vojska neće biti potrebna, ali će doći američka vojska da nas štiti i da nas brani. Više puta sam postavljao pitanje da li su naše institucije, misleći na vojsku Srbije, institucije drugog reda? Da li smo mi građani drugog reda, u odnosu na te institucije koje nam dolaze sa neke razdaljine od 10-ak hiljada kilometara?
Postavljao sam pitanje Vladi Srbije, Ministarstvu odbrane, Ministarstvu policije, čak i Ministarstvu finansija, postavljao sam pitanje i Biji. Dobio sam odgovore, i to dva od BIA-e. S obzirom da su oni svoje odgovore zaštitila sa jedno 15 pečata ljubičastih, crvenih, narandžastih itd, ne mogu da kažem šta su mi odgovorili, osim da apsolutno nisam zadovoljan odgovorom i da njihov odgovor potvrđuje naše sumnje i opravdanu zabrinutost.
Imamo izjave gospodina Ponoša, koji kaže da u Ministarstvu odbrane apsolutno ne postoji razumevanje prema vojsci, a mi smo zaključili to iz određenih događaja koji su se dešavali u proteklih nekoliko godina, da Generalštab odnosno vojska imaju nekakvu koncepciju, da Ministarstvo odbrane nema gotovo nikakvu koncepciju. Sada postavljam pitanje da mi neka uprava ili nadležna služba Vojske Srbije da odgovor i stručno tumačenje ugovora SOFA u odnosu na našu vojsku i u odnosu na našu državu.

Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić. Želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Član 226. U članu 97. tačka 4. Ustava, koji govori o nadležnostima Republike Srbije, kaže se da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje odbranu i bezbednost Republike Srbije i njenih građana. Zatim se u članu 139. Ustava, gde se govori o nadležnosti Vojske Srbije, kaže da Vojska Srbije brani zemlju od oružanih ugrožavanja spolja i izvršava druge misije i zadatke u skladu sa Ustavom, zakonom i principima međunarodnog prava koji regulišu upotrebu sile. U članu 141. kaže se da je Vojska Srbije pod demokratskom i civilnom kontrolom.
Dame i gospodo, poslednjim dešavanjima vezanim za Vojsku Srbije vi direktno kršite Ustav Srbije. Nijedno nepoštovanje Ustava nije dobro. Međutim, kršenje Ustava u onom delu koji se odnosi na Vojsku Srbije ima mnogo veću društvenu opasnost. Ovo posebno obzirom na okolnost dokle ste doveli Vojsku Srbije u poslednje vreme, od momenta kada je na čelu Vojske Srbije kao ministar vojni bio Boris Tadić, do sada kada tu funkciju vrši Dragan Šutanovac.
Šta se desilo u tom vremenu? Drastično je smanjen broj aktivnih vojnika i oficira. Ukinut je veliki broj kasarni širom Srbije, koje prosto liče na ruine i one su sada samo bleda slika onoga čega smo se nekada ponosili. Svojim nalozima i direktnim uplitanjem NATO snage direktno se svete, u stvari, Vojsci Srbije, za sve ono što je vojska uradila prilikom divljačkog bombardovanja 1999. godine, kada smo pružili žestok otpor NATO snagama i naneli mu velike gubitke.
Sva dešavanja u Vojsci Srbije zbog toga i predstavljaju ozbiljnu pretnju stabilnosti sistema odbrane i dovode u pitanje civilnu kontrolu Vojske Srbije, dakle, ono što je predviđeno i Ustavom Srbije.
Šta vi radite povodom toga? Vi znate za onu izreku da ko dva zeca goni nijednog ne uhvati. Zato, šta se uradili? Vi ste, u stvari, jednog zeca isterali na čistinu, a gde je drugi, onaj veći? Gde su ostali?
Zbog toga, pitanje za Vladu Srbije - da li je šta preduzeto povodom optužbi koje je na račun ministra odbrane, Dragana Šutanovca, izneo general Zdravko Ponoš i s tim u vezi tražimo da se formira anketni odbor koji će ispitati sve relevantne činjenice.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković.
Želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Dame i gospodo narodni poslanici, prisustvovao sam jučerašnjoj sednici Odbora za odbranu i bezbednost i mogu da vam kažem da su me situacija i saznanja koja sam tamo dobio, dopunio saznanja koja sam već imao, žestoko zabrinula. Umesto da o tome razgovaramo, izvesni lelekači, je l' tako beše gospodine Batiću, izvesni lelekači se bune što nisu dobili građani pravo da se jave za reč. Međutim, situacija uopšte nije ni bezazlena, ni naivna, kako se juče i ovih dana pokušava predstaviti.
Dame i gospodo narodni poslanici, prošli put sam rekao, proučavao sam nastanak, razvoj i propast vojnih hunti nekada davno kada sam studirao. Upravo je Pinoče ovako počeo. Nije se suprotstavio Salvadoru Aljendeu, nego ministru vojnom, a posle toga kada je rešio pitanje Salvadora je streljao.
