Određujem pauzu do 15.35 časova i obaveštavam Narodnu skupštinu...
Ministarka želi da da odgovor. Povlačim početak rečenice "određujem pauzu" da bismo omogućili ministarki da da odgovor. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, samo da ne bismo otišli na pauzu sa nečim što nije dorečeno po pitanju predloga zakona.
Nedelju dana se u Narodnoj skupštini diskutovalo o čitavom paketu, o Zakonu o budžetu za 2009. godinu i zakonima o fiskalnoj politici. Takođe se diskutovalo i o Zakonu o carinskoj tarifi, sa detaljnim obrazloženjem efekata koje će ovaj zakon imati i u pozitivnom i u negativnom smislu; u pozitivnom u pravcu evropskih integracija, u negativnom u smanjenom prihodu, u smanjenoj prihodovnoj strani budžeta.
Sa današnjim danom ništa se nije promenilo u odnosu na uvodni ekspoze gospodina Cvetkovića i objašnjenje ministarke finansija, Diane Dragutinović, i kada je Zakon o budžetu u pitanju i kada je o zakonima o kojima danas diskutujemo reč.
Želela sam na početku da kažem šta je to što je u prethodnih desetak dana promenjeno ovim zakonima, nešto potpuno opravdano, obzirom da se vreme stupanja zakona promenilo, obzirom da se narodni poslanici o ovim zakonima nisu izjašnjavali u 2008. godini. Neki zakoni imaju čisto tehničke promene, zbog toga što ne važe od 1. januara, kako je bilo predviđeno, nego osam dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku".
Što se tiče promene akciza, želim da kažem da je došlo do povećanja akcize na gorivo, a do smanjenja akcize na kafu zbog toga što su uštede koje bi se ostvarile zbog povećanja akcize sa 30 na 40%, kada se radi o akcizama na kafu, manje nego efekti koji će se ostvariti u korišćenju tog proizvoda najširih narodnih masa.
Uzimajući u obzir da se radi o uvoznom proizvodu i da zbog povećanja cene kursa se može očekivati povećanje cene kafe, da bi se zaštitio, koliko-toliko, standard i užitak najvećeg broja građana u Srbiji, Vlada je odustala od prihoda koji bi se ostvarili na račun povećanja akciza. To je jedini razlog i nikakve druge ne mogu da prihvatim kao neke moguće, a koji su implicirani sa ove govornice.
Kada je u pitanju zakon o penzijama, zakon o penzijama će doći na razmatranje u 2009. godini i najtoplije se zahvaljujem gospodinu Jovanoviću na svim mogućim komentarima i predlozima koji su iz ove diskusije proistekli. Hvala.

Određujem pauzu i rad popodne počinjemo u 15.40 minuta. Ujedno obaveštavam Narodnu skupštinu da ćemo danas, na osnovu člana 85. stav 5, raditi i posle 18.00 časova, a popodnevni deo sednice počinje raspravom predstavnika poslaničkih grupa prijavama narodnog poslanika Zorana Kasalovića, narodne poslanice Lidije Dimitrijević, pa narodne poslanice Jorgovanke Tabaković, narodne poslanice Elvire Kovač. Hvala vam.
(Posle pauze – 15.45)

Poštovane dame i gospodo, nastavljamo rad. Reč ima Zoran Šami.

Gospođo predsednice Skupštine, dame i gospodo poslanici, javljam se po Poslovniku jer sam duboko uveren da je povređen član 104. Povređeno je dostojanstvo Skupštine, bar se lično tako osećam.
Naime, bojim se da je ova skupština u svojoj praksi počela da totalno zloupotrebljava član 85. Poslovnika, u kome decidirano stoji da Skupština radi od utorka do četvrtka i da je radno vreme Skupštine od 10.00 do 18.00 časova.
Mogu da razumem, i ovde su svi poslanici razumeli, danas je ponedeljak, ajde da radimo i ponedeljkom, ajde da radimo i petkom. Mogu da razumem i da se radi posle 18.00 časova, uostalom, svi smo to razumeli jer smo 10 dana pred Novu godinu, kada je bilo stani-pani vezano za rokove za budžet, radili smo 10 dana do 22.00-23.00 časa, sve je to u redu i razumljivo.
Ali, nije razumljivo, barem meni nije razumljivo da danas, prvog dana vanredne sednice moramo da radimo posle 18.00 časova, ovo tim pre što smo danas, izvinite, dva sata nepotrebno je ovde 200 poslanika izgubilo od 10.00 do 12.00 časova, jer vladajuća većina nije imala 126 ljudi u sali, što je pravi razlog odlaganja početka sednice.
Zato vas molim da mi verovatno danas ne možemo završiti raspravu u načelu, dokle god radili, zato vas molim da radimo normalno, u neko normalno radno vreme i da onda raspravu u načelu završimo sutra, a onda prekosutra da idemo na amandmane, posle pauze koja je predviđena Poslovnikom. Hvala.

