PRVO VANREDNO ZASEDANjE, 16.01.2009.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVO VANREDNO ZASEDANjE

4. dan rada

16.01.2009

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić Dejanović

Sednica je trajala od 10:05 do 18:05

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman, sa ispravkom, podnela je narodni poslanik Zlata Đerić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Gospođa Đerić. Izvolite
...
Nova Srbija

Zlata Đerić

Nova Srbija
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministar i poštovani građani Srbije, podnela sam amandman u ime poslaničke grupe na ovaj član, kojim se u stvari oslobađaju plaćanja akciza diplomatska predstavništva, članovi porodice osoblja zaposlenog u diplomatskim predstavništvima, ali i neke međunarodne organizacije, članovi porodica onih koji su zaposleni u tim međunarodnim organizacijama.
Što se tiče diplomatskih predstavništava, kojih je samo u Beogradu oko 70, računamo da ih ima nešto i u unutrašnjosti, mislim na Suboticu i Niš, i osoblja koje tu radi, to je nešto što je vezano međunarodnim ugovorima, međunarodnom saradnjom itd. Na to nismo imali primedbu jer to je i do sada bila praksa.
Što se tiče međunarodnih organizacija, pre svega one u ovom članu nisu precizirane, da li su to humanitarne organizacije, da li su to političke organizacije, da li su to poslovne organizacije. Dakle, sve te međunarodne organizacije koje se nalaze na našoj teritoriji, pre svega mora biti definisano koji su njihovi interesi. Ako su one već ovde, one imaju neke interese i one te interese ostvaruju. Nismo za to da građani u odnosu na njih budu diskriminisani, pre svega zato što smo vrlo često svedoci da i njihovi interesi nisu u skladu sa interesima građana Srbije.
Ako znamo da su pre svega akcize značajan udeo u budžetu, ako znamo da je budžet generator inflacije ako se na pravi način ne bude vodio, onda svakako ne treba da oslobodimo ovaj deo stranih organizacija plaćanja akcize.
Mi možemo budžet da napunimo različitim sredstvima. Mi smo juče govorili o tome, pre svega poslanici SRS, a kada smo govorili o gorivu, pre svega dizel gorivu koje se najviše troši u poljoprivredi, rekli smo da se u budžet značajna sredstva mogu sliti naplatom dugovanja po osnovu iznajmljivanja, uzimanja u zakup državnog zemljišta.
Videli smo juče je samo deo tog ili vrh ledenog brega načet u jednoj vojvođanskoj opštini. Ako se protresu ili pretresu sve vojvođanske opštine, verujte imaćemo jednu ozbiljnu agrarnu aferu, imaćemo sudar sa agrarnom mafijom. Samo u mom okrugu, Zapadno-bačkom okrugu, procenjuje se da bi se moglo naplatiti od te vrste dužnika jedno blizu tri miliona evra, značajna cifra za budžet.
Zaista predlažem Vladi da ovaj problem ozbiljno sagleda i da na taj način pokuša da dopuni budžet koji je ove godine vrlo ranjiv, vrlo osetljiv i svakako nedostatan za sve ono što građanima ove godine treba, na način na koji oni na budžet računaju. Ne treba da nam bude svako ko dođe iz sveta važniji od naših građana i treba da građani u svakom trenutku osete da su od ove vlade zaštićeni, ako to ova vlada uopšte može da im na neki način pruži.
Dakle, još jednom apelujem da se budžet napuni iz pre svega realnih dugovanja, a ona u ovom momentu postoje i enormna su. Poljoprivreda, ne ona koja je razvijena kod naših paora, oni to pošteno plaćaju, oni uzimaju onoliko koliko mogu da plate i među prvima su uvek kada su svi računi u pitanju. Oni se zaduže da bi platili svoje račune, oni nikom ne duguju. Ali, oni tajkuni koji su uzimali na stotine, na hiljade hektara u Vojvodini, a Vojvodina ima preko milion i 780 hiljada hektara oranice, znamo onda koliko može to da bude značajna stavka u budžetu. Prema tome, očekujem od Vlade da se usredsredi na ovu vrstu duga koji u ovoj godini mora, i treba, i značajno je da bude naplaćen.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović.

Dragan Stevanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, svakako da svaki amandman koji je konstruktivan u smislu punjenja budžeta treba pozdraviti i prihvatiti. Svakako bih indirektno jednom pričom, odnosno nastavljajući priču sinoć koju je započeo gospodin Dulić, u principu dao podršku i ovom i svim ostalim amandmanima koji su danas i ovih dana pred vama poslanicima.
