DAN ZA ODGOVARANjE, NA POSLANIČKA PITANjA, U VEZI S AKTUELNOM TEMOM, 26.02.2009.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DAN ZA ODGOVARANjE, NA POSLANIČKA PITANjA, U VEZI S AKTUELNOM TEMOM

26.02.2009

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić Dejanović

Sednica je trajala od 16:10 do 21:15

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem. Gospodin Dinkić. Izvolite, imate reč.

Mlađan Dinkić

Ujedinjeni regioni Srbije
Odgovoriću vam najdirektnije moguće na ovo prvo pitanje. U momentu kada smo usvojili zakon u Skupštini, ja sam to i javno rekao, očekivali smo da će oko četiri miliona građana da se prijavi za besplatne akcije. Javilo ih se nekih 800.000 više. To je naša greška  u proceni.
Druga stvar, kako smo došli do procenjenog iznosa od hiljadu evra? Tako što smo procenili, imajući u vidu da je proces IPO, odnosno inicijalne ponude akcija za EPS bio predviđen za 2011. godinu, i imajući u vidu tadašnju knjigovodstvenu vrednost EPS-a i činjenicu da će Srbija u međuvremenu i dodatno investirati u izgradnju novih termoelektrana, da bi tržišna vrednost EPS-a 2011. godine morala biti najmanje 15 milijardi evra, s obzirom da je pre godinu dana knjigovodstvena vrednost bila oko sedam-osam milijardi.
Dalje, računali smo da bi Telekom mogao u toj godini, dakle govorim o kraju 2007. godine, na tržištu u jednom transparentnom tenderu da dobije cenu od oko šest milijardi evra. Zašto? Zato što smo, ako se sećate te prethodne, 2006. godine, za privatizaciju Mobtela dobili za većinu ljudi u Srbiji neočekivani iznos od milijardu i po evra, a da smo Austrijancima prodali vazduh za 320 miliona evra za treću licencu.
Mi smo u 2006. godini (možete da govorite ovako ili onako, ali to su činjenice) samo od Mobtela i od treće licence ostvarili takav privatizacioni prihod koji nam je dao osnova da verujemo da Telekom Srbije u momentu dobre pozicije za privatizaciju na svetskom tržištu može da ima cenu od oko šest milijardi.
Moja procena je bila, to ne krijem, da je NIS krajem 2007. godine na tržištu vredeo najmanje četiri milijarde evra (ne 50%, nego 100% NIS-a). To je bila moja procena i od nje ni danas ne odustajem, jer je bilo zainteresovanih partnera koji su u momentima kada je Vlada imala strategiju da na tenderu privatizuje NIS, nudili minimalno tri i po milijarde. Verovao sam da u jednom konkurentskom tenderu, kao što smo napravili za Mobtel, možemo da napravimo i tih četiri milijarde za 100% kapitala.
Za ova tri ostala preduzeća - Aerodrom, Jat, Galenika - plan je bio da se ostvari do jedne milijarde evra, jer su to preduzeća manje vrednosti, pri čemu je verovatno Aerodrom najvredniji, pa onda Galenika, a Jat najmanje vrednosti (što se i pokazalo, niko na tenderu nije želeo čak ni sto miliona evra da ponudi za Jat), a da ćemo od prodaje udela već privatizovanih firmi, koje su privatizovane u periodu od 2001-2007. godine, dobiti oko 250 miliona evra.
Jedan deo toga smo dobili, ali nismo uspeli da naplatimo od svih. Nismo uspeli od ''Filipa Morisa'', nismo uspeli da naplatimo od nekih drugih kompanija, jer zbog svetske krize u drugoj polovini godine one nisu imale dovoljno likvidnosti da po istoj ceni po kojoj su kupile 70% akcija otkupe od države svoje.
Kad ovo saberete, kad uzmete 15% od ove cifre koju sam vam rekao, dolazite do iznosa od oko četiri milijarde evra. Za četiri miliona ljudi, koliko smo planirali da će se javiti, to je trebalo da bude hiljadu evra. S obzirom da se javilo 800.000 ljudi više, mi smo odlučili da povećavamo broj kompanija čije ćemo besplatne akcije nuditi.
Ponavljam još jednom, predložićemo da u taj predmet besplatne podele uđu i akcije "Komercijalne banke", i akcije "Dunav osiguranja", ali i onih javnih komunalnih preduzeća koje će u budućnosti biti predmet privatizacije, kao što su u oblasti vodoprivrede, znači deponije, i razne druge oblasti koje inače treba da budu u budućnosti predmet privatizacije.
Koliko će i kada građani Srbije moći da naplate od besplatnih akcija? Prvo, odgovor na pitanje - kada. Moći će već ove godine da naplate oni koji žele. Znači, ljudi će dobiti akcije u ruke ove godine, ali će ove godine, ukoliko ih budu prodali, dobiti manje nego što će moći da dobiju kada svet izađe iz krize. Ako to neko želi da opovrgne, zaista nije dobronameran. Zašto će moći manje da naplate danas nego sutra? Logično je da će u doba uzlazne linije u svetskoj privredi cena akcija biti veća, ne samo u Srbiji, već u čitavom svetu.
Drugo pitanje vezano za...
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Gospodine Dinkiću, po Poslovniku ne možete duže od pet minuta, biće prilike.
Dajem reč narodnom poslaniku Momu Čolakoviću, predstavniku poslaničke grupe PUPS. Izvolite.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Momo Čolaković

