Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, ispred SRS, podnela sam amandman koji glasi: "Član 10. briše se." Vlada ga nije prihvatila sa obrazloženjem da se ne radi o povećanju taksi, već se ovim uređuje način plaćanja taksi.
Cilj mog amandmana je da se građanima ne otežava ionako vrlo težak materijalni položaj. Radi se o principijelnom stavu SRS po pitanju ovih sedam zakona, koji su definisani kao podrška budžeta i preduslov za jednostranu primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU, kome se protivimo jer smatramo da će se desiti pogubne posledice po našu privredu. Sve ove republičke administrativne takse koje plaćaju strani državljani su opravdane i treba da ostanu, kao i takse na pojedine radnje koje državni organi preduzimaju na zahtev građana, kao što su žalbe, zahtevi, rešenja i slično.
Međutim, takse na izdavanja raznih prepisa i uverenja građana, kao što su krštenica, uverenje o državljanstvu, potvrda o mestu boravka i slično, treba potpuno ukinuti, pre svega zato što te potvrde i uverenja građani traže isključivo po nalogu državnih organa, zatim što su to uglavnom nepromenljivi podaci, jer ne možemo promeniti mesto i datum rođenja ili činjenicu da smo živi i slično. Osim toga, svi ovi podaci su registrovani u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije prilikom izdavanja ličnih karata i dobijanja jedinstvenog matičnog broja građana.
Zbog čega jedan državni organ od drugog traži uverenje za čije izdavanje taksu plaća građanin? Sasvim je nerazumljivo. Zašto građanin plaća 27.000 službenika zaposlenih u državnoj administraciji, ako su to dodatni poslovi? Zašto se ti dodatni poslovi ne plate od onih 14 milijardi dinara koji su određeni u budžetu i predviđeni za isplate ugovora o delu?
Sve što se čulo u raspravi u načelu o setu pratećih budžetskih zakona koji se odnose na akcize i carinske tarife, važi i za amandmane. Smanjenje carina na uvoz automobila, gotovo bescarinski uvoz robe iz EU, da bi se omogućila jedna apsurdna, neekonomska, nelogična i nadasve štetna jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma koji će, po mom mišljenju, dotući našu privredu i bez posla ostaviti najmanje 100.000 ljudi.
Svi ovi predlozi su protiv interesa građana Srbije jer ih dodatno osiromašuju, a udovoljavanje EU znači nova otpuštanja, naročito u prerađivačkoj industriji. Šta građanin dobija zauzvrat od EU? Ništa.
Možda Božidar Đelić ponovo koristi priliku da obmanjuje javnost sa nekim statusom kandidata do kraja ove godine, nekim navodnim pristupnim fondovima. Njegova neprekidna obećanja nemaju nikakve veze sa realnim stanjem. EU nema nikakve veze sa obećanjima Božidara Đelića.
Bez obzira ko je na vlasti poslednjih 18 godina, EU nam neprekidno zbog nečega preti, ucenjuje nas, daje nam neprelazne ocene i neke nemoguće misije. Da je htela, EU bi i sama primenjivala trgovinski sporazum sa Srbijom. Umesto toga, Srbija Evropskoj uniji poklanja oko 300.000.000 evra.
Zamislite, recimo, da počnemo jednostranu primenu nekog sporazuma sa Rusijom, pa ne bismo ostali živi od salvi nezadovoljstva vladajuće većine i lažne opozicije. Narod je odavno shvatio da nas EU neće. Ulagivanje ove vlasti u tom pogledu ništa neće promeniti.
Ništa manje apsurdno nije ni ponašanje Ministarstva trgovine i Ministarstva za ekonomiju u bilateralnim odnosima sa drugim državama. Naši privrednici se neprekidno žale kako su im tržišta susednih država, naročito Slovenije i Hrvatske potpuno zatvorena. Na to je ministarka finansija, Dragutinović, u izjavi za televiziju rekla da mi moramo lepo da se ponašamo i poštujemo propise, iako to drugi ne čine.
O kakvoj lepoti se radi u ekonomskim odnosima između država? Valjda onaj ko ne poštuje međunarodne i međusobne propise snosi posledice za svoje ponašanje. Naši ministri treba da štite interese države Srbije, da uvedu reciprocitet u trgovinske odnose sa drugim državama, a ne da vode računa o lepoti, pogotovo što su neki ministri tako zdušno bili protiv gasnog sporazuma sa Rusijom, govoreći kako im se navodno nešto poklanja. Tu nije važio ekspertski princip lepote u ekonomskim odnosima.
Očigledno je da smo umesto neprekidnih DOS-ovskih priča o bogatijoj, srećnijoj evropskoj budućnosti dobili samo veće namete u vidu poreza, raznih taksi, kamata i ostalih dažbina. Ispada da gde god čovek pipne neku kvaku mora da plati neku taksu ili nekakav namet.
Treba imati u vidu da je svaki građanin Srbije zadužen u proseku sa 500 do 600 evra, ali guverner Narodne banke Srbije, Jelašić, tvrdi da to nije mnogo, s obzirom da je zaduženje građana u zemljama u okruženju prosečno 1.500 evra. Umesto da smanjimo troškove prekobrojnih državnih službenika za najmanje 30%, Vlada tera građane da ulaze u još veći minus po tekućim računima ili u kredite, ili budžet puni preko taksi, akciza, raznih poreza itd. Nerealno predizborno povećanje plata državnim službenicima u svakoj predizbornoj kampanji ne bi izdržali ni mnogo bogatiji poreski obveznici. Očigledno je da, takođe, najširi slojevi stanovništva podnose i najveći teret prezaduženosti države u koji ih je uvela ova neodgovorna vlast.
Sam guverner Narodne banke rekao je - teško državi koja živi od rasprodaje imovine i kako taj novac ide u potrošnju umesto u strateška ulaganja, kako to zakon nalaže, kao da građani Srbije to ne znaju.
Poslanici SRS stalno ukazuju na tu činjenicu, bez obzira na negodovanje vladajuće većine i medijske napade.
Pošto Vlada ne želi da ulaže u proizvodnju, ne želi da se odrekne prekomerne potrošnje, pošto godinama unazad planira veću potrošnju od mogućnosti, nedavna izjava gospodina Cvetkovića o nadolazećoj hiperinflaciji nas uopšte ne čudi, on nam je gotovo i obećava. Da ne govorim o tome da onaj obećani bogati svet neće više Srbiji davati nikakav kredit osim eventualno neki zelenaški.
