Reč ima narodni poslanik gospodin Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što reče gospođa Radeta, konačno smo stigli do člana 25. zakona kojim se definišu tarife, koje su, u principu, suština i smisao ovog zakona i svakako da će ovde biti dosta prostora da se priča, da se ukazuje na sve propuste koji su uočeni u Predlogu ovog zakona.
Što se tiče konkretno amandmana gospodina Lapčevića, mislim da je on bio prihvatljiv.
Prihvatljiv je bio iz mnogo razloga, ali tu treba pomenuti svakako da ovo nisu velike takse i smanjenje po ovim taksama koje je gospodin Lapčević predložio mislim da ne bi mnogo "koštale" budžet, odnosno tu prihodnu stranu, s obzirom da su vam na toj lestvici na prihodnoj strani ove republičke administrativne takse ne među prva tri, bar tako mislim da jeste, tako da ste ovaj amandman mogli da prihvatite.
S obzirom da niste, pokušaću kroz dva tarifna broja definisana u ovom članu 25. da ukažem nešto, gospođo ministre, u principu što sam u svojim izlaganjima po ovom zakonu u protekloj nedelji pokušao da ukažem predstavnicima Vlade, a to su tarifni brojevi 187 i tarifni broj 190.
Pre nego što pređem na to, s obzirom da ste vi adekvatan sagovornik poslanicima kada je ovaj zakon u pitanju, mi smo protekle nedelje, poslanici SRS su pokušali da ukažu na nekoliko problema i nećete mi zameriti zbog ove digresije.
Iskoristio bih vaše prisustvo i pokušao da ukažem na činjenicu ukoliko možete da iskoristite svoj autoritet ministra finansija i pokušate da sagledate ljude koji su ovde u svojstvu predstavnika i Robnih kuća Beograd, i Trudbenika iz Beograda i svakako Sintelona iz Bačke Palanke, koji su kroz privatizaciju tih preduzeća doživeli veliku štetu i probleme, dolaze non-stop. Nama nije teško da razgovaramo s njima, ali čini mi se da ste vi odgovorni kao izvršna vlast, kao Vlada Republike Srbije, da uzmete njihove probleme ozbiljno i o njima porazmislite i pomognete im da ih reše.
Što se tiče tarifnih brojeva koje sam malopre pomenuo, insistirao sam u protekloj nedelji na neodgovornost Vlade kada je reč o usklađivanju određenih taksi iz ovog zakona. Kada govorimo o usklađivanju, usklađivanje taksi iz ovog zakona ne znači samo menjanje njihovog nominalnog iznosa, povećavanje ili spuštanje cena, da li za stopu inflacije ili za neki drugi ekonomski parametar, kriterijum ili razlog, sasvim je svejedno.
Usklađivanje iz ugla SRS podrazumeva i nešto sasvim drugo. O tome ću pokušati kroz ova dva tarifna broja da kažem. Mislim da odgovornost države kada je ova materija u pitanju treba da bude, pre svega, koncentrisana na to da se obezbedi visok standard administrativnih usluga, odnosno postupaka. Kroz ove i ovako definisane takse to svakako ne može da se prepozna.
Kada se osvrnete na ovo o čemu hoću da pričam, to su taksene tarife koje se odnose direktno i indirektno na oblast zaštite životne sredine.
Ta vaša Evropa, u koju idete i kojoj stremite, insistira na zaštiti životne sredine.
Ako hoćete da se bar predstavite ozbiljnom i odgovornom vladom i državom, onda ste taksene tarife u ovoj oblasti morali da rešite na jedan potpuno drugačiji način, ne potpuno, ali odgovorniji i ozbiljniji način, kako bi oni koji vas cene, ocenjuju i procenjuju koliko ste kompatibilni sa Evropom i mogli da vam daju bar prelaznu ocenu.
Vi nažalost ni u toj oblasti prolaznu ocenu ne možete da dobije ni od Evropske komisije. Podsetiću vas da Evropska komisija kada za zaštita životne sredine u pitanju dala negativne ocene, između ostalog, ukazali su vam da je loše stanje u oblasti zaštite prirode, upravljanju otpadom, kvaliteta vode i vazduha, genetski modifikovanih organizama, hemikalija i buke, ono što je najbitnije, a tiče se ove dve taksene tarife, gospođo ministre, a to je da je neophodna veća usklađenost i primena analiza procena uticaja na životnu sredinu i strateških procena uticaja na životnu sredinu.
