Reklamirajući čl. 27, hteo bih da skrenem pažnju narodnim poslanicima da smo u međuvremenu dobili izveštaj Administrativnog odbora o tome koje amandmane, od onih koji su podneti na ovaj predlog, prihvata Odbor, a koje ne, što je moglo da izostane, na osnovu člana 163. Poslovnika Narodne skupštine, kada je reč o hitnom postupku, ali nikako nije mogla izostati obaveza iz čl. 147, da predlagač zakona, tj. ove odluke kaže koje amandmane prihvata a koje ne.
Gospođa Kolundžija je mogla da se udostoji da dođe ovde i, kada je ovaj izveštaj Odbora podeljen, makar usmeno, kaže za ovom govornicom – slažem se s ovim mišljenjem Odbora i, kao predlagač, sve što je Odbor prihvatio i ja prihvatam, sve što Odbor odbije, i ja odbijam, da znamo o čemu je ovde reč.
Vidite, pošto smo satima o ovome raspravljali, da li postoji ili ne postoji kršenje odredbe člana 147, koje je očigledno, u tom smislu da od predsedavajućih dobijemo odgovor da je danas noć, iako je očigledno dan i da se o tome natežemo satima, verovatno, s ciljem koji je neko u vladajućoj koaliciji smislio – da se baš na dan kada se raspravlja o izmenama Poslovnika, koje su ovde nametnute, stekne utisak opravdanosti tih izmena, tako što ćemo zaludno izlaziti za govornicu i izgovarati razne povrede Poslovnika, ukazujući, pre svega, na kršenje člana 147, na šta nam se odgovara da od toga nema ništa, i tako u nedogled.
Ako je to utisak koji želite da se stekne, vi iz vladajuće koalicije, verujte da vam od ovog trenutka, pa nadalje, to zadovoljstvo nećemo priuštiti.
Svesni smo da imate većinu. Većina se stiče na izborima, da bi se posao koji želite da napravite obavio. Nema načina da opozicija to spreči. Možemo sedam dana ovako da sedimo, osmog dana ćete završiti posao koji ste zamislili.
Krenućete vi svojim putem, tamo gde demokratija ne stanuje, ali nema razloga da mi budemo saučesnici u vašim zlim namerama i da naše saučestvovanje, makar i nesvesno, bude obavljeno na takav način što ćemo na vaše provokacije odgovarati povredama Poslovnika.
Zaista, ova rasprava o članu 147, gde mi tvrdimo da je dan kad sija sunce, a vi tvrdite da je istovremeno noć, nema nikakvog smisla. Od ovog trenutka, pa nadalje, mi iz DSS-a, u naše ime govorim, nećemo se javljati po Poslovniku, čak ni kada ga budete drastično kršili, jer većeg i drastičnijeg kršenja Poslovnika od ovoga što ste čitavo pre podne radili ne mogu ni da zamislim, sem ukoliko biste nekoga pozvali da nas ovde bije iz čista mira. Verovatno bismo se onda pobunili, a za ovo drugo – više nema nikakvog smisla, nema svrhe.
Što se nas tiče, izvolite, počnite raspravu mimo člana 147. Poslovnika, krenite u raspravu, pretres u načelu i u pojedinostima, koji je jedinstven. Verovatno ćemo se javiti da kažemo šta mislimo o tom vašem glupom predlogu koji ste podneli, a onda vi dalje radite šta god znate i umete, jer način na koji ste počeli ovo da radite ne vodi ničemu dobrom za ovu državu i nema nikakvog smisla.

Narodni poslaniče, sadržajem svog izlaganja niste obrazložili povredu nijednog člana Poslovnika i zaista vas molim da, ako se pozivamo da je povređen neki od članova Poslovnika, obrazložimo tu povredu.
Mislim da je rad svih poslanika, posebno poslanika opozicionih stranaka, dragocen za svaku skupštinu, pa i našu, i ne vidim razlog za ocene koje ste izneli u svom izlaganju.
Narodna poslanica Aleksandra Janković želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Najpre da zahvalim predsedavajućoj, jer sam bila odsutna u trenutku kada ste me prozivali, ali i poslanici su ljudi, pa nekada fiziologija ima neku svoju logiku.
Javljam se u skladu sa članovima, za koje verujem da će ostati, 225. i 226, da postavim par pitanja.
Ono što me jako zanima je – da li smo se mi danas okupili da odigramo neku svojevrsnu partiju pokera, jer je sednica tako pripremljena da izgleda kao da ova strana, na kojoj uopšte nema poslanika, igra poker protiv ove naše opozicione strane, blefirajući nekakvim adutima navodne efikasnosti, poštovanja procedure, povratka poverenja u instituciju, koju su oni sami obesmislili? Da li vi stvarno mislite da su građani Srbije paceri i da li verujete da imate ful bilo gde, osim na svojim ličnim računima i džepovima?
