Vrlo mi je prijatno ponovo biti u ovom ambijentu. Dakle, gospodin Vujadinović dobro zna, on i ja smo o tome često razgovarali, i istina je da je ova vlada jedna od retkih, a ja dosta pamtim jer sam među starijim ljudima ovde, koja je donela prioritete u svom četvorogodišnjem radu, barem u oblasti infrastrukture. Formiran je  Nacionalni savet, bilo je malo kritike na taj savet, njega vodi lično predsednik Republike. U tom savetu sedi i predsednik Vlade i nas sedmoro ministara i mi predlažemo Vladi prioritete, Vlada donosi odluke i ide se u realizaciju.        
Na bazi toga, do sada su utvrđena tri prioritetna projekta. To je autoput kroz našu zemlju na Koridoru 10 (svi to dobro znate, od Subotice, preko Novog Sada, Beograda, Niša, do Dimitrovgrada) i železnička pruga na tom istom koridoru. To su prioriteti u infrastrukturi Srbije. Pored toga, treći projekat je beogradski metro, takođe tretiran kao srpski projekat. To je do sada utvrdio Nacionalni savet kao predloge, a Vlada donela odluke o rešavanju pojedinih pitanja.
Do sada je već, kao što znate, urađeno nekoliko stvari. Prvo, pripremljena je kompletna dokumentacija i vrši se kompletna eksproprijacija na delu Koridora 10, vezanom za autoput. Početi su radovi na tri objekta, a ove godine planiramo, doneo sam ovde jednu kartu, na njoj sam ucrtao tih 12 tačaka. Evo, da je vidite. Na poleđini su rokovi, dinamika i vrednosti tih poslova. Ovde je moj potpis i možete me, Dragane, u ime Vlade, kontrolisati, kako to realizujemo i da li to završavamo.
Pošto je gospodin Nikolić dobro postavio to pitanje, ovako će biti od sada i svaki poslanik... Nisam znao tehnologiju rada jer nisam bio mnogo poslanik, znam kada sam predsedavao ovom skupštinom, imam poseban pijetet prema tome.
Ne mogu da potvrdim to danas ovde u ime Vlade, ali sam ostavio svim poslaničkim klubovima, a ovaj sa mojim potpisom (izvinite, u ime Vlade je moj potpis, nemam predispozicije da budem kandidat za predsednika više nikada) ostaviću gospođi predsednici, da ona to ima. Znači, možete nas kontrolisati.
Ovi poslovi, koji su ovde nacrtani i koji ćete svi dobiti, treba da se završe do polovine iduće godine, sem Žeželjevog mosta, koji treba da se završi 2011. godine. Od 380 miliona evra, koliko će ovi poslovi da koštaju, 120 miliona je iz domaćih sredstava. Od toga je već pet milijardi, odnosno 50 miliona u budžetu. Ostala sredstva su iz pojedinih gradova: Novog Sada, Beograda itd. Novi Sad je samo, i to je za vas interesantan podatak, izdvojio sto miliona za realizaciju tih naših projekata na delu oko Novog Sada. Ne kroz Vojvodinu, već na delu oko Novog Sada. Osam petlji, Žeželjev most, stanica u Novom Sadu radiće se sredstvima Novog Sada. Ostalo su pare iz kredita.
Naša ideja je bila da u prvoj polovini godine završimo ono što možemo domaćim sredstvima, ali toliko da ostavimo prostora da kreditima nastavimo punu realizaciju iduće godine. Dakle, planirano je ove godine da uradimo ovih 400 miliona, a iduće godine moramo raditi mnogo više, i milijardu.
Suština ovoga što sad ja vama govorim ovde, a da ne bi bile bajke, što je i mene prijatno iznenadilo (zato često dajem takve izjave, možda su malo neodmerene, ali nisu potpuno lažne), investitori sveta, posebno banke (Svetska banka, Evropska banka za obnovu i razvoj i Evropska investiciona banka) su najavile milijardu i po evra za projekte vezane za Koridor 10. Dakle, to je garancija kvaliteta tog projekta i samo od nas zavisi, od brzine kojom ćemo to realizovati, da li ćemo i te pare povući.