Tačno je da je na neki način diskusija gospodina Dulića sinoć, odnosno njegova završna reč izazvala reakcije i to u kontekstu da je rekao da Srbija, odnosno Vlada Republike Srbije ne razmišlja o povećanju stope PDV-a. To je potpuno u saglasnosti sa onim što ste vi govorili za sredstva javnog informisanja. Ali je nekako, rekao bih, ostala u senci ona njegova druga konstatacija i drugi deo rečenice koji je izrekao, odnosno svog izlaganja, što je vrlo interesantno i treba ovde spomenuti, a to je činjenica da će se Vlada ukoliko konstatuje, na osnovu analiza, i definiše da prihodi, odnosno realizacija budžeta za 2009. godinu ne ide po planiranom, opredeliti za neke druge korake, a to su koraci da se nametne još restriktivnija javna potrošnja, odnosno kresanje tog javnog sektora.
Zašto je to jako važno? To je jako važno zato što Vlada već sada zna da postoji prostor da se javna potrošnja smanjuje. S druge strane, za nas iz SRS to je jako bitno što daje legitimitet svim kritikama na teret budžeta, na teret javne potrošnje i kritikama na sve zakone koji bi trebalo da budu prateći zakoni, odnosno zakoni koji obezbeđuju prihodnu stranu budžeta. To znači da se Vlada već u startu nije odredila do kraja restriktivno prema ekonomskim, odnosno finansijskim prilikama koje nas u 2009. godini očekuju.
Čini mi se da nekako sa neba očekuje ili kod onih krajnjih potrošača ili konzumenata ekonomskih prilika u državi da od njih dođu ti, da kažem, rezervni ili poslednji atomi ekonomskih izvora ili ekonomske snage, umesto da, ono što se kaže, ribu počnu da čiste od same glave, odnosno da se javna potrošnja kreše već na nivou ministarstava, odnosno Vlade Republike Srbije.
Kada se država nađe u ovakvoj prilici, narod, građani države objektivno očekuju da vide odgovornu vladu i da vide neke vrlo realne i opipljive korake i mere koje će Vlada predvideti i definisati da odgovori na sve neizvesnosti koje nas u godini ili danima ekonomske krize očekuju. Čini mi se da to u ovom slučaju nije i da su pojedini istupi, bar sa aspekta SRS, istupi pojedinih ministara u Vladi Republike Srbije, Vladinih činovnika svakako neozbiljni i neodgovorni, i suviše neozbiljni i za poziciju koju ljudi zauzimaju, ali i za prilike koje nas očekuju.
Pogledajte, recimo, gospodin Milosavljević, ministar u Vladi Republike Srbije kaže, znate, inflacija neće biti u porastu, a i cene zato što će pasti zarade, pa će potražnja na tržištu biti manja i to će objektivno čuvati cene od rasta, odnosno inflacije. To je stvarno neozbiljno i neodgovorno sa jedne strane, a s druge strane kakav je odnos Vlade prema problemima govori i činjenica da su već od 1. januara ove godine javne usluge poskupele i to je nešto što direktno utiče na inflatorna kretanja u Srbiji u 2009. godini.
Samo zbog te činjenice postavlja se objektivno pitanje da li će inflacija u 2009. godini moći da bude u okvirima koje je Vlada definisala, pretpostavljam da je bilo osam ili devet posto, odnosno ubeđeni smo da će ući u dvocifren iznos.
To je neodgovornost i mislim da tu postoji dosta prostora koji Vlada sama sebi svojom neodgovornošću ili neozbiljnošću pojedinaca stvara i daje šansu i prostor za svaku kritiku i za svaku osudu. Ovde treba takođe da se spomene i činjenica da se Vlada, zbog nerazumne odluke o jednostranoj primeni Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, odlučila da ga brani, hvališući se preferencijalima koje je dobila na izvoz šećera, bejbi-bifa, na izvoz vina itd.
Nešto što smo već imali, u iznosima u kojima smo već imali mi se time hvalimo, a naročito je važno ovde spomenuti vino pošto smo mi ''poznati'' kao eminentni i respektivni proizvođači vina, poznati po vinu u svetu. Tu ste mogli, nažalost, spominjem jedan primer, nerado se pozivam na primer Hrvatske, koja je uspela da dobije veće preferencijale nego Srbija, zato što je koristeći pretpristupne fondove uspela svoju proizvodnju svih ovih proizvoda da poveća u odnosu na Srbiju.
Pazite, oni su zbog vašeg neoliberalnog koncepta uspeli da proizvodnju šećerne repe u Srbiji iskoriste za povećanje proizvodnje šećera repe u Hrvatskoj, odnosno plasman njihovog šećera u EU. Ali, to ne govori o njima, to ponajviše govori o Vladi, Vladinom odnosu i Vladinoj odgovornosti prema samoj državi.