Ovaj tarifni broj 187 se upravo odnosi na to. Ako se osvrnete na taj tarifni broj, ovde su vam takse u iznosima od 26.000 do 84.000 za zahtev za davanje saglasnosti na studiju o proceni uticaja i za davanje saglasnosti na studiju o proceni uticaja zatečenog stanja od 23.000 do 73.000 dinara.
Ekologija je skupa. Ekologijom se na adekvatan način bave ozbiljne i skupe, odnosno bogate države. Bavljenjem ovom oblašću u Srbiji svakako jeste u povoju. Ali, to vam ne daje za pravo na ovakvu finansijsku bahatost, Vladi.
Ovo je mnogo para i mnogo novca i ovo neće delovati stimulativno na sve one koji treba da se bave ovim analizama koji treba usluge državi za ove analize da daju. Nama je prostorno planiranje u povoju i sve ovo čini jedan ambijent, zajedno sa svima onima koji žele i hoće da investiraju u Srbiju.
SRS smatra da ako svoj odnos ne definišete kao stimulativan prema svima onima koji hoće da troše novac, da li individualnu gradnju ili za investitore koji hoće da zidaju, da grade i da ulažu novac ovde. Ne možete da očekujete u povratku ništa.
Ovo je bio jedan od modela da delujete stimulativno, odnosno da pravite pozitivnu investicionu klimu.
Ovako ćete, sa ovim cenama, i oni koji se opredele da terate u oblast ilegalnog, odnosno preko granice da ih iznosite iz okvira legaliteta i legitimiteta. To će se onda preneti na urbanizam, na građevinske dozvole itd.
Ponavljam, ne možete ovakvim iznosima taksi da nadoknadite sve ono što u budžetu fali i da se bavite na ozbiljan način zaštitom životne sredine pre svega, a onda i za neke druge stvari koje će vam objektivno u narednoj godini sredstava iz budžeta faliti.
Drugi tarifni broj koji svakako hoću da prokomentarišem jeste tarifni broj 190.
Pazite, to je taksa za zahtev za izdavanje dozvole i za skupljanje, korišćenje i promet određenih vrsta divlje flore i faune. Ovo definiše dve stvari, kakav je odnos države prema resursima koje imamo. Ovo se odnosi svakako za otkupe faune, šumskih plodova, bilja, nešto što objektivno u ovoj državi je još uvek nedotaknuto i što čini našu komparativnu prednost.
Pogledajte ovo, kada definišete takse, vi kroz te takse morate da definišete i koga ćete da štitite sa visokim ili niskim iznosom taksi. Njihov smisao ne može da bude samo punjenje budžeta. To što su neke takse niske u svom nominalnom iznosu ne znači da ćete štititi interes građana. To vam je u ovom slučaju tako.
Tu je taksa za dozvolu 2.620 dinara, to košta, da svedemo na ono što se dešava na terenu, 10 kg borovnice. Oni koji dobiju pravo da otkupljuju, samo se smejte, ali to je tako, znam da vam je smešno, ali neko zbog ovoga objektivnu muku muči celo leto. Ne znam koliko sati provede da sakupi bilo koju vrstu šumskog ploda. Neko plati i dobije dozvolu za 2.620 dinara i otkupi hiljade tona u sezoni tog voća ili povrća, ili šumskih plodova, lekovitog bilja. To prodaje u EU po sto puta većim cenama nego što u otkupu plati.
Vi ovim niskim stopama, odnosno taksama ne štitite građane. Štitite nakupce koji imaju karakter monopola, da li lokalnog, regionalnog ili nacionalnog, sasvim je svejedno.
To je vaš problem. Ovo govori da se niste ozbiljno bavili ovim taksama, niste suštinski nego samo formalno. Naravno, ne stavljam ovo sve vama na teret.
Gledam u vas i smatram da ste vi dobar sagovornik. Gospođo ministre, sada je već kasno da neke stvari menjate.