Prvi krediti su već tu. Ovo što ćemo raditi na železnici kroz našu zemlju su tri međunarodna kredita koja su ratifikovana. Poslanike, a vas smatram vrhom piramide vlasti koja rukovodi ovim projektima, molim samo za razumevanje i pravovremeno potpisivanje tih ugovora. Mnogo je važno da međunarodni krediti ne čekaju.
Naravno, ako se složite (a uvek sam na raspolaganju da me pitate, svaki dan, ako ima tu nešto nejasno) da verifikujete te kredite, da ne čekamo, kao što smo u nekim prilikama do sada, ne zbog toga što vi niste radili, daleko od toga, nego zbog toga što je bilo nekih stvari koje nisu vezane za posao, ali su nas udaljile od ovih projekata. Zahvaljujem unapred i svaki dan sam spreman da sa svakim od vas obiđem teren. U toku marta će ovih 12 gradilišta živeti i raditi.
Malo pre je, mislim gospodin Nikolić, on se neće ljutiti, on je moj kolega... Očekujemo da za tih 400 miliona evra barem 40.000 radnika ima, kako kaže gospodin Tadić, sigurna radna mesta.
Zbog toga mislim da u ovom segmentu kriza koja kuca na vrata ne postoji. Mi ćemo krizu, verujte, razbiti ovim projektima.
Još jedan detalj. Gospodin Ostojić je (Izvinjavam se, predsedniče, vama je to pitanje bilo namenjeno, ali ga ja osećam kao svoje.) govorio o građevinarstvu. Kada se govorilo o merama Vlade, mi smo na Vladi razmišljali o tome da dajemo pare za stambene kredite i daćemo ih. Srbija danas treba 150.000 stanova, samo moramo spustiti cenu stana na 500-600-700 evra, banke će dati kredite. To je projekat koji multiplicira, drago mi je da gospodin Ostojić to zna, upravo 28 privrednih grana je u jednom kvadratnom metru stana. Hvala najlepše.

Zahvaljujem, gospodine ministre, na konkretnim i optimističkim odgovorima.
Narodni poslanik Radoslav Mojsilović ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, ovo delo je prosto super. Izađe poslanik vladajuće koalicije, postavi unapred pripremljena i sa ministrima ili premijerom dogovorena pitanja i onda nam premijer ili ministri drže ovde predavanja, kao da smo u školi. Samo, zaboravljaju jednu činjenicu, da mi ovde nismo deca i da je građane Srbije više nemoguće prevariti.
Žao mi je što je gospodin Dinkić otišao jer sam upravo njemu hteo da uputim pitanja. Svi smo ovde bili svedoci da je gospodin Dinkić pozvao gospodina Batića da poseti Kragujevac u tamo neko dogledno vreme i da se uveri u isplativost njegovih investicija. Prosto ne verujem u te priče, a imam veliki razlog za to.
Zašto gospodin Dinkić ne pozove gospodina Batića ili gospodina Nikolića, kao što ih je malo pre pozvao za skupštinskom govornicom, da posete Vranje? Ne, on Vranje zaobilazi kao kiša oko Kragujevca. Iz kog razloga?
Imali smo veliku investiciju u Vranju, otvaranje 3.000 novih radnih mesta, dolazak ''Zambera'', država preko agencije SIEPA ulaže šest miliona evra, samo što radnici nisu krenuli da rade... A šta se desilo, šta je epilog cele priče? Sada građani čerupaju tu zgradu koja je trebalo da bude zgrada, fabrika se rastura, Janis Savas, vlasnik ''Zambera'', vlasnik ''Alene'', pobegao je iz zemlje, iz Ministarstva ekonomije ne mogu da ga na'vataju. To je katastrofa. Radnici su poludeli, čak je onih 900 radnika koji su radili u ''Zamberu'', u prostorijama ''Jumka'' ostalo bez posla. Vranje je u zadnjih mesec i po-dva ostalo bez 2.000 radnih mesta.
Drugo, moram da pitam gospodina Dinkića, u ime radnika ''Jumka'', šta se dešava sa njima. Non-stop im se daju lažna obećanja: biće pomoći, vršićete namensku proizvodnju za vojsku, za zdravstvo, za policiju. Međutim, od tih lažnih obećanja nema ništa.