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS
Poštovana predsednice, predsedništvo, poštovani predsedniče Vlade, potpredsednici i ministri, uvaženi narodni poslanici, Narodna skupština Republike Srbije je krajem decembra usvojila Zakon o budžetu Republike Srbije, u kojem je precizno utvrđeno da će u 2009. godini biti isplaćeno 12 penzija.
Takođe, početkom januara je Narodna skupština usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju, u kojem je precizno rečeno da penzije neće rasti u 2009. godini, ali neće ni padati.
U poslednje vreme jedan deo stručnih saradnika Vlade Republike Srbije i gospodin Jelašić, guverner Narodne banke, zagovaraju smanjenje penzija, i to u više navrata. Mi smo u nekoliko navrata reagovali na ove pojave.
Imajući u vidu da su i stručni saradnici Vlade Republike Srbije i guverner Narodne banke gospodin Jelašić deo vladajuće koalicije, smatramo da ne bi mogli zagovarati kršenje Zakona o budžetu i kršenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju.
Ovakve najave, ovakva reagovanja ovih funkcionera dodatno uznemiravaju penzionere i njihove porodice. U vezi s tim, pitam – da li će Vlada Republike Srbije razgovarati u vezi sa ovim najavama i da li će se obezbediti redovno isplaćivanje penzija, na nivou koji je utvrđen ovim zakonima?
U vezi s tim imam dva dodatna pitanja. Poslanička grupa PUPS je insistirala, Vlada je to prihvatila, da se predvide posebna sredstva za intervencije u slučajevima najveće ekonomske i finansijske krize porodicama koje su u Srbiji najsiromašnije. Naravno, među njima je ogroman broj penzionera.
Postavljam pitanje – da li je u budžetu Republike Srbije ili nekim drugim sredstvima predviđena ovakva intervencija?
Treće pitanje. Naša poslanička grupa takođe je insistirala u nekoliko navrata da se da odgovor u vezi sa isplatama dugova penzionerima poljoprivrednicima i vojnim penzionerima.
Kakve su mogućnosti u 2009. godini za ove intervencije? Hvala lepo.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Odgovor na tri pitanja. Izvolite, gospodine predsedniče.

Mirko Cvetković

Neću iskoristiti sve vreme, da bi rasprava bila dinamičnija, ali ovde imamo nekoliko važnih pitanja, pa želim na njih da odgovorim.
Prvo, kada se radi o penzionerima, pošto postoje raznorazne spekulacije i ideje da bi moglo doći do neredovne isplate, do smanjenja penzija itd., želeo bih da kažem, bez obzira na sve teškoće, upravo polazeći od principa solidarnosti, o kojem sam govorio kao osnovi, na bazi čega je koncipiran ovaj program mera, mi ćemo obezbediti u toku ove godine da ono što je predviđeno budžetom, kada se radi upravo o penzionerima i zaposlenima, svoje obaveze prema njima izvršimo.
Iako bi došlo do određenih promena u ciframa, rebalansa budžeta itd., što još uvek nije na dnevnom redu ali će se razmatrati, jedna od glavnih stavki će biti da obezbedimo da upravo ti naši slojevi budu zaštićeni kroz solidarnost i da oni mogu sa time da računaju.
Što se tiče intervencija za najsiromašnije, u toku je izrada jednog programa koji se radi u okviru Ministarstva rada i socijalne politike. Ne mogu da govorim o detaljima tog programa, on treba da prođe još internu proceduru, ali činjenica da se radi na tom programu upravo govori o tome da se razmišlja na tu temu i da će to biti objavljeno u narednom periodu. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem. Dajem reč narodnom poslaniku Zlati Đerić, kao predstavniku Poslaničke grupe Nova Srbija.
...
Nova Srbija