Nadam se, još ću da se javljam, postoje još neki tarifni brojevi kojima ste mogli ozbiljnije da se bavite, koji bi na jedan adekvatan način ostavili utisak, kako vi to volite da kažete, političara ili vlade evropske provenijencije.
Ovako se u Evropu ne ide. Hvala.

Hvala vama. U smislu člana 85, zahvaljujem se na pre podnevnom radu i određujem pauzu od jedan sat, do 15.05 časova, kada ćemo nastaviti amandmanom na član 25. gospodina Miloša Radulovića.
(Posle pauze – 15.05)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad u popodnevnom delu sednice.
Na član 25. Odeljak A, tarifne brojeve 20. i 29, amandman je podneo narodni poslanik Miloš Radulović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Miloš Radulović, posle njega narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da ćemo, na osnovu člana 85. stav 5, danas raditi i posle 18,00 časova, a raspravom u pojedinostima o zakonu koji u tom trenutku bude na dnevnom redu.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministar, mi već nekoliko dana ovde vodimo raspravu o zakonima koji su vrlo bitni i koji su u direktnoj vezi sa Zakonom o budžetu.
Stvarno je neprimereno da onog dana kada smo imali početak rasprave o ovim zakonima ovlašćeni predlagač ovog zakona ispred Vlade, gospođa Verica Kalanović, inače ministar za NIP, samo u par rečenica obrazloži opravdanost ovih zakona, gde je samo jednom rečenicom obrazložila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o administrativnim taksama.
Ona je tada doslovce samo ovo rekla, što se odnosi na ovaj zakon - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama predviđa ukidanje takse na izdavanje pasoša sa predviđenih 1.000 dinara. Nijednu više rečenicu, nijednu reč o ovom predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o administrativnim taksama.
Inače, i sam sastav ovlašćenih ljudi ispred Vlade pokazuje jedan poseban odnos, ali u negativnom smislu, koliko Vlada smatra da su u suštini i ovi zakoni značajni, jer ovde je ispred Vlade sedeo jednog dana ministar za prostorno planiranje, Dulić, i bio je ministar vera, gospodin Šijaković, niko od onih koji su direktno vezani za ekonomiju i ekonomska pitanja, a mi smo stvarno ovde očekivali da nam se obrate i obrazlože ove zakone kompetentni ljudi, koji bi i mogli da obrazlože opravdanost svih ovih izmena.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, neposredno je uzrokovan jednim zakonom i činjenjem Vlade, a to je jednostranom primenom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, odnosno Prelaznog trgovinskog sporazuma.
Jer upravo ovi zakoni imaju cilj da nadomeste onaj manjak u budžetu koji nastaje jednostranom primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma, koji direktno utiče na ukupan prihod od strane carina, gde ovim budžetom u odnosu na prethodni budžet iz 2008. godine imamo umanjenje za čitavih 20 milijardi.
Procena je eminentnih ekonomista i uopšte stručne javnosti da negativan efekat jednostrane primene Prelaznog trgovinskog sporazuma je negde oko 350 miliona evra samo u tom delu, a da ne pričamo o onom delu koji se odnosi na jedno stanje koje će da proizvede nekonkurentnost domaćih proizvoda i ugrožavanje domaće privrede, upravo iz razloga što je Vlada jednostrano pristupila Prelaznom trgovinskom sporazumu, tako da dovodi domaće proizvođače i domaću privredu u jedan nepovoljan položaj.
Kako onda Vlada razmišlja da popuni rupe u budžetu, odnosno taj manjak, na taj način što povećava akcize za proizvode? Tu imamo neko povećanje u ukupnom iznosu od 14 milijardi, odnosno preko 14 milijardi, i preko administrativnih taksi, gde imamo na ovaj način povećanje od nekih milijardu i 200 miliona dinara. To nas dovodi u dilemu da li je ova vlada stručna ili nedobronamerna i po čijem nalogu uopšte ona čini ovo što čini i što se odnosi na Prelazni trgovinski sporazum.