Vaš predizborni slogan glasio je – Evropa nema alternativu – i sve što ste radili, radili ste u ime dobre namere da Srbija uđe u EU.
Kako stvari stoje, pre ćemo ući u Ginisovu knjigu rekorda, jer, ako ćemo do kraja godine usvojiti 200 zakona, to bi, otprilike, bilo – zakon dnevno, a činjenica je da nema ni toliko radnih dana, kako je već primetio šef Poslaničkog kluba NS-a. Međutim, kad car Bora kaže, njegova se ne preispituje.
On nam je, takođe, objasnio da nismo bili dobri đaci, te nema više priče o onome što narodu život znači, već ćemo, po ugledu na školski sistem, moći preko predsednika odeljenske zajednice, da razrednu nešto važno pitamo čitavih pet minuta, svakog utorka i četvrtka. Što još niste predložili da nam, recimo, dođu roditelji na otvorena vrata?
Da vam se možda ne dogodi da, ipak, dođe narod i pita – zašto nema para, zašto nema države, zašto ne može da plati struju, ako je platio komunalije, a posebno zašto struju i pretplatu mora da plaća za onih "48 sati svadba" i ostale edukativne sadržaje ovog tzv. javnog servisa evropske Srbije, kao da postoji američka ili azijska Srbija?
Ili se Boža prevario kada je obećao baš šengen za EU, jer nije shvatio da mu je neko, zapravo, ponudio white card za Ginisa, ili se Tadić setio marksističke filozofije u kojoj je vaspitan, pa nam demonstrira na delu princip prelaska kvantiteta u kvalitet – 200 zakona. Kakav kvalitet!
Sve to još nije svejedno, pa je jedna pravna gromada, član monitoring komiteta Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, Andreas Gros, ocenio da je potrebno poboljšati Poslovnik Skupštine Srbije, budući da sadašnji ne omogućava Parlamentu da ostvari svoju ulogu. Gros je rekao da misija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope boravi u Srbiji u okviru procedure monitoringa, kako bi dopunili izveštaj o stanju demokratije i ljudskih prava u Srbiji, koji je trebalo da bude na dnevnom redu zasedanja u Strazburu prošlog septembra, ali je odložen za april.
''Mislim da, ono što smo već naveli u raspravi o izveštaju, izborni sistem i Poslovnik Parlamenta ne omogućavaju Parlamentu da ispuni svoju dužnost, da služi demokratiji u Srbiji. To je razlog zašto smo se u dopunjenoj verziji izveštaja umnogome fokusirali na potrebu da se poboljša Poslovnik, tako da manjina ima svoj glas...
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
... ali i da manjina ne može da blokira većinu, da donosi odluke potrebne zemlji i da napreduje ka demokratiji i Evropi.''
Ovo samo u zemlji Srbiji ima, da Vladu formiraju neke strane države, neki domaći tajkuni, da nam predsednik Srbije, istovremeno, bude i premijer i član svih mogućih saveta, da ima i carska ovlašćenja. Uz sve to, možda bi trebalo zaista ukinuti ovu skupštinu...
(Predsedavajuća: Četiri minuta.)
... i ostaviti par ovih bivših "otporaša", koji jako dobro znaju engleski, da prepišu te engleske zakone, pa bar da znamo ko im zaista gospodari.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković, želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Petar Jojić je u prethodnom izlaganju izneo jedan podatak, da su se u Engleskom parlamentu parlamentarci pre 300 godina izborili protiv diktature kralja i ostvarili elementarna parlamentarna prava i da je parlamentarizam u Engleskoj od tog trenutka do danas napredovao.
Naravno, to je u Engleskoj. Ovde se malo drugačije stvari dešavaju. Kod nas diktatura kralja jača, za razliku od Parlamenta Engleske.
Reklamiram grubu povredu člana 147. i, radi građana Srbije i vas, gospodo narodni poslanici, koji ćete da slušate, da pročitam – predlagač zakona, nadležni odbori i Vlada dužni su da, pre sednice Narodne skupštine, razmotre amandmane koji su podneti na predlog zakona i da Narodnu skupštinu obaveste za koje amandmane predlažu da ih Narodna skupština prihvati, a za koje da ih odbije.