Da podsetim, zvanični kreditni rejting Srbije je, citiram, BB minus pozitivno. Prvo prešao na BB minus stabilno, a sad je BB minus negativno. Sve ove šifre govore same za sebe. Novca za glomaznu parazitsku državnu mašineriju nema i treba ga uzimati od siromašnih građana. Što se nas tiče, ovakvo vođenje državnih poslova zaslužuje ocenu NN minus pametno, što u prevodu znači ništa, ama baš ništa pametno.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo poslanik Dušan Marić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.

Ministre Milosavljeviću, da li ste vi možda pravnik? Niste, e šteta. Baš mi je žao što u petak popodne nije dežuran neki ministar pravnik da se zajedno čudimo obrazloženju odnosno delu obrazloženja koji je Vlada dala uz Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama. Da je gospodin Dulić tu, on bi to možda mogao pomoću gipsa da ispravi.
Dakle, kažete - razlozi za donošenje zakona su, između ostalog, problemi koje zakon treba da reši, odnosno ciljevi koji se zakonom postižu. Naravno, svima nama, kao i građanima Srbije je jasno da istinski ciljevi koje Vlada Srbije želi da postigne donošenjem ovog zakona jeste da zavlačenjem, još jedanput, ruke u džep građana poveća prihod u budžetu. To je ono protiv čega smo mi iz SRS.
Kaže Vlada – osnovni razlog za donošenje ovog zakona sastoji se u potrebi propisivanja republičkih administrativnih taksi za spise i radnje republičkih organa koji su bili u nadležnosti državne zajednice SCG.
Onda nabrajate da je reč o spisima i radnjama u sprovođenju Zakona o državljanstvu koji je donet 2004. godine, Zakona o pečatu državnih i drugih organa iz 2007. godine, Zakona o duvanu iz 2005. godine, Zakona o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima iz 2006. godine, Carinskog zakona iz 2003. godine, dopune 2006. godine, Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine iz 2006. godine, Zakona o računovodstvu i reviziji iz 2006. godine, Zakona o telekomunikacijama i Zakona o rudarstvu, Zakona o inovacionoj delatnosti itd, uglavnom zakoni koji su doneti 2005. i 2006. godine.
Ako je zaista osnovni razlog za donošenje ovog zakona da se republičke administrativne takse propisuju za spise i radnje republičkih organa koji su bili u nadležnosti državne zajednice Srbije i Crne Gore, ako je to istinski razlog svako normalan bi rekao - da, to treba da se uradi. Kada ne postoji, nažalost, državna zajednica Srbija i Crna Gora, ne mogu ni da postoje takse koje je propisala Srbija i Crna Gora.
Pitanje za Vladu Republike Srbije: šta je bilo u međuvremenu? Ko je naplaćivao te takse, na osnovu kog zakona su naplaćivane te takse? Zašto je baš sada to neophodno da se menja? Zašto je dosad moglo, a sada više ne može? Znate, nismo mi ni neozbiljni, ni neodgovorni da možete na taj način, naravno još manje građani Srbije, nikada Vlada ne sme da se poigra inteligencijom građana Srbije, jer oni odlično znaju šta se zapravo krije iza svakog predloga Vlade, iza svega onoga što neki predstavnik Vlade ovde kaže, a pogotovo kad bi, ne daj bože, ministri koji su dežurni slušali narodne poslanike.
Neki ovde čitaju predloge budućih zakona, neki se igraju mobilnim telefonima, neki ćaskaju sa stranačkim kolegama, tako da su ovde samo zato što ih Poslovnik obavezuje i što poslanici, pre svega SRS, insistiraju na tome da Poslovnik mora da se poštuje i da predstavnik Vlade u liku ministra mora da sedi dok se raspravlja neki Vladin predlog.
Molim vas, sada nešto što je zaista vrlo interesantno. Sve bih zamolila da pažljivo saslušate - zašto je donošenje zakona najbolji način za rešavanje problema? To je naslov, pa onda nam Vlada kaže: "Donošenje zakona je najbolji način za rešavanje problema iz razloga što se radi o zakonskoj materiji koju je jedino moguće menjati i dopunjavati odgovarajućim izmenama i dopunama zakona". Dakle, ovo je stvarno smešno. Pet puta se iskoristi reč "zakon", a ne znači ništa. Trebalo je iskreno da kažete šta je osnovni razlog za donošenje ovog zakona.
Pored toga kažete: "Uređivanjem materije republičkih administrativnih taksi zakonom daje se doprinos pravnoj sigurnosti i ujedno obezbeđuje transparentnost u vođenju taksene politike". Da li je moguće da pre ovog zakona nije bilo transparentnosti u vođenju taksene politike? Da li to onda znači, evo ja kao malo pametna zaključujem, ako ovo sada kažete, da je do sada takse naplaćivao kako je ko hteo. Nije bila regulisana ovim zakonom i kod koga dođete, kod kog službenika dođete, od njega zavisi koliku će taksu da naplati za određeni akt ili za određenu uslugu u državnom organu. Vi ste to ovako napisali.
Ovaj zakon daje pravnu sigurnost građanima Srbije - zakon koji im povećava administrativne takse. Ako niste znali, građani Srbije, tako kaže Vlada Borisa Tadića - Zakon o povećanju administrativnih taksi vam osigurava pravnu sigurnost.
Naime, dalje kažete, slušajte kolege pravnici, podsetite se na prvu godinu, na brucoške dane, kaže Vlada u obrazloženju zakona: "Naime, zakon je opšti pravni akt, koji se objavljuje i koji stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj pravnoj situaciji, čime se postiže transparentnost u njegovoj primeni".
Ovo ste stvarno mogli da preskočite i da uštedite u ovoj velikoj ekonomskoj krizi, kao što u vašoj kući nećete da jedete suhomesnate proizvode, gospodine Milosavljeviću. Radi uštede ste mogli ovu jednu stranicu da uštedite građanima Srbije, da ovakve nebuloze ne prosleđujete narodnim poslanicima.
Kolega Dušan Marić je podneo amandman na član 11. ovog zakona. Kao i svi, govorile su to koleginice Plećević i Lidija Dimitrijević, šta je suština amandmana koji smo mi srpski radikali podneli na ovaj zakon. Suština je da ovaj zakon, iako ga vi niste nazvali "o povećanju", već o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, nije trebalo sada donositi, da nije vreme da se sav teret ekonomske krize, na ovaj ili onaj način, što kroz akcize, što kroz administrativne takse, što kroz neki onako kroz maglu najavljivani povećani PDV itd, svali na teret građana Srbije.