Uložio sam amandman na tarifni broj 20, gde se za rešenje po zahtevu za upis u Registar zadužbina, fondacija i fondova menja iznos od 8.730 dinara na 3.500 dinara. Smatram da u ovoj situaciji kada je sve manji broj aktivnih zadužbina, fondova i fondacija, u situaciji kada se društvo nalazi u jednoj ekonomskoj krizi, treba olakšati ljudima.
I nešto što je nekada bila srpska tradicija, upravo zadužbinarstvo, jer prođemo li bilo kojom ulicom u centru Beograda, kao što kaže Siniša Kovačević, videćemo veliki broj zadužbina, da su nekada ljudi koji su bili pravi domaćini i uspešni privrednici, upravo kroz te zadužbine su se oduživali našem narodu. Sada nažalost toga nema, ili ako ga ima, ima ga u tragovima. Takođe, kriza vuče za sobom potrebu za stvaranjem humanitarnih fondova koji su nam sada preko potrebni. Upravo ovaj amandman je u smislu da se umanje iznosi potrebni za rešenja vezana za humanitarne fondove, zadužbine i fondacije.
Drugi deo amandmana se odnosi na tarifni broj 29 - za prevoz nuklearnih sirovina i materijala preko granice, odnosno preko teritorije Republike Srbije, gde sam tražio da se iznos od 9.430 dinara promeni i poveća na 174.580 dinara, iz razloga što je prosto neshvatljivo da za prevoz oružja i eksplozivnih materija je iznos 174.580, a za nuklearne sirovine je iznos 9.430 dinara, jer ako gledamo posledice eventualnog incidenta - mnogo veće posledice mogu da budu od izlivanja, kažem ne daj bože, nuklearnih sirovina, odnosno onih supstanci koje sadrže nuklearne elemente.
Takođe, koliko je Vlada pristupila površno i nestručno ovim izmenama administrativnih taksi pokazuje i tarifni broj 198, gde za dozvolu za uvoz i izvoz, odnosno tranzit otpada koji nije opasan kao sekundarne sirovine je 52.730 dinara, a za dozvolu za izvoz, odnosno tranzit opasnog otpada je 45.230 dinara.
Uopšte mi nije jasan razlog i motiv koji je doveo do toga da veća taksa bude za uvoz, izvoz, odnosno tranzit otpada koji nije opasan u odnosu na dozvolu za izvoz, odnosno tranzit opasnog otpada. Mislim da Vlada stvarno treba da preduzme mere pre nego što imamo dan za glasanje i da ovo uskladi. Koliko je ova vlada nestručna i koliko nije spremna da se suoči sa svim problemima koji stoje pred nama - to je upravo neblagovremeno reagovanje na sve ove posledice koje polako ekonomska kriza stvara ovde u našoj zemlji. Neke zemlje već imaju drugi krug mera koje preduzimaju za prevazilaženje ekonomske krize i suzbijanje odnosno umanjenje ekonomske krize u svojoj zemlji.
U Srbiji mi još ne znamo da li Vlada uopšte ima program i kada ćemo da ga primenimo. Najbolji primer je ovih 50 milijardi koje su opredeljena sredstva za podsticaj proizvodnje i stvaranje lakšeg ambijenta za delovanje privrede u Srbiji. Još se ne zna po kom modelu će, na koji način i kome će da se dodele ta sredstva od 50 milijardi dinara, a da ne pričam o onome o čemu sam više puta pričao ovde, a to je - upravo neblagovremeno i neadekvatno reagovanje na povećanje kamatnih stopa i na preveliku referentnu kamatnu stopu koju Srbija ima.
Srbija ima sada referentnu kamatnu stopu od 17,75% i ta kamatna stopa za sobom vuče da mi imamo skupe kredite koji se kreću čak, imali smo podatke pre neki dan, od 25 do 44%. Uopšte je pitanje kako privreda može u tim uslovima da privređuje i kako može da deluje.
Gospodin Jelašić je sebi dao za pravo da priča o rebalansu budžeta i o tome da ćemo rebalans budžeta već da imamo najverovatnije krajem februara ili početkom marta, ali gospodin Jelašić pre svega treba da se bavi onim stvarima koje su poslovi Narodne banke. Nije interes Srbije da imamo samo sigurne banke, a nesigurnu privredu.
