Vlada je u okviru programa, koji je pripreman u januaru, donet pre nekoliko nedelja, a počeo da se sprovodi u ponedeljak, donela nekoliko podsticajnih mera. Pošli smo od pitanja koje smo sebi postavili - šta je trenutno najveći problem u srpskoj privredi? Odgovor je da je problem što su banke stale sa kreditiranjem.
To je, zapravo, i problem svetske ekonomske krize. U svetu smo imali u prethodnim godinama veliku kreditnu ekspanziju, imali smo zapravo ono što analitičari, a nekad i opozicija, zameraju našoj vladi, a to je da se daleko više trošilo nego što se stvaralo.
Zašto je svet ušao u krizu? Zato što je kreditiranje u prethodnim godinama bilo mnogostruko veće u odnosu na ono što se stvarno stvaralo, to je dizalo nivo proizvodnje, zapošljavanja, a onda su neki bankarski plasmani završili na mestima na kojima nije trebalo, drugim rečima loše su plasirani, tako da je taj balon pukao.
Kada je pukao taj balon, onda je došlo do prelivanja efekata iz finansijskog sektora u realni sektor privrede. Manje kredita znači manju mogućnost potrošnje građana. Ako građani manje troše, onda se i manje proizvodi, jer nema kome roba da se proda.
Zapravo, ono što su razvijene zemlje pokušale i pokušavaju da urade, sa većim ili manjim uspehom, to su dve stvari. Jedna je da stimulišu banke da prorade, da ponovo kreditiraju, bez obzira što su uplašene zbog gubitaka. Druga stvar, pokušavaju da podstaknu građane da više troše, kako bi povećali tražnju i potrebu za proizvodima kako bi povećali zaposlenost.
Što se tiče Srbije, mi takođe imamo konfuziju, koja je izazvana u javnosti jer se opravdano govorilo da država treba da štedi, ali su neki shvatili da to treba da se odnosi na celokupno stanovništvo. Poruka za građane zapravo jeste da država treba da štedi i da smanjuje neke neproduktivne rashode i svi koji to traže su potpuno u pravu. Ali, građani treba da budu podstaknuti, oni koji mogu, naravno, da troše što više i da ih mi, merama koje smo doneli, podstaknemo da kupuju domaće proizvode. To je bio model koji smo usvojili, a to su potrošački krediti za kupovinu trajnih dobara proizvedenih u Srbiji.
Kada neki poslanici potcenjuju ove efekte koje smo videli na početku, a to je da je "zastava 10" bukvalno razgrabljena za dva dana i da je rezervisano još 2.300 automobila, dakle maltene je tri-četiri hiljade automobila ili prodato ili rezervisano za naredni period, oni ne treba da potcene da su to realni automobili, da su to realni naši građani koji hoće da kupe taj automobil i da je to prvi put da je neka vlada omogućila ljudima da mogu za tako male pare i pod tako povoljnim uslovima da kupe automobil.
Ne znam zašto su neki protiv toga da se onima koji nemaju novac omogući da kupe "punto" za 5.999 evra, odnosno za 1.000 evra više ukoliko se odobravaju bankarski krediti. Zar nije cilj svih nas da omogućimo ljudima da normalno žive? Svi u programima imamo da želimo evropske standarde za naše građane. Neka makar u jednom segmentu sada mogu da to koriste.
Druga grupa mera koje smo preduzeli su mere za kreditiranje privrede. Videli smo da postoji nelikvidnost u privredi iz prostog razloga što su strane banke prestale da daju prekogranične kredite u meri u kojoj su to činile ranije. Nisu sasvim prestale, ali su znatno smanjile obim. Zbog toga smo uveli ovu meru kredita za likvidnost, po prepolovljenim kamatama, koje subvencionišemo, kako bismo zapravo podstakli preduzeća da održe privrednu aktivnost i broj zaposlenih.