Upravo je tako počela vojna hunta u Grčkoj, pukovnici se nisu suprotstavili predsedniku, nego ministru vojnom, a onda su posle završavali posao. Upravo po tom klišeu počinju vojni udari, pučevi i završavaju se kako se završavaju.
Prvo, načelnik Generalštaba nema šta da opšti sa sredstvima informisanja. Služba za informisanje može da da eventualno, sa odobrenjem ministra, sa odobrenjem Vlade, nekakvu izjavu. Ministar vojni nam u intervjuu kaže - zbog loše politike odbrane i ekstenzivnog razumevanja odnosa prema budžetu 2009. godine, za operativni život vojske ostaće nam samo pet odsto. To znači da nijedan artiljerac neće moći da ispali svoj projektil.
Dame i gospodo narodni poslanici, kome je upućena ova poruka? Građanima Srbije? Onima okolo? Šiptarima na Kosovu? Kome je ova poruka upućena? Gospodo, možete da navalite na Srbiju, mi ne možemo da ispalimo nijedan artiljerijski projektil, ne možemo da ispalimo nijedan metak, potpuno smo ogolili stomak države, možete da radite šta vam je volja.
Ima još jedna stvar koja je mnogo opasnija. U državi Srbiji, na osnovu intervjua gospodina Ponoša, stvaraju se dve vojske.
Kaže, Ministarstvo odbrane odlučuje da u svoj sastav uvede još hiljadu ljudi iz vojno-dohodovnih ustanova, tako da se brojno stanje menja na štetu operativnog dela sistema. Vojska danas ima 19 i po hiljada plaćenih ljudi u svom sastavu, a Ministarstvo 10.000.
Kaže, ne znam da li je to militarizacija, ali Generalštab ima 192 pukovnika, a Ministarstvo odbrane 476, vojska ima 28 generala, a Ministarstvo 15. Šta to znači? Da li može Boris Tadić, kao predsednik države, mirno da gleda kako se dva njegova tu nešto peče jedan prema drugom.
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.) Zahvaljujem. Evo završavam.
Ne može, ovo što je bilo juče, ovo što je bilo ovih dana, zahteva smenu i jednog i drugog ili ćemo državu dovesti u haos.

Reč ima narodni poslanik Milorad Buha. Želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se u skladu sa članovima 225. i 226. i tražim informaciju od Ministarstva finansija, vezujući ovu intervenciju Ministarstva finansija za tendenciozne  izjave načelnika Generalštaba koje se odnose na finansijsko poslovanje Ministarstva odbrane.
Naime, u intervjuu koji je objavljen u "Politici", načelnik Generalštaba ističe sledeće - znao sam od početka da sistem u kome sam se našao ne pravi nego troši pare i da mora da ih potroši pametno. U toj sferi su moje najveće zamerke Ministarstvu, što zbog lošeg poslovanja 2008. godine, kada smo imali pare, sada već trošimo pare iz 2009. godine, koje nemamo. Hajde da se malo zadržimo na ovim rečenicama.
Načelnik Generalštaba je preuzeo na sebe obavezu da ocenjuje rad Ministarstva i način i namensko korišćenje sredstava. Dalje, on ističe da je u 2008. godini bilo para, kaže, a sada već trošimo pare iz 2009. godine. Ministarstvo finansija mora da odreaguje, pošalje budžetsku inspekciju u Ministarstvo odbrane i proveri navode. Neko tu manipuliše. Ili Ministarstvo odbrane stvarno nenamenski i nezakonito troši sredstva ili načelnik Generalštaba iznosi neistine o radu Ministarstva odbrane. Ali, očito se radi o određenim problemima koji kulminiraju u radu ova dva državna organa, državne institucije.
Kada SRS s razlogom kaže da se radi o potezima načelnika Generalštaba kojima se krši Ustav i krši se Zakon o odbrani i Zakon o vojsci, ona je sigurno u pravu. Ministarstvo finansija, s obzirom da se radi o otvorenim izjavama, napadima na Ministarstvo odbrane, da bi se sve to proverilo, da se vidi da li se to stvarno nenamenski koriste sredstva, mora budžetska inspekcija izaći i utvrditi da li je to istina ili ne i obavestiti javnost o tome. Ovo je teška kvalifikacija.
S druge strane, načelnik Generalštaba ističe da se vrši otvorena militarizacija Ministarstva odbrane i u jednom delu ističe da se Ministarstvo odbrane odlučuje da u svoj sastav uvede još hiljadu ljudi iz vojno-dohodovnih ustanova. Po čijem odobrenju, sa čijim sredstvima, hiljadu ljudi?
Kaže dalje, tako da se brojno stanje menja na štetu operativnog dela vojske. Da li iko ima pravo da menja određene sisteme u smislu zapošljavanja, a posebno ove kvalifikacije da se radi o otvorenoj militarizaciji? Vojska, kaže, danas ima 19.500 plaćenih ljudi u svom sastavu, a Ministarstvo 10.000.
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
Da li Ministarstvo odbrane ima pravo ili nema? To će pokazati nalaz budžetske inspekcije. Hvala vam.