Novac mora da se plasira kod onih, pod jeftinim uslovima, pod povoljnim uslovima, kojima je potreban, a on je sada potreban realnom sektoru, privredi i privreda treba da dobije adekvatne stimulacije koje će da se kreću kroz jeftinu kamatu, da bi sa jeftinijim novcem lakše privređivala.
U protivnom imaćemo problem u tom smislu da će da se povećavaju cene, da će privrednici – a čuli smo od velikog broja tih velikih privrednika, odnosno privrednika koji upravljaju sistemima, ukoliko se nešto ne promeni – da budu prinuđeni ili da zaustave proizvodnju ili da otpuste određeni broj radnika, ili da tu skupu cenu novca prelome, odnosno prebace na cene.
Mislim da je pravi trenutak da u pogledu ovih predloga izmena, koji se odražavaju kroz amandmane koje su opozicione stranke dale na ove zakone, prihvatite ove amandmane koji će pre svega da utiču na život građana, ti amandmani smanjiće troškove života i stvoriće bolje uslove za život svih tih građana.
Vlada, iako znamo da je stvorena pod pritiskom, kako stranih ambasada, tako i uvozničkog lobija, i sve ove mere koje su vezane za jednostranu primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma, pre svega treba da radi u interesu građana, a ne u interesu tih uvoznika, tih ljudi, čiji je jedini i isključivi interes profit, a taj profit pre svega prelama se na teret građana. Smatram da je preko potrebno da u danu za glasanje prihvatite ove amandmane koje je uložila DSS. Hvala.

Nema na čemu. Za reč se javio narodni poslanik gospodin Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, svrha svih amandmana koje je podnela SRS na ceo ovaj paket tzv. budžetskih zakona, koji treba da omoguće primenu budžeta za 2009. godinu, jeste ukazivanje na vrlo lošu ekonomsku politiku aktuelne vlade, odnosno na činjenicu da ova vlada nije preduzela adekvatne mere ekonomske politike, kako bi s jedne strane pomogla privredi Srbije da prevaziđe posledice teške ekonomske i finansijske krize koja nas očekuje u 2009. godini, a s druge strane nije preduzela dovoljno adekvatne mere zaštite građana od posledica te krize.
Gospođo Dragutinović, vaša vlada i naravno vaša celokupna vladajuća koalicija EU uglavnom predstavljaju kao zemlju u kojoj teku med i mleko, u kojoj nema onih problema sa kojima se suočavaju zemlje koje nisu članice EU. Na taj način vi pokušavate kod građana Srbije da stvorite jedno lažno uverenje da će moći bolje da žive samo onda kada Srbija pristupi EU.
Razumem da vi ne možete da prihvatite argumente, odnosno da ne želite da prihvatite argumente SRS, ali evo izneću nekoliko činjenica koje vam pokazuju da stanje u EU ni izbliza nije tako sjajno kakvim ga vi predstavljate, a pogotovo nije onako sjajno kakvim ga predstavlja vaš kolega i potpredsednik Vlade Božidar Đelić, koji je za ovom govornicom, ovako frenetično, egzaltirano pozivao i narodne poslanike i građane Srbije da uđu što pre u EU, kao da taj ulazak u EU zavisi samo od Srbije.
Dakle, Ginter Ferhojgen, komesar EU za industriju, izjavio je za jedan nemački radio da evropska ekonomija tone u recesiju. Evropske vlade, potpuno svesne te činjenice, na samitu EU u novembru prošle godine dogovorile su plan mera koje treba da preduzme svaka vlada kako bi pomogla domaćim privredama da prevaziđu tešku ekonomsku i finansijsku krizu, čije se posledice očekuju u 2009. godini.
Između ostalog, svaka Vlada države članice EU obavezala se da će da neposrednu finansijsku injekciju svojim privredama. Portugal u iznosu od 2,2 milijarde evra, najviše će davati Nemačka 81 milijardu evra.
Dogovoreno je na samitu, gospođo Dragutinović, EU u novembru prošle godine da se izdvaja 1,5% bruto društvenog proizvoda Unije i da to bude usmereno u fond za pomoć posrnulim evropskim privredama. Ubeđen sam da su vama ove činjenice poznate.