Naravno, tu ću ponovo pomenuti nešto što sam govorio ovih dana. Ova država, objektivno, na te pretpristupne fondove koji će obezbediti privredni rast ili ispunjenje određenih standarda neće moći da računa. Nećete moći da računate i do 2013. godine, zato što su oni svoje budžete i te finansijske planove, u principu, definisali dugoročno i u ovom slučaju planiraju ih negde do 2013. godine.
Kada je u pitanju akcizna roba, cigarete i nafta, cigarete su kod nas već oko Nove godine poskupele, ne dočekavši da usvojimo ove zakone, odnosno da usvojite zakone kojima će se akcize na iste povećati. "Filip Moris" je cigarete poskupio između pet ili 10 dinara, posle toga je BAT iz Vranja podigao cene za desetak dinara. Šta će se desiti sa cenama posle usvajanja ovih akciza videćemo, kakav će trend rasta to da ima.
Ovde treba osuditi, takođe, neodgovorna obrazlaganja pojedinaca iz Vlade da podižemo akcize radi kontrole stavljanja u promet duvana, pa i iz zdravstvenih razloga. Ako ste taj aspekt imali u vidu i uzimali u obzir, zašto to niste podigli još 2003. godine, ako vam je do zdravlja? U EU akcize na duvan su negde i do 57%, kod nas su svakako manje. Mogli ste odmah da ih podignete, ako vam je bilo stvarno stalo do zdravlja građana i kontrole prometa duvana. Međutim, vi i na ovaj način pokušavate da prikrijete loše aspekte jednostrane primene SSP.
Kada je reč o nafti, jako je loše što će se povećati akcize zbog trenda pada cene barela nafte na svetskom tržištu. Po prvi put u poslednjih ko zna koliko godina desiće se da najveći proizvođači nafte u svetu ostvare budžetske deficite u ovoj godini.
Naravno, ovu digresiju pravim zbog ukazivanja na činjenicu da će sa sadašnjih 39 dolara barel nafte pasti, pretpostavlja se, možda čak i do 25 dolara. To bi dalo prostora da se u Srbiji definiše povoljna cena energenata, odnosno nafte i naftnih derivata, što bi svakako stimulativno delovalo na proizvodnju u Srbiji.
Ta proizvodnja u svakom smislu omogućila bi, kroz niže cene derivata, da budu niže cene svih proizvoda i to bi, ponavljam, svakako stimulativno delovalo na sve proizvođače, što bi u suštini trebalo da bude osnova za obezbeđivanje ekonomske sigurnosti u 2009. godini.
Nažalost, Vlada nije spremna da se suštinski bavi problemom. Vlada se odlučila na budžet kakav jeste. Planiraće, čekaće i radiće analize na mesečnom nivou i onda će za mesec dana verovatno da se opredeljuje na nešto što je u startu mogla da uradi. Gubićemo vreme, trošimo novac. Jednostavno, vi ste Vlada stihije, a ne Vlada strategije i koncepta.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
 Još neko o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo poslanik Đorđe Milićević.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković i Zoran Šami.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Gospodin Šami. Izvolite.

Zoran Šami

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Gospođo predsednice Skupštine, dame i gospodo poslanici, gospođo ministar, podneo sam amandman i predložio da se član zakona briše. Nemam običaj da predlažem takve amandmane, ali to je bio najjednostavniji način da se u domenu akciza na duvan i duvanske proizvode ništa ne menja, odnosno da se te akcize ne povećavaju.
Ovde sam već govorio da, dok za razliku od skupštinske većine imamo potpuno različite poglede na onu rashodnu stranu budžeta, dotle s druge strane mislim da svi poslanici u Skupštini moraju biti zainteresovani da se ostvari prihodna strana budžeta. No, nažalost, mislim da će to biti jako teško.
Mislim da je, s jedne strane precenjena mogućnost da ostvarimo u ovoj godini 698 milijardi dinara prihoda, a s druge strane bojim se da nisu pronađeni pravi načini kako povećati prihode
Već sam rekao o jednoj potpuno pogrešnoj, totalnoj pogrešnoj logici, da ako je za neki proizvod predviđen neki porez od 10%, pa ga vi duplirate, da će automatski da budu duplirani i prihodi. To je potpuno pogrešna logika i od te logike nikakve vajde nema. Između ostalog, a takvih primera ima još mnogo u ovom predlogu zakona, to se odnosi na duvan i na duvanske proizvode.
Naravno, uopšte stav prema duvanu bi mogao da bude jedna posebna tema, koja doduše u ovom trenutku nema mnogo veze sa temom koja je na dnevnom redu. Ono čime mi treba u ovom trenutku u vezi sa duvanom da se bavimo, to je kako da namaknemo prihode od duvana.
Reći ću nešto kasnije posebno kako se inače ponašamo kao država u vezi sa duvanom. To ću nešto docnije da kažem.