Gospođa Čomić, potpredsednica  Skupštine, pre vaše sugestije već je produžila rad. U pristojno vreme ćemo prekinuti. Vi znate da kada završimo raspravu u načelu, da je potrebno 24 časa zbog amandmana do početka sednice, tako da mislim da se iz nekih tradicionalnih razloga to uklapa u sve naše planove da danas radimo malo duže, a sutra da pravimo pauzu, i 14. januara da počnemo u 12.00 časova.
Moramo raditi, zaista moramo raditi. Oprostite, samo trenutak, razlog za hitno zasedanje je iz činjenice da su ovo finansijski zakoni potpuno komplementarni sa Zakonom o budžetu i mi smo se svi složili, pre svega članovi vaše poslaničke grupe, gospodine Šami, dosta su i u javnosti govorili, sa velikim razlogom, da samo donošenje budžeta, bez ovih zakona, u stvari i nije završen posao. S vama se potpuno slažem. Izvolite, gospodine Markićeviću, imate reč.

Poštovana predsednice, kolege poslanici, poštovani građani Srbije, gospodine ministre, koji ste pravoslavne vere, to mi je posebno drago što mogu da kažem, a vas, predsednice, po članu 225. i 226, hoću da pitam, da li smo dobro čuli, mi svi Srbi pravoslavne vere, da vi imate nameru da zakažete rad Skupštine na 14. januar, na Srpsku Novu godinu, na Svetog Vasilija?
Da li tom odlukom vređate sve građane koji žele taj dan da proslave, kao što slavimo skoro vek jedan i nikad se tog datuma nećemo odreći? Da li je to uvreda što ste rekli za sve Srbe pravoslavne vere? Molim vas da o tome dobro razmislite. Radićemo, što se tiče Nove Srbije i subotu celu noć, i nedelju, kao što smo i radili, ali molim vas da 14. januara ovaj sveti dom ne radi i da ispoštujemo sve Srbe pravoslavne vere.

Reč ima gospodin Zoran Kasalović, predstavnik poslaničke grupe SPS-JS.        