Država mora da pokaže više odgovornosti. Građani Srbije su i onako u izuzetno teškoj situaciji. Dobro znamo koliko je nezaposlenih u Srbiji, koliko je zaposlenih koji primaju 15.000 dinara jedva, koliko je nezaposlenih kojima preti otkaz i sve više se javno i otvoreno o tome govori, koliko je penzionera koji imaju jeva 5.000 dinara penziju, a svi građani Republike Srbije imaju potrebu bar jedanput u godinu dana ili čak i češće naravno, da budu u situaciji da plaćaju republičku administrativnu taksu.
Kada budem govorila o svom amandmanu, to ću malo više da obrazložim, ono što takođe građani Srbije treba da znaju jeste činjenica da, pored ovih republičkih administrativnih taksi propisanih u ovom zakonu, u obavezi su da plaćaju i opštinske administrativne takse.
Kolega Iliću, malopre, pre podne, kada je gospodin Krasić govorio o nekom amandmanu, pa je pitao koliko će građani Srbije da plate recimo za izdavanje pasoša kod povećanja ovih taksi, vi ste pokazali nula dinara i vi ste obmanuli građane Srbije. Nije tačno da je nula dinara. Da bi neko izvadio pasoš, recimo, treba mu uverenje o državljanstvu. Koliko to košta? Petsto dinara.
(Slobodan Ilić, sa mesta: To je druga stvar.)
To nije druga stvar, to je prva stvar, jer bez te prve stvari ne može da dobije pasoš. Dakle, nemojte da obmanjujete građane, jeste, istina je da ovim zakonom povećavate sve administrativne takse koje se plaćaju Republici, koje se plaćaju zarad državnih organa.
Većina poslova državnih organa se zapravo prenosi na lokalne samouprave, tamo se naplaćuje normalno i ova opštinska taksa, tako da i ovo što je ovde propisano nije to, nego je znatno više i vi to dobro znate.
Uostalom, znaju svi građani Srbije, kada dođu na šalter u MUP-u, na šalter u opštini, da dobijaju dve uplatnice. Jedna je za onaj posao koji im se uradi i koja je manja taksa, to je ono što im se uradi u lokalnoj samoupravi i što oni razumeju da treba da plate, ali ne znaju šta će im ovaj zakon i što da plaćaju još nekoga koga ni videli ni čuli, ko ništa za njih nije uradio, nego je samo svoj posao preneo zakonom na lokalnu samoupravu.
To jeste problem i mi zato mislimo da ovaj zakon nije trebalo donositi u ovom momentu i zato smo na 30 članova zakona podneli 30 amandmana i svaki amandman znači - član taj i taj briše se.
Mi nemamo drugog načina da iskažemo svoj stav prema ovom zakonu. Vaša obrazloženja - zašto ne prihvatate naše amandmane su uvredljiva, jer mi smo neko ko je gledao, a pretpostavljam da ste vi sa vašim saradnicima to radili, ministar svakako ne, ni vi, niti ministar Diana Dragutinović, ja potpuno razumem šta, ko u toj hijerarhiji radi i šta zaista treba da radi, ali je trebalo da razumete - ako imate 30 amandmana, da se briše 30 članova, da onda nema potrebe da nam dajete ovakva obrazloženja, kao da smo mi debili, pa ne vidimo šta piše u članu 11. Predloga zakona, čije brisanje mi tražimo. Vi onda obrazlažete - da se amandman ne prihvata zato što članom 11. Predloga zakona nije predloženo povećanje republičkih administrativnih taksi itd, naravno da nije.
Ako ne treba povećanje, ako ne treba ceo zakon, onda ne treba ni član 11. Kada ste radili ove naše amandmane, kada ste ih pregledali, onda je trebalo bar taj zaključak da donesete. I kao što smo im u jednoj rečenici za svaki amandman napisali - SRS smatra da je neprihvatljivo povećavati republičke administrativne takse u uslovima globalne ekonomske krize i teškog socijalnog položaja građana Republike Srbije, onda je trebalo da nam vi kao socijalno neodgovorna Vlada na svaki amandman kažete.
Ali, Vlada Borisa Tadića misli da je upravo sada vreme da se povećaju administrativne takse, i da nam upravo sada treba još para u budžetu, i da upravo sada planiramo veći rebalans budžeta i da upravo sada hoćemo od građana Srbije da uzmemo i kožu da im zgulimo, jer više nemamo drugog, rasprodali smo sve što je moglo da se proda, budžet mora da se napuni.
Šta ćemo - povećavamo akcize, cenu goriva, cena goriva povlači povećanje svega živog, vi to dobro znate, to je godinama unazad tako.
Kad god se poveća cena goriva, kada se poveća cena električne energije koju nam takođe najavljujete za mart, to automatski povlači i potpuno logično poskupljenje svih drugih proizvoda, zato što je i proizvodnja i usluga i roba u bliskoj vezi sa ovim.
Dakle, uz sve to još predlažete i povećanje administrativnih taksi. Mi obrazlažemo svaki amandman da bismo građanima Srbije još jedanput skrenuli pažnju koliko socijalno neodgovornu i neozbiljnu vladu imaju.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 12. amandman je podneo poslanik Momir Marković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Gospodin Marković želi reč, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo nekoliko dana raspravljamo o ovim zakonima, koji u principu predstavljaju dodatnu globu građana Srbije i kako koji zakon dođe tako se ministri kao na pokretnoj traci menjaju. Za divno čudo, uvek dođe pogrešan ministar.
Porezi na imovinu - ministar vera, akcize - ministar za prostorno planiranje, takse - ministar poljoprivrede, dobro - trgovine. Predlažem da predsednik Cvetković pošalje ministra vera, da ga ovlasti za sve ove zakone do kraja, jer jedino ministar vera i gospod Bog mogu građanima Srbije da pripomognu da se nekako bar ove vlade spasu.
Dame i gospodo narodni poslanici, takse su dodatni način da se građani Srbije oglobe. Pored republičkih taksi, koje su inače velike, opštinske takse, takse lokalne samouprave, takođe velike i građani Srbije dok se naplaćaju taksi neće im ostati ni za hleb.
Odite po uverenje - taksa, odite po potvrdu - taksa, odite po rešenje - taksa, idite po najobičnije pismeno iz lokalne samouprave - taksa, sudske takse, porezi, prirezi, akcize, dokle više, dame i gospodo? U doba socijalizma su šalteri gde su građani dolazili da se obrate opštinskoj, odnosno republičkoj birokratiji, pravljeni tako nisko da vi kada dođete morate da se poklonite onom birokrati koji sedi iza šaltera, da sagnete glavu, da se poklonite.
U malo lokalnih samouprava se to promenilo, pa između tog birokrate i građanina, eventualno, postoji staklo sa rukom na sredini da građanin ne mora da se pokloni birokratama, birokratiji koja se inače razmnožava poput ameba.