Za sada da kažem sledeće i ono osnovno. Mislim da povećanjem akciza na duvan neće se za dinar povećati za prihod od toga. Duboko sam uveren u to. Ako ništa drugo, sa duvanom imam 45-ogodišnje iskustvo, toliko naime pušim i uvek sam trošio na duvan onoliko koliko su mi mogućnosti dozvoljavale. Kad je duvan bio skuplji, pušio sam lošiju vrstu duvana. To će se i ovog puta desiti.
Dakle, posle svih zaklinjanja u narodno zdravlje, zapravo, jedina posledica ovoga je što će narod da puši lošiji kvalitet cigareta, sa više katrana i više nikotina, a prihoda od toga u budžeta biti neće.
Slična je stvar sa mnogim drugim proizvodima za koje se akcize povećavaju. Ima jedan izuzetak gde će direktni prihodi biti veći, a to je povećanje akciza na energente, odnosno na naftu, benzin i sve ostalo. Tu će doći do direktnog povećanja prihoda, ali ćete imati gubitak na drugoj strani i to veliki.
Naime, kada sam već to pomenuo, mi obično imamo potpuno pogrešnu percepciju da se energenti najviše troše kad sednemo u kola pa se vozimo, međutim, najviše energenata se troši za nešto što se ne može izbeći, a to je na transport putnika i robe.
Samim tim, povećanjem akcize na energente, vi ste u stvari udarili po džepu građane za mnoge druge proizvode. Povećanje nafte nužno znači povećanje svega i svačega, od hleba, mleka, jogurta, mesa, do krompira i luka. Idite na pijacu i pitajte bilo kog seljaka na tezgi, on će to vrlo precizno da vam objasni.
Onog trenutka kad skoči cena benzina, tog trenutka skače cena krompira, luka i svega što seljak prodaje. To je potpuno jasno. Da ne govorim o ozbiljnijim troškovima u nekim drugim sferama. Tako da ono što ćete dobiti na mostu, izgubićete na ćupriji.
Jeste da ćete dobiti direktno više novca od prodaje energenata, ali isto tako narod neće imati novca da potroši na neke druge proizvode od kojih takođe država uzima svoj deo kolača. Taj deo kolača će naravno biti manji i pitanje je konačne priče.
Već sam govorio, čini mi se, nisam video ne samo u ovom zakonu, nego i u pričama koje se pričaju, kada smo čuli za mogućnost povećanja PDV-a, izvinjavam se, iz usta ministarke finansije, dala je jedan intervju, ako se ne varam, u "Večernjim novostima", gde je to nagovestila kao mogućnost, a što lično mislim da je to potpuno "genijalno" rešenje.
Kada smo već kod duvana, interesantna je naša politika države prema duvanu. Prvo, da se razumemo, sva hajka koja se pod vidom brige za narodno zdravlje vodi protiv duvana sa narodnim zdravljem nema baš nikakve veze, jer da mi brinemo o narodnom zdravlju ima drugih oblasti u kojima bi to eksplicitno mogli da pokažemo i dokažemo.
Ta hajka na duvan dobija drugačije svetlo kada uzmete jedan nepobitan podatak da od trenutka otvaranja te hajke pre pet-šest godina u svetu, prihod duvanske industrije, a samim tim i država je porastao pet puta. O tome se radi.
Ta priča je već viđena. U vreme velike ekonomske krize 30-ih godina u Americi bila je jedna druga vrsta hajke, hajka na alkohol. Zabranjeno je točenje alkohola, bože moj, i tada su SAD, u saradnji sa kriminalnim organizacijama, zaradile ogroman novac upravo na alkoholu, jer su naravno dobili priliku da, ne znam, čašu viskija prodaju deset puta skuplje nego što bi inače mogli da prodaju. To je istina.
To isto se danas dešava sa duvanom. To što će da zabrane duvan i što će od toga da imaju štete sitne kafedžije, ko sve ne itd, pada u vodu kada pročitate taj podatak o pet puta većoj zaradi duvanske industrije.
Razumeo bih kada bi mi pri tom vodili računa o nečemu što jeste neka naša prednost. Imamo uslova za ozbiljnu proizvodnju duvana. Ne, naša vlada ukida beneficije proizvođačima duvana i praktično pretače sve te beneficije na uvoznike bilo gotovih cigareta, bilo strane proizvođače koji proizvode u našoj zemlji, svejedno je, oni imaju profit.
Dakle, mi vodimo o njima računa i zapravo je to taj lobi kome odgovara veća cena duvana, a pri tom hoćemo da potpuno uništimo domaću proizvodnju. To je ovako jedan mali segment o kome valja razmišljati. Na duvanu sve države sveta zarađuju, treba da zarađuje i naša, ali treba da zarađuje tamo gde mi imamo koristi, a ne tamo gde neko drugi ima koristi.