Dakle, Administrativni i Zakonodavni odbor i predlagač su morali, pre početka ove sednice, da razmotre amandmane, pošto vidimo da ima amandmana, nama su rekli da je jedinstven pretres, pa ne može, međutim, vidite da ima amandmana, i da onda kažu – ove amandmane usvajamo, ove amandmane odbacujemo, odbijamo itd. Dobili smo papir na kome piše da je ovih šest amandmana, koje su podneli oni koji su se potpisali na Predlogu odluke o izmeni Poslovnika, usvojeno, a ovih desetak amandmana koje su napisali poslanici opozicije nije usvojeno.
Ovaj poslovnik, dame i gospodo, nije najgori i najrestriktivniji. Bilo je i gorih u istoriji. Setite se Ugande, Idi Amin Dada, Bokasa. Doduše, oni nisu imali ni parlament, čini mi se da se to tamo zvalo diktatura. Ako ovakav princip nastavi dalje da se primenjuje u ovom parlamentu, onda se pitam, dame i gospodo, što nam treba 141. član Poslovnika? Zašto ne bi mogla samo dva člana da budu – 1. kralj Boris je u pravu, a 2, ako kralj Boris nije u pravu, važi član 1, i sve bi bilo rešeno.
Čudi me kako vam nije palo na pamet da stavite, recimo, i sva tri zelena dugmeta na ovu poslaničku jedinicu, pa glasaj kako hoćeš, uvek će tamo da izađe zeleno.
Čini mi se, dame i gospodo, da Predlog odluke o izmeni i dopuni Poslovnika nije pisan u Parlamentu, nije pisan u nekoj poslaničkoj grupi, nego izgleda kao da su ga pisali u nekom institutu, i to kao da ga je pisao, recimo, Institut za bezbednost, sindikat Instituta za bezbednost.
Čudi me što gospodin Mićunović, kao ''tata demokratije'', prihvata da se ovako grubo krši demokratija, ali dobro, gospodina Mićunovića i nema ...
(Predsedavajuća: Vreme.)
Završavam u jednoj rečenici. Dame i gospodo narodni poslanici, kada se ove izmene i dopune Poslovnika otvore, onda će rasprava o amandmanima da izgleda ovako – imam samo 30 sekundi da vam objasnim amandman koji sam podneo na član, gotovo. E, tako.

Narodni poslaniče, nema povrede člana 147.
Molim vas da drugi put ne upoređujete akte Narodne skupštine s aktima koji su samo vama poznati, bez obzira na to da li dolaze iz sindikata, instituta bilo koje vrste, i da ne pokazujete omalovažavanje akata koji su u proceduri. To nije dozvoljeno članovima Poslovnika koji nas obavezuju na međusobno ophođenje i u onome što govorimo.
Narodni poslanik dobacuje da nije govorio kao ponižavanje, što znači da tretirate Predlog poslovnika kao kvalitetan. Niste govorili o Ugandi, narodni poslaniče, nego ste govorili o sindikatu Instituta za bezbednost. Molila bih vas da svoja saznanja zadržite za sebe i ne upoređujete.
Narodni poslanici dobacuju da oni nemaju sindikat. Ne ulazim u istinitost. Očigledno da narodni poslanik Momir Marković zna li oni imaju sindikat ili ne. Ja ne znam.
Narodni poslanik Dušan Mašić želi reč i dobija je na osnovu člana 100. stav 1.
Izvinite, narodni poslaniče, znam da je vaše prezime Marić, ali čitam mahinalno sa spiska.

Prihvatam izvinjenje. Dame i gospodo javljam se po članu 104. Poslovnika Narodne skupštine. Smatram da su članovi radnog tela koje je sačinilo ovaj predlog izmena Poslovnika i narodni poslanici koji su ovaj predlog dostavili u skupštinsku proceduru, pojedinim rešenjima, na najgrublji način povredili dostojanstvo Narodne skupštine, dostojanstvo svih narodnih poslanika, uključujući i sopstveno dostojanstvo.
Osvrnuću se na rešenje koje se odnosi na dužinu trajanja diskusije. Zaista smatram da samo neko ko nije u dobrim odnosima sa zdravim razumom, neko ko ne želi dobro parlamentarnoj demokratiji u Srbiji, neko ko ne želi dobro ovoj skupštini, neko kome sopstvena glava služi samo za klimanje, a tuđa glava za mišljenje, može da predloži da narodni poslanik u Skupštini Srbije, u najvišem zakonodavnom telu, jedno zakonsko rešenje, jedan amandman obrazlaže najduže dva minuta.
Šta neko može da kaže za dva minuta? Smatram da ne postoji niko ni u skupštinskoj manjini, ni u skupštinskoj većini ko može da izađe za ovu govornicu i utvrdi da je moguće za dva minuta objasniti, obrazložiti bilo šta, a kamoli neko razumno zakonsko rešenje.