Dođe jedan, sedne na stolicu, za 50 sati najdalje, već se ukazala potreba za još jednim. Kada uđete u kancelariju, pa vidite po 10 njih, guraju se, ne da nemaju gde da sednu, nego nemaju gde da okače kaput kada dođu.
Da vas podsetim kolika je bila birokratija u doba kada je buldožer revolucija došla na vlast, došli da nas usreće ovi eksperti, doduše, niko ne pokaza uverenje da je ekspert, dođoše neki u pocepanim patikama, a sada su kupili zmaj, ti isti postali su biznismeni. Razlika između tih biznismena i "bizmismena" je relativno mala. Od tih eksperata ostadoše još Božidar Đelić, gospodin Milosavljević i ne znam da li je još neko, jedan ili dvoje ostao. Svi ostali su otišli u privrednike.
Doduše, ostao je i Dinkić, ali znali smo za njega da nije nikakav ekspert bio, njemu je majka Mirosinka pisala domaći zadatak kada je bio na Ekonomskom fakultetu. Jedino što je ekspertski izveo, to je ono kad je navukao čarapu na glavu i ušao u Narodnu banku sa kalašnjikovom. Onda je i počeo sunovrat Srbije. Da pogledamo koliko će to građani Srbije morati ovu moju izmišljotinu da plaćaju.
Inače, svi amandmani SRS glase jednostavno - briše se. Smatramo da ovaj zakon nije potreban Srbiji, da oni članovi nisu takođe potrebni Srbiji. Da pogledamo član 24, recimo, na strani 8, odnosno na strani 7, pa da vidite koliko će to građani Srbije da plaćaju, jer građanin Srbije razume kada mu kažete šta će ga sutradan, kada se pojavi na šalteru, ili ode u neku od kancelarija da plati, pa kaže ovako - zahtev za davanje tumačenja, objašnjenja, odnosno mišljenja o primeni republičkih propisa.
Drugim rečima, pravni savet kako da se čovek snađe u šumi republičkih propisa koje smo doneli, pa su često ti republički propisi apsolutno u suprotnosti jedan sa drugim, pa ljudi ne znaju koji da primene, na koji da se oslone i odu kod birokrate da im objasni - to ne može bez 1.000 dinara takse. Onda kaže ovako - ako hoćete da podnesete zahtev za otkup stana, pored toga što ste stan svojim sredstvima platili, pored toga što ste odvajali i od usta i od cipela detetu da biste mu obezbedili krov nad glavom, samo to što zahtevate da možete da otkupite stan, 900 dinara, dame i gospodo.
Kaže - zahtev za utvrđivanje ispunjenosti uslova za početak obavljanja delatnosti. Pošto onih 500.000 radnih mesta u predizbornoj kampanji je ostalo u predizbornoj kampanji, jer ko još veruje u predizborna obećanja demokrata i deda Mraza, pa ste sada odlučili, jer morate nekako da zbrinete porodicu, pa onda podnosite zahtev da otvorite, recimo, nekakvu radnju da obavljate, nekakvu delatnost, jer zahtev za utvrđivanje ispunjenosti uslova, da ste ispunili uslove, 1.000 dinara.
Za žalbu protiv rešenja o prekršaju, 900 dinara. Sudija za prekršaje vas kaznio, apsolutno smatrate da nije bio u pravu, zahtev za podnošenje žalbe ne može bez 900 dinara. Za žalbu protiv rešenja carinarnice, jer setite se koliko su puta posle nekoliko meseci ljudima vraćali robu koja je oduzeta i otišla u carinsko skladište, ljudi su imali potpunu dokumentaciju, ali desilo se, 1.100 dinara.
Za vanredni pravni lek, kad potrošite u nekakvom procesu sva pravna sredstva, dolazite do vanrednog pravnog leka, to može, ali 1.750 dinara. O rešenju o utvrđivanju opšteg interesa za eksproprijaciju nepokretnosti 17,5 hiljada, to sad i nije tako. Rešenja koja se donose u vezi sa registrovanjem crkava i verskih zajednica, tu su cifre od 2.000 i kaže ovako - rešenje o zahtevu za utvrđivanje ispunjenosti uslova za početak rada i obavljanje delatnosti sertifikacionih tela 300 hiljada.
Da vidimo ovo što građane treba da interesuje - za izdavanje odobrenja za nabavljanje vatrenog oružja, hoćete da budete lovac, može ali samo odobrenje za nabavljanje vatrenog oružja 3.700. Za bilo koje drugo oružje opet je to od 1.800 do 3.600 itd.
Kad pogledate ovu zadnju stranu i vidite kolike su tarife bile ranije, uporedite sa ovim, vidite da je bar u proseku za 50% više. Ovaj zakon u vreme kad ništa u Srbiji ne radi, ovaj zakon u vreme kad jednostranom primenom SSP bukvalno otvaramo tržište i time gušimo ne samo našu privredu, naše privatno preduzetništvo, nego gušimo i našu poljoprivredu, jer će debelo subvencionisani poljoprivredni proizvodi iz te Evrope u koju hrlimo, doduše, neće nas, ali mi hrlimo, doći će u Srbiju, ugušiti seljaka.
A pri tom i ono malo što smo imali mogućnosti da makar malo jeftinije proizvedemo, da naš seljak makar malo jeftinije proizvede je uništeno nakaradnom i budalastom privatizacijom recimo fabrike veštačkih đubriva u Pančevu, uništili smo mogućnost da dođe seljak do malo jeftinijeg veštačkog đubriva, da proizvede to i da iznese na tržište.
Sada će na tržištu imati konkurenciju iz Holandije, sada će na tržištu imati konkurenciju iz zemalja EU po mnogo nižim, po damping cenama, jer njihove države vode računa o poljoprivrednim proizvođačima, njihove države daju debele subvencije njima samo da proizvode, njihove države čak i otkupljuju višak proizvoda, pa makar morale i da bace taj višak proizvoda, ne dozvoljavaju da se proizvodnja prekine.
Kod nas, videli ste ne samo seljaka koji obrađuje 10-20 hektara zemlje bukvalno uništili ovim zakonima i onim koje ćemo tek doneti, nego smo omogućili nekakvim kriminalcima po nekoliko stotina hektara, čuli ste gospodina Petra Jojića, čak i 1.000 hektara državnog zemljišta uzmu i da dve godine ne plaćaju, vi niste predvideli kamatu za neplaćena sredstva.