Ovo je sada doduše više poruka stranačkom kolegi gospođe Kalanović ministru zdravlja, da malo manje galami po pitanju duvana, a da malo više cela Vlada na primeru duvana povede računa gde su tu ukupni interesi zemlje.
Pri tom ne dovodim u pitanje činjenicu da je duvan štetan po zdravlje, ali po zdravlje je štetno mnogo toga što je u našoj okolini, da ne nabrajam sve. Citiraću našeg akademika gospodina Kanazira, koji je jednom prilikom na fakultetu, on je inače bio hemičar, na jednom predavanju pre nekih 40 godina rekao - biološki posmatrano, nepobitna je činjenica, a to je da je štetno živeti. To je, naravno, biološki posmatrano tačno, od trenutka kada se rodimo mi počinjemo da umiremo, tako da naše ćelije umiru, prvo malo, kasnije sve više itd.
Prema tome, doduše nama sada nije tema zdravlje, tema je kako namaći novac u budžet. Predloženim rešenjem namaći ga nećete, to je sasvim sigurno. Jedini efekat toga, ponavljam, biće da će narod da puši lošiji kvalitet cigareta, drugim rečima, još više ćete da mu ugrozite zdravlje, doduše njegovom voljom, ili ako hoćete mojom voljom ako je reč o meni. Toliko.
Na kraju, bojim se, svi ovde pominju mogućnosti rebalansa, a čuli smo juče gospodina Dulića koji je rekao da se o tome mora razmišljati, jer bože moje, ne zna se kakve će efekte imati ovako doneti zakoni. Nisam baš siguran da se efekti ne mogu predvideti. Samo treba biti dovoljno uman da ih čovek predvidi.
Nisu to neke stvari koje su u svetu nepoznate. Uostalom, dovoljno je da pogledate šta neke razne ozbiljne i usput bogatije zemlje od nas u ovom trenutku rade i kako misle da reše te probleme. Nešto od toga što oni primenjuju možemo i mi da primenimo.
Ponavljam vam, naučite jednom već tu matematiku da 300% na nulu je nula, a da je 5% na 100 dinara pet dinara. Prema tome, veći porez, veći PDV, veća otimačina od naroda novca ne znači istovremeno više novca. Može da znači i manje novaca ako ste time uništili mogućnost građana za potrošnju, time ste praktično uništili volju građana za proizvodnju.
Prošli put sam naveo jedan banalan primer piva. Naravno, ima mnogo ozbiljnijih primera na tu temu, komplikovanijih. U svakom slučaju, bojim se da Vlada nema jasno u glavi šta joj valja činiti, a to meni, bez obzira što pripadam opoziciji, nije drago. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Reč ima gospodin Zoran Krasić.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Potrudiću se, naravno ne pada mi napamet da ubeđujem Vladu, pošto je to nemoguća misija, ali da obavestim javnost o čemu se u stvari radi.
Od 2009. godine, odnosno otkad se bude usvojila izmena i dopuna Zakona o akcizama imaćemo dve akcize na duvanske prerađevine. Imaćemo jednu koja je određena u fiksnom iznosu, sa dinamikom kako se menja po godinama, znači, u 2009. godini je 11 dinara po paklici, u 2010. 16 dinara, u 2011. 20 dinara, a u 2012. godini biće 24 dinara po paklici cigareta. To je član 40a koji se menja članom 18. Predloga zakona.
Ovaj amandman o kome je govorio gospodin Šami odnosi se na drugi deo. Sada bi moglo da se kaže da imamo dve akcize kada su u pitanju cigarete. Ova druga akciza je 35% na maloprodajnu cenu paklice cigareta. Sada, pošto je maloprodajna cena cigareta jedinstvena, ona ima neku svoju unutrašnju strukturu. Tu se nalazi proizvođačka cena, biće akciza jedan, akciza dva, porez na promet, rabat, to je ta struktura.
Da li možemo mi da izračunamo koliko će to da bude? Teško da u ovom trenutku možemo da kažemo, bitno je da se izjednačavaju cigarete iz uvoza i cigarete iz domaće proizvodnje.
Vidite, mi selektivno prilazimo nečemu što je evropski standard. Verovatno su tamo cigarete od 3-5 evra, bez obzira na kvalitet, u zavisnosti od države do države, ali to je ta situacija, prodaje se na svakom ćošku iz automata. Jesu skupe cigarete, ali ako je prosečna plata 1.600 evra, to je rizik onoga koji tamo živi i koji konzumira duvan.
Ako je prosečna plata ovde kolika je, verovatno 3-5 evra po paklici cigareta bi bio veliki teret za one koji uživaju ovaj porok. Pušenje jeste porok i kraj priče. Porok je i kada se preterano jede, porok je i kada se preterano pije, porok je i kada se neko drogira. Problem zavisnosti duvana tretirao bih kao i holesterol i trigliceride. Džabe nekome pričate da je holesterol opasan, ali on voli sarme da jede.