Francuski predsednik Nikolas Sarkozi ovih dana izjavljuje, a to rade i njegove evropske kolege, da je spas za evropsku ekonomiju dve mere koje svaka vlada treba da preduzme. S jedne strane to je smanjivanje poreza, a sa druge strane podsticanje javnih radova.
Naravno, vi ste daleko veći ekonomski stručnjak od mene i vi ćete se sigurno složiti sa mnom da ovo nije originalan izum Nikole Sarkozija. Još krajem 20-tih, odnosno početkom 30-tih godina prošlog veka takva politika sprovodila se da bi se prevazišla ona predratna ekonomska kriza od 1929. do 1932. godine i, kao što ste vi sada dobro primetili, to su mere ekonomske politike čuvenog ekonomskog teoretičara Džona Majnarda Kejnza.
Sada se ovde postavlja pitanje, ako tako rade vlade EU, a ova vlada barem deklarativno tvrdi da se zalaže za ulazak Srbije u EU, onda se postavlja jedno pitanje: zašto se tako ne ponaša ova vlada? Dakle, potpuno mi je jasno zašto ne želite da prihvatite argumente SRS. Mi smo stranka mračnih 90-tih, učestvovali smo u svim nedaćama i nevoljama srpskog naroda, mi smo krivi što su uvedene sankcije, što je došlo do bombardovanja itd. Vi ste potpuno nevini.
Jasno mi je zašto ne želite da prihvatite argumente SRS, ali ne mogu da razumem ako ste zaista takvi Evropejci, kakvima se predstavljate, zašto onda ne uvažite argumente koji dolaze od vaših evropskih kolega. Šta radi vaša vlada? Između ostalog vi povećavate akcize na pivo, benzin i na cigarete.
Naravno, jasno mi je zašto to radite. Ona rupa u budžetu od 250 do 300 miliona evra, koja se napravila zbog jednostrane primene prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU, mora nekako da se popuni, pa to mislite da učinite povećavanjem akciza.
Evo, ovih dana u Velikoj Britaniji njihovi ministri najavljuju da će se smanjiti porez na dodatu vrednost sa 17,5% na 15%. Vi ste neki dan izjavili da ova vlada namerava da ga poveća. Sada ću vam objasniti da ste rekli, možda vas novinari nisu adekvatno interpretirali, uglavnom vi ste rekli da ova vlada namerava, odnosno da razmišlja o tome da se poveća PDV, što je naravno naišlo na negativna reagovanja, pre svega, u stručnoj javnosti.
I onda se vaš državni sekretar, ako se ne varam, gospodin Ilić, mislim da je vaš sekretar, dosetio kako da vas odbrani, pa je rekao da vi jeste pričali o mogućem povećavanju PDV-a, ali da ste to dopuštali samo kao neku teorijsku mogućnost.
Dakle, vi ipak dopuštate, razmišljate o tome da se poveća PDV, a vaše britanske kolege razmišljaju ne da se poveća, nego da se smanji. Sada kada pogledate, ova vlada koja je navodno evropska, demokratska, koja vodi zemlju u evroatlantske integracije, radi sve suprotno od onoga što rade vlade države koje su već članice EU, odnosno vlade države koje su osnovale EU.
Mi smo ovde neki dan pričali, gospođo Dragutinović, o Zakonu o porezima na imovinu i mi smo vam dokazali za skupštinskom govornicom da te poreske olakšice koje ste vi najavljivali važe samo za bogatije slojeve srpskog društva. Za siromašne, ne da nema poreskih olakšica, nego i ove postojeće ukidate. Dakle, opet se ponašate suprotno kako se ponašaju vaši partneri i vaše kolege u EU.
Ova vlada očigledno nema nameru da teret ekonomske krize podjednako rasporedi na sve slojeve društva, pre svega na sebe, ova vlada će ceo teret ekonomske krize ili barem 90% tog tereta da prevali na leđa malog običnog čoveka.