Pogledajte koliko je u banci, ako se radi o 800 hiljada evra, da je podigao kredit pre dve godine, koliku bi kamatu banci morao da plati za tih 800 hiljada evra? Zato ste onoga ko je hranio Srbiju dosad doveli do prosjačkog štapa.
SRS smatra da je ovaj zakon apsolutno nepotreban i da ga treba povući iz procedure. Doduše, ne znam ko je danas dežurni ministar, možda će gospodin Milosavljević da bude još pola sata, gospođa Kalanović je bila pre podne sat i po, izgleda da se oni menjaju na sat vremena.
Ko zna ko će, dok dođemo do kraja rasprave o amandmanima, ko će od ministara da se pojavi ovde.
Predlažem opet da gospodin Cvetković dovede ministra vera, jedino on i gospod Bog mogu da nam pomognu.

Da li još neko želi po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite, gospodine Martinoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako analizirate obrazloženje Vlade zašto ne prihvata amandmane narodnih poslanika SRS, uglavnom se sva ta obrazloženja mogu svesti na jedno, a to je da se predloženim zakonom ne predlaže povećavanje republičkih administrativnih taksi i da iz tog razloga treba odbaciti amandmane koje su podneli narodni poslanici SRS.
Postavlja se jedno sasvim logično pitanje - zašto je Vlada Srbije uopšte predlagala zakon o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama ako se na osnovu republičkih administrativnih taksi, odnosno na osnovu ovog predloga zakona, ne vrši bilo kakva promena u prihodnoj strani budžeta Republike Srbije za 2009. godinu. Građanima Srbije je odgovor na to pitanje svakim danom sve jasniji.
Ova vlada ima prevashodni zadatak i cilj da obezbedi jednostranu primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU. Taj zadatak nije jednostavno ostvariti, ne samo zbog ekonomskih i finansijskih razloga, nego pre svega zbog činjenice da u samoj Vladi ne postoji konsenzus o tome da li je takva mera u interesu Srbije ili nije.
Mogli smo ovih dana da čujemo različite izjave ministara u Vladi. Neki od njih čak pripadaju istoj partiji. Mogli smo da čitamo kontroverzne izjave guvernera NBS i očigledno je da ne postoji jedinstven stav vladajuće garniture - da li treba uopšte ići na jednostranu primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma ili ne?
Vlada je donela odluku da se jednostrano primeni Prelazni trgovinski sporazum, to je već ugrađeno u budžet koji je usvojen krajem prošle godine, u budžet Srbije za 2009. godinu.
Upravo zato što je ta mera koja se zove jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma nepopularna i budući da izaziva otpore čak i u samoj Vladi, odnosno u vladajućoj koaliciji, sada je potrebno, na neki način, zamaskirati, odnosno zamagliti tu činjenicu da će Vlada Srbije jednostrano da primenjuje Prelazni trgovinski sporazum, pa je onda uz Zakon o carinskoj tarifi, koji je bio najvažniji zakon iz ovog seta zakona, predloženo još nekoliko zakona, ne bi li se na taj način stvorio utisak da nije suština jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma, nego omogućavanje realizacije budžeta za 2009. godinu.
Gospodine Milosavljeviću, vi ste ekonomista, ekonomski ste stručnjak, vama je jasno, kao i narodnim poslanicima SRS, da je vaša jedina želja jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma. To s jedne strane znači smanjenje budžeta Srbije za 2009. godinu, što se tiče carina za oko 250 do 300 miliona evra, ali da biste nadomestili taj nedostatak, i ako kažete u Predlogu zakona o carinskoj tarifi da to nije bogzna kakav udar na budžet, sada da biste nadomestili tih 250 do 300 miliona evra, ukidate pojedine poreske olakšice i s druge strane povećavate akcize na motorni benzin, na cigarete i na pivo.
Ako povećanje prihoda nije osnovni cilj izmena zakona o republičkim administrativnim taksama postavlja se pitanje - što ste uopšte taj zakon predlagali. Predložili ste ga upravo iz ovog razloga, da biste na mala vrata kod građana Srbije stvorili utisak da primena Prelaznog trgovinskog sporazuma nije tako strašna, da neće imati negativne efekte po privredu Srbije i po životni standard građana, i onda ste u paketu, uz zakon o carinskoj tarifi, predložili zakon o republičkim administrativnim taksama, kao što ste i u sam zakon o carinskoj tarifi uneli neke odredbe koje su čisto tehničkog karaktera i koje suštinski ništa ne menjaju u postojećem zakonodavstvu.
Vaša Vlada, gospodine Milosavljeviću, odlučila je da jednostrano primenjuje Prelazni trgovinski sporazum, jer smatrate da će te na taj način da ubrzate proces priključivanja Srbije EU. Samo EU vam šalje signale da od toga nema ništa.
Kad god se govori o priključenju Srbije EU uvek morate da vodite računa da tu postoje dve strane. Jedna je strana koja želi da se priključi, to je Srbija, odnosno ova vlast, a sa druge strane EU, kojoj Srbija želi da se priključi. Postoji li želja na strani EU da mi budemo država članica EU? Evo, gospodine ministre, analizirajte politiku EU, odnosno Evropske zajednice od 1991. godine do danas prema bivšoj Jugoslaviji, prema Srbiji i prema srpskom narodu.
Mislim da nećete pogrešiti ako dođete do zaključka da, pre svega, EU ne želi Srbiju kao svog partnera, odnosno kao državu članicu u svom sastavu ili bar ne želi Srbiju u granicama u kojima je ona član organizacije UN, a to znači sa KiM kao njenim sastavnim delom.
Da ovo ne bi bila prazna politička priča, kako nas optužujete vi iz vladajuće koalicije, gospodine ministre, skrećem vam pažnju na izjavu od pre dva dana, češke ambasadorke u Beogradu, Hane Hubačove, koja je rekla da u EU ne postoji jasna koncepcija kada je reč o strategiji priključenja Srbije EU.
Jasno je da su države članice EU podeljene, da su neke bliže Srbiji, a da neke ni pod kojim uslovima, bar za sada, ne pristaju da Srbija postane član EU ili da se makar približi za jedan korak ovoj međunarodnoj organizaciji. Jasno je zašto se to radi.
Pokušavate merama ekonomske politike da budete bliži EU, ali vama EU kao lopticu uvek nazad vraća neke političke uslove. Njih se mnogo ne tiče kakvu ekonomsku politiku vi vodite. Pre svega, vi ne vodite u velikoj meri ekonomsku politiku kakvu od vas traži EU, Svetska banka i MMF.