Da situacija nije tako jednostavna činjenica je da 20% ljudi koji rade u zdravstvu puše cigare. Ranije je bio vic, kada ode pacijent kod doktora za pluća, pa kašlje, a ovaj vadi cigaretu iz usta, pa mu kaže trebalo bi da smanjite malo da pušite.
Teško je pričati i imati neku racionalnu diskusiju povodom nečega što je ukus, porok, navika, ali smatram da je ovo veliki namet na, pre svega, pušače. Neće se ostvariti efekat o kome razmišlja Tomica torbica. On je protagonista ove akcije - zabrana pušenja itd. Imate medicinski aspekt i mogu da se složim, međutim, to nije dalo nekog efekta, očigledno da nešto drugo treba tu da se radi.
Ono u šta sam siguran da će ova izmena Zakona o akcizama da prouzrokuje kao posledicu, a to biste vi, ako ovi iz Vlade ne znaju, onda ovi iz Ministarstva finansija bi morali da znaju, da kod svih onih proizvoda gde su poreska opterećenja po bilo kom osnovu značajna, po prirodi stvari ta roba ide u nelegalan promet zato što je velika zarada.
Uzmite porez na promet, uzmite akcizu jedan, uzmite akcizu dva i videćete po svakoj paklici kolika postoji stimulacija da taj proizvod ode u nelegalni promet. To je ta jedina srazmera koja postoji između artikla, bilansnih potreba na tržištu, strukture cene i onoga što u slučaju nelegalnog prometa, što bi pripalo državi, pripada učesnicima u nelegalnom prometu i taj novac je motivacija za nelegalni promet. To morate da znate. Javiće vam se zbog situacije da ako to ide u izvoz, oslobođeno je tih obaveza, papirološki ima da se šetaju šleperi cigareta, a da završe na našem tržištu. To morate da znate.
Znači, akcize, porez ukoliko predstavljaju u strukturi maloprodajne cene nekog artikla značajnu stavku, po prirodi stvari to mora da curi tamo gde postoji rupa. Dao sam vam samo jedan primer. Papirološki otišlo u izvoz, oslobođeno obaveza plaćanja akciza i poreza, a ono nije mrdnulo iz fabričkog kruga, već završilo u nelegalnom prometu.
Samo da vas podsetim, još uvek pred jednim od njujorških sudova traje jedan veliki spor koji su pokrenuli iz EU, u to vreme Evropske zajednice, protiv deset najvećih proizvođača cigareta u svetu. Zašto u Njujorku? Zato što zbog te njihove poreske politike svi su formalno-pravno registrovali sedište u Njujorku. U početku to je odbijeno, međutim našli su jednog sudiju koji je prihvatio nadležnost i vodi se postupak.
Računa se da su po osnovu akciza i poreza članice EU, u to vreme Evropske zajednice, pretrpele štetu preko deset milijardi dolara. Tada je napravljena jedna studija i pokazano je da postoji pet kanala nelegalnog prometa cigareta, i preko Kipra, i preko Crne Gore, i preko Srbije, i preko Italija i preko Jadrana za Italiju.
Milo Đukanović, odnosno njegova sestra advokat, na svakih šest meseci nosila je u Bari određenu apanažu da bi se zaustavio postupak protiv Mila Đukanovića. Čak je i kod njihovog Vrhovnog suda bio problem da li može da se vodi postupak protiv predsednika jedne države i da li njegov imunitet, koji postoji u Crnoj Gori, može da se primeni u Italiji, pa je promenjen i ambasador, pa i ambasadorka, pa i konzul, da vam ne pričam, o tome su napisane velike knjige i serije članaka su napisane.
Ovo što predlažete samo podstiče nelegalni promet. Da se razumemo, ne spasavam pušače, ne apelujem da se napravi cena koja bi bila toliko mala da bi mogla cigareta da bude dostupna svakome, ne zalažem se za to. Ne pričam da je pušenje cigareta zdravo, opasnost nosi, mnogo više katran nego nikotin, ali dobro, ali nosi istu opasnost kao što nose trigliceridi i neke druge stvari, da ne pričam o šećernoj bolesti i da ne pričam o nekim drugim stvarima.
Uhvatili smo se ovde, pa sada preko akcizne politike vodimo računa o zdravlju i kada je u pitanju pivo i alkohol. Molim vas, pa nije zdrav ni benzin, ne mislim kao sredstvo koje se pije, nego ako se nalazite u garaži a kola rade tada se nalazite u ekološki neispravnoj sredini. Jednostavno sve ima svoje pozitivno i svoje negativno.