Poštovana predsednice, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, budžet Republike Srbije za 2009. godinu predstavlja izraz politike koju Vlada Republike Srbije namerava da sprovede u toku 2009. godine, a u ovom trenutku i pokušaj iznalaženja najboljeg mogućeg odgovora naše države na negativne posledice aktuelne svetske finansijske krize, a čije za sada još potpuno nejasne i nepredvidive posledice za našu privredu i ekonomiju, prema procenama, tek treba očekivati u prvom tromesečju ove godine.
Poslanici SPS-JS podržali su Vladin predlog budžeta za 2009. godinu, jer smatramo da je Vlada Republike Srbije pre svega učinila maksimalan napor da učini uštede na svim aproprijacijama i nivoima gde je to bilo moguće, kao i da plate zaposlenih koje se finansiraju iz budžeta i javnu potrošnju svede na racionalnu meru, da je u datim uslovima dovoljno socijalno i pravedno izbalansiran budžet, da kroz potenciranje velikih kapitalnih projekata, poput koridora 10, želi da pomogne razvoju privrede i otvaranju nekoliko hiljada novih radnih mesta, ostavlja na snazi Vladinu uredbu o jednokratnom povećanju penzija od 10% i obezbeđuje početak jednokatne primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU i na taj način potpuno i jasno izražava opredeljenost za što brži napredak ka konačnom cilju - punopravnom članstvu Republike Srbije u EU.
Naravno, u toku načelne rasprave o budžetu za 2009. godinu većina poslanika u svojim diskusijama ostvarivost ciljeva budžeta i njegovo izvršenje u toku 2009. godine posmatrali su i kroz neophodnost usvajanja seta zakona koji su u načelnoj raspravi danas pred nama, i to: Predlog zakona o dopunama Zakona o carinskoj tarifi, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, Predlog zakona o privremenom izuzimanju od oporezivanja poreza na dohodak građana od određenih vrsta prihoda i predlozi zakona o izmenama i dopunama zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i penzijsko-invalidsko osiguranje.
Potpuno je jasno da se usvajanjem ovog seta zakona obezbeđuje odgovarajuće punjenje, odnosno prihodovanje budžeta i stvaraju pretpostavke da se sprovedu u delo prethodno navedeni ciljevi politike Vlade Republike Srbije kroz budžet za 2009. godinu. Zbog toga će poslanički klub SPS-JS u načelu podržati predloženi set zakona.
Šta oni, najkraće, predviđaju i svojim rešenjima omogućavaju? Predlog zakona o dopunama Zakona o carinskoj tarifi usko je povezan sa početkom jednostrane primene Prelaznog trgovinskog sporazuma i predlaže rešenja koja se odnose na početak primene stopa carine, u skladu sa prelaznim trgovinskim sporazumom o trgovini i trgovinskim pitanjima između evropske zajednice i Republike Srbije i precizira u članu 1. da se na uvoz robe, poreklom iz zemalja sa kojima Republika Srbija ima zaključene sporazume o slobodnoj trgovini, primenjuju stope carine predviđene tim sporazumom.
Uz sve to, sasvim realno, na primer, predlaže se smanjenje stope carine sa dosadašnjih 15% na 5% za mobilne i fiksne telefone, čija proizvodnja, praktično, i ne postoji kod nas, te za putničke automobile sa 20% na 12,5%, sa ciljem da u 2009. godini carinska stopa na uvoz automobila iz EU dostigne nivo od 10%, u skladu sa dinamikom sniženja, predviđenom Prelaznim sporazumom o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice i Republike Srbije. Usled toga je i budžetom planiran smanjeni prihod negde oko 27% u 2009. godini u odnosu na 2008. godinu.
Predlog zakona o privremenom izuzimanju od oporezivanja porezom na dohodak građana određenih vrsta prihoda, ima za cilj stvaranje uslova za ublažavanje efekata svetske finansijske krize na Republiku Srbiju, pre svega kroz rešenja koja su članom 1. predviđena i gde se predlaže privremeno izuzimanje od oporezivanja poreza na dohodak građana prihoda po osnovu kamate na devizne, štedne i druge uloge građana, prihod od kapitalnog dobitka po osnovu prometa, uz naknadu hartija od vrednosti i udela u imovini pravnih lica, i to za period od dana stupanja na snagu ovog zakona do 31. decembra 2009. godine.
Smatram da je ovo dobar predlog rešenja, da ga treba podržati i da on čini samo jedan od segmenata celovitog odgovora Vlade Republike Srbije na negativne efekte predstojeće krize u domenu funkcionisanja bankarskog sektora, deviznog tržišta i tržišta kapitala.
Takođe, Predlogom ovog zakona predlaže se očuvanje jednog kontinuiteta poreske politike od 2004. godine, izuzimanje od oporezivanja prihoda od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod za 2008. i 2009. godinu, što je svakako dobro i biće sigurno, u uslovima predstojeće krize, određeno rasterećenje poljoprivrednih proizvođača i mogućnost za možda nova ulaganja u proizvodnju.
U istom kontekstu je i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, čiji predlozi rešenja idu u pravcu podsticanja razvoja tržišta kapitala, zbog čega se predlaže izuzimanje prenosa, uz naknadu hartija od vrednosti i udela u pravnom licu, iz predmeta oporezivanja poreza na prenos apsolutnih prava, a takođe predlaže isti tretman za prenos bez naknade, dakle nasleđe i poklon, izuzimanje od oporezivanja poreza na nasleđe i poklon.