Ako čitate izveštaje Evropske komisije o stanju u Srbiji, po oblastima, između ostalog kada je reč o ekonomiji i finansijama, videćete da je osnovni zahtev međunarodne zajednice smanjivanje javne potrošnje. Iz godine u godinu, gospodine ministre, EU, Savet ministara EU, MMF, Svetska banka poručuju Srbiji da mora da skreše javnu potrošnju, da je ova država suviše skupa, da je državna administracija suviše glomazna itd. Ništa ne preduzimate po tom pitanju.
U budžet za 2009. godinu uneli ste sve one organe, sva ona ministarstva, sve one agencije koje su postojale i u 2008. godini i kada je reč o tom navodnom stezanju kaiša, koji vi preporučujete građanima Srbije, država što se tiče tog stezanja kaiša neće da uradi apsolutno ništa.
Danas u prepodnevnoj raspravi sam govorio, moj kolega iz vaše vladajuće koalicije, Saša Milenić me nije na najbolji način razumeo, nije suština moje diskusije bila istorijska priča. Verujem da to vama dobro poznato. Radi se o nečem drugom.
Radi se o tome, gospodine ministre, da sam pokušao da vam skrenem pažnju na činjenicu da ne vredi da vi budete veći Evropljani od samih Evropljana. Oni imaju svoje političke uslove koje nam postavljaju. Vi možete da kažete da ste sto puta za EU, dok ne ispunite te političke uslove od ulaska Srbije u EU nema ništa, a i kada ih ispunite ko vam garantuje da oni neće postaviti nove uslove.
Danas sam napravio poređenje između odnosa koje su imali nemački okupatori u Drugom svetskom ratu prema srpskim rodoljubima, sa odnosom koji ova vlada ima prema modernim srpskim rodoljubima. Šta je suština? Suština je vrlo jednostavna. Ova vlada, odnosno nekakav akcioni tim Vlade Srbije raspisuje nagradu onome ko dostavi informaciju o tome gde se nalaze Ratko Mladić i Goran Hadžić.
Prosto, mislim da nema većeg poniženja koje je Vlada Srbije mogla da priušti svim njenim građanima od ovoga, da vi nudite novac i to milion, odnosno 250.000 evra za onoga ko vam dostavi informaciju o tome gde se nalazi Ratko Mladić, Goran Hadžić. Uporno se trudite, iz dana u dan, iz meseca u mesec, iz godine u godinu da učinite sve da se u Haškom tribunalu nađe svaki Srbina koji je na bilo koji način učestvovao u političkim i vojnim procesima na prostorima bivše Jugoslavije tokom devedesetih godina.
Iz godine u godinu ste dalji od ulaska u EU. Smejali ste se, odnosno rekli ste da novinari nisu dobro interpretirali bivšeg nemačkog ambasadora, Cobela, koji vam je jasno poručio da ćemo u EU ući možda oko 2025. godine, ali pod uslovom da ne zatežemo mnogo oko KiM i Vojvodine. Danas sam vam pokazao, gospodine ministre, vaša Vlada, odnosno taj akcioni tim, koji je neki fantomski organ, nema ga u Ustavu Srbije, nudi nagradu od milion, odnosno 250.000 evra i niste bliži EU. Pogledajte šta rade Šiptari na KiM. Na KiM se gradi memorijalni centar, gospodine ministre, veteranima, odnosno bivšim teroristima Oslobodilačke vojske Kosova, između ostalog i Ademu Jašariju.
U izradi tog memorijalnog centra, koji se finansira iz budžeta tzv. republike Kosovo, učestvuju i pojedine evropske institucije. Niko nije rekao ni jednu jedinu reč protiv toga, a puni su mediji, ne samo srpski, nego ovih dana i italijanski, odsečenih srpskih glava na KiM, masovnih zločina koje su počinili ti isti šiptarski teroristi tokom 1998, 1999. godine i kasnije.
Znate li, gospodine ministre, da je u Skupštini tzv. republike Kosovo u proceduri donošenje zakona o pravima boraca bivše Oslobodilačke vojske Kosova? Njima će država, te takozvane republike Kosovo plaća penzije, invalidnine, da im kupuje stanove itd. Proglašava ih nacionalnim herojima.
Nijedne jedine reči iz EU protiv toga. Nema pomisli da bi neko mogao da kaže vladajućoj garnituri da na Kosovu ovoj albanskoj, mafijaškoj, terorističkoj, nema ništa od priključenja Kosova EU, dok se ne odreknete terorista. Ne. Eksperti Saveta Evrope učestvuju u izradi tog zakona koji se odnosi na prava boraca bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova.
Na drugoj strani, vi raspisujete nagradu onome ko cinkari gde se nalaze Ratko Mladić i Goran Hadžić. Prosto neverovatno. Šta još ova država treba da uradi da biste vi konačno rekli - ljudi, sada je dosta sa pritiscima, ucenama, ponižavanjima Srbije i srpskog naroda? Nema države, gospodine ministre, u svetu koja je ceo svoj državni i politički, vojni vrh, koja je svoju političku elitu izručila nekakvom fantomskom tribunalu, koji je formiran protivno Povelji UN, kao što je to učinila Srbija.
Od 2000. godine obećavate, gospodine ministre, i to je suština ovih zakona, brže priključivanje Srbije EU. Na vlasti ste skoro isto koliko je bio i Slobodan Milošević, skoro punih 10 godina. Ušli ste u devetu godinu.
Sećate li se šta je Boris Tadić obećavao kada je prvi put kandidovan za predsednika Srbije 2004. godine? Sećate li se rokova koje je postavio, kada će Srbija da postane kandidat, pa član EU? Sada se ti rokovi prolongiraju, iako vi sistemskim zakonima koje donosite u ovom parlamentu drastično nanosite štetu srpskoj privredi i građanima Srbije. Ništa građanima Srbije neće biti bolje zbog toga što ste smanjili carine, odnosno smanjili prihodnu stranu budžeta na ime carina za 250 do 300 miliona evra. Apsolutno ništa. Biće im ćak i gore.
Ukidate poreske olakšice za obične, sitne ljude, koji možda imaju neki stan u kome žive članovi njihove najbliže porodice. Ukidate i to malo poreskih olakšica koje ste im dali. Uvodite akcize, odnosno povećavate akcize na benzin, na cigarete, na pivo, na ono što troši običan prosečan svet u Srbiji.
Kažete, čitao sam u obrazloženju zakona o akcizama, da ćete na taj način da smanjite pušenje, odnosno da ćete na taj način uticati na poboljšanje zdravlja nacije.
Okrenite se, gospodine ministre, na svakom koraku su reklame za cigarete. Razne duvanske kompanije su sponzori fudbalskih klubova, košarkaških klubova, sponzori kulturnih manifestacija, snimaju se filmovi uz pomoć para duvanskih kompanija, izdaju se knjige, monografije, galerije, umetničke slike itd.