Mislim da se, gospođo Dragutinović, u tome potpuno slažemo. Da je to tako vidi se da niko iz ove vlade nije rekao ni na jednom mestu da će biti javnih radova u Srbiji, da će doći do smanjivanja poreza. To najavljuju vaše kolege iz Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Španije, Italije, Portugalije.
Nijedan ministar u Vladi Srbije nije rekao - ljudi, teška je kriza, nije prvi put u svetskoj ekonomiji, ponašaćemo se onako kako su se ponašali neki drugi ljudi u sličnim situacijama. Dakle, pre svega ćemo se orijentisati na javne radove. A Vojislav Šešelj, da vas samo podsetim gospođo Dragutinović, još početkom 90-tih godina kada je Srbija zapadala u veliku ekonomsku krizu i hiperinflaciju, nudio je jedno od rešenja baš podsticanje javnih radova.
Koridor 10, jesu li javni radovi vezani samo za koridor 10? Verovatno nisu. Od tog koridora 10 pitanje da li će nešto biti? Dobro, lično bih voleo da bude i da građani Srbije žive bolje u 2009. godini, ali ovo što sada čini ova vlada ne čini nekim me velikim optimistom.
Gospođo Dragutinović, sada da kažem nekoliko rečenica vezano za amandman koji je podneo kolega iz DSS. Mislim da je amandman potpuno umesan i da ga treba prihvatiti.
Dakle, amandmanom se u članu 25. predviđa da se na rešenje po zahtevu za upis u registar zadužbina fondacija i fondova plaća administrativna taksa u iznosu, umesto 8.730 dinara, kako ste predložili vi u Vladi, da to iznosi 3.500 dinara.
Mislim da je ova cifra od 3.500 dinara daleko primerenija. Mislim da bi Vlada na ovaj način pokazala da joj je stalo da se u srpskom narodu, uopšte kod građana Srbije obnovi duh zadužbinarstva koji je nekada postojao.
Vi, gospođo Dragutinović, kao jedna umna žena, kao intelektualac, siguran sam da znate da su mnoge kulturno-umetničke i naučne tekovine srpskog naroda u stvari zadužbine velikih ljudi. Činjenica je i mislim da ćete se složiti sa mnom, da je taj duž zadužbinarstva danas na početku 21. veka dobrim delom zamro.
I danas ima bogatih ljudi, ali danas bogati ljudi sve manje ulažu u crkve, manastire, biblioteke, univerzitete, škole, bolnice itd. Danas dobar deo bogatih ljudi u Srbiji, od kojih su neki na sumnjiv način stekli svoj kapital, svoj kapital ulažu u robne kuće, velike markete, kupovinu političkih partija, pravljenje političkih partija itd.
Mislim da bi ovakvom merom, smanjivanjem administrativne takse za upis u registar zadužbina, fondacija i fondova, ova vlada na neki način pokazala signal, odnosno poslala poruku građanima Srbije da treba obnoviti duh zadužbinarstva i da Vlada Srbije na tome aktivno radi.
Dovoljno je, kao što je rekao i kolega Radulović, prođite samo ulicama Beograda, mnoge zgrade u kojima su danas smeštene važne državne, naučne, umetničke i kulturne institucije, u stvari su zadužbine velikih ljudi, Ilije M. Kolarca, Kapetana Miše itd.
Danas, činjenica je, takvih ljudi je sve manje i mislim da bi Vlada prihvatanjem ovog amandmana na neki način pristala na to da se u Srbiji ponovo obnovi taj duh. Da vas podsetim, u vreme kada su bogati Srbi deo svog kapitala ulagali u nauku, u umetnost, u duhovnost, Srbija je napredovala. To je vreme kraja 19. i početka 20. veka, vreme najvećeg procvata srpske države.
Otkako su u Srbiji, to moram da kažem kao verujući čovek, otkako je zavladao duh jednog agresivnog materijalizma, bezverja itd, otkako se sve meri novcem i otkako se taj novac ulaže isključivo u materijalne, a ne u duhovne vrednosti, Srbija je počela da propada. Budući da znam da u Vladi Srbije takođe sede ljudi koji otprilike misle kao i mi, mislim da bi bilo dobro i korektno sa vaše strane da prihvatite ovaj amandman.