Slažem se da društvo treba da se bori protiv pušenja, ali ova vrsta borbe, da se pored akcize uvodi akciza dva, i dalje stoji taj porez na dodatu vrednost, da treba da se odredi i maloprodajna cena i da se vidi jasna struktura, ali razmislite, 11 dinara, pa uzmite maloprodajnu cenu od 75 dinara, ako su ove moje cigarete koje pušim, 35% hipotetički, videćete da u strukturi maloprodajne cene cigareta najveći deo odlazi državi.
Tu će začas da se zaigraju momci, naprave dogovor. Znate koliko ima proizvođača cigareta. Bilo je nekih pokušaja sa nekom agencijom za duvan itd, svašta može da se desi.
Znajte, samo će država da bude kriva, odnosno vlast. Sećate se i falsifikovanih akciznih markica, i činjenice da se pojavljuju cigarete bez akciznih markica, i činjenice da se pojavljuju sa akciznim markicama iz inostranstva i činjenica da možete da kupite te cigarete gde god hoćete itd.
Ništa nije bolja situacija ni sa gorivom, bez obzira što postoji monopol NIS, uspostavljen onom uredbom još iz 2001. godine. I nafta se nalazi na nelegalnom tržištu.
Tamo gde je velika obaveza po osnovu poreza taj proizvod je interesantan. Nelegalni promet tog proizvoda je motivisan činjenicom da se mnogo zarađuje na taj način što se ne izmiruju obaveze prema državi. To je prosto i jednostavno.
Na ovaj način praktično stimulišete takav promet. Verovatno imate dobru želju da što više napunite sredstava u budžetu za neke druge funkcije.
Naravno, pušači kao zavisnici oni su vrlo zahvalni za to. Zašto? Probudi se, ode na trafiku, kupi cigarete i odmah se učepio državi i kriminalcu.
Oni jedini redovno finansiraju državu. Nemate bolje finansijere države od pušača. Onaj što ima kola, on može da vozi ili ne mora da vozi, ide autobusom, a pušač mora da dođe, on ima tu svoju dozu, Šami dve i po pakle, ja dve pakle, Zoran Ostojić tri pakle.
Vi najviše na mene računate, samo morate da znate da sam u teškom materijalnom položaju. Čitam Ustav Republike Srbije pa budem kažnjen. Onaj davi Srbu, pa i on bude kažnjen. Ja sa 3.000, pa i on sa 3.000. Moram da krenem da bijem po Skupštini, mala je cena, vidite i sami.
Mislim da ideja nije toliko loša, ali ako gledate maloprodajnu cenu naših cigareta, bez obzira iz uvoza ili iz domaće proizvodnje, nemojte da vam bude sredstvo za upoređivanje nešto što se dešava, recimo, u Švajcarskoj, Austriji itd, jer standard nije isti, da budemo načisto.
Drugo, vodite računa da li će ovo da omogući razvoj ove naše grane proizvodnje sirovog duvana, jer ovi naši proizvođači nisu, ne naši, nego ovi stranci koji su došli i koji su kupili ove fabrike, zainteresovani za razvoj naše poljoprivrede. Dolazi duvan i iz Afrike itd, pitanje kog kvaliteta.
Osim toga, da vam kažem, i od najgore vrste duvana što postoji, to je onaj Prilep, čini mi se, postoji jedna firma u Nemačkoj, mislim da se zove Florin, ona izvrši analizu i napravi formulu kako sintetički može da se dobaci nešto i da taj duvan bude kao onaj najkvalitetniji što se koristi za Marlboro i za neke druge proizvode. Praktično imate sintetički duvan sa aromama, mirisima.
Kent koristi kakao prah, da znate. Kupi se kakao prah, ubaci se u Kent i on dobije onu aromu. Vodite računa da ne podstičete malo neke stvari koje ne bi smele da se dešavaju. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman je podneo poslanik Branko Ružić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Kasalović.
...
Socijalistička partija Srbije

Zoran Kasalović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija
Poštovano predsedništvo, uvažena gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, kada je reč o amandmanu na član 19, želim da kažem da je usko povezan sa amandmanom na član 18. koji je podnela poslanička grupa SPS-Jedinstvena Srbija. Iskoristiću priliku da budem, uslovno rečeno, efikasan, da obrazlažući ovaj amandman na član 19. povežem i sa tim amandmanom na član 18, po kome se mi nismo javljali.
Akcize ili trošarine su vid specijalnog poreza na potrošnju, odavno poznatu u teoriji, i one su zaista, pre svega, jednostavan vid oporezivanja i obezbeđuju državi sigurne i stabilne prihode. Zbog toga su i vrlo popularne kod poreske uprave, ali zbog toga i nije slučajno da se država često opredeljuje da na ovaj način ubira dodatna sredstva, ovoga puta i naša država, sa ciljem da se nadomesti određeni manjak prihoda u budžetu.