Dakle, gospodine ministre, apsolutno ništa nećete postići ovim zakonima, čak i ako ih izglasate ovde u Skupštini, a ubeđen sam da hoćete, imate dovoljnu većinu. Apsolutno od priključenja, bržeg priključenja Srbije EU nema ništa, ne zato što to (Predsednik: Vreme.) završavam, ne zato što to Srbije ne želi, nego zato što vas, ovakvi kakvi ste, pre svega ne želi sama EU.

Da li još neko želi o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo poslanik Bojan Mladenović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Gospodine Mladenoviću, želite reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, smatramo da ovaj zakon uopšte nije potreban Srbiji. Stoga smo predložili da se svi članovi ovog zakona brišu.
Na početku ću pokazati na jednom primeru kako je Srbija od građana uzela 100 miliona dinara. Naime, Agencija za privatizaciju za dodelu besplatnih akcija poslala je oko 220.000 obaveštenja građanima za dopunu dokumenata, odnosno tražeći uverenja o državljanstvu.
Republička taksa za uverenja o državljanstvu košta 430 dinara, puta 220, to vam izađe oko 100.000 miliona dinara, koje je država uzela od građana Srbije, plus idu troškovi oko 50 dinara za opštinske manipulativne troškove, plus 44 dinara preporučeno pismo, plus 20 dinara za poštarinu. To sve ide na štetu i teret građana.
Nažalost, ova obaveštenja dobijaju građani koji su po 30 i više godina prijavljeni na svojim adresama, niti su ih menjali, niti bilo šta slično, a opet dobijaju ovakva obaveštenja. Greška je u republičkim organima, država je kriva, država treba da snosi trošak, a ne ničim krivi građani.
Izdavanje ličnih karti, takođe troškovi za ovaj dokument smatram da su visoki, a ovim zakonom oni treba još više da se uvećaju. Za njihovo dobijanje potrebno je naime prvo platiti taksu za obrazac lične karte u iznosu od 913 dinara na račun Narodne banke Srbije, zatim treba platiti troškove izrade lične karte u iznosu od 226 dinara na račun MUP Srbije. Ovde treba dodati i taksu za izvod iz matične knjige rođenih od 310 dinara i uverenje o državljanstvu od 430 dinara. Kada sve ovo saberete, ode na takse oko 2.000 dinara.
Imate i troškove fotografija koje nisam uzeo u obzir i smatram da ovaj iznos je preveliki i predstavlja građanima izuzetno veliki trošak, i umesto da se on smanji vi želite da ga još uvećate, što će još više otežati život građana.
Za uverenja o državljanstvu, čiji je rok važenja šest meseci, naplaćuje se taksa u iznosu od 430 dinara. Vi ovim zakonom predlažete da ona bude 480 dinara. Da napomenem da se uvek plati od 50 do 100 dinara opštinskih manipulativnih troškova i smatram da je ovaj namet izuzetno veliki građanima i da ga treba smanjiti, a nikako uvećati.
Posebno napominjem da je ovaj rok važenja uverenja o državljanstvu od šest meseci izuzetno kratak i smatram da ili bi on trebalo da bude neograničen ili povećati rok, odnosno dok ne dođe do nekih izmena, recimo promena podataka podnosioca uverenja ili nešto slično, da bi ono trebalo da važi.
Za izvod iz matične knjige rođenih plaća se republička taksa od 260 dinara, a novim zakonom predviđeno je da ona bude 300 dinara. Plus, opet napominjem, opštinske troškove od 50 do 100 dinara, u zavisnosti od opštine, i smatram takođe da ove iznose treba smanjiti ili da ostanu u okviru ovih sadašnjih, postojećih, a nikako ih ne treba dodatno uvećavati.
Opet napominjem da izvod iz matične knjige rođenih, kao i prethodni dokument važi samo šest meseci, tako da se u toku jedne godine može desiti da građani po dva puta vade ova dokumenta i da svaki put plaćaju ove republičke takse.
Za internacionalni izvod, izvod na više stranih jezika, takođe republička taksa je 430 dinara, plus opštinska taksa u približno istom iznosu. Takođe, ovi iznosi su previsoki i ne treba ih uvećavati. U pojedinim opštinskim sredinama šalteri matičnih službi, građanskih stanja, referenti za prijem zahteva za pojedine opštinske službe, tj. za inspekcije, razne dozvole, izlazak na teren i slično, imaju veći novčani promet od većine prodavnica i lokala u tim mestima, nakupi se i do 100.000 dinara na razne takse, i to dnevno, i to napominjem u manjim opštinama.
Za odlazak dece na ekskurziju, školska putovanja u inostranstvo, ambasade agenciji traže razna dokumenta sa velikim republičkim taksama, kao što su overa fotokopije lične karte, zdravstvene knjižice, radne knjižice.
Svaka overa po dokumentu košta 260 dinara, plus razni svojeručni potpisi roditelja na razne saglasnosti takođe se plaćaju po 260 dinara ili na potpis svedoka koji potvrđuje neko činjenično stanje, takođe 260 dinara. Overa fotokopije nekog dokumenta, republička taksa iznosi 260 dinara, a kod opštinskih sudova ta ista taksa je 98 dinara.
Kod opštinskih overa, kod opštinske uprave plaća se dodatna opštinska taksa od 50 do 150 dinara po overenom primerku. Overa potpisa stranke kod opštinskih sudova je 98 dinara i isto se sliva u republički budžet. Taksa za izdavanje, odnosno za produženje vozačke dozvole, za izdavanje potvrde o poznavanju saobraćajnih propisa, po novom predlogu iznosiće 350 dinara.
Takođe, za zahtev za registraciju ili njeno produženje moraće građani da izdvoje 610 dinara, za izdavanje duplikata vozačke dozvole - 700 dinara, za izdavanje, odnosno za produženje važnosti saobraćajne dozvole, takođe 700 dinara, privremena registracija vozila koštaće 1.480 dinara, a za potvrdu o registraciji traktora i radnih mašina, takođe 1.480 i za potvrdu o registraciji motokultivatora i bicikla sa motorom 700 dinara.
Za akt po zahtevu za davanje saglasnosti na nastavni plan i program za obuku kandidata za vozače motornih vozila i vozače traktora 6.500 dinara, a za rešenje po zahtevu za otuđenje ispunjenosti uslova za rad centara za obuku vozača čak 65.000 dinara. Za zahtev za izdavanje potvrde o tehničkim uslovima koje ispunjava vozilo za međunarodni javni prevoz u drumskom saobraćaju 1.500 dinara, a isto toliko i za potvrdu o vezi i ispunjenosti uslova propisanih normom euro 3 takođe 1.500 dinara.