S druge strane, gospođo Dragutinović, nije mi jasno zašto ne prihvatate amandman kolege Radulovića da se na prevoz nuklearnih sirovina i materijala preko granice, odnosno preko teritorije Republike Srbije, umesto ove smešno male takse od 9.430 dinara, plaća iznos koji je predložio kolega Radulović, a to je 174.580 dinara.
Vidite, gospođo Dragutinović, zaista paradoksalna rešenja. Da bi neko upisao svoju zadužbinu u registar zadužbina, fondacija i fondova, on mora da plati po vašem predlogu 8.730 dinara, a da bi prevezao, uvezao, tranzitovao ili izvezao nuklearne sirovine i nuklearni materijal preko granice, odnosno preko teritorije Republike Srbije, plaća samo malo veći iznos od 9.430 dinara.
Zaista, potpuno neuporedive stvari, na jednoj strani zadužbine, nauka, umetnost, kultura, apsolutno u skladu sa načelima zaštite životne sredine, na drugoj strani jedan prilično opasan i rizičan transport, apsolutno štetan po životnu sredinu, koji nosi u sebi mnogo rizika, vi to taksirate gotovo istovetnim iznosom.
Ako ste zaista odani zaštiti životne sredine, ako je zaštita životne sredine jedan od principa na kojim počiva EU, zašto to ne implementirate u naše zakonodavstvo. Znate šta će se desiti, gospođo Dragutinović? Svaki tajkun, svaki mafijaš, svaka kompanija sa zapada kojoj bude palo na pamet da manipuliše nuklearnim otpadom ići će baš preko Srbije. Zašto? Zato što ova vlada stimuliše takav transport. Umesto da ga destimulišete, da odredite izuzetno visoke takse... Ne morate da mi pomažete, još uvek imam dobar glas i mogu sam da se izborim sa grajom. Imam još vremena i završavam za nekoliko sekundi.
Dakle, gospođo Dragutinović, vi na ovaj način pomažete transport nuklearnog otpada preko Srbije. Samo da vas podsetim, zahvaljujući činjenici da je NATO, a vi, ne vi lično, nego neki iz vaše partije doživljavaju NATO kao velikog prijatelja Srbije, 1999. godine izvršio agresiju na SRJ, tone i tone nuklearnih projektila bačeno je na Srbiju, sa osiromašenim uranijumom.
Sve je veći broj ljudi, žena, dece svih uzrasta, svih dobi, koji boluju od raznih malignih oboljenja. Zar nije normalno, gospođo Dragutinović, da u toj situaciji vi učinite sve što jedna ozbiljna vlada može da učini, da destimulišete transport nuklearnog otpada. Ne, vi ga još podstičete.
(Predsedavajući: Minut.)
Vi istu taksu ćete da naplaćujete čoveku koji hoće da upiše svoju zadužbinu u registar i nekom ko zna kome belosvetskom mafijašu i kriminalcu koji bi hteo da transportuje nuklearni otpad preko Srbije. Zaista, gospođo Dragutinović, ako je i od ove vlade, mnogo je.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 25, odeljak A, tarifni broj 23, amandman je podneo narodni poslanik Nikola Lazić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Gospođa Dragutinović, izvolite.

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, u ime Vlade bih prihvatila dva amandmana zajedno, koje je predložio gospodin Nikola Lazić, a odnose se na izuzimanje crkava i verskih objekata od plaćanja taksi. Mislim da su to dva jedina koja je podneo gospodin, radi se o amandmanu na član 17, posle tačke 4, i član 25, odeljak A, koji je praktično usaglašen sa prethodnim amandmanom.
Znači, to je član 17 - posle tačke 4. dodaje se nova tačka, znači da se crkve i verske zajednice oslobađaju, a usaglašen sa tim amandmanom jeste amandman Nikole Lazića koji se odnosi na član 25, odeljak A - takse i radnje organa u Republici Srbiji, glava 7, da se briše tarifni broj 23. To su dva amandmana koja su povezana.

Hvala lepo.
Na član 25, odeljak A, tarifni broj 25, amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Aleksandar Pejčić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima Aleksandar Pejčić, pa gospodin Jojić, pa gospodin Marić.