Predsednice, gospodine premijeru, gospodo ministri, na početku nešto da razjasnimo, gospođo Dejanović. Postaviću tri pitanja i imam pravo na devet minuta, nemojte mi meriti ovo vreme.
Samo jedna napomena vladajućoj većini. Dirljiva je vaša sposobnost da od demokratskih institucija i institucija države napravite ruglo i božiju kaznu.
Poslanička pitanja su demokratsko dostignuće, a evo u šta se to pretvorilo. Napravili ste scenario u kome samo devet poslanika može da postavlja pitanja jer ministri troše vreme. Molim gospođu Dejanović da precizno meri vreme jer ga ministri prekoračuju, tako da deveti poslanik, a on je iz opozicije, možda neće dobiti odgovore.
Dakle, nijedna vlada ni u jednoj normalnoj zemlji nije donela mere ovako kasno i nije pokušala da ih donese sama, bez podrške parlamenta, bez podrške javnosti. U svim zemljama parlament je o tome glasao. Mi umesto toga, umesto sednice u kojoj će parlament podržati, popraviti mere Vlade, imamo ovaj cirkus koji nam je danas priredila vladajuća većina.
Vi ste se, gospodine Cvetkoviću, nažalost, opredelili za takvo rešenje iako smo vas još od početka septembra upozoravali da će Vlada biti odgovorna za nadolazeću krizu. Tada su vaši ministri govorili kako je kriza izazov za Srbiju, kako smo mi izolovano ostrvo gde će da se sjure investicije, a danas svaki član Vlade govori o krizi kao o izgovoru.
Od tog septembra prošlo je šest meseci. U tom periodu ste ignorisali sve predloge koji su dolazili iz LDP, uključujući i taj ključni, da se ovde usvoje mere. Nije to posao poslanika opozicije. To je trebalo da bude posao Vlade ako želite da te mere imaju podršku naroda. Da smo ozbiljnije razgovarali o ovome, vi sada ne biste bili jedini odgovorni za ono što su brojevi.
Juče je Zavod za statistiku objavio podatak da je prosečna zarada isplaćena u januaru čak 17,9% realno manja od one isplaćene u decembru 2008. godine. Industrijska proizvodnja u decembru 2008. godine bila je za 8,9% manja nego u decembru 2007. godine.
U onom našem predlogu vama, koji smo nazvali ''dogovor za budućnost'', predložili smo da se smanje akcize, pogotovo za one proizvode koje svi moraju da kupuju, od kojih zavisi standard građana i rad privrede. Pre svega smo predložili smanjenje akciza na naftne derivate.
Vi ste sve suprotno radili. Povećali ste akcize na naftne derivate iako ste imali iskustvo iz prethodne vlade da povećanje akciza ne dovodi do povećanja prihoda budžeta. Da stvar bude gora, čak ste se odrekli dobiti (i to velike dobiti za 2008. godinu) NIS-a, koja je bila velika zbog velikih cena nafte na svetskom tržištu, i to ste poklonili Gaspromu i ruskom partneru u onoj protivustavnoj privatizaciji.
Mislimo i dalje, ovo govorim zbog građana, jer vama ne vredi govoriti, usvojili ste mere sa kojima smo upoznati sa jedne konferencije za štampu i o kojima danas možemo da pričamo samo na osnovu novinskih izveštaja sa te konferencije za štampu, jer papir o vašim merama u Skupštinu nije stigao, osim ako ne računamo ovaj seminarski rad iz decembra, koji se zove ''okvirni program mera''.
Predlagali smo vam više puta - oporezujte one koji su monopolisti, koji imaju ekstraprofit. Mislili smo na NIS pre nego što su ga Rusi preuzeli. Predlagali smo vam - podignite rudnu rentu sa tih smešnih 3%. Niste ni to uradili. Zakucali smo se na sledećih 30 godina da vlasnik iz strane države 'arči to naše prirodno bogatstvo.