Zbog toga što se dešava u Vranju ne verujem da će biti nešto i od besplatnih akcija, ne verujem da će građani uopšte doći do tog novca, ne verujem ni u priču o "Fijatu", jer će se sigurno desiti ono što se desilo sa ''Jumkom'' i ''Zamberom'' u Vranju.
Na kraju, mogu da kažem da je gospodin Tomislav Nikolić malo pre pogrešio, mislim da misli isto kao i ja, rekao je da je gospodin Dinkić spržio milijardu dolara. Ne, gospodin Dinkić će, ukoliko mu dozvole da ovo radi i ovako nastavi, da sprži celu srpsku privredu.

Nisam shvatila pitanja.
Gospođa Vesna Pešić ima mogućnost da pita. Izvolite.

Poštovane dame i gospodo, htela sam da postavim pitanje predsedniku Vlade – zašto nije napadnuta jedna od najskupljih stvari, koja najviše stvara korupciju u našem društvu, a to je partijska država?
Izneću neke podatke o tome kako je administracija enormno porasla. Ako se kaže da je 2000. godine u administraciji bilo 8.000 ljudi, da je 12.000 prebačeno iz saveznih organa, ali 8.000 je primljeno po partijskoj liniji. Svaka stranka dovede nove svoje ljude, one stare ne otpušta i tako je administracija rasla ne samo kada je reč o državi, nego i o lokalu. Pre neki dan smo mogli da pročitamo vest da u jednoj opštini ima čak 80 pravnika i da je administracija porasla i na lokalu na 12.000.
Verujte, ovaj narod ne može da plati tako skupu državu. Navela sam vam te cifre. Vi ste pre neki dan, čini mi se, imali ideju da se to ''nešto skreše''. Sada ste odjedanput izjavili da niko neće izgubiti posao, a čak mi se učinilo da ste u momentu pokazali toliko racionalnosti da ste rekli da će ono što je LDP... Malopre, kada ste nas citirali, propustili ste da kažete da smo mi, i za vreme rebalansa budžeta i kasnije, kada su mere bile tema, rekli da mora da se ''skreše'' broj ministarstava. Znate šta, velika je sramota da se, kad god se pravi vlada, ne uzimaju funkcije koje su potrebne društvu, nego da imamo onoliko ministarstava i resora koliko je potrebno partijskoj državi, koliko je potrebno koalicionim partnerima. Dinkiću treba pet ministarstava, ovom treba šest, onom treba deset i tako smo stigli na 25 ministarstava. A onda imamo i četiri potpredsednika, od kojih je jedan zamenik predsednika.
Da li možete da napravite nekakve restrikcije i da ukinemo neka ministarstva? Malopre je govorio gospodin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, ali pare stoje kod gospođe Kalanović. Kako jedan radi tamo, a drugi mu drži pare ovamo? Imali smo ministarstvo za saobraćaj i veze, a sada je za telekomunikacije. Ministarka za sport i omladinu kaže - građani, radujem se da vam kažem da smo odvojili za teniske terene 40 miliona. Pa, to je neviđeno. Čime nas je ona obradovala u ovoj krizi, da mi plaćamo neke teniske terene?
Znači, to je ludilo od rasipništva. To je ludilo da, umesto da ministarstva budu stalne institucije, mi svaki put izglasamo nove institucije da biste vi mogli da zapošljavate partijski kadar. To je najskuplje u ovoj državi, to je izvor korupcije i to je ludilo od koga više niko u ovoj državi ne može da živi. Ali, vidim da ova kriza to ne dira, partijski resori će da ostanu i ništa ne planirate na tom planu da učinite. To smo predložili i ranije, ali niste pomenuli.
To postavljam kao suštinsko pitanje, a postavljam još dva pitanja budući da ste imali neviđene skandale u poslednje vreme u pogledu toga što vaši ministri i državni činovnici koji su funkcioneri u Vladi imaju po nekoliko funkcija na kojima se prima po nekoliko plata. Imali smo veliki skandal sa ministarkom pravde koja treba da štiti zakon, a kaže da nije prekršila zakon. Kako nije prekršila zakon kada nema prava da ima drugu funkciju? Pa, sudija ima drugu funkciju.
To je sve bilo kršenje zakona. Da li ste napravili analizu koliko je državnih službenika koji su funkcioneri a imaju i drugu funkciju u kojoj primaju plate, na šta po Zakonu o Vladi nemaju pravo, ili ćemo da dozvolimo da i dalje vaši službenici u Vladi primaju po nekoliko plata?