Uz ovaj osnovni cilj, rekao bih poentu ovog zakona, predloženo je i niz vrlo dobrih odredbi kojima se preciziraju određeni pojmovi i rešenja u ovom zakonu, a izdvojio bih preciziranje izvorne nadležnosti lokalnih samouprava za utvrđivanje poreza na imovinu, ukidanje poreskog kredita za stan u kojem obveznik ne stanuje, što treba da poveća prihod opštinskim budžetima, te poresko oslobođenje na prava na nepokretnostima, koja su u poslovnim knjigama obveznika isključivo evidentirani za dalju prodaju i druge odredbe.
Predlozi zakona o izmenama i dopunama zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i penzijsko-invalidsko osiguranje jesu, pre svega, zakoni kojima se omogućuje sprovođenje Vladine Uredbe o vanrednom povećanju penzija. Smatram da je ta uredba dosta doprinela da se, koliko-toliko, ublaže efekti ove krize na primanja penzionera.
Na kraju, ali i ne po svom značaju u ovom setu zakona, jesu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, čiji predlozi određenih rešenja treba, pre svega, da doprinesu boljem prihodovanju budžeta Republike Srbije za 2009. godinu i na neki način nadomeste određeni gubitak prihoda za 2009. godinu, usled početka jednostrane primene Prelaznog trgovinskog sporazuma i, kao što sam rekao, pre svega pada prihoda, recimo, po osnovu carina od 27,7%.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, odnosno predložena rešenja idu u pravcu propisivanja republičkih administrativnih taksa za spise i radnje republičkih organa koji su bili u nadležnosti državne zajednice SCG, kao što su, npr. konzularne takse i druge, i izmena visine taksene obaveze za pojedine spise i radnje u cilju usaglašavanja, jer se radi prevashodno o spisima i radnjama koje su bile u nadležnosti SCG, a za koje taksa nije usklađivana od 2001. godine.
Svakako da je to neophodno i potrebno učiniti, i na taj način obezbediti određeni dodatni prihod po tom osnovu u budžet Republike Srbije za 2009. godinu. Takođe, ovim zakonom, mislim da je to dobro rešenje, pokušava se izvršiti jedno usavršavanje plaćanja obaveza, npr. elektronskim putem, i ujedno se brišu odredbe o mogućnosti plaćanja administrativne takse taksenim markama.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, pre svega, treba reći da je budžetom za 2009. godinu predviđeno povećanje prihoda po osnovu akciza od 14,2% u odnosu na očekivani prihod u 2008. godini. U tom smislu i uvažavajući predlog promena akcizne politike, u smislu povećanja akciza, pre svega na derivate nafte, tako je članom 3. predviđeno za sve vrste motornog benzina sa 27,5 dinara na 42,5 dinara, za dizel gorivo sa 16,66 na 26, tečni naftni gas, za pivo sa devet dinara po litri na 15 dinara po litri, takođe i na cigarete iz uvoza i na cigarete proizvedene u zemlji, povećanje specifične stope akcize.
Akcize ili trošarine jesu popularni specifični porezi kod poreske uprave na potrošnju tačno određenih proizvoda, jer su one jednostavne i obezbeđuju državi sigurne i stabilne prihode. Ciljevi po osnovu akciza mogu da budu destimulisanje određene potrošnje, npr. na alkohol i duvan, i moguće je da se jedan od ovih ciljeva i želi postići, preraspodela dohotka oporezivanjem luksuznih proizvoda ili pokrivanje javnih troškova, npr. zdravstvenih troškova.
Nesporno je obrazloženje da se utvrđivanjem akcizne strukture na cigarete do 2012. godine svim učesnicima na tržištu garantuje stabilnost, ali izmena postojećeg sistema oporezivanja cigareta akcizom, u smislu povećanja specifične akcize i smanjenja proporcionalne stope akcize, aktivira u punom smislu tzv. regresivni efekat akcize, zbog čega one i nisu omiljene kod obveznika, uostalom kao i svi drugi porezi, jer su zbog akciza jeftiniji proizvodi srazmerno više poreski opterećeni od proizvoda iste vrste sa višim cenama.
Naravno, kako jeftinije proizvode, u ovom slučaju cigarete, logično koriste šire kategorije potrošača, odnosno stanovnika, sa slabijom poreskom i ekonomskom snagom, to u ovom slučaju nose srazmerno veći teret oporezivanja.
Želim da kažem ovom prilikom da je SPS-JS podnela određene amandmane, pre svega u smislu da bi se taj efekat ublažio, kako bi se taj teret uvećanja srazmerno prevalio na ekonomski jaču populaciju potrošača koji konzumiraju skuplje cigarete, što je sasvim realno, a takođe smatramo da je ovim zakonom neophodno, mi smo ove izmene predložili u čl. 18. i 19, znatno većim iznosima, a vodeći računa o prethodno navedenim efektima, urediti obračunavanje i plaćanje posebne naknade za budžetski fond radi realizacije preventivnih programa za sprečavanje bolesti koje su povezane sa konzumiranjem duvanskih proizvoda, a inače utvrđenih Zakonom o duvanu.
Iako trenutno destiniran prihod, ova posebna naknada, može se reći, po svojoj prirodi predstavlja akcizu po svim parametrima i stoga mislim da je sasvim pragmatično da svoje mesto nađe u Zakonu o akcizama i tu smo predložili novo poglavlje i novi član 24a.
No o svemu ovome detaljnije ćemo govoriti u raspravi u pojedinostima i poslanički klub SPS-JS, nakon podrške ovom setu zakona u načelu, pokušaće da u toj raspravi da svoj doprinos kako bi usvojili najbolja rešenja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Kasaloviću.
Reč ima gospodin Radojko Obradović, po Poslovniku.