Podsećam građane Srbije da je trenutno važeći poslovnik delo istih ljudi, istih stručnjaka koji predlažu sadašnje izmene. Oni su pre nekoliko godina tvrdili sledeće – da je neko minimalno vreme potrebno da bi neko odbranio svoj amandman 15 minuta. Sada ti isti ljudi kažu da je maksimalno vreme koje je potrebno za taj isti posao dva minuta.
Kako je moguće takvo odstupanje? Takvo odstupanje ne može da se brani, obrazloži bilo kojim razumnim, stručnim razlozima. O čemu se ovde radi?
Ovde se radi o nastojanju skupštinske većine da na svaki način ućutka opoziciju, da na svaki način spreči raspravu u Skupštini, da Skupštinu pretvori u glasačku mašineriju.
Izvinjavam se poslanicima vladajuće većine zbog ovoga što ću reći, ali je činjenica da se oni, od konstituisanja ovog parlamenta, ponašaju kao glasačka mašinerija. Skupštinska većina, rukovodstvo DS, rukovodstvo Skupštine, očigledno nastoje da na isti način pasiviziraju skupštinsku manjinu, opoziciju, da i nas pretvore u skupštinsku glasačku mašineriju. To nećemo dozvoliti. Hvala vam.

Narodni poslaniče, nema povrede člana 104. Kada počne rasprava, odnosno jedinstven pretres, imaćete vreme koje je na raspolaganju vašoj poslaničkoj grupi da kvalifikujete i komentarišete predloge koji su u odluci o izmeni i dopuni Poslovnika Narodne skupštine. Sadržaj vašeg izlaganja nije obrazložio povredu procedure ni u jednom delu.
Narodni poslanik Aleksandar Martinović želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo šta kaže jedan od najvećih srpskih, ne samo pravnika, nego intelektualaca uopšte, i mislim da ove misli i te kako mogu da se primene i u našoj situaciji – država koja se uzdiže nad pojedincem kao jedna viša vlast ima mogućnosti da ga prinudi da uradi ono što ne bi hteo, stoga se o državi govori kao o organizovanoj prinudi, pa se postavlja pitanje – otkud državi pravo da se u svojim odnosima s pojedincima služi silom? Upotreba sile se dopušta samo izuzetno, po naročitom pravnom osnovu. Ako država nije u stanju da takav pravni osnov pokaže, njena prinuda nad pojedincem izgledaće nasilje, organizovana nepravda i, sledstveno, njeno pravo da postoji biće osporeno.
Ovo je rekao Slobodan Jovanović, pre jednog veka, o tome da sila u odnosu s pojedincima može da se koristi samo ako za to postoji pravni osnov.
Gospođo Čomić, i jutros sam ukazao na činjenicu da pokušavate da izmene Poslovnika Narodne skupštine usvojite na jedan hajdučki način, iz busije, iz zasede, na prevaru, i uopšte mi nije jasno da pored 129 narodnih poslanika, koje na papiru imate, to je apsolutna većina, ne možete da nađete dva čestita pravnika koji će vam nacrtati kako treba da izgleda tok sednice, pa da Poslovnik usvojite onako kako to postojeći poslovnik nalaže.
Jutros sam vam ukazao na činjenicu da je predsednik Administrativnog odbora, gospodin Konstatinović, da li svesno ili nesvesno, hteo da obmane narodne poslanike i građane, pa je potpisao nešto što se zove izveštaj o radu Administrativnog odbora, u kome se kaže da je sednica održana i da je na sednici odlučeno tako i tako.
Sednica je, gospođo Čomić, samo počela. Nije završena. Od 10 tačaka dnevnog reda, apsolvirana je samo jedna, načelna rasprava o izmenama Poslovnika. Sednica je počela sa više od 10 minuta zakašnjenja. Prekinuta je u pet do 10. Efektivno je trajala nekih 15 minuta i to je namerno urađeno da bi se sprečila rasprava o onome što je, u stvari, uzrok parlamentarne krize u Srbije, a to je krađa mandata.
Tačka 9 tog dnevnog reda, završene 34. sednice, jeste razmatranje ostavke bivših narodnih poslanika SRS-a i onda je vladajuća koalicija došla do ingenioznog rešenja, da uopšte ne raspravlja o toj tački dnevnog reda, nego da kaže – eto, znate, počinje sednica Narodne skupštine u 10 časova. Prekinućemo rad sednice Administrativnog odbora.

Narodni poslaniče, molim vas navedite član Poslovnika koji je povređen.