Bila je i gospođa Stojčević, sekretar Vlade. Pa, svi oni primaju na drugim mestima plate. Čujem da je i gospodin Škundrić, ministar energetike, u nekom upravnom odboru i da tamo prima pola miliona. Pa, čekajte, hoćete li vi da napravite tu analizu ko je u sukobu interesa i da napravite red, da službenici, funkcioneri koji rade u Vladi, ne mogu da primaju po nekoliko ličnih dohodaka?
Na kraju, moje treće pitanje se odnosi na socijalne mere. Ne možemo više da podnosimo socijalne mere koje finansiraju bogataše. To je čak i ekonomista Stole Stamenković rekao. U redu je da se u kritičnoj godini deci daju besplatni udžbenici, ali - da li svoj deci? Kada ćete uvesti targetirane socijalne mere, da ne biste finansirali sve odreda?
Videli ste da je u Hrvatskoj uvedena socijalna karta. Ako nekog pomažemo, dajte da stvarno pomažemo onaj deo stanovništva koji ne može da izdrži ove krize i onaj ko ima niski lični dohodak, a ne da se svaka socijalna mera odnosi i na bogataše koji rade u upravnim odborima i da njihova deca dobijaju besplatne udžbenike. Pa, to je komično.
Molim vas da kažete – da li ste preduzeli mere da socijalna politika postane moderna socijalna politika, da finansira one koji nemaju, a ne one koji imaju?

Zahvaljujem, gospođo Pešić.
Ministar Marković ima reč, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, govoriću vezano za racionalizaciju kada su u pitanju državni službenici i nameštenici zaposleni u jedinicama lokalne samouprave.
U ovom momentu, prema evidenciji Službe za upravljanje kadrovima, u državnoj upravi radi oko 28.000 ljudi. Taj broj je, to je činjenica, veći nego pre osam godina, ali je i država drugačija. Moramo imati na umu da su u međuvremenu postali republički: Savezno ministarstvo odbrane, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, Savezni hidrometeorološki zavod, Savezni zavod za mere i dragocenosti, Savezna uprava carina i niz drugih saveznih organa koji su postali republički.
Ali, to ne može da bude opravdanje i objašnjenje. Ima istine u onome što je gospođa Pešić rekla, da je bilo neselektivnog zapošljavanja u prethodnom periodu i da to traje već godinama. Nema nikakve dileme da 28.000 sigurno nije broj ljudi koji nama treba u državnoj administraciji, kao što nema nikakve sumnje da je broj organa uprave i posebnih organizacija veći od onog broja koji bi bio potreban.
Međutim, kako je moguće to rešiti? Moguće je ukoliko su ispunjena dva faktora. Jedan je izvesna politička stabilnost u dužem vremenskom periodu i politički konsenzus. Ukoliko želite da usvojite zakon o ministarstvima, morate da obezbedite potrebnu većinu u Narodnoj skupštini. Tu nema nikakve dileme i treba biti krajnje otvoren. S druge strane, potrebno je izvršiti odgovarajuće analize svih organa, tzv. funkcionalne analize, i horizontalne i vertikalne, i doći do toga koliko je zaista potrebno državnih službenika u određenom organu uprave.
Naravno, moguć je i neki treći pristup, koji bi bio demagoški ili možda popularan, a to je - hajde da otpustimo 10%. Ali, u jednom organu bi tih 10% moglo da dovede u pitanje funkcionisanje tog organa, a u nekom drugom organu bi možda moglo da se otpusti 30%. Da bismo dobili odgovor na pitanje koliko gde treba, potrebno je sprovesti te analize.
U Vladi smo više puta razgovarali o tome. U ovom momentu imamo vrlo restriktivnu politiku zapošljavanja, a vrlo brzo ćemo krenuti sa odgovarajućim analizama. Te analize su, u uporednoj praksi, vršene uz podršku Svetske banke. Dakle, te analize nisu vršene samoinicijativno i samostalno. Nažalost, mi nemamo mogućnost da se zadužujemo, niti imamo nameru da se zadužujemo u tom pravcu, tako da ćemo mi vršiti odgovarajuće analize i uticati na smanjenje broja državnih službenika.