Mi svakako podržavamo opredeljenje Vlade da se ostvarivanjem na ovaj način određenog dodatnog prihoda ostvari dovoljno prihoda u budžetu da bi se realizovali ciljevi koji su planirani budžetom.
Između ostalog, akcizama se dosta često i destimuliše određena potrošnja, ovoga puta može da bude pokušaj kod alkohola ili recimo duvanskih prerađevina. Takođe može da se vrši i preraspodela dohotka kroz oporezivanje luksuznih proizvoda, što ovde može da se desi, uslovno rečeno. Takođe, i pokrivanje nekih javnih troškova, kao što je to slučaj sa zdravstvenim troškovima.
Što se tiče obrazloženja za ove poteze koje predlaže Vlada, utvrđivanje akcizne politike do 2012. godine svakako može da bude dobro obrazloženje, jer ono obezbeđuje i garantuje određenu stabilnost na tržištu. Međutim, ono što je predloženo u članu 18. i članu 19, a i obrazloženje koje kaže da se ta postojeća struktura akcizne politike u ovom slučaju menja, sa ciljem da se povećaju specifične akcize na uštrb i smanjenja proporcionalnih stopa, dakle, da se te nominalne stope povećaju, a tzv. advaloren smanje.
Po meni i po našem poslaničkom klubu u tom slučaju se potpuno jasno vidi i aktivira u teoriji poznat fenomen regresivnog efekta akciza, jer na ovaj način zaista dolazimo u situaciju, konkretno ću ovde to objasniti, pošto se tiče cigareta, i pokazati da se na taj način srazmerno više poreski opterećuju jeftiniji proizvodi od proizvoda u ovom slučaju cigareta iste vrste, ali sa višim cenama.
Naravno da specifična stopa, primera radi, od 10 dinara na paklicu cigareta od 60 je, dakle, povećanje od 20%, a na cigarete od 100 dinara je nekih 10%. Naravno, kako jeftinije proizvode, u svakom slučaju i ovo, konzumiraju šire kategorije stanovništva, koja su po pravilu i siromašnija i sa slabijim ekonomskim potencijalom, u tom slučaju oni nose srazmerno i veći teret ubiranja dodatnih prihoda.
S tim u vezi, mi smo iz tog razloga, uviđajući ovaj fenomen, predložili amandman na član 18. i 19, pokušavajući da ovaj problem razrešimo na taj način što predlažemo da se smanje specifične stope, a da ad valorem proporcionalne stope u članu 19. povećamo i na taj način postignemo isti efekat koji se u Predlogu zakona želi, dakle, zadržavajući potreban prihod od akciza za budžet, ali na način da taj teret dodatnog ubiranja akciza snose i ekonomski jače kategorije, odnosno oni koji kupuju skuplje cigarete.
S tim u vezi, mi smo predložili da umesto 11,00 dinara plaća se 8,92 dinara, umesto 16,00 dinara 13,32 dinara, umesto 20,00 dinara 14,20 dinara i umesto 24,00 dinara po paklici 14,97 dinara, što bi u ovom smislu izazvalo određeno smanjenje i praktično bi naš predlog bio na nivou dosadašnjih specifičnih stopa akciza.
U članu 19. naš predlog je da te proporcionalne stope, odnosno ad valorem oporezivanje bude na način da do 31. decembra 2009. godine stopa bude 38%, do 31. decembra 2010. 39%, 31. decembra 2011. godine 40% i od 1. januara do kraja 2012. godine 42%.
Dakle, na taj način se postiže efekat da, primera radi, na cigarete koje koštaju 80,00 dinara, ukoliko bi se usvojila oba ova amandmana koja su povezana, ostvario bi se dodatni prihod i država bi dobila i ubrala 0,32 dinara više po paklici, a na cigarete od 125 dinara, primera radi, za 1,67 dinara više po paklici u odnosu na rešenje koje je Vlada ponudila.
Inače, Vlada je predložila i ponudila u članu 19. da ta proporcionalna stopa bude jedinstveno 35%.
Jasno je da se usvajanjem ovog našeg amandmana, kupovinom skupljih cigareta ovaj iznos se više povećava i na taj način teret dodatnog ubiranja koji se želi postići prenosi se srazmerno više na one potrošače koji konzumiraju skuplje cigarete, naravno pod pretpostavkom da oni imaju i veću ekonomsku snagu i potencijal.
Smatramo zaista da su ova dva amandmana dobra, da ne zadiru u suštinu politike i rešenja Vlade po pitanju akciza, ali zaista ovaj jedan regresivni efekat akciza vrlo dobro rešava. Stoga predlažemo da se ovi amandmani prihvate.