Naše mere koje smo predlagali nisu bile demagoške kao vaše. One bi obezbedile punjenje budžeta, ali bi raspored tereta i troškova bio pravedniji. Vi stalno ističete kako vaše mere zadovoljavaju tri kriterijuma - jedinstvo, solidarnost i kontinuitet. Trenutno vidimo taj kontinuitet, sa prethodnom vladom, u mnogo čemu. Od jedinstva nema ništa. Jer, da ste hteli jedinstvo, došli biste ovde, dobili biste podršku i opozicionih poslanika, jer smo svi svesni da kriza kuca na naša vrata. Ali, vi ste se opredelili za ovaj sektaški prilaz, da samo vladajuća većina i Vlada imaju pravo da donesu mere, čija je vrednost 1.200.000.000 evra.
Kad smo kod pravednosti i odgovornosti prema najugroženijima, jer danas u Srbiji umiru ljudi zbog hladnoće i gladi, ne moram da vas podsećam, trebalo bi da znate da je u januaru prodaja hrane pala skoro za 50%. Ali, hajde da pričamo o odgovornosti prema najugroženijima. Inače, samo jedna napomena, u mom izlaganju verovatno ima upitnih rečenica. Nemojte da beležite ta pitanja. Na kraju ću formulisati tri pitanja na koja očekujem odgovor, da ne biste odgovarali na nešto što ne mislim da treba da se odgovori, što je samo retorika.
Koji ste od ta tri principa primenili kada ste donosili odluku, gospodine Cvetkoviću, da sakrijete od javnosti da trošite milion dolara za ispravljanje greške države i državnih službenika? Da li je to možda bila solidarnost i pravednost?
Da vas podsetim, zbog građana, koliko je to milion dolara. To je sedamdeset i nešto miliona. Ove godine ste za subvencije, za stambene kredite, izdvojili 350 miliona. To je četvrtina sume koja je odvojena za stambene kredite. Mislimo da to nije korektno, ni pravedno. Možda jeste solidarnost, ali sa onim ko je omogućio Kovačeviću da izbegne pravdi ili samom Kovačeviću.
I imamo još jedno pitanje – zašto zaustavljate rast građevinske industrije? Predlagali smo vam smanjenje PDV, zato što je građevinska industrija najozbiljnija grana koja gura privredu. Multiplikatorski efekat građevine je veliki na privredni razvoj. Vi ste, s druge strane, drastično smanjili subvencije za stambene kredite. Po podacima Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, ukupna suma osiguranih stambenih kredita premašila je 1,4 milijarde evra, od toga je 240 miliona evra za kredite mlađima od 45 godina, a vi ste opredelili iznos od svega 350 miliona ili manje od četiri miliona evra u ovoj godini.
Dakle, Vlada je za subvencije stambenih kredita za sve zainteresovane građane izdvojila 350 miliona dinara, a za subvenciju samo jednom čoveku, u slučaju Miladina Kovačevića, preko 70 miliona.
Zar zaista mislite da će prodaja ovoga što narod zove "zunto" - "zastava punto", 600 komada, pa makar na to bilo reciklirano 600 starih vozila, moći da pokrene privredu kao što to može, recimo, građevinska industrija, kojoj niste dali podsticaj?
Na kraju, tri pitanja. Prvo, da li vas i ministre u vašoj vladi zaboli stomak ili se osećate neprijatno kada ovih meseci govorite kako je za sve izgovor ekonomska kriza u svetu, u svetlu činjenice da ste na početku govorili kako je to šansa za nas?
Drugo pitanje, kojim ste se to kriterijumom, solidarnosti ili kontinuiteta sa prethodnom vladom, rukovodili kada ste donosili tajnu odluku koja štiti nekoga ko je naneo veliku štetu Srbiji?
Treće, zar zaista mislite da država treba da bude toliko bogata, a građani toliko siromašni, i da je to pravednost, i da je to pravi izlaz iz krize? Hvala.