Ono što takođe treba da znamo jeste da Zakon o državnim službenicima i nameštenicima ne omogućava laku racionalizaciju državne uprave, zato što ima određene zaštitne mehanizme za ljude koji su zaposleni. Treba imati na umu i da bi bilo vrlo nepraktično, u krajnjem slučaju nehumano, ''odokativno'' sada ostaviti bez posla određeni broj ljudi, jer zaista ne znam šta bi ti ljudi radili na ulici, izuzev što bi bili socijalni slučajevi.
Možda je najvažnije, kada se toliko u javnosti priča o državnoj upravi, da je državna uprava, tu je ministarka finansija koja će me ispraviti, otprilike oko 1% ukupne javne potrošnje. Mislim da je to, gospođo Pešić, važan podatak i za vas kada pričamo o tome.
Dakle, ponavljam, tih 28.000 ljudi u državnoj upravi troši 1% ukupne javne potrošnje u ovoj državi. Smanjenje državne uprave za 10% donosi uštedu od 0,1% ukupne javne potrošnje, tako da bih voleo da i na taj način posmatramo stvari. Naravno, to ne znači da u nekim mirnijim vremenima, nekim politički stabilnijim vremenima ne treba ići ka tome da imamo vladu koja ima 15 ministarstava, ali za vladu od 15 ministarstava treba i drugačija politička konfiguracija u parlamentu.
Prema tome, sigurno da bi bilo bolje da dođemo do toga. To je u ovom momentu za nas daleko, kao što je vrlo teško i u periodu od šest meseci sprovesti odgovarajuće analize, jer, opet kažem, za te analize je potrebno angažovati posebne stručne konsultante, to sve košta mnogo novca i to u ovom momentu jednostavno nije izvodljivo, para za to nema.
Ali, uspeli smo nešto drugo da uradimo. Postoji jedan segment gde nismo morali da pristupimo takvoj vrsti analize jer imamo uporedna iskustva. To je sistem lokalne samouprave, gde radi 22.000 ljudi i više. Sistem bez ikakve kontrole u pogledu zapošljavanja. Taj broj se takođe non-stop povećavao i potpuno odgovorno možemo reći da je višak barem osam hiljada ljudi.
Tu je Vlada smogla snage da nađe sredstva u iznosu od 1.100.000.000 dinara i ta sredstva, u sinergiji sa budžetima lokalnih samouprava, dovela su do toga da Vlada u prošli četvrtak usvoji program racionalizacije na lokalnom nivou. Očekujemo da tim programom u narednih nekoliko meseci dve hiljade ljudi dobrovoljno (ponavljam - isključivo dobrovoljno - to je veoma važno, jer su to ipak ljudske sudbine, porodice, i vrlo često ta osoba koja radi izdržava dvoje ili troje) napusti sistem lokalne samouprave.
To je način trajnog rešavanja, jer te opštine koje uđu u taj ugovor sa Vladom gube mogućnost da ikada više povećaju broj zaposlenih bez posebne pismene saglasnosti Vlade. Na taj način će već u 2010. godini, samo na konto tih dve hiljade ljudi, ostati 12 miliona evra više u sistemu lokalne samouprave za škole, domove zdravlja, puteve ili bilo koju drugu ili treću potrebu lokalne samouprave.
Siguran sam da je to prvi put od uvođenja sistema lokalne samouprave 1990. godine da država ovako nešto radi. Prvi put država generalno, na sistemski način, rešava pitanje zaposlenih u sistemu državne uprave i lokalne samouprave. Krenuli smo od lokalne samouprave, ali intezivno radimo na tome da dođemo do odgovarajućih sistema i za državnu upravu.
Ponavljam, u ovom momentu nemamo novca da na jedan human način, pristojan način i, pre svega, način koji neće ugroziti funkcionisanje same državne uprave, rešimo ovo pitanje.
Čuo sam različite stavove o rešavanju pitanja državne uprave. Ima ih koji paušalno kažu - hajde da otpustimo 30% ovde, nedavno je neko rekao - hajde da smenimo pomoćnike ministara... Znate šta, bez državne uprave država ne može da pruža usluge građanima, za šta je obavezna. Ukoliko bismo uradili nešto tako paušalno, neodgovorno, samo da bismo dobili dva naslova u novinama i da bi nas neko pohvalio, mislim da bismo napravili mnogo veću štetu nego korist za ovu državu.