Izdavanje uverenja, izvoda i drugih ličnih dokumenata, pojedine države traže da se overi a postile pečatom. To je pečat kojim se potvrđuje da je opštinski organ ili pojedini službenik izdao dati dokument. Overa ovim pečatom košta stranku 1.431 dinar, normalno plus republička taksa koja je već plaćena za izdavanje ovog dokumenta, izvoda iz matične knjige rođenih, vozačke dozvole, raznih diploma i slično.
Austrija, Nemačka, Švajcarska, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, traže od vojnih penzionera koji žive u Srbiji potvrde o životu ili potvrdu o izdržavanju, gde se takođe plaća republička taksa u iznosu od 300 do 500 dinara.
Takse u Republičkom geodetskom zavodu su takođe visoke. Za izdavanje liste nepokretnosti neophodno je izdvojiti 520 dinara na ime republičke takse i 533 dinara takse za Republički geodetski zavod, što je ukupno 1.053 dinara. Takođe bih napomenuo da je ista taksa povećana čak sedam puta od 2000. godine.
Za promenu vlasništva kupljene parcele, pored plaćanja poreza na promet nepokretnosti, treba izdvojiti i 520 dinara za takse za Republički geodetski zavod, 5.288 dinara republičke takse, što je veliki iznos za građane i posledica ovih velikih iznosa je veliki broj kupljenih parcela da ne menjaju vlasništvo u katastru.
Znači, ljudi jednostavno nemaju toliko novca i ne žele da vrše promenu vlasništva. Taj problem je dugogodišnji u Srbiji. Velike su takse za izlazak geometara na teren za omeđivanje parcela, cepanje i podela istih koje su uvećane od pet do šest puta poslednjih par godina.
Za izdavanje pasoša, za koje je neko napomenuo da su besplatni, sada ću ga demantovati, pored republičke takse od 170 dinara, treba uplatiti 2.000 dinara na račun NBS za obrazac putne isprave, a uz to treba dodati i 800-900 dinara u zavisnosti od opštine za izvod iz matične knjige rođenih i za uverenje o državljanstvu. Ukupni troškovi premašuju 3.000 dinara. Rešenje po zahtevu za upis udruženja u Registar udruženja košta 5.240 dinara.
Navešću vam još dosta primera koje smatram da su takođe visoki i da nikako ne treba ići sa ovim uvećanjem, da je trebalo i da je realno da ostanu daleko niži.
Rešenje o upisu osnivanja sportske organizacije, odnosno društva, odnosno saveza u Registar sportskih organizacija kao udruženja sportskih društava košta 9.100 dinara. Rešenje o upisu promena podataka u Registru sportskih organizacija kao udruženja sportskih društava, odnosno saveza 5.200 dinara.
Razni zahtev i u vezi nabavki oružja kreće se oko 1.000 dinara, a taksa na zahtev za vršenje obuke u rukovanju vatrenim oružjem 21.820 dinara. Smatram da ovo uopšte nije usklađeno i da zahtev za rukovanje vatrenim oružjem, ako ga već neko poseduje, treba da bude daleko niže. Ipak, 21.820 dinara mnoge će sprečiti da podnesu ovaj zahtev.
Odobrenje stranom državljaninu da se može stalno nastaniti u Republici Srbiji košta 8.000 dinara. Za izdavanje dozvole za rad organizacije za osiguranje je 52.370 dinara, a za preregistraciju iste 26.190 dinara.
Na zahtev za suštinsko ispitivanje prijave za priznanje patenta košta 15.000 dinara, a samo zahtev za prestanak žiga zbog nekorišćenja košta 20.000 dinara. Za dozvolu za obavljanje delatnosti kolektivnog ostvarivanja autorskog i srodnog prava 80.000 dinara, a isto toliko košta i obnova ove dozvole.
Što se tiče prostornog planiranja i izgradnje, na zahtev za davanje stručnog mišljenja prostornog i urbanističkim planovima je 3.490 dinara, a za rešenje po zahtevu za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izradu tehničke dokumentacije u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekta je 15.500 dinara.
Za rešenje po zahtevu za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izvođenje radova po zakonu kojim se uređuje izgradnja objekta 16.500 dinara. Zahtevi za izdavanje odobrenja za detaljna istraživanja podzemnih voda se kreću od 20 do 60 hiljada u zavisnosti od količine protoka vode i u zavisnosti da li je voda obična ili mineralna.
Smatram da su sve ovo veliki izdaci za osiromašeno stanovništvo. Zamislite, seoske porodice koje u zimskim danima imaju jedino prihod od poljoprivrednih penzija koje su u iznosu od 8.000 dinara, građane koji su ostali bez plata, bez posla, bez ikakvih primanja, ove republičke takse smatram da su izuzetno veliki namet za veći deo stanovništva Srbije. Treba ih smanjiti, a nikako, kao što je ovim zakonom predviđeno, da se dodatno uvećaju.
Imamo primer i danas smo se susreli sa radnicima Robnih kuća "Beograd" koji štrajkuju ovde više od mesec dana, gde su dočekali i Božić i Novu godinu na otvorenom prostoru. Smatram da su to prioriteti koje treba ova vlada da rešava, fabrike koje su napuštene, koje su rasprodate, njih treba pokrenuti i to je ono na šta treba da se obazire ova vlada i šta treba da bude cilj u narednom periodu, da se tim ljudima omogući normalan rad, da se pokrene proizvodnja i da se na taj način krene sa boljim životom u Srbiji, a nikako na novim nametima uzme i poslednji dinar od već osiromašenog stanovništva.
Za kraj bih samo napomenuo i ogromnu birokratiju prilikom vađenja ovih dokumenata. Bukvalno za svaki dokument koji vadite treba vam
po dva-tri zahteva, obrasca, uverenja itd. Smatram da je ovo u Srbiji prevršilo svaku meru i bukvalno kada je potrebno da idete da vadite odgovarajući dokument, potrebni su vam i sati i sati, a neki put i više dana da bi došli do njega.
Upravo zbog ovoga, ponoviću još jednom, za svaki dokument koji vadite potrebno vam je i više zahteva, i više obrazaca i više uverenja, za jedan dokument potrebno vam je pet-šest prethodni da bi isti dobili. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Mladenoviću.
Da li još neko želi po amandmanu? (Ne.)
Na član 15. amandman je podnela poslanik Gordana Pop-Lazić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Gospodin Krasić želi reč, izvolite.