Zlata Đerić

Nova Srbija
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani članovi Vlade, s obzirom da gospodin ministar poljoprivrede Saša Dragin nije prisutan, očekujem da će premijer odgovoriti ili preneti poslaničko pitanje koje ponovo postavljam za ovom govornicom, jer imam obavezu, pre svega prema građanima Sombora, odakle dolazim.
Naime, u Somboru je licitirano u poslednje tri godine 10.000 hektara državne zemlje, između ostalog, između dva subjekta, privatne firme "Višnja produkt" i privatnog lica Mileta Jerkovića. Ova "Višnja produkt" je u njegovom vlasništvu. Tih 10.000 hektara zemlje, koja su tri godine uzastopno licitirana, napravila su dug prema opštini Sombor, prema budžetu Vojvodine i prema budžetu Republike Srbije u visini od tri miliona evra. To do dana današnjeg nije naplaćeno.
Naravno, ako tu uračunamo i pripadajuće kamate, pretpostavljam da će gospodin ministar Dinkić odmah umeti da vidi koliko je to velika cifra i koliko je to veliki doprinos, ako bi se taj dug naplatio, rešavanju krize u Srbiji ili pomoć pri izlasku iz krize u ovoj godini u Srbiji. Interesuje me ono što, pre svega, interesuje nas u Somboru. Ko je taj ko u Ministarstvu poljoprivrede držao u fioci (tražimo baš ime i prezime) garancije banke, nije ih pustio (što je morao po zakonu), omogućio licu koje nije izvršilo već prve godine svoje obaveze i već prve godine načinilo dug od milion evra da napravi ovoliki dug, da ga ne izvrši, da ovoliku štetu nanese i nama, i budžetu Republike Srbije, i budžetu Pokrajine Vojvodine?
Između ostalog, što je važno da znate, od tih 10.000 hektara zemlje 5.000 hektara se drži u potpunom parlogu. To je višestruka šteta, koja ne može tek tako da se nadoknadi i brzo otkloni. Odgovor zaista očekujemo da dobijemo u najskorijem roku.
Drugo pitanje koje moram da postavim jeste vezano za penzije seljaka, za javni dug prema seljacima, prema korisnicima zemljoradničkih penzija, odnosno – kada će ono što je država ostala dužna seljacima biti isplaćeno­? Nekoliko puta je taj rok odlagan.
Molim vas da imate u vidu da su to ljudi čije su penzije najniže, da su to ljudi koji su do svojih penzija došli najteže i da su ih u potpunosti i višestruko isplatili. Nije korektno da naši zemljoradnici, starosna kategorija preko 70 godina, teško bolesni, oni koji nikakva druga socijalna davanja ne mogu da imaju kao privilegiju, oni koji ne mogu da naplate ni svoje troškove sahranjivanja bez obzira što plaćaju socijalno, ovoliko dugo čekaju. Dakle, očekujem odgovor i na to pitanje. Hvala vam.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem. Postavili ste dva pitanja. Gospodin predsednik će odgovoriti.

Mirko Cvetković

U vezi s prvim pitanjem, zapisaćemo ga pošto stvarno ne znam o čemu se radi u Somboru, a kao što ste i rekli, ministar poljoprivrede nije ovde.
U vezi s drugim pitanjem želim da kažem da je vlada preuzela obavezu (kad kažem vlada, ne mislim na našu vladu, nego na vlade u zadnjih nekoliko godina) da plati takozvani stari dug koji je napravljen prema penzionerima. To su bili penzioneri dve vrste. Jedna vrsta penzionera su ovi ''klasični'', a drugi su bili poljoprivredni penzioneri. Taj takozvani veliki dug se plaćao u godišnjim ratama, tako da je u toku kalendarske 2008. godine regulisan u celini dug prema ''klasičnim'' penzionerima i tu više ne postoji državna obaveza. Što se tiče poljoprivrednih penzionera, tu je ostala još jedna rata, koja će se platiti početkom 2010. godine.