Pri tome, to naglašavam, koristimo minimalna budžetska sredstva i to je vrlina vladinog programa. Vrlina je to što nismo došli u Skupštinu da tražimo veće pare, već što koristimo minimalna sredstva da podstaknemo veliki potencijal banaka, koji je uspavan. Dakle, na jednu milijardu dinara sredstva iz budžeta banke će plasirati 20 milijardi. Na taj način smo sa tri milijarde sredstva iz budžeta uspeli da pokrenemo proces kreditiranja u visini od 60 milijardi za kredite za likvidnost i za potrošačke kredite. Takođe smo izdvojili pet milijardi iz Fonda za razvoj, da bismo podstakli kreditiranje investicija u ukupnom iznosu od 17 milijardi.
Dakle, mislim da je dobra strana programa Vlade upravo što koristimo minimalna budžetska sredstva i očekujemo od banaka da u međusobnoj konkurenciji plasiraju što više novca. Naime, postoji jaka veza između nivoa kreditnih plasmana, nivoa privredne aktivnosti i nivoa zaposlenih. U prethodnim godinama smo svake godine imali snažnu kreditnu aktivnost. To je dovelo do rasta bruto domaćeg proizvoda u proseku od 7% godišnje, a takođe i do smanjenja inače visoke nezaposlenosti.
Dakle, model uspeha za prebrođavanje efekata krize je upravo taj da održimo što veći nivo privredne aktivnosti, da podstaknemo tražnju za domaćim proizvodima i da, naravno, rešavamo i druge probleme koje vidimo.
Vidimo jedan lanac nelikvidnosti koji postoji u privredi. Zbog toga svi mi u Vladi koji se bavimo ekonomskim resorima intenzivno razgovaramo sa premijerom, sa ministarkom finansija, kako da ovaj problem rešimo. Ima nekoliko mogućnosti i uveren sam da ćemo u martu izaći sa dodatkom našeg postojećeg programa, kako bismo ove nove probleme koje zapažamo u privredi rešili. To je osnova ovog našeg programa.
Podaci za prva dva meseca u budžetu nisu tačno predstavljeni u javnosti. U nekim sredstvima javnog informisanja sam pročitao podatak da su, navodno, budžetski prihodi pali 20% u januaru. Prema onome što sam video kod ministarke finansija, taj pad jeste postojao, ali je bio znatno manji, bio je oko 5% u januaru. Sada je kumulativ, do danas, otprilike 3,5%, koliko se sećam, ako me sećanje ne vara.
Ono što je jako važno, što treba da znaju i poslanici i građani, jeste da su opali prihodi od PDV na uvoz, dok uopšte nisu opali prihodi od PDV na domaću proizvodnju. Porasli su čak prihodi od poreza na plate, porasli su prihodi od poreza na dobit, što nam govori da će Srbija ipak uspeti da izbegne recesiju. Zaista mislim da to neće biti lako, ali će nam ove mere, koje smo preduzeli i koje ćemo preduzimati, sigurno pomoći da pokušamo da ostvarimo taj blagi privredni rast u ovoj godini, za razliku od većine evropskih zemalja koje beleže recesiju.
Kada je gospodin Ostojić pitao kako je moguće da je Vlada pre samo nekoliko meseci projektovala rast bruto domaćeg proizvoda od 3,5%, a sada će verovatno da ga revidira, pogledajte šta su uradile Nemačka, Italija, Francuska. Svi revidiraju svoje procene, jer zaista, ako hoćemo da budemo pošteni, niko ni dan-danas ne zna kakve će biti konačne razmere svetske finansijske krize, niti je to iko znao pre par meseci.
Mi i ne moramo da znamo, mala smo zemlja, ne možemo da utičemo na rasplet krize. Mi moramo da znamo kako da reagujemo da što više amortizujemo negativne efekte. Ubeđen sam da će ovaj tim učiniti sve, u korist građana, da upravo amortizuje te efekte. Hvala vam.