Bio je takav pokušaj za vreme prve vlade dr Vojislava Koštunice. Deset posto je napustilo državnu administraciju i u roku od šest meseci se vratilo ne tih 10%, vratilo se 20%, ali je dobro zvučalo na televiziji. Mi nećemo to da uradimo, ne želimo da obmanjujemo javnost. U ovom momentu u sistemu državne uprave radi 28.000 ljudi, ne postoje jasne i precizne analize ko bi od njih morao da napusti državnu upravu, ali smo zato uspeli da izvedemo analize za lokalnu samoupravu, gde smo krenuli sa procesom racionalizacije.
Što se tiče pitanja o partijskoj državi itd., to su već političke ocene. Dobro znamo u kakvom društvu živimo i nema potrebe da sad ovde pričam nešto što znamo da nije istina, kao što nema potrebe koristiti kao argument nešto što smo svi zajedno kreirali, svako na svoj način i svako u određeno vreme kada je bio na vlasti u Republici.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Izvolite, gospodine predsedniče.

Bilo je pitanje o targetiranim socijalnim merama, besplatnim udžbenicima itd. Želim da kažem da se potpuno slažem sa pristupom da socijalne mere treba da budu targetirane, da se ne primenjuju na sve. Čini mi se da je taj pristup prihvaćen i u Ministarstvu rada i socijalne politike i da su mere tako i koncipirane.
Iako su ovde besplatni udžbenici navedeni kao primer za netargetirane mere, mislim da je to u stvari jedna druga stvar. Zašto one nisu targetirane? Zapravo, radi se o tome da je ideja o besplatnim udžbenicima izvedena iz ustavne obaveze da se obezbedi besplatno školovanje i onda se to protumačilo kao besplatni udžbenici i zbog toga nije moglo da bude diskriminacije.
Međutim, u stvarnom životu, imajući u vidu da se udžbenici daju na neku vrstu pozajmice, upravo one kategorije koje smatraju da im udžbenici nisu potrebni, oni ih, po svoj prilici, neće ni koristiti, ili će ih koristiti pa će na kraju godine kupiti druge.
Dakle, ukratko rečeno, mislim da je pristup koji je izložen na mestu i mislim da ga se mi pridržavamo. Ako negde to nije slučaj, videćemo pa ćemo ispraviti.
U vezi sa pitanjem da li je pravljena analiza koliko ljudi radi u državnoj službi a prima više plata, moram da kažem da zaista, bar u okviru mog okruženja, striktno vodimo računa o tome da ne dođe do konflikta interesa i da niko od postavljenih lica ne bude član upravnog odbora. Ovo što ste spomenuli za gospodina ministra Škundrića, ne radi se o upravnom odboru, nego o skupštini, a tu postoji pravno tumačenje da to nije konflikt interesa. Da je u pitanju upravni odbor - bio bi, a kad je skupština - onda nije. Ne mogu da govorim da li je u pravu ili ne, ali to je, uglavnom, odgovor.
Na vaše pitanje da li je u Vladi pravljena analiza koliko ima takvih ljudi, moj odgovor je - ne, nije pravljena takva analiza, ali su svi funkcioneri u obavezi da nakon stupanja na funkciju dostave svoju poziciju i situaciju. Onda postoji odgovarajuća bilateralna komunikacija i u skladu sa zakonskim propisima se preduzimaju rešenja da se otklone sukobi interesa, za koje nije nerealistično da se pojave u početku mandata nekog izabranog lica.
Recimo, kada sam bio izabran na mesto ministra finansija, u isto vreme sam imao svoju privatnu firmu i to sam, naravno, prijavio i trebalo mi je 15-20 dana da je formalno ugasim (pošto je to postupak, morate da rešite poreski tretman zaključno sa nekim danom). Mislim da to tako ide i, naravno, stojim iza toga, podržavam da se borimo protiv tih konflikata, a ako bude pojedinačnih slučajeva, ne treba smatrati da je to deo nekog sistema ili bar ne deo nečega što predstavlja opšte opredeljenje. Toliko.

Gospođa Pešić ima prava na potpitanje. Izvolite.